Sećanja: Slobodan Bodo Kovačević (29. decembar 1946.-24. mart 2004.), dve decenije od odlaska majstora gitare

Izuzetno lep text. Iako nisam neki veliki ljubitelj Indexa, smatram da značaj Slobodana Kovačevića nije dovoljno istican u medijima. Takav autor ne bi smeo da padne u zaborav. Drago mi je što je autor posebno istakao Slobino sviranje na Dnevniku jedne ljubavi. Smatram to za jedan od vrhunaca YU roka, a malo ko se tu osvrće na njegovo majstorstvo. Što se tiče Plime, nisam siguran da li je vodeći motiv komponovao Bodo ili Đorđe Novković. Isto tako ne znam da li bi iko drugi taj motiv tako nadahnuto aranžirao. Veliko hvala autoru texta.

Fin tekst. Podsetio je na neka lepa vremena, one koji su imali sreće da u njemu odrastaju, još ako su tada živeli u Sarajevu, a pogotovu one koji su Bodu i Indexe slušali uživo na koncertima u Skenderiji. Imao sam priliku i da ga, van bine, sretnem negde krajem sedamdesetih, na trajektu Ankona-Zadar. Njegova električna gitara (prvi je nabavio u Sarajevu) i dan danas odzvanja u ušima, dok singl ploče Indexa stoje negde na dnu ormana prekrivene prašinom.