"Smatram da će dobrota na kraju ipak pobediti": Reči Tošeta Proeskog koje i danas greju dušu

Na današnji dan, 16. oktobra 2007. godine, muzički svet i milioni srca širom Balkana zanemeli su pred vešću o tragičnoj pogibiji Tošeta Proeskog. Imao je samo 26 godina, a ostavio je trag kakav mnogi ne uspeju da ostave ni za čitav vek.

U jednom od svojih poslednjih razgovora, vođenom uoči velikog humanitarnog koncerta na Gradskom stadionu u Skoplju - svega nekoliko dana pre kobnog jutra - Toše je govorio o muzici, publici, veri, skromnosti i planovima za budućnost. Te reči danas zvuče kao najlepši testament njegove čiste duše i vanvremenskog talenta.

Preporučujemo

O publici, razmeni energije i magiji na sceni

Za Tošeta su koncerti bili mnogo više od pevanja - bili su istinska duhovna veza sa ljudima:

„Veruj mi da ti ne mogu odgovoriti, naročito kad je u pitanju skopski stadion i mnogobrojna publika... Ne bih znao da imenujem osećanja tokom koncerta. Pre koncerta osećam veliku odgovornost i želju da se pojavim na koncertu. Odgovornost pred domaćom publikom je veća. Moram priznati da najveću tremu imam kada sam kod kuće i pred svojom publikom... Ne bih znao da kažem kako se osećam na sceni pred toliko ljudi, jer se dogodi jedna specijalna magija, posebna razmena energije za koju ne znam otkuda dolazi. Muzika je neka druga dimenzija i u tih nekoliko sati događa se baš ta druga dimenzija.“

O skromnosti i veri u mutnom svetu estrade

Iako je bio najveća muzička zvezda, ostao je onaj isti, jednostavni momak iz Kruševa koji je živeo po hrišćanskim principima i duboko verovao u pobedu dobra:

„Trudio sam se da sačuvam osobine zbog kojih sam to što jesam. Nadam se da me vreme neće promeniti. Bez obzira na to što kažu da je skromnost vrlina glupih ljudi, ne slažem se sa tim. Skromnost je vrlina dobrih ljudi.“

O izazovima estradnog sveta govorio je iskreno:

„Živim prema Njegovim pravilima. A svet šou-biznisa je apsolutno veoma mutan. To naročito shvatam poslednjih nekoliko meseci... Zbog toga ću i dalje plivati u mutnom svetu i potrudiću se da isplivam na površinu, kroz sve mutne igre i igrice. Smatram da će dobrota na kraju ipak pobediti.“

O muzici kao jedinom pozivu i ceni slave

Bez zadrške i kalkulacija, Toše je objasnio šta mu je slava uzela, a šta mu je Bog kroz talenat podario:

„Izgubio sam privatnost, ali toga sam bio svestan od početka, kad sam tek počeo da se bavim ovim poslom... Ostale stvari sam dobio. Hvala Bogu. Dobio sam blagoslov da radim ono što volim, ono za šta sam jedino i sposoban. Kad se ne bih bavio muzikom, ne bih bio sposoban ni za šta drugo. Jer u životu ništa drugo ne znam da radim. Dobio sam stvarno lepe stvari u životu. Izgubio sam samo privatnost, koja mi trenutno i ne nedostaje... ali sada mogu reći da sam srećan svim onim što sam dobio kroz muziku.“

O snu da pronese ime svoje zemlje u svet

Pripremajući inostrani album na engleskom jeziku, maštao je o svetskim vrhovima, ali nikada ne zaboravljajući odakle potiče:

„Želim da predstavim svoju muziku svetu, a s obzirom na to da ne želim da se udaljim od Makedonije, želim da budem u okvirima svojih muzičkih mogućnosti - muzički ambasador svoje zemlje. Izvozni muzički proizvod, muzički brend iz Makedonije... Želim da budem muzički ambasador Makedonije u svetu i da uvek, kada budem na prvom mestu svetskih top-lista ili budem imao koncert na nekom svetski poznatom mestu, da se zna da je taj koncert održao poznati makedonski pevač koji u tom trenutku ima možda i svetsku karijeru.“

O čuvenom „Volim vas sve!“

Njegov zaštitni znak, rečenica kojom je grlio publiku na svakom koncertu, pred sam kraj poprimila je još zreliju i dublju formu:

„U poslednje vreme se trudim da to ne govorim, već da tokom koncerta to pokažem. Sazrevajući, shvatio sam da su osećanja ponekad preovladala i da mi tako dođe da kažem: 'Sve vas volim'. A sad se trudim da to pokažem.“

I pokazivao je - svakim otpevanim tonom, nesebičnim humanitarnim radom i osmehom koji vreme i prolaznost nikada neće moći da izbrišu.

(Telegraf.rs/izvor: HRT)