Sofija je urbana i puna iznenađenja: Grad hedonizma sa bogatom istorijom, jelovnikom i dušom

Urbano, moderno, živo, uređeno, čisto, brzo, energično - tim epitetima bih mogla opisati Sofiju, bugarsku prestonicu, posle samo jednog dana u njoj. "Raste, ali ne stari" je moto grada.

Vibrant city, baš kako volimo da kažemo i za Beograd. "Vau" je reč koja ce najčešće skliznuti sa usana dok razgledate grad, a preporučujem da to počnete onog trenutka kad i sunce počne da zalazi - biće vam odličan saveznik za fotke.

Sofija je vekovima unazad bila urbano naselje Rimljana, Tračana, Vizantinaca i Osmanlija. Danas, drevna Serdika, grad je jednostavnosti i raznovrsnosti sa prestižnim građevinama i autentično očuvanim ulicama. Svojom savremenom gracioznom arhitekturom, duh prošlosti grada perfektno se uklopio u ekskluzivne građevine i uspeo da očuva svoju dragocenost. Sofija, raskrsnica istoka i zapada, neopisivo je bogata kulturno-istorijskim znamenitostima od izuzetnog značaja.

Sa Bugarima se bez problema možete sporazumevati na srpskom. Iako je retko šta u gradu prevedeno na engleski, sve je napisano na ćirilici, pa ćete savršeno razumeti gde ste, šta naručujete i kako da pitate za pravac ili bilo šta drugo.

Ali, da krenemo od početka. Od Beograda do Sofije autom vam treba oko pet sati, ako imate sreće na granici. Državljani Srbije mogu da uđu u Bugarsku sa jednim od sledećih dokumenata: dokument o potpuno završenoj vakcinaciji protiv kovida-19; negativan PCR test, ne stariji od 72 sata ili negativan brzi antigen test, ne stariji od 48 sati (računajući od datuma testiranja upisanog u dokument), ili sa potvrdom o preležanoj bolesti (ovaj dokument važi u periodu od 11. do 180. dana, računajući od datuma testiranja upisanog u dokument).

Što se smeštaja tiče, u Sofiji je zaista veliki izbor, pa su čak i hoteli u centru grada, sa pet zvezdica, pristupačni. A kad smo kod toga - pristupačnosti - vrlo sam zadovoljna cenama u Bugarskoj. Valuta je lev, a zanimljivo je istaći da morate paziti gde menjate novac i najbolje je to uraditi u zvaničnim menjačnicama, inače se može desiti da kurs bude nešto nepovoljniji za vas.

Razgledanje započnite od centra, jer ćete u krugu od samo kilometar videti toliko mnogo prizora koji ostaju trajno upamćeni. Da, pročitaćete na internetu da je Sofija sagrađena na ostacima rimskog grada Serdika, ali tek kad vidite te ostatke na svakom koraku, kada shvatite da koračate po njima, to zaista ostavi snažan utisak. Ispod centra bugarske prestonice leži čitav jedan grad.

Tačno u centru, iznad tog grada, izgrađen je drugi najveći pravoslavni hram na Balkanu (posle Hrama Svetog Save) - hram Sv. Aleksandra Nevskog, koji je ukrašen zlatnim kupolama. Izgrađen je 1912. godine i posvećen svetom Aleksandru Nevskom i ruskim vojnicima, poginulim u Rusko-turskom ratu 1877-1878, nakon kog je Bugarska dobila državnost od Osmanske imperije, ali ne i potpunu samostalnost. Ovaj hram danas je simbol Bugarske i najveća atrakcija za turiste.

Nisam sigurna da li spektakularnije izgleda danju ili noću pod svetlima. Ulaz u hram se ne naplaćuje, ali ako želite da fotografišete, to košta 10 leva.

Odmah prekoputa, ponosno stoji jedna od najlepših pravoslavnih crkava u Sofiji - crkva Svete Nedelje ili Kraljeva crkva. U ovoj crkvi počivaju mošti srpskog kralja Milutina Nemanjića i upravo zbog toga je nezaobilazna maršruta srpskih turista.

Dalje samo pratite žutu kaldrmu koja se proizvodila pre 100 godina u jednoj mađarskoj fabrici i pred vama će se nizati arheološke iskopine, Rotonda Svetog Đorđa, Arheoloski muzej, Ruska crkva, Nacionalni teatar, a prekoputa njega - park mladih sa, ako imate sreće da naiđete na njega - bugarskim Džastin Biberom, koji neumorno peva i svira dok mu plave šiške padaju preko čela.

A kad se umorite od šetanje, imate dve mogućnosti - po celom gradu parkirani su električni trotineti koje možete iznajmiti, ili, ako vas je više, za samo 0,25 centri po kilometru možete iznajmiti kombi.

Kad ogladnite od svih tih utisaka, šta god da probate od tradicionalnih bugarskih jela - svakako ćete odmah potražiti recept da to pravite i kod kuće. Toplo preporučujem miš maš (kajganu sa sirom i paprikama), i cigansku banicu (prepečen hleb sa začinima). I obavezno ostavite prostor za dezert, tačnije, bilo koju bugarsku tortu jer su sve sočne i punog ukusa, sa ozbiljnim količinama čokolade u sebi.

Takođe, Bugari obožavaju da piju supu. Svuda su male prodavnice koje prodaju činiju supe za 1 evro. Najpopularnija supa se zove Supa star.

Verujte mi, Sofija je grad hedonizma. Jela su preukusna, a najbolje od svega jeste odličan odnos cene i količine porcije. Ako poželite da isprobate nešto autentično, u restoranu Manastirskata Magernitsa meni se sastoji od 160 jela koja se prave po bugarskim manastirima. Ovde se večera za dvoje kreće oko 50 evra.

I svakako treba pomenuti - dok šetate centrom grada, sa svih strana se čuje prijatna muzika. U Sofiji ima 20-ak kafića u kojima se pušta džez.

Veče je, naravno, rezervisano za izlazak. Obezbedite sebi na vreme sto u nekom od klubova koji su na krovu i zapamtite - Bugari ne dozvoljavaju da vam bude dosadno, pa se lako može desiti da sugerišu da umesto bezalkoholnog koktela, ipak, naručite alkoholni.

Sofija noću vas neće izneveriti jer su klubovi brojni, a poznati muzičari često gostuju. Turistima iz Evrope su najzanimljiviji mali hipsterski barovi kojih u Sofiji ima dosta. Ovde provod traje preko cele nedelje, ali su petak i subota rezervisani za pravo noćno ludilo.

(Telegraf.rs)