≫
Priče o pesmama: Led Zeppelin - "Whole Lotta Love", večiti rokenrol zamajac
≫
Ova kompozicija izuzetno dobro je izdržala sud vremena. Jedna od onih koje su rušile rok kalupe i zauzele počasno mesto u paleti velikih rokenrol ostvarenja. Interesantno je da priča o njoj započinje dosta ranije od pojave drugog albuma grupe Led Zeppelin.
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Aca Mitić
Vrlo lep i sadržajan članak. Na Cepeline sam prvi put malo više obratio pažnju tek kad je kod nas izašao jedan od poslednjih albuma, Presence. Bio sam umereno oduševljen - tada sam više slušao akustičare. Igrom slučaja, u JNA sam bio sa sarajevskim rokerom Đinom Bananom. Između ostalih pesama, svirao je par pesama od Cepelina na akustičnoj gitari. Tada sam mogao jasno da čujem kako su lepi akordi koji su u originalu nekako "maskirani" distorzijom, overdrajvom itd. Od tada su mi Cepelini jedna od omiljenih grupa. Poslednjih godina, gledajući po webu, malo me je razočarao njihov plagijarizam. Ali slažem se sa autorom da je Pejdžovo najjače oružje sam zvuk, zapravo vizija kako nešto postojeće može da zvuči mnogo bolje. U izvedbi Small facesa pesma je dobra, ali bi ostala "zaglavljena" u svom vremenu, čiji je zapravo tipičan predstavnik. Isti je slučaj i sa Starways to Haven, grupe Spirit. U obe pesme Page je prepoznao potencijal i doveo ga na vanvremenski nivo. Hvala autoru na ovako lepom tekstu.