Priče o pesmama: "Loan Me A Dime", kada bluz pozajmljuje srce - od Fentona Robinsona do Boza Skagsa

Foto: Atlantic

Ponekad slučajnost ume da priredi nešto što ljudima umnogome odredi život. Kada je američki, pevač, gitarista i tekstopisac Boz Skags, davne 1976. godine odlučio da uđe u studio kako bi snimio svoj šesti album "Silk Degrees", imao je pred sobom više imena raznih studijskih muzičara koji su mu bili potrebni za taj posao, ali je on odabrao sledeću trojku: klavijaturistu Dejvida Pejča, basistu Dejvida Hangejta i bubnjara Džefa Porkara. Njih trojica bili su prijatelji i često su učestvovali na snimanjima albuma drugih izvođača pa tako i na čuvenom "Pretzel Logic", grupe Steely Dan. Kada su završili posao u studiju i krenuli sa Skagsom na turneju, dodatno su učvrstili prijateljstvo i shvatili da imaju mogućnost da osnuju svoju grupu, a sve je još više ubrzano kada se izdavačka kuća Columbia zainteresovala za njih i ponudila im ugovor za snimanje albuma bez ikakve provere ili audicije. Tako je Skags poneo zasluge za osnivanje grupe Toto što je, između ostalih, potvrdio i Pejč:

Preporučujemo

Nisam siguran bi li se Toto dogodio tako brzo, ili na isti način, bez albuma "Silk Degrees".

Vilijam Rojs Skags ili samo Boz Skags rođen je 8. juna 1944. umestu Kanton, država Ohajo, ali je odrastao u Oklahomi i Teksasu. Kada je imao petnaest godina pohađao je školu u Dalasu i tu upoznaje Stiva Milera koji mu predlaže da se priključi njegovoj grupi Marksmen u kojoj bi pevao i svirao def (ili defo, instrument iz porodice udaraljki), a istovremeno ga je učio da svira ritam gitaru. Kada je Miler upisao univerzitet Medison, u državi Viskonsin, Skags je krenuo za njim i tu se pridružuje njegovoj grupi Ardells koja je svirala mešavinu ritma i bluza i rokenrola. Nakon povratka u Teksas Skags je osnovao ritam i bluz grupu Wigs, oni potom ubrzo donose odluku da napuste univerzitet pa svi odlaze u Britaniju u nadi da tamo mogu uraditi nešto više. Međutim, odmah po dolasku uvideli su da je Britanija preplavljena sličnim grupama pa se svi, izuzev Skagsa, vraćaju u Ameriku gde će kasnije osnovati grupu Mother Earth. Skags je ipak rešio da ostane i potom putuje Evropom kao folk pevač, zadržavši se u Stokholmu gde snima album "Boz" koji izdavačka kuća Polydor objavljuje samo za evropsko tržište. Zatim se vraća u San Francisko pa se '67. godine pridružuje Stiv Miler Bendu, snima sa njima dva cenjena albuma - "Children Of Future" i "Sailor", a zatim napušta grupu u nameri da započne svoju solo karijeru.

I ovoga puta, kao i u slučaju grupe Toto, ponovo će jedna slučajnost biti presudna. U Skagsovom komšiluku živeo je Jan Vener, glavni urednik cenjenog muzičkog magazina Rolling Stone. On je u tom periodu pokušavao da obezbedi dodatna sredstva za svoj časopis, pa je duž istočne obale Sjedinjenih Država razgovarao sa mnogim muzičkim poslenicima iznoseći im svoje planove. Na jednom od tih sastanaka razgovarao je i sa Džerijem Vekslerom, novinarom i producentom koji je Atlantic Records podigao do nivoa glavne sile u tadašnjoj diskografskoj industriji. Tokom tog razgovora Vener mu je dao kasetu na kojoj su bili Skagsovi demo snimci i zamolio ga da producira taj album pod okriljem izdavačke kuće Atlantic, mada neke preterane molbe tu nije ni bilo jer je Veksler bio impresioniran onim što je čuo i odmah je prihvatio ponudu. Tokom razgovora koji su potom obavili, Vener je Skagsu predložio da album snimi u Muscle Shoals Sound Studiju u Šefildu, Alabama, jer je smatrao da njegov muzički izraz stilski odgovara muzici koju je prezentovao taj studio ali kako Skags nije bio sasvim siguran da je to on pravo, Vener mu daje propusnicu svog časopisa, kako bi nesmetano mogao da ih poseti, čuje ono što se snima i razgovara sa tamošnjim muzičarima. Prilikom ove posete Skags je upoznao neke muzičare koji će kasnije svirati na njegovom albumu, a među njima i gitaristu Dvejna Olmena, basistu i trombonistu Dejvida Huda i bubnjara Rodžera Hokinsa. Skags je posebno bio oduševljen svirkom Dvejna Olmena i želeo je da on bude glavni gitarista na njegovom albumu, ali dogodilo se da se on ubrzo nakon toga preselio u Mejkon u Džoržiji gde je planirao osnivanje grupe Allman Brothers Band, što je Skagsa poprilično razočaralo. Videvši da je vrag odneo šalu, Vener poziva Dvejna telefonom i nekako mu polazi za rukom da ga ubedi da se vrati u Alabamu, makar na nekoliko dana, kako bi učestvovao u snimanju albuma. To će po Skagsovim rečima biti od velike važnosti jer su ostali muzičari iz Muscle Shoals imali veliko poštovanje prema njemu i on je, shodno tome, bio neka vrsta zamajca i pokretača među njima. Pored Dvejna, Huda i Hokinsa, na snimanju su učestvovali i klavijaturista Beri Beket i gitaristi Edi Hinton i Džimi Džonson.

Interesantno je da je pretposlednja pesma na albumu nosi naziv "Loan Me a Dime" i to je obrada pesme Fentona Robinsona "Somebody Loan Me a Dime". Robinson je jedan od heroja čikaškog bluza, koji uprkos činjenici da je došao iz Misisipija, poseduje stil koji ima više zajedničkog sa teksaškim gitaristima nego sa njegovim savremenicima sa Delte. Komponovao je desetak bluz klasika ali njegova najpoznatija kompozicija svakako je "Somebody Loan Me A Dime", koja je krajem šezdesetih snimljena na singl ploči, a potom je to bila naslovna pesma njegovog prvog albuma za diskografsku kuću Alligator Records, koji je, usput rečeno, dobio sjajne kritike, uključujući i ocenu od pet zvezdica u časopisu Rolling Stone.

Njegov izvrstan stil sviranja gitare, uverljiv glas i očigledna veština pisanja pesama doneli su mu poštovanje kako od strane bluz kritičara tako i kod publike koja ceni taj muzički žanr. Naravno i mnoge druge njegove kompozicije bile su inspiracija za razne obrade, pa su Erik Bardon, Elvin Bišop, Albert King, Megi Bel, Čarli Maselvajt snimili neke od njegovih ranih hitova. Poslednje godine života proveo je u Ilinoisu gde je mlade podučavao korenima bluza i instrumentalnim tehnikama.

Izuzetno važan trenutak za njegovu karijeru došao je 1969. godine kada je Boz Skags zajedno sa Dvejnom Olmenom snimio klasičnu bluz-rok verziju pesme "Somebody Loan Me a Dime" i tako predstavio Fentona celoj novoj armiji obožavatelja. Interesantno je da je na originalnoj verziji albuma Boz Skags potpisao sebe kao tekstopisca, ali je na kasnijim izdanjima to ispravljeno.

Neka mi neko pozajmi deset centi,

Moram da pozovem svoju bivšu ljubav.

Neka mi neko pozajmi deset centi,

Moram da pozovem svoju bivšu ljubav.

Dugo je od kada je već otišla.

Znaš, to me brine.

Znam da je dobra devojka,

Ali tada to nisam razumeo.

Znam da je dobra devojka

Ali tada to nisam razumeo.

Neka mi neko pozajmi deset centi,

Znaš, treba mi pomoć.

Sada plačem, samo plačem,

Kao beba celu noć.

Znaš, plačem, samo plačem,

Kao beba celu noć.

Neka mi neko pozajmi deset centi,

Treba mi moja devojka,

Treba mi moja devojka kod kuće.

U Skagsovoj verziji pesma traje dvanaest i po minuta, preuzeta je iz četrdesetominutnog džem sešna koliko je trajao originalni studijski snimak i predstavlja središnji deo albuma. Nakon uvoda na klavijaturama i gitari, Skagsovog nadahnutog pevanja, započinje Dvejnov veličanstveni solo koji ovu kompoziciju dovodi do vrhunca i razrešenja stvarajući na taj način celinu koja predstavlja samu esenciju bluza.

Pa iako je ceo album u umetničkom smislu bio zaista uspešan, u to vreme jedva da je imao bilo kakav komercijalni efekat, pa kompanija Atlantic raskida ugovor s njim. Skags potom prelazi u CBS i pojačava svoj interes za kantri, da bi potom napravio zaokret kao soul muzici. Ta njegova "muzička lutanja" kao da su govorila da će zauvek ostati tek kult-ličnost koju prati mali broj poštovaoca njegovog rada.

Ipak, sve se promenilo kada je 1974. godine došao album "Silk Degrees", upravo onaj koji smo pominjali na početku ove priče i koji je omogućio nastanak grupe Toto. Taj LP doneo je izvrstan beli soul, kakav se do tada retko mogao čuti i dva puta je proglašen platinastim u Sjedinjenim Državama. Na njemu se nalazi kompozicija "Lowdown", veliki hit sredine sedamdesetih, ali i još nekoliko hitova ("What Can I Say", "Harbour Lights"), tako da je ova ploča Skagsu konačno omogućila mesto koje mu je, shodno njegovom talentu, svakako pripada.

Dvejn Olman je  samo dve godine od objavljivanja albuma "Bozz Scaggs",  29. oktobra 1971. poginuo u Mejkonu, vozeći svoj motocikl i time je zauvek prekinuta karijera jednog od najtalentovanijih gitarista druge polovine dvadesetog veka.

O njegovom umeću ostala je da svedoči i kompozicija "Loan Me A Dime".

Fenton Robinson je preminuo 5. novembra 1997. godine.

Boz Skags danas ima osamdeset godina.

(Telegraf.rs)