Prošlo je pola veka od izdavanja albuma "Dnevnik jedne ljubavi", Josipe Lisac

Foto: Jugoton

Na današnji dan pre  pola veka objavljen je album "Dnevnik jedne ljubavi", Josipe Lisac.

O toj ploči toliko toga je izgovoreno i napisano, da je danas jako teško dodati nešto novo, nešto što se već ne zna.

Preporučujemo

To svakako ne treba da čudi, jer radi se o jednom od najboljih ostvarenja jugoslovenske scene, koje se na nekoj mojoj, ličnoj, zamišljenoj listi, uvek nalazi na top deset albuma svih vremena, domaćih izvođača.

Mnogo je razloga zašto je to tako, a svakako je najvažniji onaj koji nam govori da je ova ploča "rođena" iz čiste ljubavi, ljubavi koja ne poznaje granice, ne ume da kalkuliše i ne traži razloge svog postojanja.

Dovoljan je bio samo jedan pogled - i već je bila tu.

Takve ljubavi kao po pravilu, najdublje su i najiskrenije, a upravo tako su se pre pedeset dve godine, 6. februara, na zajedničkom koncertu u Petrinji, susreli pogledi Josipe Lisac i Karla Metikoša, koji je pod umetničkim imenom Mat Kolins u to vreme već napravio zavidnu karijeru i van granica ondašnje Jugoslavije.

Kada su se nakon koncerta autobusom vraćali za Zagreb, Karlo se osmelio i  seo pored nje.

U trenu je shvatio da je zaljubljen do ušiju.

Josipa  mu je potom ispričala kako je, još dok je bila devojčica, išla da traži zgradu u kojoj stanuje, ne bi li ugledala njegov prozor i još je rekla da je prva ploča koju je ikada kupila bila upravo ona na kojoj je pisalo - Mat Kolins.

Ubrzo će njih dvoje otići Rusiju, odnosno tadašnji Sovjetski Savez, gde ostaju dve godine, a za to vreme Karlo je u strastvenom stvaralačkom zanosu pisao pesme za budući album "Dnevnik jedne ljubavi", ispod kojih će pored njegovog, biti potpisano i ime Ivice Krajača.

Kako sam oduvek  obraćao pažnju na simboliku, primetio sam jednu interesantnu činjenicu iz koje se vidi da je februar mesec za njih dvoje jako važan.

Karlo je rođen 8. a Josipa 14. februara. Upoznali su se 6. februara, a album "Dnevnik jedne ljubavi" sniman je takođe tokom februara 1973. godine, da bi bio objavljen 28. dakle poslednjeg dana  tog meseca.

Na  LP-iju su svirala imena "iz muzičke bajke" tog vremena. Okosnicu su činili članovi grupe Time, a Slobodan Bodo Kovačević je filigranskim aranžmanima, koje je osmislio za akustičnu gitaru, dodatno oplemenio ionako prelepe kompozicije. Interesantno je da je Bodo kasnije pričao kako su mu Metikoš i Brane Lambert Živković poslali radne snimke i da je deonice akustične gitare iskomponovao kod kuće, u Sarajevu. U Zagreb je otišao tek kada je sve to trebao da snimi, bez prethodnih proba. To dovoljno govori o poverenju i respektu prema njegovom majstorstvu. Za konge i udaraljke bio je zadužen Braco Doblekar (vrlo cenjeno ime tog vremena, svirao u grupama: The Generals, Srce, Septembar, Hazard, ali i revijskim i džez ansamblima),  a na snimanju je takođe učestvovala gudačaka i bras sekcija (dvanaest muzičara), kao i četiri ženska prateća vokala (Zdenka Kovačiček, Ksenija Erker, Dubravka Zubović i Adica Dobrić), a sve to pod dirigentskom palicom Brana Lamberta Živkovića (u to vreme takođe član grupe Time), koji je pored toga što je svirao flautu i klavir, na ploči potpisan i kao glavni aranžer.

Foto: Jugoton

Gledano sa ove vremenske distance "Dnevnik jedne ljubavi" je prvi konceptualni album ovdašnje popularne muzike koji nam je odmah pokazao kako se i domaća scena u mnogo čemu može približiti svetskoj. I stvarno, čini se da taj LP naprosto nema slabu tačku. Od tekstova koji čine jednu dirljivu ljubavnu, ali i životnu priču i koji početnim slovima u prvim rečima stihova čine akronim J-O-S-I-P-I-L-I-S-A-C, što je već jedna vredna posveta sama po sebi, preko muzike i aranžerskih rešenja koja su bila kilometrima daleko od tadašnjih većinskih estradno-plačljivih eskapada, pa do nestvarnog Josipinog glasa koji je nekakvom čudesnom snagom sve to objedinio učinivši ovu ploču bezvremenskim klasikom, a od nje same automatski je stvorio istinsku divu ovih prostora.

Činjenica je da i nakon pola veka od objavljivanja "Dnevnika jedne ljubavi" te pesme još uvek donose svežinu i isijavaju tako vidnu, istinsku ljubav, koju savakako treba poštovati ali iz koje bi valjalo i učiti.

Potvrdu svega ovoga možemo naći u činjenici da se reizdanje ovog legendarnog LP-ija, koje je upriličila izdavačka kuća Croatia Records (remastering je urađen u studijima Abbey Road, u Londonu), povodom pedeset godina od objavljivanja, već nalazi na prvom mestu liste najprodavanijih reizdatih albuma.

Karlo i Josipa su nastavili profesionalnu i životnu vezu sve do njenog albuma "Boginja", (1987.), odnosno sve do njegove prerane smrti koja ga je zadesila 10. decembra 1991. u pedest prvoj godini života.

Njihovu ljubav i muzičku saradnju Josipa je ovako opisala: "Bili smo jedno. Nitko ga nije trebao pitati zašto je prestao pjevati. Karlo je pjevao kroz mene. On me je stvorio takvom kakva jesam."

(Koncerti koji su bili najavljeni i kojima je Josipa Lisac planirala da obeleži pedesetogodišnjicu objavljivanja albuma "Dnevnik jedne ljubavi", odloženi su zbog njenog zdravstvenog stanja. Koncert u dvorani "Lisinski" u Zagrebu, koji je trebalo biti održan 25. februara pomeren je za 27. maj, dok datum njenog nastupa u Novom Sadu koji je bio planiran za 12. mart, još uvek nije potvrđen.)

(Telegraf.rs)