Kako je nastala legendarna pesma "Stairway to Heaven" grupe Led Zeppelin: Džimi Pejdž o svim detaljima

U retkom uvidu u proces stvaranja jednog od najčuvenijih rok epova svih vremena, Džimi Pejdž, legendarni gitarista Led Zeppelina, je svojevremeno za BBC detaljno ispričao kako je nastala njihova legendarna pesma "Stairway to Heaven".

Otkrivajući složenu arhitekturu numere i nekonvencionalne pristupe koji su je definisali, slavni britanski muzičar je potvrdio da pesma nije bila plod slučajnosti, već pažljivo osmišljeno delo namerne evolucije.

Preporučujemo

Od akustične fragilnosti do upotrebe srednjevekovnih muzičkih elemenata

Pejdž objašnjava da je prvobitna ideja bila da se "nešto sastavi", a početna tačka bila je iznenađujuće delikatna. "Želeo sam da pokušam da sastavim nešto što je počelo sa prilično krhkom, izloženom akustičnom gitarom, sviranom u stilu, recimo, buréea za siromašne od Baha", priseća se Pejdž, aludirajući na klasično delo Johana Sebastijana Baha. Njegova vizija je bila da se izgradi pesma koja će se postepeno razvijati i dobijati na kompleksnosti.

Ključni element u ranoj fazi kompozicije, koji je obogatio teksturu pesme, bio je doprinos Džona Pola Džonsa, basiste i multiinstrumentaliste benda. "Biće tu... rikordera (flauta) u ranom delu, što joj daje pomalo srednjovekovni osećaj", objašnjava Pejdž. Zatim pojašnjava genezu te ideje: "To je bila ideja Džona Pola Džonsa da stavi rikordere", dodajući da je "on svirao rikordere".

Međutim, Pejdž priznaje da to nije bila njegova prvobitna zamisao: "Kada sam zapravo dobio ideju za 'Stairway', to nije bilo, to nisam nužno razmišljao o rikorderima. Više sam razmišljao o teksturi, ili zapravo o električnom klaviru."

Progresija kao temelj: Otvaranje slojeva pesme

Srž Pejdžove koncepcije za "Stairway to Heaven" bila je ideja o muzičkoj kompoziciji koja se "stalno razvija" i "otvara u više slojeva i više raspoloženja". Cilj je bio da intenzitet, ili "suptilnost i intenzitet" kompozicije, "zapravo ubrzaju kako je prolazila na svakom nivou – svakom emocionalnom nivou, svakom muzičkom nivou".

Pesma je, po njegovim rečima, trebalo da se neprestano "otvara" sa svakim sledećim delom: "I tako se stalno otvara kako nastavlja kroz svoj prolaz". Pejdž je istakao i složenost ovog procesa: "Bilo je lukavo, bila je to lukava stvar za uraditi, jer ima mnogo muzike i promena u njoj." Ova složena struktura nije bila slučajna: "Sve ovo je bilo isplanirano, znate, to nije bila nesreća ili da su svi doprineli. To je zaista bio... neka vrsta dizajna."

Robert Plant i magija Hedlija Grejndža

Period nastanka pesme bio je tokom boravka benda u Hedli Grejndžu (Headley Grange), starom seoskom imanju u Hempširu koje je postalo njihovo kreativno utočište. Pejdž ističe Robertov doprinos: "Robert (Plant) je bio veličanstven sa svojim doprinosom tekstovima muzici Led Zeppelina ionako." Zanimljivo je da je pesma inicijalno razvijana kao instrumental.

"Ovo je bilo tokom perioda kada smo bili u Hedli Grejndžu, kada je... stvar sastavljena", priseća se Pejdž. Dodaje da je "bilo pomalo komplikovano raditi celu ovu stvar bez vokala, jer u to vreme nije bilo nikakvih tekstova i ovo je bio... ovo je bila kičma onoga što je pesma trebalo da bude". Pejdž je naglasio i pažljivo planiranu strukturu: "I cela tačna postavka, od početka do kraja, bila je nekako mapirana."

Pejdž se seća i magičnog trenutka kada su se reči i muzika spojili. "Sećam se da je tokom tog perioda Robert bio... on je nekako sedeo naslonjen na zid i nekako je pisao. Nikada neću zaboraviti tu sliku kako to radi", kaže Pejdž. Kada su odradili prvi prolaz, sa Pejdžovim uvodnim gitarskim delom, "onda Robert dođe i počne da... on počne da se uključuje i peva, i kažem vam, on je imao... mora da je bilo 90% tekstova... već urađeno." Ova spontanost i sinergija bile su ključne za finalni tekst koji je savršeno pratio muzički razvoj.

Prkos pravilima: Ubrzavanje i zamah

Jedan od najradikalnijih aspekata "Stairway to Heaven", prema Pejdžu, bilo je namerno kršenje "glavnog pravila" koje je naučio kao studijski muzičar: "Jedno od kardinalnih pravila kada sam bio studijski muzičar bilo je da se ne ubrzava." Pejdž je, naprotiv, želeo da stvori nešto što ima "ubrzanje", ne samo iz muzičke, već i iz liričke perspektive.

"I bio sam željan da uradim nešto što je imalo ubrzanje, ne samo iz muzičke tačke gledišta, već i iz perspektive tekstopisca", objašnjava Pejdž. Cilj je bio da se postigne kumulativni efekat: "Tako da cela stvar počne da dobija zamah kako je prolazila. Dakle, to nije bio samo monoton komad." Detaljnije objašnjava: "I pod tim zapravo mislim da bi se... suptilno ubrzavalo. Dakle, kršite kardinalno pravilo broj jedan."

Fanfare i vrhunac: Solo koji propara nebo

Koncepcija gitarskog sola bila je takođe pažljivo planirana, ne kao iznenadni upad, već kao uvod. "Koncept sola je bio da ima nešto poput fanfare. Dakle, to je definitivan prelaz", kaže Pejdž. Ova priprema je imala za cilj da solo uzleti: "Tako da ulazi sa fanfarom da predstavi solo, a solo će samo da se vine... skroz do kraja."

Taj krešendo kulminira u "trilovima" koji vode u "ogromno finale". "Na kraju tog sola postoje trilovi koji vode u ovo ogromno finale, a to je vokal dok pevamo 'wind on down the road'", opisuje Pejdž – vrhunac putovanja pesme. U tom trenutku, muzika dostiže svoj maksimalni zamah. "I do tog trenutka zaista... to zaista motoriše. Ne juri, ali to je samo strast koja se... koja se razvijala u svakom pogledu... liričkog aspekta, i Robert je bio inspirisan", zaključuje Pejdž.

Ostavština i autentičnost

Džimi Pejdž naglašava da je boravak u Hedli Grejndžu bio "veoma inspirativno vreme za sve nas, u vreme kada smo živeli u Hedli Grejndžu kao rezidencija, jeli, spavali, stvarali muziku. To smo radili dan za danom." "I to se vidi kada čujete četvrti album", kaže Pejdž, ističući da je "Stairway" bio "neka vrsta nusproizvoda... svega toga, ali, znate, očigledno je bio prilično značajan... kao prekretnica za Led Zeppelin."

Na kraju, Pejdž zaključuje da je to bio "zaista inspirisan period", a trajni kvalitet muzike tokom svih ovih godina leži u činjenici da su svi "svirali tako iskreno i sa takvim ubeđenjem da se to nekako vidi". Ta autentičnost i predanost, od krhkog početka do moćnog finala, učinile su "Stairway to Heaven" bezvremenskim remek-delom i testamentom genijalnosti Led Zeppelina.

(Telegraf.rs/izvor: BBC)