35 godina nisu objavili album, nove pesme žive kroz koncerte: The Sisters of Mercy nastupili u Beogradu

Legendarni gotik rok bend The Sisters of Mercy nastupio je sinoć u Luci Beograd pred domaćom, ali i stranom publikom koja je u srpsku prestonicu došla da ih čuje. Endru Eldrič je, iako je kompletno menjao postavu benda više puta, a konstanta je ostala samo ritam mašina nazvana Doktor Avalanš, uspeo da od svog benda stvori legendu koju ljudi dolaze da čuju i više od 30 godina nakon objavljivanja poslednjeg albuma.

Da, The Sisters of Mercy 35 godina nisu objavili album. Prethodno su objavljena tri, nakon čega je došlo do svađe sa diskografskom kućom. Čak i kada su oslobođeni ugovora, doneta je odluka da više neće biti albuma. Tako su sve pesme ovog benda publici nakon 1990. godine postale poznate kroz koncerte, a u novije vreme snimke sa koncerata koji se pojavljuju na internetu i piratska izdanja. Jer Sisters of Mercy 1990. godine nisu prestali da prave muziku, samo su prestali da je zvanično objavljuju.

Preporučujemo

Tako je bend sa tri albuma stekao kultni status i i dalje je koncertno aktivan.

Pre zvezda večeri nastupio je Beogradski rokenrol bend Vizelj, koje nazivaju pionirima novog beogradskog andergraund zvuka, bend poznat kao uvek iskren, direktan i bez dlake na jeziku. Iako po zvuku (a i estetici) prilično različit od benda sa kojim su delili binu, Vizelj jeste bend koji na svojim koncertima uvek uspeva da animira publiku i stvori dobru atmosferu, te zbog toga jesu dobar izbor za zagrevanje pred slušanje nekog svetskog benda.

The Sister of Mercy su, tačni kao sat, izašli na binu u vreme u koje su i najavljeni. Prvi "član" benda već je bio tu, njihova čuvena ritam mašina nazvana Doktor Avalanš, dok su ljudski članovi benda izlazili jedan po jedan i, bez mnogo pozdravljanja sa publikom, otpočeli koncert spojem dve pesme - "Doctor Jeep" i "Detonation Boulevard", na koju su odmah nadovezali "Don't drive on ice" i "Ribbons".

Iskustva fanova sa koncertima benda The Sisters of Mercy tokom godina su bila zaista različita, a utisak je uglavnom zavisio od toga koliko su u datom trenutku dobri ili loši vokali frontmena benda Endrua Eldriča. Njegov glas zaista je specifičan i postao je odličje gotik roka (iako Eldrič tvrdi da njegov bend nije gotik rok), ali isto tako Endru Eldrič ima 66 godina, a decenije koje su prošle čine svoje. Tako je i sinoć bilo uspona i padova, koji se nisu toliko ticali kvaliteta vokala, koliko njihove punoće.

To se naročito odrazilo na prvih nekoliko pesama. Naime, The Sisters of Mercy u svojim pesmama često imaju momente u kojima je vokal tiši, da bi potom usledio "bum" refrena, sa svom punoćom Eldričevog vokala. Problematika leži u tome što Eldrič kao da nema osećaj o tome koliko u nekim momentima zaista tiho peva - do te mere da se strofe ne čuju.

Ipak, publika je od prve pesme bila oduševljena. Doživljaj sam po sebi jeste videti Eldriča u svom "prirodnom okruženju" na bini, sa sunčanim naočarima na glavi, u oblaku dima kom crvenu boju daju svetla. To samo po sebi jeste prizor koji svaki fan benda želi da vidi barem jednom u životu.

- Možda se sećate ove - rekao je Eldrič pred izvođenje pesme "Alice", što je bilo jedno od njegovih retkih obraćanja publici te večeri.

Neobavezno ćaskanje nije u njegovom maniru, ali to publici nije kvarilo utisak. Pesme su se nizale jedna na drugu, a jedna od najbolje otpevanih pesama u prvom delu koncerta, koja je apsolutno zaslužila da se u nju unese sav trud i snaga, bila je "Marian". Tokom izvođenja te pesme, objavljene na prvom albumu benda 1985. godine, Eldričev vokal potpuno je došao do izražaja. Ipak, ono za što je publika ostala uskraćena bio je deo pesme koji je u originalu otpevan na nemačkom jeziku.

Ono što je interesantno kada je u pitanju ova pesma, jeste da je ona nazvana "Marian (Version)", ali nijedna njena drugačija verzija nikada nije objavljena. Ipak, postoje određene demo verzije. Kako je poznato da bend nije imao dobre odnose sa izdavačkom kućom, ovo ime pesme je nastalo po ugledu na rege, gde su pesme koje su čisto instrumentalne nazivane imenom i potom rečju verzija u zagradi kako bi se znalo da u pesmi nema vokala. The Sisters of Mercy taj verzija deo u imenu svoje pesme imaju jer se izdavačka kuća žalila da su vokali na pesmi "Marian" pretihi. Ove večeri, to je bila jedna od pesama u kojoj su se oni najbolje čuli.

Pojedini stihovi pesme "Marian" se takođe nalaze u drugoj pesmi, koja je ostala da zauvek postoji samo u demo verziji, a zove se "Red Skies Disappear". "Marian" je pesma koju ovaj bend ne propušta da svira na svojim koncertima.

Momenat u kom je publika potpuno poludela jer je bend odsvirao jedan od svojih najvećih hitova, bio je kada je izvedena pesma "More". Već prvi tonovi te pesme izazvali su ovacije u publici. U pitanju je pesma koja se našla na njihovom poslednjem albumu, objavljenom 1990. godine i koja je pet nedelja bila na prvom mestu bilbordove liste modernih rok pesama, a takođe se 2023. godine našla na listi 100 najuspešnijih pesama sa te liste.

Mišljenja oko ove pesme bila su podeljena - dok je jedan deo kritičara govorio da je "More" jedna od najdramatičnijih pesama svog vremena i da je ključ pesme refren koji tera na pokret uz prateće vokale koji podsećaju na gospel muziku, druga strana je govorila da bend nije iskoristio svoj pun potencijal, te je pesma nazvana jednim od lošijih singlova benda The Sisters of Mercy i "lošom u svakom kontekstu". Ipak, "More" je postala jedna od najvoljenijih pesama kod publike, što je pokazao i sinoćnji koncert, kada je ispraćena horskim pevanjem, ritmičkim aplauzima tokom celog njenog trajanja i neprestanim đuskanjem.

Među pesmama koje je publika sinoć imala prilike da čuje našle su se i "But Genevieve", "I was wrong", "When I'm on fire".

Primera radi, "But Genevieve" je jedna od onih pesama koje nikada nisu snimljene. Publici je prvi put predstavljena u martu 2020. godine na koncertu u Mančesteru i od tada živi među publikom tako što je čuje na koncertima ili snimcima sa istih.

Zvanični deo koncerta završen je jednom od himni benda, pesmom "Temple of love". Kao pri početku koncerta, vokali između refrena slabije su se čuli, ali publika na to nije obraćala pažnju i nedostatak jačine Eldričevog vokala popunila je svojim pevanjem. Najprominentniji momenat pesme svakako je bio pušteni glas Ofre Haze, koji ovoj pesmi daje potpuno drugu dimenziju.

Bend se povukao sa bine, ili je to barem pokušao, s obzirom na sve ovacije publike, koja je od Eldriča i njegovog benda očekivao nastavak koncerta.

- Vidim da ne nameravate da čekate. Stojim ovde jer je ovo moj život. Primamo narudžbine pesama - rekao je Eldrič, dok je publika većinski tražila da bend izvede pesmu "Mother Russia/Dominion" koja je, inače, svirana na drugim koncertima na turneji. Želja, ipak nije uslišena i publika je za "Dominion" bila uskraćena.

Bend je na bisu izveo tri pesme - "Never Land (A fragment)" i dva, pored "Temple of love" možda najveća hita karijere, "Lucretia, my reflection" i "This Corrosion", što je bio fantastičan način da se koncert završi jer, ne samo što su te pesme zvučale odlično, već ih je i publika dočekala sa opštim oduševljenjem.

Iako su vokali varirali, ono za šta Eldriču mora da se oda priznanje jeste da je njegov scenski nastup danas na visini na kojoj nije bio kao mlađi. Umesto nekadašnjeg provođenja celog koncerta u naslanjanju na stalak od mikrofon, Eldrič je danas mnogo aktivniji na bini - na sceni "vreba" kao mačka, pozira, održava teatralnost koju nosi njegova muzika.

Kada se sve stavi na vagu, i dobro i loše, i dalje je u pitanju bio odličan koncert. Publika je vidno uživala i, barem koliko je moglo da se primeti kada je bend sišao sa bine, većinski zadovoljna, a pozdrave benda ispratila ovacijama.

(Telegraf.rs)