14 činjenica koje možda niste znali o Viljemu Šekspiru — broj 5 i 14 su potpuna ludost

Ko je bio Viljem Šekspir? Dramski pisac i pesnik elizabetanskog doba, čija se dela još uvek izvode, dugo je morao da čeka da njegova reputacija dosegne današnje razmere.

Ključan je bio 18. vek, ali je tek u 19. veku Šekspir postao Šekspir — ako razumete šta želimo da kažemo. Od tada do danas, ne prestaje izvođenje njegovih dela, ali mnoge crtice iz njegove biografije ostaju malo poznate široj javnosti. Evo nekih od njih.

Preporučujemo

1. Veruje se da je rođen 23. aprila 1564. godine, zato što je kršten tri dana kasnije. Ali niko zapravo ne zna kada je tačno došao na svet.

2. Njegovo detinjstvo je potpuna misterija, i okolnosti pod kojima je odrastao nama su danas nepoznate.

3. Bio je jedno od osmoro dece, a njegova porodica je mogla da se izdržava samo zahvaljujući zanatu njegovog oca Džona — koji je bio kožar i proizvođač rukavica.

„Shakespeare´s Globe“, rekonstruisano pozorište u Londonu, originalno iz 16. veka, koje se u to Šekspirovo doba zvalo „Globe Theatre“. Foto: Wikipedia

4. Imao je 18 godina kada je oženio 26-godišnju En Hatavej, u to vreme već trudnu s njihovim prvim detetom, Suzanom.

5. Od 1585 do 1592. nema ga nigde i velika je misterija šta se s njim za to vreme zbivalo; kada se ponovo pojavio bio je već u Londonu i pokušavao da se probije u literarnom svetu, u čemu su ga sprečavali „univerzitetski pametnjakovići“, grupa rivala ljubomorna na njegov talenat koja ga je ismevala do iznemoglosti (da nadarenima svih vremena bude za nauk).

6. Kada je izgradio ime, postalo je sasvim normalno da na izvođenja njegovih komada dolaze vladajući monarsi (prvo kraljica Elizabeta, posle Džems I).

7. U njegovim komadima, kao i u komadima svih ostalih pisaca, ženske uloge igrali su muškarci — nije se smatralo pristojnim da žena bude glumica, a pritom je i publika često bila izgrednička i stvari su znale da se otmu kontroli...

Autor: Droeshout/Wikipedia

8. Šekspirov omiljeni teatar je bio „The Globe“, prvobitno poznat kao „Teatar“, pre nego što je razmontiran zbog spora oko zemljišta i preseljen. Malo pre Šekspirovog povlačenja, 1613. je izgoreo u požaru, nesrećnim slučajem: specijalni efekti za neku predstavu uključivali su top, i nešto je pošlo naopako. Naredne godine je ponovo izgrađen i potrajao je do 1642; godine 1997. izgrađena je replika na gotovo istom mestu.

9. Šekspir je bio član pozorišne družine „Ljudi lorda Čemberlena“, koja je kasnije bila poznata kao „Kraljevi ljudi“, nakon što je Džems VI od Škotske ustoličen i kao Džems I od Engleske (bio bi to idealan naziv za necirkusku rojalističku stranku koja bi da obnovi monarhiju).

10. Šekspir je za života napisao 38 komada i 150 pesama, što ga čini izuzetno produktivnim piscem — verovatno je najveći pisac književnosti na engleskom jeziku, i jedan od najvećih uopšte.

11. U književnosti na engleskom jeziku samo Biblija je citiranija od Šekspira — nije loše za momka kojeg su londonski mediokriteti ismevali kada se probijao.

Ovako je neki umetnik oko 1890. zamislio porodični život Viljema Šekspira, koji ovde svojima čita „Hamleta“. Foto: Wikipedia

12. Postoje dva čoveka kojima na tome imamo da zahvalimo, ako naravno ne računamo samog pisca — to su Henri Kondel i Džon Heminges, koji su u godini njegove smrti, 1623, pripremili i objavili „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela.

13. Viljem Šekspir je izmislio ili u engleski jezik uveo najmanje 3.000 reči i idioma (recimo „seen better days“, „a sorry sight“, „laughing stock“, „my kingdom for a horse“, „what's done is done“, „brave new world“, „break the ice“)

14. U srpskom jeziku, što tiče njegovog prezimena, ukorenjen je oblik „Šekspir“, ali mu ime varira: nekada je uvek bilo „Viljem“, i zato mi ga koristimo u ovom tekstu, ali postoje i oblici „Vilijam“ i „Vilijem“, koji se generalno koriste za transkripciju imena //„William“, i koji su zaista neopisivo degutantni.

Ali njegovo ime je misterija čak i za Engleze — tj. njegovo prezime. Niko u stvari ni ne zna kako se njegovo ime tačno pisalo i izgovaralo, postoji više od 30 različitih verzija nastalih krajem 16. i početkom 17. veka, u vreme kada je „Bard sa Ejvona“ stvarao.

(Telegraf.rs)