Priče o pesmama: Santana - "Samba Pa Ti", sinteza lirskog i žestokog

Foto: Columbia Records/Goran Živanović

Preporučujemo

Dva gitarska instrumentala koja su me zaista fascinirala u danima rane mladosti bili su "Dinamit" Josipa Bočeka i "Samba Pa Ti" Karlosa Santane. Mnogo godina kasnije saznao sam i kako su nastali, a ovo je priča o Santaninom biseru koji ga je proslavio diljem zemaljske kugle bar onoliko koliko i njegov nastup na Vudstoku.

Karlos Santana je rođen u gradu Autlan de Navaro, u Meksiku, 20. jula 1947. godine i s obzirom da je njegov otac takođe bio muzičar, od malih nogu je bio upućen na muziku i dane je provodio svirajući gitaru. Kada se porodica preselila u Tihuanu, grad koji se nalazi na obali Atlanskog okeana i na samoj granici sa SAD, tu će gotovo svakodnevno svirati po tamošnjim parkovima ali i upoznati gitaristu Havijera Batiza koji je predvodio rokenrol grupu TJ'S, pa je već sa dvanaest godina počeo raditi za njih kao roudi, a potom je dobio i mesto basiste, ali je ubrzo prešao u drugu grupu kako bi se vratio gitari. U svakom slučaju, Batiz je bio taj koji je Karlosa uputio na imena kao što su BB King, Madi Voters, Čak Beri, Haulin Vulf i Džejms Braun, a tamošnji klubovi u kojim je potom svirao, iako sumnjive reputacije, donose mu preko potrebno iskustvo. Međutim, ono što će izvršiti presudan uticaj na njegovu karijeru biće odluka porodice da se presele u San Francisko, gde je njegov otac dobio stalan posao, a Santana tu sa sobom donosi ono što su u njegovo sviranje uneli bluz izvođači, ali i ogroman uticaj koji je na njega izvršio mađarski džez gitarista Gabor Sabo, što je u svojim intervjuima često isticao:

Ono što sam slušao od početka bili su Džon Li Huker, Džimi Rid i Lajtnin Hopkins, kasnije Piter Grin i Majk Blumfild. Oni su bili učenici BB Kinga kao i ja, ali sam se udaljio od BB Kinga kada sam čuo kako svira Gabor Sabo. Mnogo ljudi je poteklo od BB Kinga. Naravno, slušali su i Fredija Kinga i Alberta Kinga, ali iz nekog razloga BB King je bio središna figura za mnoge muzičare koji su hteli da sviraju bluz. Mislim da je to bilo zbog njegove iskrenosti, sirovosti njegovog sviranja i njegovog srca. Za mene je Gabor bio vrlo, vrlo, elegantan ciganski gitarista. Bio je Mađar, iz Budimpešte. Mnogo sam naučio od njega, posebno zbog načina na koji je svirao s Vilijem Bobom, Viktorom Pantohom i Čikom Hamiltonom. Njegovo sviranje bilo je mnogo drugačije. U San Francisku su u to vreme svi slušali Grateful Dead, Quicksilver Messenger Service i Dženis Džoplin ali ja sam puno slušao ono što su svirali Gabor Sabo i Ves Montgomeri.

Takođe, važan trenutak za njegovu karijeru bio je i susret sa gitaristom Majkom Blumfildom. Neki su tvrdili da je od njega uzimao časove gitare, ali je Santana opovrgao te glasine:

Pa, ​​prvo sam mogao čuti BB Kinga u Majkovoj svirci, a onda sam mogao čuti da se širi. Izgledalo je kao da je uzeo LSD ili nešto slično jer je njegova muzika odjednom zvučala kao hrčak koji je upravo izašao iz kaveza! Kavez ponekad može biti vrlo ograničavajući, ali on je otvorio vrata, izašao iz kaveza i počeo je svirati Ravija Šankara i Kenonbola Ederlija.

Santana je bio svedok rastućeg hipi pokreta u San Francisku, ali je nekoliko godina morao prati posuđe i istovremeno nastupati kao ulični svirač ne bi li nekako sakupio novac za Gibson SG gitaru.

Stvari su se pomerile sa mrtve tačke kada je njegovo sviranje privuklo tamošnjeg velikog muzičkog impresaria Bila Grejama i tada dobija poziv da se priključi grupi koju je Bil sastavio od poznatih imena tamošnje scene, a koja bi nastupala u njegovoj Filmor dvorani umesto Pola Baterfilda, koji je dobio otkaz zbog pijančenja, ali i teških problema s nesanicom od kojih je patio njegov gitarista Majk Blumfild.

Iste godine Santana sa još nekoliko uličnih svirača među kojima su bili Greg Roli (Hemond orgulje, glavni vokal), Dejvid Braun (bas gitara) i Markus Malon (udaraljke) osniva Santana Blues Band, a ubrzo im se pridružuje i bubnjar Majk Šriv. Ova postava snima prvi album, a njihov nastup na festivalu Vudstok na koji ih je nagovorio Bil Grejam, donosi im apsolutnu prekretnicu u karijeri, s obzirom da se njihova kompozicija "Soul Sarcrifice" našla u filmu o festivalu, i ne samo to, bio je to svakako najuzbudljiviji trenutak tog dokumentarca, što je mnogo doprinelo prodaji Santaninog prvog albuma, za koji se i pre toga zainteresovala i publika i kritika.

Takav splet okolnosti izbacuje Santanu u orbitu međunarodne popularnosti.

Već sledeće, 1970. godine, Santana objavljuje drugi album pod nazivom "Abraxas", za koji mnogi čak i danas tvrde da je to njegovo ponajbolje ostvarenje.

Upravo na tom LP-iju našao se i čudesni instrumental "Samba Pa Ti" ili "Samba za tebe".

Ono što me je zaista fasciniralo kod ove kompozicije bili su ti neobični latino-afrički ritmovi, potom boja tona Karlosove gitare, ali i njegovo vanserijsko, lirsko sviranje, koje se do tada možda jedino moglo čuti kod Pitera Grina. Međutim, važno je još nešto: Santana je ovim pokazao šta gitara zaista može, da ona ne mora presudno biti instrument koji izbacuje rifove i podržava vokale ili svira neku solo deonicu između samih strofa u pesmi. "Samba Pa Ti" je pokazala kako vrhunska kompozicija ne mora sadržavati vokal, već može biti instrumentalna i pritom vrlo delikatna i melodična.

Gitarista je jednom prilikom ispričao kako je nastao ovaj jedinstveni biser rok muzike:

"Samba Pa Ti" je nastala je u Njujorku jednog nedeljnog popodneva. Otvorio sam prozor i ugledao čoveka na ulici, bio je pijan, nosio je sa sobom saksofon, a u zadnjem džepu imao je bocu pića. Nastavio sam ga gledati kako se stalno bori sam sa sobom jer nije mogao da odluči šta će prvo staviti u usta, saksofon ili bocu i odmah sam u svojoj glavi čuo pesmu. Celu tu stvar sam napisao upravo tu i to vrlo brzo.

Koliko mu je značila ova kompozicija govori i podatak da je Santana bio ubeđen da se tada po prvi put dogodilo da u studiju prenese ono što zaista oseća:

Sećam se da sam jedne večeri bio sam kod kuće. Do tada, kada sam slušao svoje ploče, bilo je kao da se vidim u ogledalu ali tamo nije bilo mene, samo lica mnogih drugih gitarista: BB Kinga, Džordža Bensona, Pitera Grina. Te večeri čuo sam "Samba Pa Ti" na radiju i pogledao se u ogledalo ali tu je sada bilo moje lice, moj ton, moji otisci prstiju, moj identitet, moja jedinstvenost. Jer kada sam je snimao, nisam ni o čemu razmišljao, bio je to samo čist osećaj. Verujem da je to došlo iz stvari nagomilanih u meni, za koje nisam znao kako da ih izrazim i artikulišem. Bio sam zbog toga jako ljut: "Zašto ne mogu reći ono što stvarno mislim?" Onda iz mene izađe "Samba Pa Ti" i svi to razumeju.

Ako bi analizirali ovu kompoziciju sa stanovišta muzičke teorije interesantno je da glavna melodija ovog instrumentala ne prati prirodnu, harmonijsku ili melodijsku mol lestvicu, već je to kombinacija posebne zvučnosti koja proizilazi iz spoja male terce i velike sekste, odnosno onoga što u muzici znamo kao dorijan modus. Po muzičkoj teoriji dorijanska lestvica je molski modus jer ima malu tercu, ali se razlikuje od prorodnog mola po tome što umesto male ima veliku sekstu. Zbog toga dorijanska lestvica zvuči pomalo mistično i mračno, ali sa dozom topline koju donosi ta velika seksta i često se koristi u rok i džez muzici, odnosno u njihovoj fuziji. Preciznije rečeno, "Samba Pa Ti" delimično koristi dorijanski modus i cela kompozicija nije strogo u toj lestvici (glavnom je u g molu), već se njen tonalitet i modalni karakter menjaju u raličitim delovima kompozicije, što joj donosi posebnu lepotu.

Inače, zanimljivo je da Santana veoma često koristi dorijansku lestvicu jer se savršeno uklapa u latino rok, džez fuziju i bluz rok, što i jeste njegov zaštitini znak. navešću ovde samo neke takve pesme:

"Oye Como Va", "Evil Ways", "Song Of The Wind", "Europa", itd.

Svi koji malo bolje poznaju opus Karlosa Santane vrlo brzo prepoznaju njegovo žestoko ali i lirsko sviranje gitare koje je usavršavao tokom sedam decenija stvaranja muzike, na prvom mestu kao vođa benda koji nosi njegovo ime i kao čovek kome je muzika gotovo sve u životu, što vrlo često ističe:

Muzika je postala moja droga, a učenje života je jedina droga koja se stvarno, stvarno događa. Karlos Santana voli život, ovu planetu, voli ljude. Nadam se da zajedno možemo srušiti što više zidova neznanja i tame i tako prihvatiti jedinstvo i harmoniju.

Iako j bluz bila njegova prva velika ljubav, ono što ga je proslavilo ne odnosi se striktno na taj muzički žanr, o čemu je takođe govorio:

Ja volim bluz, ali ako predugo ostanem tamo, dosadi mi. Potreban mi je stimulans afričke muzike i ciganski element koji donosi Gabor Sabo, potom džez sviranje Vesa Montgomerija. Znate, ne mogu se samo zadržavati u jednoj određenoj sobi u kući. Moram posetiti ceo grad!

Karlos Santana danas ima 77 godina i ovenčan je brojnim nagradama. Samo za album "Supernatural" koji je objavio 1999. godine i koji je bio svetski hit, ostvarivši milionsku prodaju, dobio je devet Gremi nagrada. Godine 2013. postao je prvi meksički migrant koji je dobio prestižnu nagradu Kennedy Center Honors. Godine 2023. časopis Rolling Stone stavio ga je na 11. mjesto na svojoj listi najvećih gitarista svih vremena. "Samba Pa Ti" jedna je od najpopularnijih i najcenjenijih kompozicija grupe i još uvijek se nalazi na popisu pesama na njihovim turnejama, a tokom godina snimljene su brojne obrade pa čak i one vokalne. Jednu od takvih uradio je i Hoze Felisijano.

(Telegraf.rs)