O pesmi "Working Class Hero" Džona Lenona: Mnogi je smatraju revolucionarnom, bila je i zabranjivana

Budući da je Prvi maj, praznik rada, red je da se prisetimo i pesme "Working Class Hero". U pitanju je numera Džona Lenona sa njegovog albuma iz 1970. godine "John Lennon/Plastic Ono Band", njegovog prvog albuma nakon raspada Bitlsa. Pesma je objavljena kao B-strana singla "Imagine" u Britaniji 24. oktobra 1975. godine.

O čemu se radi u pesmi "Working Class Hero"

Pesma je komentar na razliku između socijalnih klasa. Prema Lenonu, pesma govori o radničkim ljudima koji se preobražavaju u srednju klasu, u "mašinu".

Preporučujemo

Lenon je takođe rekao: "Mislim da je to revolucionarna pesma – zapravo je samo revolucionarna. Samo mislim da je njen koncept revolucionaran. Nadam se da je za radnike, a ne za prostitutke i homoseksualce. Nadam se da je to ono o čemu je govorila pesma "Give Peace a Chance". Ali, ne znam – s druge strane, možda će biti potpuno ignorisana. Mislim da je to za ljude poput mene, koji su radnička klasa, i koji bi trebalo da budu preobraženi u srednju klasu, ili u mašineriju. To je moje iskustvo, i nadam se da je to samo upozorenje za ljude – Working Class Hero."

Pesma je nastavila seriju političkih snimaka Džona Lenona, koja je počela 1968. godine sa pesmom Bitlsa "Revolution" i nastavila se 1972. godine objavljivanjem albuma "Some Time in New York City".

Snimanje pesme

Pesma je snimljena u EMI studijima 27. septembra 1970. godine, i jedini izvođač je Lenon, koji peva i svira akustičnu gitaru kao podršku. Progresija akorda je veoma jednostavna, i temelji se na A-molu i G-duru, sa kratkim skretanjem u D-dur u jednoj liniji refrena. Lenonova tehnika trzalice uključuje rif sa hammer-on tehnikom na E note na D žici, a zatim otvorenu A žicu.

Ton i stil pesme slični su pesmama "Masters of War" i "North Country Blues" Boba Dylana, poznatog Lenonovog uticaja. Obe su zasnovane na aranžmanu Džin Riči za tradicionalnu englesku narodnu pesmu "Nottamun Town".

Prema rečima operatora trake Endija Stifensa, pesma je zahtevala više od 100 pokušaja da se snimi. Snimak je sastavljen od dve različite verzije: ton gitare i vokali se menjaju između 1:24 i 1:45 u stihu "Kada su te mučili i preplašili".

Prijem pesme

Rok kritičar Rob Hjuz ocenio je "Working Class Hero" kao četvrtu najbolju Lenonovu političku pesmu, rekavši da "klasni sukobi pružaju podsticaj za Lenonov oštar komentar o represivnoj prirodi institucionalne moći."

Kritičar sa sajta Ultimate Classic Rock, Nik DeRizo, ocenio je pesmu kao četvrtu najbolju Lenonovu solo političku pesmu, nazivajući je "jednim od Lenonovih najbrutalnije iskrenih i emotivno najpotresnijih trenutaka."

Autori sajta Stereogum, Timoti i Elizabet Brači, rangirali su pesmu kao treću najbolju Lenonovu solo pesmu, nazivajući je "grubom, akustičnom baladom koja podseća na Bob Dylanovu 'Masters of War'" i "bolnim priznanjem da je Doba Vodolije značilo manje od nule."

Problemi

Menadžer stanice, Ken Sliman, suočavao se sa godinom dana zatvora i novčanom kaznom od 10.000 dolara, ali je branio svoju odluku da pusti pesmu, rekavši: "Ljudi u Vašingtonu su dovoljno sofisticirani da prihvate povremenu upotrebu četiri slova u kontekstu, a da se ne uzbude seksualno, ne budu uvređeni ili uznemireni." Optužbe su povučene.

Ostale američke radio stanice, kao što je bostonski WBCN, zabranile su pesmu zbog upotrebe reči "je*eni". U Australiji je album objavljen sa izmenjenim stihovima, gde je psovka uklonjena, a tekstovi su bili cenzurisani na unutrašnjem omotu.

Američko izdanje nije cenzurisalo tekstove, ni na albumu, ni na unutrašnjem omotu.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Working Class Hero)