Kristalno čisto more, miris borova i skrivene uvale: Jadranskom magistralom do zaboravljenih snova

Hrvatsko primorje; foto Ivana Kovačević

Ivana Kovačević provela je deo odmora putujući po Hrvatskoj. Gotovo 30 godina nije bila u ovom delu bivše Jugoslavije gde je većina generacija rođena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka provodila letnje odmore.

Preporučujemo

Koliko se hrvatski deo Jadrana promenio? Da li je, poput većine letovališta u Evropi, izgubio šarm i postao  namenjen isključivo turistima sa dubokim džepom?

Ovo su Ivanine impresije sa puta od Šibenika prema Splitu.

Posle tri decenije, vraćanje na stare puteve oživi vam uspomene za koje ste mislili da su davno obrisane.

Zaboravljene puteljke, usnule uvale i neke davne snove vraćao je Šibenik svakim svojim kilometrom. Ali vreme je da nastavimo dalje.

Krenuli smo ka Splitu, a do krajnje destinacije su nas vodili prizori na koje bismo naišli. Tako nas je Jadranska magistrala čašćavala pogledom na more, pa smo izbegli autoput i uspeli da obiđemo mala, šarmantna i usputna mesta koja se kriju uz obalu.

Odlučili smo da idemo jadranskom magistralom, da obiđemo sva ona usputna mesta, odnosno da lako možemo da zaustavimo auto ukoliko nam se nešto, neka uvala, plaža ili mestašce učini interesantnim.

Brodarica je prvo od tih mesta na koje nailazimo. Smeštena je 5 km južno od Šibenika (prema Splitu) uz more i okrenuta je prema devet ostrva koji su deo lagune. Plaže su kamenite i šljunkovite.

Brodarica; foto Ivana Kovačević

Krapanj je ostrvo koje se nalazi preko puta Brodarica, udaljeno je oko 300 metara vodenim putem. Najniže jadransko ostrvo. Njegova najviša nadmorska visina ne prelazi 1,25m. Ostrvo mi se baš svidelo.

Krapanj; foto Ivana Kovačević

Morinjski zaliv na koji sledeći nailazimo na putu nalazi se na južnom delu Brodarice. Prirodno je mrestilište riba i ptica. Poznato je i po lekovitom blatu, pa je ovde razvijen i zdravstveni turizam.

Vozeći dalje nailazimo na Dolac. Draga prijateljica Aleksandra mi je pre puta preporučila da obavezno svratimo makar na kafu i bar na krako uživamo u pogledu, miru...

Ovo mesto nije svima poznato (sva sreća), ali zato ima plaže i predivnu panoramu na kojoj bi joj pozavidela mnoga poznata mesta. Smešten je tri kilometra severno od Primoštena. Prošetali smo stazom pored mora i okupali se u jednoj od nekoliko malih uvala koje ga čine.

Dolac; foto Ivana Kovačević

Željno sam očekivala Primošten. S obzirom na to o kakvom se predivnom mestu radi, to uopšte ne bi trebalo dodatno objašnjavati, zašto je baš tako.

Primošten je jedno od najslikovitijih malih mesta na Jadranu. Svojim karakterističnim uličicama u starom delu i živim i šarmantnim novim delom, predstavlja savršen spoj tradicionalnog i modernog. Odiše šarmom i lepotom malog ribarskog gradića.

Primošten; foto Ivana Kovačević

Ovo poluostrvo, odnosno staro ribarsko naselje sa svojim uskim uličicama i zbijenim kamenim kućama u staro jezgru krase dve crkvice: crkva Sv. Jurja iz 1485.g. i crkva Sv. Roka iz 1680.g.

Često ga zovu i “gradom plaža”, zbog velikog broja plaža i kupališta u svojoj blizini.

Plaža Raduča Mala; foto Ivana Kovačević

Plaža Mala Raduča je jedna od većih plaža u Primoštenu, smeštena tik uz gradsko šetalište. Super stvar je što na ovoj plaži nema gužve, ovo je jedna od najdužih plaža u Hrvatskoj.

Primošten okružuju kilometri šljunkovitih plaža sa kristalno čistim morem. To je i glavni turistički adut ovog područja.

Primošten; foto Ivana Kovačević

Rogoznica, odnosno Marina Frapa je bilo sledeće mesto na našem putešestviju koje smo posetili. Svojim položajem Rogoznica predstavlja savršenu lokaciju, odnosno, nalazi se i razdvaja severni i južni Jadran.

Ovo poluostrvo je većim delom prekriveno četinarskom šumom, pa je idealan za šetnju. Rado je posećuju i nautičari, a poznata je kao jedna od najlepših i najsigurnijih luka na Jadranu. Veliki broj turista ovaj zaliv poseti brodom zbog tihe i mirne uvale i prekrasne prirode.

Rogoznica; foto Ivana Kovačević

Na netu sam pročitala da ovde postoji i jezero koje moramo da obiđemo i da je jezero Zmajevo oko jedinstven hidrogeomorfološki fenomen. Smešteno na poluostrvo Gradina, brojne su legende ispričane o ovom jezeru.

E, a onda… Trogir. Smešten na malom ostrvu koji je sa dva kamena mosta spojen s kopnom i s ostrvom Čiovo. Njegova bogata kultura i tradicija nastala je pod uticajem starih Grka, Rimljana i Mlečana.

Trogir sa svojim palatama, crkvama i kulama jedinstveni je primer i jedan je od najbolje sačuvanih romansko-gotičkih gradova. Njegovo istorijsko jezgro jedinstven je spomenik kulture, 1997. godine upisan je na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Trogir je sačuvao osnovne elemente srednjovekovne strukture utvrđenog grada, kao i karakterističan raspored ulica i trgova. Naravno, napravili smo million slika, uživali punim plućima, šetali, a onda se uputili ka ostrvu Čiovo. S obzirom na to da je ovo ostrvo u stvari produžetak grada Trogira, ono nudi puno mogućnosti za odmor i kupanje.

Novi mostom koji povezuje kopno i Čiovo se vraćamo na našu rutu i idemo ka Kaštelima.

Kašteli; foto Ivana Kovačević

Kašteli su naziv za sedam manjih spojenih mesta uz obalu Kaštelanskog zaliva. To su Kaštel novi i stari, Štafilić, Lukšić, Kambelovac, Gomilica i Sućurac.

Na potezu između Kaštela Gomilice i Kaštela Lukšić proteže se super šetalište. Kašteli i njihova prelepa rivijera privlačila je ljude još odavno. Bila je omiljeno mesto drevnih grčkih mornara, rimskih patricija, hrvatskih kraljeva, venecijanskih vladara do današnjih turista, ljubitelja sunca i mora.

Ovih sedam primorskih sela, sagrađeni su oko zamkova iz 15. i 16. veka. Sve dvorce izgradili su bogate trogirske i splitske porodice. U kaštelu Štafilić nalazi se Aerodrom Split, drugi po veličini u Hrvatskoj.

Kašteli; foto Ivana Kovačević

Ovih skoro 100 kilometara jadranskom magistralom od Šibenika do Splita ostavilo je na nas fantastičan utisak. Proputovali smo i obišli veći deo sveta do sada, međutim ovaj krajolik ostavlja jedan jedinstveni i specifičan utisak lepote, mira, spokoja…

Zbog osećaja koji probudi u vama, nije čudo što čovek želi uvek da mu se vrati.

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net

Ivana Kovačević