Gradovi koji se međusobno "ne vole": Kako je jedna smicalica otuđila Valjevce i Šapčane

Valjevo / Foto: Wikimedia/Pavle Marjanović

U valjevskom kraju se i danas može čuti priča o tome da postoji određena doza netrpeljivosti sa Užičanima, odnosno erama, kako ih nazivaju, i čivijašima, što je uobičajeni naziv za stanovnike Šapca. No, čini se ipak da je to ostalo u prošlosti, jer danas mladi idu trbuhom za kruhom u veće gradove ili druge zemlje, pa se ne drže starih predanja.

Preporučujemo

Iako je duboko u svesti starijih meštana Valjeva, ali i Šapca i dalje donekle živa legenda o jednoj od mnogih podvala dovitljivih Valjevaca.

Nije poznato ni kada se to odigralo, ni da li se zaista baš tako desilo, ali je ta valjevska podvala čak opevana i u pesmi Tavala, tavala, ta valjevska podvala, koju je izvodila naša pevačica, Vera Ivković.

Valjevska legenda

Tek jedna od mnogih, ova podvala Valjevaca je nekako ostala upamćena. Često se za stanovnike ovog kraja može čuti da su dovitljivi i vrcavog duha, ali da bez raznih smicalica ne mogu da žive.

Jedna od njih, koja je ostala i zabeležena se dovodi u vezi sa određenom netrpeljivošću između Valjevaca sa jedne strane i Šapčana i Užičana, sa druge strane. Mada uopšte nije poznato od kada datira ovakav odnos i zbog čega. Možda se baš u ovoj legendi i krije tajna.

Kažu da su svatovi iz Šapca krenuli da „uzmu“ mladu u Užice. Nekako im se na pola puta našlo baš Valjevo, pa su odlučili tu da prenoće i okrepe se, a sutradan da krenu put Užica. U to doba se putovalo zapregom, a putevi nisu baš bili tako dobri, pa su Šapčani došli u Valjevo vidno umorni.

Pretpostavlja se da su u današnjem Tešnjaru, koji se smatra starim jezgrom Valjeva, potražili smeštaj. A bilo je u Tešnjaru u to doba i gostionica.

Valjevo / Foto: Wikipedia/Guerberj

U jednoj od njjih su se okupili dovitljivi Valjevci i trudili se da budu dobri domaćini. Pilo se dosta domaće rakije, sve zato što su u pitanju svatovi.

Krenuli su Šapčani po mladu, doduše ne baš lako, jer je rakija uradila svoje. A Valjevci su ostali da se trezne. Ali i da smišljaju kako mogu da im podvale kada se budu vraćali, pa da se svi nasmeju. I setili su se...

Tavala, tavala, ta valjevska podvala

Kada su nakon nekoliko dana šabački svatovi krenuli nazad, nakon što su „uzeli“ mladu, opet su zastali da se okrepe u Valjevu. Verovatno nisu ni slutili šta ih tamo čeka, jer da jesu, pobegli bi glavom bez obzira verovatno.

Šabac / Foto: Wikimedia/NMNj

Dovitljivi Valjevci su rešili da ih nasamare. Odlučili su da i oni naprave „svadbu“, što i ne bi bilo tako čudno da na toj svadbi „mlada“ nije bio jedan mladi Valjevac.

Stigoše Šapčani i pridružiše se svatovi jedni drugima. Sve je teklo uobičajeno i u najboljem redu. Kako je veče odmicalo, tako se javi jedan „razboriti Valjevac“ i kao i svaki drugi dobar domaćin predloži da se neveste sa jedne i sa druge svadbe povuku i odmore zajedno. Ne sluteći ko je druga „mlada“, šabački svatovi to prihvatiše sa oduševljenjem.

Šta je posle bilo, može se samo naslutiti. Tek ostala je legenda da je među šabačkim svatovima, koji su sutradan krenuli kući, baš mlada bila najveselija!

(A.B./Telegraf.rs)