• 6

Leto 2020: "Želimo da razbijemo famu da je odmor u Srbiji skup; turizam čeka podršku države"

Kakva je situacija u svetu, a kakva kod nas? Da li će se trajno promeniti navike putnika? Može li turizam da se oporavi u narednih godinu dana? To su goruća pitanja na koja stručnjaci traže odgovore ovih dana

  • 6
Uvac

Uvac / Foto: RINA

Turizam je jedna od najteže pogođenih grana tokom pandemije Covid-19. Prema procenama, od početka godine, odnosno krize, pa do kraja jula, izgubio je oko 320 milijardi dolara.

Ovo su podaci zasnovani na globalnom planu, a situacija je od zemlje do zemlje drugačija. Najugroženije su one države koje zavise od turizma, posebno u toku letnje sezone. To su, pre svega, Grčka, Hrvatska, Italija, Španija, Malta... U našoj zemlji broj ponuda je drastično uvećan, a i odziv je veliki.

U pripremi je još jedna onlajn konferencija, u organizaciji kompanije "Color Media Communications". Ovog puta tema je turizam Srbije, regiona i sveta u doba korona virusa. Svi zainteresovani će moći da prate konferenciju putem YouTube kanala.

Kroz dva panela, pratiocima će se obratiti direktori Turističkih organizacija Vojvodine, Novog Sada, Zlatibora, Vrnjačke banje, Tivta, JUTA i najvećih privatnih turističkih agencija.

Neka od osnovnih pitanja su: Kako posluju Turističke organizacije i agencije u letnjoj sezoni 2020, u toku pandemije korona virusa? Na koji način su se privremeno, tj. trajno promenile navike putnika i kako će izgledati turizam u Srbiji, regionu i svetu u narednih godinu dana?

- Ovih dana sam dosta razgovarao sa ljudima iz celog sveta, vezano za turizam i hotelijerstvo (o kojem ćemo pričati 25. avgusta), o tome kako egzotične destinacije funkcionišu, i vidim da je prisutan optimizam. Čeka se da se pronađe vakcina, a 2021. će biti rekordna godina, kada je reč o krstarenjima, mnogi će iskoristiti avionske karte koje nisu mogli ove godine - rekao je odmah na početku Robert Čoban, predsednik "Color Press Grupe".

Naveo je i da je najveći deo građana Srbije ostao u zemlji ovog leta, te da su imali prilike da upoznaju mesta koja možda do sada nisu videli, što je ujedno bilo značajno i za mentalno zdravlje.

Kao zanimljiv primer uspešne turističke organizacije, pomenuo je koncert Radeta Šerbedžije na Brionima, pri čemu je bina bila na kopnu, a gosti su sedeli u čamcima na moru. - Tako je zaštita bila na nivou, uz poštovanje distance, jer život ne sme da stane - istakao je Čoban.

Kako se snalazi Vojvodina?

- Mi smo se od početka prebacili na digitalni marketing i društvene mreže. U toku marta smo izbacivali destinacije i određene poznate ličnosti koje posećuju Vojvodinu, a ona zaista ima za svakoga po nešto. U prvoj polovini 2020. Vojvodinu je posetilo 111.000 turista, što je za 54 odsto manje nego 2019. godine - Nataša Pavlović, direktorka Turističke Organizacije Vojvodine, i dodaje da je to ipak dobar podatak.

Ostvareni broj noćenja je za 50% manji nego prošle godine, ali je, na primer, u Subotici i na Paliću zabeležen veći broj stranih turista.

- Moram da pohvalim subvencionisanje odmora putem vaučera, popunjenost u seoskim sredinama širom Vojvodine je značajno porasla. Recimo, avgust i prva nedelja septembra su potpuno popunjeni. Tu su Vrdnik, Palić, Žabalj - navodi Pavlovićeva, i dodaje da je ruralni turizam na visokom nivou.

- Želimo i da razbijemo famu da je odmor u Srbiji skup. Zato smo započeli novu kampanju "Odmor na vojvođanski način", a prošle nedelje smo krenuli s Vršcem i okolinom - kaže ona, i navodi da se već vide rezultati otvorenih granica sa Rumunijom, jer su tamošnji stanovnici već posetili Vojvodinu.

Palićko jezero

Palićko jezero / Foto: Marko Jovanović

Prema njenim rečima, nije mogla da očekuje da će ova godina biti ekonomski ovako krizna, ali konstatuje da se organizacije dobro prilagođavaju novim okolnostima.

Šta se dešava sa salašima?

- Novi salaši nisu otvarani, jer je nemoguće napraviti nešto novo za 3 meseca, ali su oni stari svakako bili otvoreni. Ljudi su se okretali prirodi - kaže Nataša Pavlović, i pominje Šušaru, jedino selo u srcu Deliblatske peščare kada je reč o Vršcu, koje pleni lepotom i urednošću.

- Mnogi kupuju sada vikendice na vodi ili na Fruškoj gori - kaže ona, i dodaje da je tokom vanrednog stanja zabeležena i kupovina bicikala. Navodi da su svi salaši i etno kuće trenutno popunjeni, a Vojvodina je puna seoskih domaćinstava.

Nema slobodne sobe na Zlatiboru

- Popunjenost je na visokom nivou, preko 95% kapaciteta je popunjeno, ali smo u prethodnom periodu imali mnogo problema. Svi smo i dalje oprezni, jer ne znamo kakva nas jesen očekuje - rekao je Vladimir Živanović, direktor Turističke Organizacije Zlatibor, i navodi da je na ovoj planini trenutno preko 25.000 gostiju.

Zapaža i da ljudi žele izolaciju i svoj mir, pa su i ugostitelji morali da se prilagode. Nema švedskih stolova, hrana se služi na drugi način, kako bi se izbegle gužve. - Najteže nam je bilo da kod ljudi stvorimo svest o bezbednosti same destinacije - kaže Živanović, i dodaje da su hotelijeri značajno smanjili kapacitet, kao i da su sve letnje atrakcije otkazane.

- Sada je veća popunjenost privatnog smeštaja, ali ne možemo da prebrojimo sve goste, jer mnoga domaćinstva rade na crno - ističe Živanović, i kaže da se služe brojem prodaje karata za neke lokalitete. Taj broj je sada drastično veći nego 2019, a jedan od od lokaliteta je Stopića pećina.

Ipak, turisti koji borave na Zlatiboru - obilaze celu Zapadnu Srbiju, ali je prevoz otežan, jer ne sme više biti po 15-ak putnika u kombiju. Ono što se promenilo, kaže Živanović, jeste da su turisti otkrili sva skrivena mesta, koja su pre bila poznata samo lokalcima.

- Na Zlatiboru imamo hotelske lance koji imaju svoje objekte i u velikim gradovima. U razgovoru sa njima, dobijamo informaciju da su ti hoteli popunjeniji na planinama, nego u gradovima - kaže Živanović, i dodaje da se ova sezona ne razlikuje mnogo od prošle.

Kakvo je leto u Novom Sadu?

- Moram reći da je specifično, nemamo Exit, veliki broj festivala je otkazan - kaže Branislav Knežević, direktor Turističke Organizacije Novog Sada, i dodaje da ljudi sada više traže planine i opuštanje, nego gradsku vrevu i buku.

Osim toga, dve trećine turista koji posećuju Novi Sad, jesu stranci. Top destinacije i dalje su Sremski Karlovci i Fruška gora. Stvari su od jula krenule na bolje, a Knežević očekuje da će jesen biti bez problema.

- Animirali smo hotele putem akcija "Plati dve noći, ostani tri", a tu je i kampanja "52 vikenda". Na sreću, dobijamo pozitivne povratne reakcije - kaže on, i navodi da popunjenost hotela u Novom Sadu ne prelazi 10 odsto.

Paušalno plaćanje i rad na crno su dva glavna problema kada je reč o privatnom smeštaju, pa je teško ući u trag tačnom broju turista na određenom mestu. Oko milion i 250 hiljada dinara je ovogodišnja naplaćena boravišna taksa u Novom Sadu, koja je prošle godine bila šest puta veća.

Šta privlači mlade, a da nije noćni život?
- Omladina je u ovom trenutku, ipak, željna da obilazi razna mesta, da uživa u prirodi, fotografiše se kraj polja lavande - kaže Branislav Knežević, i dodaje da ih trenutno mnogo sreće na Fruškoj gori, dok šeta sa svojom decom.

Vrnjačka Banja najposećenija

- Mi smo u ovom periodu bili svesni situacije, svesni da je bezbednost na prvom mestu. Kampanja je išla u tom smeru, a početak sezone je nagoveštavao da će ovo biti rekordna godina po posetama, ali smo nažalost morali da se prilagodimo situaciji - kaže Ivan Trifunović, direktor Turističke Organizacije Vrnjačka Banja, i dodaje da se Banja oslanja na hotele, a ne na privatni smeštaj.

- Banja je i pre odluke o paušalnom oporezivanju i plaćanju boravišne takse, uvela stimulativne mere da svi vlasnici lokala učestvuju u statistici - kaže on, i dodaje da su svi oni bili deo benefita koji je donelo učešće u ovom modelu poslovanja.

Vrnjačka Banja je poznata po raznim manifestacijama, ali su one morale biti stopirane, radi zaštite i zdravlja svih ljudi. Trifunović pominje i "švedski model", na primer, to da bi neradni petak doprineo turizmu, jer bi ljudi putovali za produženi vikend.

Kaže da Banja ima nekih tridesetak bazena i akva park, a kampanja još od zime je bila "Dođite u Banju na more". Dakle, njihov fokus je na bazenima, što je adut, u odnosu na Beograd ili Novi Sad koji su više okrenuti poslovnom turizmu.

Učesnici panela su se dotakli i pitanja ekologije, i složili se da ljudi moraju da vode računa o prirodi, ali i da je potreban veći broj kanti za smeće. Takođe, potrebno je uvesti inicijative za plansko odlaganje smeća sa posećenih lokaliteta.

Čime domaći hoteli opravdavaju visoke cene?

- Vrnjačka Banja ima strategiju da privlači goste s visokim primanjima, svi naši hoteli su sa 4 zvezdice i svi su popunjeni. Uložili smo mnogo u grad i hotele, a to nije isto kao kada plaćate samo smeštaj u Grčkoj i to van sezone - kaže Trifunović.

Šta je vrednije: negativan test na koronu ili pasoš?

- Trenutno bez uslova možemo da letujemo u BiH (Neum), Albaniji i Turskoj, odnosno Egiptu, gde naši ljudi inače odlaze svake godine - kaže Aleksandar Seničić, direktor YUTA, i dodaje da je naših ljudi tamo trenutno do 35.000.

Navodi da je to minimalan broj, za 90 odsto manji negu regularno. Seničić kaže i da pomoć države mora biti selektovana i na turizam, kao što je bila usmerena ka privredi.

- U Grčkoj, recimo, svaki privatnik na osnovu kapaciteta, dobija određenu pomoć da ne mora da radi - ističe direktor YUTA, i dodaje da taj privatnik može da odbije da posluje po striktnim uslovima rada, jer ima tu sigurnost.

Neum, BiH

Neum, BiH / Foto: Wikimedia/Pudelek/Marcin Szala

Seničić kaže da su turističke agencije generalno u problemu, kao i da sve avio-kompanije trenutno posluju preko zamenskih vaučera. Oko 450 miliona je zaposleno u turizmu, globalno, a više od polovine bi moglo da ostane bez posla.

- Nadam se da će država učiniti sve da zaštiti domaći turizam - kaže Seničić, jer nam je cilj da što veći broj ljudi zadrži posao.

- Postoji nekoliko destinacija koje primaju naše putnike, dve najpopularnije su Egipat i Turska - navodi Zoran Arsenović, komercijalni direktor Kontiki i BIG BLUE Group, koji trenutno boravi u Egiptu. Dodaje da je samo potrebno ispoštovati određene mere, i da naši ljudi mogu stići i do Maldiva ili Zanzibara.

- Hotelijeri su prepoznali potrebu da se napravi balans između toga da bezbednost bude na nivou, ali i da se turistički točak pokrene - kaže on, ali i navodi da su po njegovom mišljenju hoteli malo zakasnili s reakcijom i da mora doći do promene poslovne paradigme.

Da li ćemo više uplaćivati last-minute ponude?

- Većina putnika je iskoristila mogućnost zamenskih vaučera, pa su neki koji su hteli u Grčku, ipak završili u Turskoj ili Egiptu - kaže Arsenović.

- Bez obzira na vakcinu i lekove, strah je prisutan, i mislim da će se first-minute ponude svakako smanjiti, što će biti problem i za agencije i za hotele. Ali, last-minute ne može nikako da zameni first-minute - kaže Seničić, i dodaje da će first-minute uvek biti povoljniji i da je izbor mnogo bolji.

Prema njegovom mišljenju, turistički biznis će nadalje više raditi u onlajn sferi. Ipak, agencije i dalje ne moraju mnogo da brinu, jer su ljudi često sigurniji u njih, nego u nasumično bukiranje aranžmana putem interneta.

"Bojim se da ove sezone ostajemo bez Grčke"

- Kada govorimo o Grčkoj, na snazi su aktivnosti u saradnji s ambasadom. Ideja je da naši građani odu tamo bar u nekom trenutku, makar uz test. Radi se na dva fronta: i tamo i ovde, ali ne treba biti preterano optimističan. Polovinom avgusta se revidira lista EU, a Grčka je za neke zemlje čak pooštrila kriterijume - kaže Seničić, i navodi da neće biti pomaka ni kada je reč o CG.

Do kraja sezone možemo računati na pomenute destinacije, a eventualno bi Bugarska mogla da ublaži mere za naše građane od 16. avgusta.

- Ove godine uglavnom dobijamo pozive ljudi o tome koliko je bezbedno otići negde preko, a moj lični stav je da nema lokacije koja je trenutno potpuno sigurna. Mora biti lične odgovornosti, prema samom sebi i najbližima - ističe Seničić, i dodaje da veliki broj ljudi ne može da nađe zamenu za odmoru na moru.

Za 90% stanovnika letnji odmor - znači odlazak na more. Seničić kaže da nije realno da Srbija očekuje da može da parira toj vrsti odmora, ali može da ponudi drugi vid užitka.

- Studenti su se prilagodili onlajn predavanju, a nama profesorima koji imamo i decu, bilo je malo teže. Svaki student u Sloveniji je dobijao 200 evra mesečno od države, a sama predavanja su prošla korektno - navodi Miha Lesjak, profesor sa "University of Primorska", u Portorožu.

Grad Ljubljana

Ljubljana, Slovenija. Foto: Pixabay

Dalje navodi da je dosta ljudi koji su radili u turizmu, sada našlo posao u maloprodaji. 

- Portorož je trenutno pun. U 2019. je na primer zabeležen rekordan broj noćenja u Sloveniji, koji čini 12% BDP-a. Sama Slovenija ima oko 2 miliona stanovnika - kaže on, i ističe da je ta zemlja dobila brojne "green" nagrade koje su bitne posetiocima.

U prvoj polovini godine, Slovenija je imala 60% manje turista nego 2019. ali se situacija sada popravlja. Vaučeri koje je dobilo stanovništvo su značajno podigli turizam, ali se oni više odnose na letnje lokacije, nego ne slovenačke gradove. U njima uglavnom borave stranci, u 90% slučajeva.

Hotelijeri kažu da će biti velikih problema zbog odsustva biznis turizma u Sloveniji. Tamo je trenutno najviše Čeha, Nemaca, Austrijanaca, Mađara. Lesjak kaže i da je, po njegovom mišljenju, sada važniji pasoš nego negativan test na Covid-19.

Alpi, slovenački adut

- Sportski turizam je u porastu u Sloveniji, kao što su rafting, planinarenje. Lokalne gazde su, međutim, uglavnom navikle na strance, a sada im dolaze domaći turisti uz vaučere. Slovenac dnevno potroši oko 50 evra, a stranac - do 100 evra, tako da gazde sada nisu oduševljene - kaže Lesjak.

Biciklizam je isto popularan, a biće i regata na jesen. "Moja Slovenija" i "Sad je vreme za Sloveniju" su dve kampanje koje su obeležile ovogodišnju sezonu u toj zemlji.

Lesjak navodi i da je oduševljen srpskom prirodom, jer je boravio u Novom Sadu 3 meseca, i da samo treba poraditi na ekologiji i uređenju.

Tivat, zelena destinacija

- Krenuli smo s planovima koji se tiču "green" politike, jer nam je cilj da Tivat bude bolje mesto za život - navodi Danica Banjević, direktorka Turističke Organizacije Tivat, i dodaje da se tamo ceo apartman izdaje za 20 do 25 evra, za dan.

Odziv je, kako kaže, dobar, pre svega kada je reč o građanim iz BiH, koji su trenutno na žutoj listi, odnosno mogu da uđu u CG uz negativan test na koronu. Rusi mogu da posete tu zemlju od 7. avgusta, ali se još čeka da li će Rusi otvoriti granicu za Crnu Goru. Turisti iz Srbije su po dolascima na drugom mestu.

Srbija i Rusija su dva ključna tržišta za celu Crnu Goru. Ipak, broj turista je tek na 14% u odnosu na prethodnu godinu. Dolazak jahti u Porto Montenegro, ipak, nije limitiran, navodi Banjevićeva.

- Porto Montenegro radi, jahte dolaze i investicije nisu stale, ali ono gde ćemo osetiti pad jeste poslovni turizam - kaže ona.

Kompletan program, satnicu i učesnike konferencije možete pogledati OVDE.

Video: Kovačević: Jedina delatnost koja je značajno slabija nego prošle godine je turizam

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sasa

    Ako se dobro organizujes odmor moze da prodje i sa manje para.Na more nisam isao ali cu da iznajmim auto u MMS auto i sa porodicom da obidjem Drinu i Taru.

  • Sad

    Sve poskupelo od ove godine i do tri puta.

  • Marko

    U srbiji jeste odmor skup.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima