Intervju koji je Pile pre više od godinu dana dao za Telegraf.rs: Kako je govorio o Alisi i hitovima

Printskrin; Telegraf.rs

Frontmen grupe Alisa Miroslav Živanović Pile, preminuo je nakon duge i teške bolesti, a na društvenim mrežama mnoge kolege i ljudi iz posla se opraštaju od njega.

Pre više od godinu dana, tačnije 17. decembra 2022. Alisa je koncertom u Domu omladine obeležila trideset pet godina od osnivanja benda, pa sam tim povodom razgovarao sa Miroslavom o mnogo čemu što je vezano za njegovu karijeru i taj intervju je ponovo pred vama.

Preporučujemo

Podsetimo se i intervjua koji je dao Miroslav Živanović Pile u decembru 2022. godine.

• Klavijaturista Jovan Stoiljković je pisao muziku i tekstove za prvi album grupe Alisa, a ti si potpisan kao aranžer. Međutim, vas dvojica sarađivali i ranije u grupi Zvučni zid. Od kada datira tvoje poznanstvo sa Jovanom?

Pa sigurno nekih trideset sedam-osam godina on i ja se poznajemo.

• Bio si i član grupe Jedan smer, koja je 1980. za PGP RTB objavila singl sa kompozicijama "Rastanak" i "Jedna stvar". Autor tih pesama je Zoran Konjević koji će kasnije predvoditi grupu Warriors. Da li je to tvoje prvo studijsko iskustvo?

Mislim da jeste, to je prvo ozbiljnije studijsko iskustvo. Pre toga sam imao još neke bendove, ali to je bilo kada sam baš bio klinac. Inače moj matični bend, dakle grupa koju sam ja osnovao, zvala se Sedmi krug.

• Ta postava koliko mi je poznato nije uspela da snimi ploču?

Nije, ali to je neki period u kome smo počeli da pravimo pesme. Radili smo "tezge" i to najviše po mestima u Vojvodini, dok su bile aktuelne igranke, ali to je bilo zaista davno.

• 1984. godine iz grupe Sedmi krug nastaje Alisa.

Otprilike bi se tako moglo reći. Uglavnom sam ja vodio tu priču i ljudi su se okupljali oko mene. Takođe, pevao sam ne zato što sam to nešto posebno želeo, već zato što sam to najbolje radio u toj mojoj ekipi. Želeo sam da sviram bas gitaru, ili gitaru, da nađem neku pevačicu koja bi pevala, imao sam razne ideje. Biti frontmen je stvarno velika obaveza i ja to nikako nisam želeo, ali pevao sam najbolje u grupi sa kojom sam svirao i to je na neki način presudilo, tako da sam potpuno slučajno postao pevač.

• Interesantno je da ste u postavi imali klavijaturistu Aleksandar Kićanovića, iako je Stoiljković bio glavni autor čije su pesme poput "Sanje" ili "Vojskovođe" grupu Alisa odmah učinile poznatom. Iz kojih razloga Jovan nije hteo da bude zvanični član grupe, ako je već iz rukava vadio takve hitove?

On uopšte nije želeo da se eksponira, jednostavno je po prirodi takav. U svakom slučaju mi smo uzeli njegove pesme da radimo i ja sam ih sređivao na neki svoj način, malo sam tu neke stvari promenio.

• Kada pominješ tvoj aranžerski doprinos, neke pesme sa prvog albuma Alise bile u repertoaru Jovanove nekadašnje grupe Bicikl, ali tada nisu imale takvu prođu kod publike. Čime to objašnjavaš? Možda si ti svojim aranžmanima te pesme prilagodio vremenu i tadašnjem trenutku?

Jeste, u pravu si, ali mislim da je više u toj čitavoj priči stvar bila u vokalu. Moj prijatelj Stoiljković je sasvim drugačije pevao i verovatno se ljudima više svidelo to kako ja pevam, mislim da se o tome radi. Postavljaš mi vrlo originalna pitanja koja mi niko nikada nije postavio, dobar si stvarno.

• Hvala. Na vašem drugom albumu "Da li si čula pesmu umornih slavuja" (1987.), koji je autorski takođe potpisao Stoiljković, došlo je do stilskog zaokreta. Vi ste govorili da je to "moderna starogradska muzika". Kako danas gledaš na kompozicije kao što je "1389 - neće Fata Bajazita", misliš li da je taj zaokret bio ispravan? Čini se da ste se u mnogome priklonili folk maniru, čak je i Lepa Brena bila gost u jednoj kompoziciji, a takođe i Duvački orkestar Milovana Babića?

Nisam o tome razmišljao na taj način, tada sam samo radio ono što sam mislio da treba. Međutim, ta pesma "1389." mi je uništila karijeru, imao sam velike probleme u vezi toga, posebno u Sarajevu, gde je bilo baš onako "gusto". Nije bilo lako biti Srbin nekada, a nije lako biti Srbin ni danas, ali to je već neka druga priča koju ću ti jednom prilikom ispričati.

• Na tom albumu ste kao gosta imali, pored ovih već pomenutih i Jovana Vujičića koji je svirao gusle.

Da, on je divan čovek i ja sam stvarno bio presrećan kako je sve to ispalo u studiju, međutim, na terenu se to sasvim drugačije odrazilo. Uvek su bile najgore te tihe zabrane, to ti jednostavno utiče na karijeru. "1389." je u stvari samo jedna junačka srpska pesma, po ugledu na one epske, na Kosovski ciklus, ili tako nešto. Uostalom, tada nije bilo jednostavno slaviti ni srpsku Novu godinu, generacijski smo tu negde i jasno ti je o čemu govorim. Stoiljković je napravio tu pesmu i ja sam se stvarno oduševio, odmah sam pomislio kako bi to bilo dobro staviti u neki zanimljiv aranžman koji bi imao interesantan intro. Da budemo pošteni, nisam tada bio ni preterano svestan svega toga, ali nije zdravo da se srbuje ni u Srbiji, a kamoli u Sarajevu.

• Za drugi album ste promenili izdavača. Prvi je objavio "Jugodisk", a drugi PGP RTB, takođe promenili ste i producenta, ovaj put je to bio Saša Habić. 

Za tu prvu ploču smo takođe išli u PGP, ponudili smo im da je objave, ali njima tu nešto nije odgovaralo. Međutim, "Sanja" postaje veliki hit i oni shvataju da su pogrešili, naravno ovo je moja pretpostavka, to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. U svakom slučaju, ponudu da objave drugi album su prihvatili.

• Ono što je karakteristično za treći album "Hiljadu tona ljubavi" (1988.), jeste da si i ti ispod nekih kompozicija uz Stoiljkovića potpisani kao autor a ne samo kao aranžer, kako je to na prethodna dva albuma bio slučaj. Tu je recimo vaš veliki hit "Kesteni" koji si ti potpisao. Takođe, na prva dva albuma dizajner omota je bio Jugoslav Vlahović, a na ovom su to Goranka Matić i Aleksandar Stojanovski.

U to vreme sam i ja počeo da pravim pesme, da se bavim komponovanjem, a taj album je svakako zanimljiv i zbog omota koji pominješ. Goranka Matić je to radila i omot je stvarno fantastičan, ali niko to tada nije razumeo, mi smo čini se išli ispred vremena. Taj goli stomak žene u trudnoći je oličenje ljubavi, a ona zvezdica se nalazi tačno na mestu na kome je srce deteta, dok je još u stomaku. Međutim, to niko nije shvatao, a ni ja nisam želeo puno da objašnjavam.

• Pomenuli smo da si autor si velikog hita "Kesteni. Da li su te kompozicije pisane namenski za vaš treći album ili su to možda neke ideje i zamisli od ranije?

Ima tu i jednog i drugog. Pesmu ne možeš napraviti tek tako...

• Mora da se proživi.

Svakako da to mora biti nešto proživljeno, pa u tom smislu "Kesteni" su istinita pesma. Ja sam živeo u jednoj maloj kućici u Sarajevskoj ulici, tu je bio blizu park gde sam šetao kuče u kome se nalazio i taj kesten. To je jedna obična ljubavna pesma koju sam, da ti kažem iskreno, uradio za pet minuta, jednostavno mi je došla neka inspiracija, dešava se to nekada u životu.

• Da, ali sjajno je da dođe baš tako dobra inspiracija.

Slažem se, to su moji počeci komponovanja. Dok se nije pojavio Saša Habić imao sam problem sa producentima, jer ja nikada nisam radio klasičnu rokenrol priču, ali tada sam počeo pomalo da koketiram sa rok muzikom, to se pokazalo uspešno i to mi je svakako godilo . Uostalom, kao što moj drug Bajaga kaže: "Ja pravim pesme, pa ako se nekom sviđaju, super, kome se ne sviđaju, ne mora ni da ih sluša". Kad praviš pesmu sigurno ne možeš znati da li će biti hit ili ne, ljudi to sami izaberu.

• Četvrtim albumom "Glupo je spavati dok svira rokenrol (1989.), ponovo se vraćate izdavačkoj kući Jugodisk, ali i dizajneru Jugoslavu Vlahoviću. Tvoje ime je potpisano ispod svih kompozicija na albumu, izuzev jedne. Ipak, na tom albumu nije bilo tako izrazitog hita kakav su "Kesteni". Da li je i to doprinelo odluci da se grupa raziđe, ili je sveukupna situacija u državi bila presudna?

Da, odličan je Vlahović, a prestanku rada grupe svakako je doprinelo ovo drugo što pominješ.

• Na toj ploči Vlada Negovanović je bio producent?

On je stvarno dobro radi svoj posao, inače on je producirao i ove dve relativno nove pesme koje si verujem otpratio i za koje su napravljeni spotovi.

• Grupa se nakratko okupila 1997. a Raglas Records je '96. godine objavio kompilaciju koja sadrži pesme sa prvog i četvrtog albuma. To je otprilike sve što se dogodilo u toj deceniji kada je Alisa u pitanju.

Nisam ja uticao na to, radio sam u to vreme neke druge stvari, naravno dosta neuspešno. Držao sam kafić, svašta sam radio, ali ja jednostavno nisam sposoban za biznis bilo koje vrste izuzev za muziku, pa sam na kraju odlučio da se ipak vratim onom što najbolje znam.

• To je bilo na početku dvehiljaditih.

2002. godine smo se sakupili i započeli snimanje u Novom Sadu, ali sam opet napravio sam sebi problem, jer se moja udarna pesma na tom albumu zvala "Boško Buha", a tada se desilo ubistvo policijskog generala Boška Buhe i pesma je zabranjena, tako da nisam imao sreće sa nekim kompozicijama jer su skidane sa programa medijskih kuća. Ne znam šta bih ti drugo rekao, osim da sam zbog toga bio vrlo nezadovoljan, ali protiv sistema ne možeš.

• Na toj ploči ste takođe imali sjajne goste: Madam Piano, Zoran Kina Alvirović, Petar Radmilović...

Bio je tu i je jedan trubač, Kozarčić se preziva...

• Dragan.

Da, fenomenalan čovek zaista, izuzetan profesionalac. Kina je takođe tu pomogao... Moje je da pravim pesme, pa kome se sviđaju slušaće ih, kao autor nemam nekakav drugi odnos prema tome. Mislim da tek treba da uradim ono što je najbolje, odnosno, uradio sam već to, samo treba da se "ispegla" i da bude objavljeno.

• "2017. godine ti i Peđa ponovo okupljate grupu u originalnoj postavi, s tim što je sada tu i violinistkinja Marija Petrović i gitarista Dušan Vasiljević Tesla, pa ste kod Vlade Negovanovića snimili dve pesme, a to si malopre i pomenuo.

Snimili smo "Pijane noći" i "Blago onom ko te ne sanja" u novom aranžmanu. Album koji je PGP objavio ove godine ("Najbolje iz zemlje čuda", op. autora) je kompilacija plus ove dve pesme, a sada smo u fazi pripreme novog albuma koji je u tom smislu već završen, ostalo je da se sve to odsvira u studiju i da se snimi tih nekih dvanaest pesama. Mogu da se pohvalim da mi je Duško Trifunović svojevremeno poklonio nekoliko tekstova na koje sam napisao muziku i to je verovatno najbolje što ću ja u autorskom smislu ponuditi, ako Bog da zdravlja da se to privede kraju. Mi nismo više klinci i moramo puno da mislimo, ne smemo više nigde da pogrešimo. Sve to radim vrlo oprezno, jer minimum dve pesme treba da ostanu za večita vremena.

• Ne žuriš nigde.

Ne, to ne smeš, jer kad žuriš onda se gotovo uvek negde zaj..eš. Da se to ne bi dogodilo mora mnogo da se misli, jer sada pred kraj života ne smeš da uradiš nešto što ne valja.

(Telegraf.rs)