Priče o pesmama: Led Zeppelin - "Whole Lotta Love", večiti rokenrol zamajac

Vrlo lep i sadržajan članak. Na Cepeline sam prvi put malo više obratio pažnju tek kad je kod nas izašao jedan od poslednjih albuma, Presence. Bio sam umereno oduševljen - tada sam više slušao akustičare. Igrom slučaja, u JNA sam bio sa sarajevskim rokerom Đinom Bananom. Između ostalih pesama, svirao je par pesama od Cepelina na akustičnoj gitari. Tada sam mogao jasno da čujem kako su lepi akordi koji su u originalu nekako "maskirani" distorzijom, overdrajvom itd. Od tada su mi Cepelini jedna od omiljenih grupa. Poslednjih godina, gledajući po webu, malo me je razočarao njihov plagijarizam. Ali slažem se sa autorom da je Pejdžovo najjače oružje sam zvuk, zapravo vizija kako nešto postojeće može da zvuči mnogo bolje. U izvedbi Small facesa pesma je dobra, ali bi ostala "zaglavljena" u svom vremenu, čiji je zapravo tipičan predstavnik. Isti je slučaj i sa Starways to Haven, grupe Spirit. U obe pesme Page je prepoznao potencijal i doveo ga na vanvremenski nivo. Hvala autoru na ovako lepom tekstu.