• 0

Zašto se baš u Nemačkoj ustanovila kultura nudizma?

Nudizam ima mnogo dublji smisao

  • 0
Berlin

Foto: Youtube/Printscreen/ Meteoritenstaub

Kultura slobodnog tela promoviše harmoniju sa prirodom, a danas nije ništa čudno što se neki Nemci sunčaju nagi, odnosno skidaju sve sa sebe da bi se bavili sportom, pa čak to neki čine i kada planinare.

Iako se pojam golotinje u američkoj kulturi uopšteno smatra odrazom seksualnosti, ipak u Nemačkoj to nije tako uobičajeno u svakodnevnom životu. Primera radi, u saunama je to relativno normalno, ali nije i u drugim situacijama.

Kada je u pitanju Berlin, ipak nije ništa neuobičajeno ukoliko uočite čak i u parku da su stanovnici glavnog grada Nemačke "kao od majke rođeni".

Iako se to može smatrati hedonizmom, ipak je reč o takozvanoj kulturi slobodnog tela. U pitanju je nemačka reč Freikörperkultur, odnosno skraćeno FKK, što je pojava koja je usko vezana za život u Nemačkoj demokratskoj Republici, odnosno nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Ipak, pojava nudizma u Nemačkoj kao javna praksa se vezuje za kraj 19. veka.

Za razliku od na primer nudizma na nekoj španskoj plaži, kultura slobodnog tela obuhvata širi aspekt, tako da se može okarakterisati i kao nemački pokret, gde je pre suština u prirodnosti, odnosno u tome da se ljudima maksimalno olakša.

- Nudizam ima dugu tradiciju u Nemačkoj. Na prelasku u 20. veku se dosta govorilo o životnoj reformi, što je filozofija koja je podrazumevala zalaganje za organsku hranu, seksualno oslobađanje, alternativnu medicinu i jednostavniji život, bliži prirodi. Nudizam je deo šireg pokreta, koji je bio usmeren protiv industrijske modernosti, odnosno protiv novog društva nastalog krajem 19. veka - izjavio je za BBC Travel, vanredni profesor moderne istorije na Berlinskom univerzitetu, Arnd Bauerkamper.

Interesantno je pomenuti da je u pitanju reformski pokret, koji je omogućio čak formiranje specijalnih plaža FKK, na kojima su u nudizmu, mogli da uživaju uglavnom pripadnici buržoazije. Na taj način su imali osećaj nove slobode, posle mnogobrojnih pokušaja plasiranja konzervativnih vrednosti.

Nudisti

Foto: Pixabay.com

Berlinsku školu za nudizam je 1926. godine osnovao Alfred Koh, što je imalo za cilj da ljudi kroz golotinju na otvorenom promovišu sklad sa prirodom i tako ostvare pozitivan uticaj na svoju zajednicu. I dok je nacistička ideologija u početku zabranjivala kulturu slobodnog tela, smatrajući je oličenjem nemorala, Treći rajh je do 1942. godine ublažio ograničenja u vezi sa javnom golotinjom.

Ali tek decenijama nakon posleratne podele Nemačke na istok i zapad, FKK je zaista procvetao i to posebno na istoku. Tada prihvatanje golotinje više nije moglo da bude vezano samo za građansku klasu, već i za pripadnike svih ostalih staleža.

Za Nemce koji su živeli u takvom društvu, gde su bila ograničena putovanja, lične slobode i prodaja robe široke potrošnje, ovaj pokret je delimično mogao da se okarakteriše kao njihov izduvni ventil, odnosno način da se u duboko restriktivnom društvu otpusti napetost, makar i tako.

Ipak, od kako je Istočna Nemačka ponovo povezana sa Zapadnom, mnogo su manja ograničenja, pa je samim tim i ovaj pokret gubio na snazi. A 70-ih i 80-ih godina prošlog veka je na stotine hiljada nudista posećivalo specijalne kampove, plaže i parkove. Međutim, tokom 2019. godine nemačko Udruženje za kulturu slobodnog dela je brojalo svega oko 30.000 članova, od kojih su mnogi stari oko 50 ili 60 godina.

Ipak, ne može se reći da je taj pokret potpuno nestao, posebno u nekadašnjem istočnom delu zemlje.

Svakako treba znati da širom Nemačke postoje i plaže i parkovi, na kojima je dozvoljeno da se ljudi sunčaju nagi, odnosno da uživaju u svom telu, a da za to ne budu kažnjeni.

- Mislim da je ovo još uvek duboko ukorenjeno u mojoj generaciji u istočnoj Nemačkoj. Takođe pokušavam da tu kulturu prenesem i svojoj deci, da ih odgajam na takav način da budu otvoreni prema sopstvenom telu i da se ne stide što su nagi, odnosno što svoje telo tako pokazuju. Ako ste navikli da ljude vidite u tom izdanju, ne razmišljate puno o njihovom izgledu - izjavila je Sylva Sternkopf.

Na taj način će mnogi shvatiti da ljudima ipak ne treba suditi na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda.

(Aleskandra Blažević/Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima