Ona je sa Janezom Kopačem, direktorom Sekretarijata Energetske zajednice i Takahikom Kacumatom, ambasadorom Japana  u Srbiji i Miloradom Grčićem, v. d. direktora JP EPS obišla radove na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u najvećoj EPS-ovo termoelektrani.

- Pola milijarde evra ulažemo zajedno samo u projekte odsumporavanja. Uslov broj jedan je da smo energetski bezbedni, da imamo dovoljno gasa, električne energije, ali jednako važan uslov je i zaštita životne sredine. Srbija krupnim koracima čini sve što može da napravi moderne zakone i strategije, želimo prostor gde će doći nove investicije, da ulažemo i u obnovlјive izvore energije i u energetsku efikasnost. Iskreno verujem da ćemo do kraja ove godine imati nacionalni plan za klimu i energetiku i da ćemo već sledeće godine biti energetski zeleniji. Vredno ćemo raditi na energetskoj tranziciji koja je, uslov privrednog razvoja naše zemlje – rekla je Mihajlović.

V.d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Milorad Grčić istakao je da je svaki dan u kojem se nešto uradi za EPS, u smislu proizvodnih kapaciteta i prenosnih sistema, veliki dan.

- Gradnja sistema za odsumporavanje u TENT A je jedan od najvažnijih i najkrupnijih projekata u EPS-u i jedan u nizu koji se sprovodi u cilјu zaštite životne sredine i obezbeđivanja dugoročnosti i dugovečnosti svakog instalisanog proizvodnog kapaciteta. Sistem odsumporavanja koji gradimo je za blokove A3, A4, A5 i A6. Blokovi A1 i A2 doći će na red nakon velikog kapitalnog remonta, a gradi se i sistem za TENT B. U prethodnom periodu smanjili smo emisije praškastih materija od osam do 10 puta. Do sada je uloženo oko 500 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a planovi za naredni period su ulaganje od 1,2 milijarde evra – rekao je Grčić i dodao da očekuje da bi sistem za odsumporavanje u TENT  A mogao da bude završen i nešto pre maja 2022. godine, kada je planirano.

Janez Kopač rekao je da je radostan što prisustvuje maloj proslavi napretka koji se dešava u najvećoj termoelektrani u Srbiji.

- Energetska zajednica je sveevropska organizacija, koja objedinjuje tržište električne energije i gasa. Mi smo 2013. usvojili direktivu o velikim ložištima, da se dodatnim cenama opterete štetne emisije termoelektrana. Energetika (u Srbiji) to do sada nije plaćala. Sada se to menja zbog pravnog okvira Evropske zajednice  - rekao je Kopač.

Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata istakao je da je postrojenje za odsumporavanje u TENT A prvi projekat za zaštitu životne sredine koji se realizuje u okviru sporazuma vlada Srbije i Japana koji podrazumeva podršku Srbiji na putu ka EU.

- Svrha naše saradnje je dalji napredak. Važno je da sve termoelektrane smanje emisiju sumpor-dioksida, zbog zdravlja lјudi i usklađivanja sa EU standardima. Pod inicijativom ministarke Mihajlović siguran sam da će ovakvi zeleni projekti biti osnova i za našu dalјu saradnju - rekao je Kacumata.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata smanjiće emisije sumpor-dioksida ispod 200 mg/m3, što je u skladu sa zahtevima EU. Vrednost projekta je 202,6 miliona evra i realizuje u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Izvođač radova je konzorcijum koji predvodi japanska kompanija Mitsubishi Power. U konzorcijumu izvođača radova su i ITOCHU korporacija iz Japana i MPP Jedinstvo Sevojno.

(Telegraf.rs/PR)

On je za RTS rekao da je tema poskupljenja struja bila daleko više prisutna u medijima nego što je bila deo razgovora sa MMF-om.

- Međunarodne finansijske institucije uvek preporučuju da Srbja kao zemlja koja ima najnižu cenu električne energije u Evropi da tu cenu koriguje, i mi im uvek kažemo da to mora da bude deo ozbiljnih matematika, analiza - rekao je Antić.

Ponovio je da EPS nije podneo zahtev za poskupljenje struje.

- Mi imamo aranžman sa Svetskom bankom i obavezu da razmatramo sve finansijske paramentre koji će garantovat finansijsku održivost Elektroprivrede Srbije i njihove performanse da mogu da investiraju, održavaju sistem. Tako da svake godine mi sa Svetskom bankom imamo matematiku na osnovu koje se analiziraju svi ukupni parametri od naplate, gubitaka, stanja na ukupnom tržištu do efikasnosti upravljanja - rekao je Antić.

Cena elektrčne energije, kako je podseto, nije povećana 2018.

- Šta će pokazati matematika za 2019. godinu, to ćemo videti - zaključio je Antić.

VIDEO: Zbog krađe struje na Kosovu evropski radnici kasne na posao

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ðorđević je za TV Prva rekao da će od Nove godine sistem zapošljavanja u javnom sektoru biti "drugačije organizovan", kao i da će u nekim sektorima biti potrebno više finansijskih sredstava za zaposlene.

Naime, kako je "Blic" ranije pisao, novi sistem kontrole zapošljavanja u javnom sektoru bio je tema nedavnog sastanka predstavnika Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Međunarodnog monetarnog fonda, a koji bi mogao da se primenjuje nakon prestanka važenja Zakona o maksimalnom broju zaposlenih.

Taj sistem podrazumeva da nijedna javna institucija neće moći da primi nove radnike ukoliko kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predviđeno i ako za njih nije obezbeđen novac iz budžeta.

Prijem novih radnika u državne institucije tako će biti pod kontrolom, drugim rečima, ako je jedna institucija definisala da joj treba 10 radnika, jedanaestog neće moći da zaposli.

Novi sistem kontrole zapošljavanja, prema pisanju "Blica", trebalo bi da bude konkretizovan do jeseni.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Vučić je naglasio da je cilj Srbije da, i pored usporenog privrednog rasta u zemljama Evropske unije i globalnih izazova, ostvari veći rast od projektovanog.

Sastanak sa MMF-om - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Posebna tema od interesa za građane Srbije bile su plate i penzije, a na sastanku je potvrđeno da odgovorna politika Srbije i stabilan privredni rast daju mogućnost za njihovo dalje povećanje.

Značajna pažnja posvećena je efikasnijem upravljanju i boljoj realizaciji investicija u javnim preduzećima, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika.

Predsednik Vučić i članovi delegacije MMF razgovarali su i o preduzećima od opšteg interesa, među kojima su javna preduzeća EPS i Resavica, zatim o privatizaciji Komercijalne banke i kompanije Petrohemija, kao i reformi poreske uprave.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Građani mahom veruju da za te svrhe najviše daju istaknuti pojedinci, dok svega 4,7% smatra da su u pitanju privatne kompanije. U stvarnosti, slika je zapravo sasvim suprotna, pokazuje izveštaj "Srbija daruje – Katalyst”.  Prema ovom izveštaju, poslovni sektor je ponovo jedan od najvećih darodavaca (39 odsto udela zabeležene sume), dok udeo istaknutih pojedinaca iznosi  4, 3 odsto.  

Evo ko su najveći donatori u Srbiji u 2018. godini:

1. NIS Petrol: 1.241.884 evra - Ova kompanija je većinu novca usmerila na razvoj zdravstva, ali su značajna finansijska ulaganja pomogla sportske i inicijative za mlade: preko 140.000 evra uručeno je udruženju građana Kikindski forum za izgradnju dečijeg igrališta, a za Omladinsku prestoniicu Evrope Novi Sad izdvojeno je skoro 60.000 evra za izgradnju i opremanje košarkaškog terena u skladu sa standardima Međunarodne košarkaške federacije FIBA u okviru projekta Zajednici zajedno.

2. Phillip Morris: 450.000 evra - Jedan od najznačajnijih programa kompanije koja u Srbiji posluje od 2003. jeste program Pokreni se za posao, putem kojeg se u saradnji sa organizacijom ENECA  svake godine dodeljuje sredstva mladim preduzetnicima koji žele da započnu ili unaprede svoj biznis. U prošloj godini za ovaj projekat izdvojeno je oko 270.000 EUR, a uz njega je pokrenut i program Pokreni se za nauku u saradnji sa Centrom za razvoj liderstva, za koji je izdvojeno oko 120.000 EUR, a novac se koristi za stipendije mladih naučnika i finansiranje njihovog naučno-istraživačkog rada. Važno je spomenuti da je komanija Philipp Morris takođe ovogodišnji dobitnik nagrade Virtus i to za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, a u prošloj godini značajna sredstva (oko 60.000 EUR) pomogla su organizaciji Nis Art Fondacija za realizaciju programa podrške mladim umetnicima u Srbiji Mladi 2018.

3. Delta holding: 373.796 evra - U prošloj godini Delta fondacija obezbedila je više od 22.000 evra za projekat Treći roditelj, putem kojeg zaposleni Delta Holding u partnerstvu sa udruženjem Putokaz pomažu očuvanje porodica koje su u riziku da im deca budu izmeštena u ustanove socijalne zaštite. Podrška podrazumeva slanje paketa sa hranom, higijenskim proizvodima, odećom i školskom opremom nekoliko puta godišnje. Pored toga, ova kompanija je u prošloj godini podržala više projekata za razvoj lokalne zajednice i poboljšanje uslova života sa osoba sa invaliditetom.

4. Coca Cola HBC Srbija: 340.000 evra - Coca Cola je u Srbiji prošle godine proslavila je 50ogodišnjicu poslovanja, što je bio povod i za jednu značajnu donaciju – oko 50.000 EUR za podršku narodnim kuhinjama u Srbiji kojima upravlja Crveni krst. Kao brend koji je posebno omiljen među mladima, Coca Cola je pružila i značajnu novčanu podršku (30.000 EUR) centru Jaki mladi, koji vodi organizacija SOS Dečije selo Srbija, a čiji cilj je pružanje podrške mladima bez roditelja nakon što napune 18 godina.

5. Milomir Glavčić: 318.000 evra - Milomir Glavčić je iznenađenje i "izuzetak koji potvrđuje pravilo” da su najveći pojedinačni donatori kompanije. Milomir nije javna ličnost, već penzioner iz Kanade, koji je do sada donirao preko 7 miliona evra za razvoj opšteg dobra u Srbiji. Najveći deo novca koji je donirao prošle godine (ukupno 318.000 EUR) pomogao opremanje Doma zdravlja Studenica u njegovom rodnom Kraljevu.

6. Mozzart kladionice: 572.170 evra - Iako je srpska fudbalska reprezentacije eliminisana u trećem kolu na prošlogodišnjem svetskom prvenstvu u Rusiji, 2 postignuta gola naših reprezentativaca donela su čak 2 miliona dinara donacija u dobrotvorne svrhe. Razlog za to bila je kampanja Mozzart kladionica, Milion razloga za gol. Fima je najavila da će obezbediti po milion dinara za svaki gol koji igrači srpske reprezentacije postignu tokom prvenstva. Akciji su se priključili i igrači Dejan Stanković i Saša Ilić, koji su obezbedili dodatnih 150.000 RSD, a celokupna suma podeljena je između fondacije Zajedno za život i NURDORa. Značajnu sumu novca (200.000 EUR), Mozzart je donirao i Ministarstvu odbrane za program razvoj sporta i obezbeđivanje 400 televizora za potrebe vojnog zdravstva, i pomogao izgradnju 100 sportskih terena.

7. Lafarge Srbija 200.970 evra - Fabrika cementa Lafarge je prošle godine izdvojila u dobrotvorne svrhe čak 200.000 EUR, a uz to obezbeđeno je i 100 novih sadnica za gradski park i dvorišta škole Jovan Grčić Milenko i vrtića Ljuba Stanković.

8. Telekom Srbija: 195.318 evra - U prošloj godini Telekom je u okviru projekta Stvaramo znanje opremio 20 IT učionica u 20 škola širom Srbije. Pored ovoga, Telekom je u prošlo godini značajnom donacijom podržao i Opštu bolnicu u Leskovcu – sa oko 10.170 evra (1.200.000 dinara), a novac je poslužio za kupovinu neophodne računarske opreme.

9. Elixir Prahovo: 186.032 evra - Elixir je u septembru prošle godine donirao je 22 miliona dinara mesnoj zajednici Prahovo za nastavak radova na rekonstrukciji ulica u ovom selu, koji su započeli prethodne godine.

10. Erste banka: 183.351 evra - Programom Superste, prošle godine je podržano nekoliko projekata iz različitih oblasti kao što su ekologija, psihologija, kulutra aktivizam. Deset najboljih projekata podržano je sa po 4.228 evra, a najpopularniji projekat prema mišljenju zajednice podržan je sa 850 evra.

11. Fresenius Medical Care, Medicon i Magna Medica po 126.849 EUR - Fresenius Medical Care, Medicon Deč i Magna Medica odlučile da pomognu Klinički centar za nefrologiju u okviru Kliničkog centra Niš koji je dobio čak 40 novih aparata za dijalizu, a ukupna vrednost donacije iznosi 381.313 evra (45.000.000 dinara).

(Telegraf.rs)

Ova inicijativa je prosleđena Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Kako iz ovog udruženja navode, korist od zakonskog regulisanja napojnice bi imali svi - gosti, osoblje, preduzetnici i država.

Direktor HORES-a Georgi Genov rekao je za Tanjug da problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji.

Naveo je da sad Poreska inspekcija, ako kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prekršajne prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Uz to, izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.

Bakšiš postaje obavezan deo računa, Foto: Shutterstock

U HORES-u kažu ne postoji način da se napojnica plati kreditnom karticom uz račun za ugostiteljske usluge, čime se gosti usmeravaju da novac daju u gotovini, što opet stvara probleme.

Zakonsko regulisanje napojnica bi, kako navode, hotelijerima i restoraterima omogućilo da u svojim poslovnim knjigama evidentiraju bakšiš u gotovini ili preko platne kartice, da na njihov iznos plate porez i da nakon toga taj novac raspodele među zaposlenima.

U HORES-u navode da ta oblast nije bila regulisana ranije zbog toga što država nije imala tehničke mogućnosti da kontroliše takve isplate, ali da se sa pojavom fiskalnih računa i bezgotovinskog plaćanja pojavila potreba da se to pitanje propisima definiše.

Oni navode da je praksa u Srbiji da se konobarima ostavlja napojnica do 10 odsto od cene naplaćene usluge, dok se manji iznosi, ali ne tako često, daju prilikom nošenja prtljaga ili plaćanja usluga u hotelima.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako javlja portal Verge, Huavei je poručio kako će, u vidu bezbednosnih ažuriranja, pružiti podršku svim postojećim korisnicima, ali i svima koji će kupiti njihove uređaje koji su trenutno na zalihama širom sveta.

- Huavei je značajno doprineo razvoju i rastu sistema Androida širom sveta. Kao jedan od ključnih partnera Androida blisko smo sarađivali s njihovom platformom otvorenog izvora kako bismo razvili sistem koji će biti na korist kako korisnicima, tako i industriji - navodi se u saopštenju.

For Huawei users' questions regarding our steps to comply w/ the recent US government actions: We assure you while we are complying with all US gov't requirements, services like Google Play & security from Google Play Protect will keep functioning on your existing Huawei device.

— Android (@Android) May 20, 2019

Huavei će nastaviti da pruža ažuriranja i nastaviće sa izgradnjom sigurnog i održivog softverskog sistema kako bi svim korsnicima pružili najbolje iskustvo, poručili su iz kompanije.

Ovde nije reč o potpunom prekidu poslovanja između te dve kompanije, jer će Huavej i dalje imati pristup Android verzijama softvera koji su dostupni preko open source licence.

Iz kompanije Gugl su istakli da će Gugl plej biti i dalje dostupan:

- Pridržavamo se zahteva i pratimo dalji razvoj situacije. Za korisnike naših usluga, Google Play i Google Play Protect će nastaviti da funkcionišu na postojećim Huavei uređajima -

To je potvrdio i Android:

- Svim Huavei korisnicima, u vezi sa daljim koracima koje ćemo preduzeti po pitanju nedavne odluke američke vlade: Uveravamo vas da će, iako se pridržavamo svih zahteva američke vlade, usluge kao što su Google Play i Google Play Protect nastaviti da funkcionišu na postojećim Huavei uređajima -

(Telegraf.rs)

Nacrtom prostorno-urbanističkog plana za Kotor, koji je nedavno predstavljen, precizirano je da građevinske zone ostaju nepromenjene, ali je predviđeno smanjenje koeficijenta izgrađenosti i zabrana kolektivne gradnje, odnosno moći će da se grade isključivo prizemlje, sprat i potkrovlje bez suterena, prenosi CDM.

Broker nekretnina Miloš Kukuličić kaže da će cene sigurno beležiti brzi skok i višestruki stabilni rast čak i do 5.000 evra.

Trenutno cene kvadrata novogradnje stambenog prostora u najatraktivnoj i najtraženijoj građevinskoj zoni Dobroti kreću se od 1.800 do 3.700 evra za metar kvadratni.

(Telegraf.rs/Tanjug)

VELIČANSTVEN PRIZOR NA MOSTU "VRLA": JUŽNI KRAK KORIDORA 10 ZVANIČNO OTVOREN ZA SAOBRAĆAJ

Posle obraćanja predsednika Srbije, uz veličanstven vatromet na mostu "Vrla" južni krak Koridora zvanično otvoren za saobraćaj.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

VUČIĆ: HVALA SVIM OVIM DIVNIM LJUDIMA KOJI SU RADILI ZAJEDNO SA NAMA NA OVOM PROJEKTU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je u Vladičinom Hanu, kod mosta Vrla, koji je osvetljen u bojama srpske zastave, uz vatromet, svečano otvorio poslednju deonicu autoputa na južnom kraku Koridora 10 kroz našu zemlju, u dužini od 26,3 kilometra u Grdeličkoj klisuri.

Vučić se obratio građanima i poručio da je Srbija uspela da izgradi sve što generacije nisu mogle i da treba da budemo ponosni najepšim mostom i autoputem koji Evropa ima, a koji će biti za našu decu i budućnost.

- Ovo jesmo mi i ovo jeste Srbija, nema lepše zemlje od naše Srbije, nema zemlje koju više volimo i nema ponosnije zemlje od Srbje i nema naroda koji poput našeg može da kaže da je uspeo toliko da izgradi i promeni sebe i svoju zemlju kao što smo mi uspeli u proteklih nekoliko godina - naglasio je predsednik Vučić, ne krijući radost:

Predsednik Srbije zahvalio je građanima koji su došli večeras kako bi prisustvovali svečanom otvaranju, ali i onima koji su radili na izgradnji kraka Koridora 10-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Kiptim od sreće, radosti i ponosa, za ovako nešto veliko, moćno i lepo, što nadilazi naše snove - kazao je predsednik i naglasio da ne bi verovao da mu je neko pre nekoliko godina rekao da će ovako lepo da bude u Vladičinom Hanu.

Citirao je Ivu Andrića koji je pisao: "Jedna velika građevina koja je dugovečna, korisna i lepa, ne menja samo izgled i značaj kraja u kome se nalazi nego ima i duboke veze sa narodom koji se njom služi. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevinu na sliku i priliku svojih najdubiljih težlji i osobina, a te građevine polagano i stalno utiču na karakter naroda, jer nema slučajnih građevina izdvojenih iz društva i njegovog razvitka".

U pravu je bio veliki pisac, rekao je Vučić, nisu svi kilometri auo-puteva i svega što se gradi nešto što je slučajno.

MILORAD DODIK: JA OVDE NISAM GOST, OSEĆAM SE DOMAĆINOM

Član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, zahvalio je građanima na dočeku i rekao da se on ovde ne oseća kao gost, već kao domaćin.

Član Predsedništva BiH, Milorad Dodik, zahvalio je građanima na dočeku i rekao da se on ovde ne oseća kao gost, već kao domaćin-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Ovo je nešto što se dugo čekalo, ovo je nešto što ostaje generacijama. Ovo je ono što integriše Srbiju, Severnu Makedoniju, nešto što menja čitavu perspektivu naše zemlje - poručio je građanima.

PREDSEDNIK STIGAO U VLADIČIN HAN: OČEKUJE SE OBRAĆANJE I ZVANIČNO PUŠTANJE U SAOBRAĆAJ OVE DEONICE

Građani su se okupili u Vladičinom Hanu, gde će na svečanoj ceremoniji biti pušten u saobraćaj na južnom kraku Koridora 10, a pre toga predsednik Srbije će se obratiti.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Posle kulturno-umetničkog programa, intonirana je himna "Bože pravde".

Građanima se prvi obratio šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici koji je skrenuo pažnju na velike uspehe Vlade Srbije, čiju krunu teškog rada predstavlja Koridor 10. Poručio je da putevi uvek vode ljude ka njihovim destinacijama i da je uveren da auto put kroz Grdelicu, večeras otvoren, jasno vodi Srbiju i ceo region ka EU.

On je prilikom otvaranja ovog dela autoputa istakao da Evropa snažno podržava povezivanje zemalja i ljudi, slobodan promet ljudi i robe uključujući i Zapadni Balkan.

Fabrici je izrazio zadovoljstvo zbog otvaranja deonice puta duge 26 kilometara navodeći da je u tome pomogla EBRD svojim kreditom od 314 miliona evra, a da će ovaj projekat imati brojne koristi.

Građanima se obratio šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici koji je skrenuo pažnju na velike uspehe Vlade Srbije, čiju krunu teškog rada predstavlja Koridor 10-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Put će pre svega omogućiti sigurniji transport i prevoz u regionu, a vazan je i za ljude koji putuju na odmor ka različitim destinacijama. Fabrici je istakao da put ne samo sto povezuje Srbiju i Severnu Makedoniju, već Austriju, Hrvatsku, Grčku, da je to najduži panevropski koridor od Salcburga, u Austriji do Soluna u Grčkoj, da unapređuje Zapadni Balkan.

On je istakao da ovo nije samo deo infrastrukture, ovo je put koji će doneti benefit građanima, sigurnije pitovanje, brži prelzak granica. Zahvalio je i odao priznanje svima koji su u izgradnji puta učestvovali i uložili napor da ovaj projekat uspe, kao i onome šta je Srbija postigla uključujući i izgradnju najdužeg tunela Manajle.

Srbija nastavlja ovim putem, kako je rekao i ka evropskim aspiracijama, kao i ka Transportnoj zajednici Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu.

Posle njega se obratio i Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije i ukazao na veliku važnost koju Koridor 10 ima za ceo Balkan, ne samo za Srbiju. On je rekao da je ovo nova faza u povezivanju juga i severa Balkana.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

PREDSEDNIK STIGAO DO TUNELA "MANAJLE"

Predsednik Vučić je stigao na izlazni portal tunela Manajle, i tu će razgovarati sa predstavnicima diplomatskog kora, finansijskih institucija i izvođačima radova koji su gradili ovu deonicu.

- Nikad nismo imali toliko ambasadora na nekoj manifestaciji, zahvalan sam im na tome. Ovde su radile bugarske, španske i grčke kompanije i svakako da su ambasadori tih zemalja zadovoljni kako su njihove kompanije završile posao. Naravno i Azerbejdžanci. Svi su dobrodošli - rekao je on i dodao da mu je drago što se ovde mogu videti i ruski i američki ambasador.

Među gostima bio je i ambasador Velike Britanije Denis Kif, s akojim se predsednik pozdravio, kao i SemFabrici--Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Predsednik je zahvalio svim ambasadorima i drugim predstavnicima diplomatskog kora na prisustvu, a primetivši ambasadora Velike Britanije Denisa Kifa sa šeširom, šaljivo primetio:

- Uvek znam da imamo dobre vesti kad su Kif i Skot sa šeširom - našalio se on.

Vučić je kazao i da je zahvaljujući završenoj deonici ovo sada "druga slika Srbije, drugačija zemlja".

- Nismo mi u tako užasnoj situaciju kako kukamo, niti u tako dobroj kako nam se čini. Još mnogo truda treba da uložimo, ali smo na dobrom i sigurnom putu. Finansije su nam stabilne, privredni rast više nego stabilan, ako sačuvamo političku stabilnost drugih problema neće biti - rekao je Vučić.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Potom je nazdravio sa premijrkom i članovima diplomatskog kora vinom iz vinarije "Aleksić", koji su im predstavili svoje proizvode.

Predsednik je u razgovoru da ambasadorima rekao da ne može da kaže da se naša vina mogu porediti sa najboljim italijanskim i francuskim vinima, ali da svakao srpska industrija vina itekako raste i razvija se, jer postoji veoma dobra tehnologiju prerade.

Dodao je i da je vino jedan od najlepših srpskih proizvoda.

ZORANA MIHAJLOVIĆ NA "MOMINOM KAMENU": OVAJ DEO ZOVU "BALKANSKA LEPOTICA"

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u obraćanju radnicima je rekla da Srbija sa novog autoputa u Grdelici šalje poruku da želi da se povezuje, da se razvija, bude moderna.

- Srbija to može i hoće, a ovaj put je pocetak onoga sto ćemo u budućnosti uraditi - rekla je ona i istakla da je to najveličanstveniji deo Koridora, ali i jedan od najzahtevnijih i da je bilo teško "ukrotiti" Momin kamen i da je bilo posla i za alpiniste.

Mihajlović je dodala i da nije čudno što se ovo mesto naziva "dolina zla" ili "balkanskla lepotica".

Ministarka je rekla da ovaj deo nazivaju "Balkanska lepotica", ali i "Dolina zla", pa je jasno koliko je ova deonica bila zahtevna-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Podsetila je da je u izgradnju na toj deonici bilo utrošeno više od 100 tona ekploziva, a da je 650 kubika kamena uklonjeno.

Da bi dočarala kolika je to količina, ministarka je rekla da bi to bili kamioni od Horgoša do Preševa.To je kamen korišćen u Grdelici, ali nije Momin kamen samo broj. To je i legenda i istorija, nema vojske koja nije ovde prosla, napomenula je ministarka.

Ona je navela da je postojala i statua devojke Mome koja je zbog nesrećne ljubavi okoncala zivot, a da se kamen sa ovog mesta nalazi i na Zejtinliku.

Put je rađen i noću, kaže ministarka, a predsednik je bio uz ministarstvo i izvođače u svim kritičnim trenucima.

- Sa predsednikom smo dogovarali i razgovarali o svim problemima - rekla je i zahvalila i Vladi Srbije koja je uvek operativno stala uz Ministarstvo saobraćaja da bismo mi ovde mogli da stojimo ponosno i imamo najlepsi auto-put u Evropi.

KOD PETLJE PREDEJANE SA PREDSEDNICIMA UPRAVNIH ODBORA

Predsednik Srbije sastao se na Koriodru 10, kod novoizgrađene petlje Predejane, sa predsednicima upravnih okruga, gradonačelnicima, predsednicima opština i privrednicima tog dele zemlje, koji su istakli da sa završetkom autoputa u Grdelici građani dobijaju bolju i bržu vezu sa ostatkom Srbije i okolnim zemljama.

 

 

 

View this post on Instagram

"Ovo je 75 godina bio san, mi smo ga ostvarili!" - predsednik Vučić na otvaranju poslednje deonice kraka Koridora 10 - projekat jug.

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on May 18, 2019 at 11:17am PDT

Inače, petlja Predejane jedinstvena po tome što je jedina u Srbiji i na Balkanu celom dužinom na mostovskim konstrukcijama iznad reke.

Vučić se zajedno sa premijerkom Anom Brnabić pozdravio sa predsednikom opštine Vladičin Han Goranom Mladenovićem, koji je istakao da sa završetkom Koridora 10 građani dobijaju, kako je rekao, "vezu sa svetom" i izrazio očekivanje da će sve opštine na jugu imati veći promet ljudi, robe i kapitala.

Predsednik Srbije sastao se na Koriodru 10, kod novoizgrađene petlje Predejane, sa predsednicima upravnih okruga, gradonačelnicima, predsednicima opština i privrednicima tog dele zemlje-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Od kada znam za sebe slušam priču o Koridoru 10 - rekao je Mladenović i naglasio da je završetak autoputa u Grdeličkoj klisuri čudo, kao i da se čuda sve češće dešavaju od kada Srbiju vodi predsednik Vučić.

- Ko u čuda veruje čuda i stvara - dodao je predsednik opštine Vladičin Han.

Vučić je, takođe, pozdravio vlasnik motela Predajane, zatim vlasnika Alko grupe Miroljuba Aleksića i dodao da je Aleksić najveći poslodavac na jugu Srbije.

Pozdravio je i investitora iz Turske i najavaio da će turski investitor u u septembru imati "veliko otvaranje" pogona u Leskovcu.

BRNABIĆ: KORIDOR JE SIMBOL SVEGA ŠTO JE SRBIJA DANAS

Premijerka Ana Brnabić rekla je danas da završetak Koridora 10 ima simbolično značenje - njime se povezujemo sa Evropom, gde nam je i mesto, a to je istovremeno prekretnica za zemlju, koja pokazuje da završava započete projekte.

- Beskrajno sam srećna i ponosna na ovaj poduhvat, srećna sam i ponosna što završavamo južni krak Koridora 10 i taj veliki poduhvat kroz Grdelicu. Želim da čestitam svim građanima jer je ovo za sve građane istorijski dan - rekla je premijerka na petlji Predajane koju je obišla zajedno sa predsednikom Srbije.

Premijerka Ana Brnabić je u obraćanju izjavila da je taj poduhvat upravo najveći simbol onoga što je Srbija danas i što će biti u budućnosti-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Kako je rekla, današnji dan treba simbolično da nam posluži kao prekretnica:

- Da naša zemlja završava stvari, započete projekte, da ne odustajemo i kad je najteže, da smo uporniji nego ikad, borbeniji kad je najpotrebnije, da nemamo izgovore za neuspehe već da idemo hrabro napred."

Zbog toga mislim, dodala je, da je Koridor 10 simbol svega što je Srbija danas i što će biti u budućnosti.

- Hvala građevinskim radnicima, inženjerima, svima koji su učestvovali u ovom poduhvatu, ministrima u vladi, koji su radili ovo mnogo pre nego što sam se ja pridružila vladi. Ponosna sam što sam deo ovog tima, tima Aleksandra Vučića, koji je uveo novi način rada. Nastavljamo dalje, ponosna sam što ne stajemo ovde, što smo juče pokrenuli izgradnju putu Preljina-Požega, što uskoro počinjemo Moravski koridor - rekla je Brnabić.

OBILAZAK KORIDORA AUTOBUSOM

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Predsednik, članovi vlade i predstavnici medija obišli su poslednju deonicu auto-puta na južnom kraku Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri, koja će večeras u 20 sati svečano biti puštena u saobraćaj.

Srpski zvaničnici i mediji koji izveštavaju obilaze deonicu otvorenim autobisima.

POTREBNO JE DA MI SA BALKANA SHVATIMO DA SMO SNAŽNIJI UJEDINJENI

Predsednik Srbije je, govoreći na "Kosini 2", rekao je da je potrebno da se mi sa Balkana ujedinimo i shvatimo da samo tako, kada budemo zajedno nastupali, možemo ići napred.

- Moramo da se borimo za našu budućnost, i da se borimo za saobraćaj u našoj zemlji - rekao je Vučić, a zatim se osvrnuo na one koji osporavaju njegov rad:

Predsednik Srbije je, govoreći na "Kosini 2", rekao je da je potrebno da se mi sa Balkana ujedinimo i shvatimo da samo tako, kada budemo zajedno nastupali, možemo ići napred-Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Nemamo vremena da se osvrćemo na one koji su nam zviždali kada smo počeli da radimo. I oni će se voziti ovim auto-putem i uživati u njemu.

Rekao je da je južni krak Koridora i nauk za nas kako da izbegnemo greške, ali i da premostimo sve teškoće koje se nađu pred nama.

VUČIĆ O KORIDORU 10: ZAVRŠILI SMO ONO ŠTO NIKO GODINAMA NIJE USPEO

 

 

 

View this post on Instagram

Završen je jedan veliki posao! Hvala vrednim radnicima na predanosti i požrtvovanosti da se savlada sve ono što godinama unazad niko nije uspeo, hvala i građanima Srbije koji su verovali u ovaj san koji je danas stvarnost. Budućnost su kvalitetne i bezbedne saobraćajnice, nova radna mesta, investicije, ostanak ljudi u svojim rodnim mestima. Most Vrla je najlepši projekat na prostorima bivše Jugoslavije! Zahvalan sam i srećan što sam predsednik zemlje koja je uspela da se izbori sa stvarima sa kojima pre nismo uspeli da se izborimo. Živela Srbija!

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on May 18, 2019 at 7:44am PDT

- Završen je jedan veliki posao! Hvala vrednim radnicima na predanosti i požrtvovanosti da se savlada sve ono što godinama unazad niko nije uspeo, hvala i građanima Srbije koji su verovali u ovaj san koji je danas stvarnost. Budućnost su kvalitetne i bezbedne saobraćajnice, nova radna mesta, investicije, ostanak ljudi u svojim rodnim mestima. Most Vrla je najlepši projekat na prostorima bivše Jugoslavije! Zahvalan sam i srećan što sam predsednik zemlje koja je uspela da se izbori sa stvarima sa kojima pre nismo uspeli da se izborimo. Živela Srbija - napisano je na Instagram nalogu "Budućnost Srbije".

TAČNA SATNICA DOGAĐAJA PREDVIĐENA ZA DANAŠNJI DAN

Za 17:30 na Kosini 2 predsednik Vučić će razgovarati sa predstavnicima izvođača koji su radili na toj deonici, a pola sata kasnije premijerka Brnabić će kod petlje Predejane razgovarati sa predstavnicima izvodjača radova, predsednicima upravnih okruga, gradonačelnicima, predsednicima opština i privrednicima ovog kraja.

U 18:45 ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović će se obratiti izvođačima radova i alpinistima.

Predsednik Srbije će od 19:10 kod tunela Manajle razgovarati sa predstavnicima diplomatskog kora, finansijskih institucija i izvodjača radova koji su radili na ovoj deonici.

Centralni događaj je predviđen za 20 časova, kada će se sa platoa ispod mosta Vrla predsednik Vučić se obratiti građanima i označiti početak puštanja saobraćaja na južnom kraku Koridora 10.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Mts svoj program podrške startapovima sprovodi u saradnji sa Startap akademijom, najprestižnijim edukativnim programom u oblasti tehnološkog preduzetništva u regionu.

Pored novčanog podsticaja koji Telekom Srbije već treću godinu za redom dodeljuje najboljim polaznicima Startap akademije, kompanija timovima obezbeđuje i dodatno mentorsko savetovanje, besplatne servise i podršku prilikom izlaska na tržišta regiona na kojima je prisutna.

Tim "Tenderly" razvija platformu koja služi za praćenje pametnih ugovora na blockchainu, dok je tim "Shtreber" napravio platformu za učenje školskog gradiva za osnovce koja ubrzava proces učenja putem interaktivne igre.

Foto: Telekom Srbija

- Tehnološko preduzetništvo već izvesno vreme na globalnom nivou uspostavlja dinamiku i pravac društvenog i ekonomskog napretka. Iskustvo stečeno saradnjom sa akterima startap ekosistema, ukazalo nam je na neophodnost da se preduzetnicima sa inovativnom poslovnom idejom na samom početku pruži podrška šire zajednice, kako bi se povećale šanse za njihov uspeh. Telekom Srbija nastoji da na ovaj način utiče na jačanje njihovih izgleda da u kratkom roku razviju svoj proizvod koji će biti konkurentan najpre na regionalnom, potom i na svetskom tržištu. Svaka tako stvorena dodatna vrednost, pozitivno utiče i na podizanje vrednosti same zajednice - izjavila je Mila Milenković, šef Službe za digitalne inovacije i aplikacije Telekoma Srbija.

Startap akademija je program organizacije Startit, koja je već jednu deceniju posvećena razvoju startap ekosistema i IT industrije u Srbiji kroz organizaciji  edukativnih programa, stručnih konferencija, meet up-ova i drugih stručnih događaja.

Foto: Telekom Srbija

- Startap akademija je jedan od naših najstarijih i najvažnijih projekata i zadovoljstvo je pratiti razvoj srpskog startap ekosistema kroz timove koji su iz godine u godinu sve bolji. Smatramo da su preduzetnički način razmišljanja i znanje o biznisu od ključnog značaja za naše ljude koji pokreću tehnološke startape i  trudimo se da im na tom putu pomognemo ne samo kroz deljenje znanja i edukaciju, već i kroz duboku mentorsku podršku u čemu imamo nesebičnu pomoć Telekoma Srbija i Google Launchpada - izjavio je Vukašin Stojkov, suosnivač Startita i programski direktor Startap akademije.

Doprinos organizacije Startit i Startap akademije razvoju zajednice tehnoloških preduzetnika u Srbiji, prepoznala je 2018. godine i američka kompanija Google ostvarivanjem partnerske saradnje kroz svoj Google Developers Launchpad program.

Mts startap ubrzanje je program namenjen tehnološkim preduzetnicima u ranoj fazi razvoja njihove poslovne ideje. Program je deo šire inicijative pod nazivom "Pokrećemo pokretače", kojom kompanija nastoji da osnaži pojedince i organizacije da u svom okruženju pokreću pozitivne promene motivišući i druge da to čine.

(Telegraf.rs)

Srbija će sa otvaranjem ove deonice u Grdeličkoj klisuri imati povezan auto-put od severa do juga, na celoj trasi, od Batrovaca na granici sa Hrvatskom do Preševa na granici sa Makedonijom.

Na ukupno 26,3 km, na veoma teškom terenu, savladano je uspešno devet velikih kosina, izgrađena petlja Predejane, dva tunela Predejane i Manajle ukupne dužine 2,8 km i 36 mostova, ali i regulisano šest kilometara korita Južne Morave. Sa otvaranjem tog dela Koridora 10 od Niša do Soluna će moći da se stigne za oko tri sata.

Istočni krak Koridora 10 od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada biće, kako je ranije najavljeno, potpuno završen za oko tri meseca.

Poslednja deonica auto-puta na južnom kraku Koridora 10 kroz Srbiju, u dužini od 26,3 kilometra u Grdeličkoj klisuri, biće otvorena sutra u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića-Foto: Predsedništvo Srbije

Kako je najavljeno iz Predsedništva Srbije, Vučić će na lokaciji Kosina 2 razgovarati sa predstavnicima izvođača radova, a kod tunela Manajle sa predstavnicima diplomatskog kora, finansijskih institucija i izvođača radova koji su radili na ovoj deonici.

Na Platou ispod mosta Vrla obratiće se građanima i označiti početak puštanja saobraćaja na južnom kraku Koridora 10.

Premijerka će kod petlje Predejane razgovarati sa predstavnicima izvođača radova, predsednicima upravnih okruga, gradonačelnicima, predsednicima opština i privrednicima ovog kraja, dok će se ministarka Mihajlović na lokaciji Momin kamen obratiti predstavnicima izvođača radova i alpinistima.

Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru spreman je za otvaranje, a jedinstvenost te deonice može se izraziti različitim brojkama i podacima, uključujući činjenicu da je petlja Predejane jedina u Srbiji i na Balkanu cela na mostovskim konstrukcijama iznad reke.

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, čija je izgradnja počela još 1970. godine u bivšoj SFRJ.

Predsednik Srbije tokom poslednjeg obilaska radova na Koridoru 10-FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC

Trasa auto-puta kroz Grdeličku klisuru najteža je deonica južnog kraka Koridora 10, a njena vrednost je 350 miliona evra. Projekat gradnje je finansiran zajmovima Evropska investiciona banka i delom Svetska banka.

Izgradnja auto-puta kroz Grdeličku klisuru je najkomplikovaniji projekat kod nas, ali i u Evropi, zbog geologije. Na tim deonicama ugrađeno je 250.000 tona asfalta, sklonjeno 650.000 kubika kamena

Južni krak Koridora 10 u Srbiji je dug 74 kilometara, a radovi na najtežoj deonici u Grdeličkoj klisuri trajali su šest godina.

Na toj deonici su izgrađena dva tunela, Predejane i Manajle, ukupne dužine 2,8 km, minirana su brda da bi se priroda ukrotila i "ispravljalo se" i korito Južne Morave.

Most Vrla dužine 645 metara koji je ujedno najduži i najviši most na južnom kraku Koridara 10 čiji je najviši stub visine 62 metra-Foto: Predsedništvo Srbije

Auto-put se sastoji se od dve manje deonice: Grdelica - Caričina Dolina oko 12 km i Caričina Dolina - Vladičin Han od 14,3 km. U Grdeličku klisuru ugrađeno je 560.000 tona asfalta, a ukupna dužina svih potpornih konstrukcija iznosi oko 15 km.

Priroda na ovoj deonici, pokazala je posebno svoju ćud na Kosini 2, gde se obrušio deo brda, pa su građevinari morali da izgrade galeriju sa 110 betonskih nosača, ugrađeno je 7.000 tona armature a uklonjeno 170.000 kubnih metara zemlje. Na Kosini 3, na klizištu koje je jedno od najzahtevnijih na ovoj deonici, iskopano je preko 500.000 kubnih metara zemlje.

Tunel Manajle, trenutno najduži drumski tunel u Srbiji, dužine je 1.808 metara, a posle njega nailazi se na most Džemen do, čija je dužina 521 metar.

Takođe, o upravljanju svim bezbednosnim sistemima u tunelima brinuće tim tehničkih lica 24 sata 365 dana u godini u tehničko-operativnom centru.

Tu je i most Vrla dužine 645 metara koji je ujedno najduži i najviši most na južnom kraku Koridara 10 čiji je najviši stub visine 62 metra.

Most Vrla se proteže preko reke Vrle i državnog puta Vladičin Han - Surdulica.

Most je na 14 raspona dužine po 45 metara, koje savladava ukupno 140 nosača visine 2,20 metara, dužine 44 metra i težine od 87 tona svakog, što daje ukupnu dužinu svih nosača - greda od 6.160 metara i težinu od 12.180 tona.

Na tom mostu specijalna vrsta svetiljki omogućava million nijansi različitih boja.

(Telegraf.rs)

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je danas, prilikom početka radova na auto-putu od Preljine do Požege, da će se od centra Čačka do Lučana, kada auto-put bude izgrađen, stizati za deset minuta, umesto dosadašnjih 40.

On je česitao zaposlenima u "Milanu Blagojeviću" u Lučanima sedamdesetogodišnjicu rada, ističući da je ta kompanija podigla Lučane, Guču, taj kraj, ali i dobar deo Srbije.

- Čestitam, jer ćete sa auto-putem imati i mnogo više kupaca i zainteresovanih da ulažu u Milan Blagojević - rekao je Vučić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Morate da imate uređene javne finansije, javni dug pod kontrolom, pare da sve platite, tek tada možete da gradite autoputeve, povećavate zaposlenost. Mi smo to uspeli u prethodnih nekoliko godina - rekao je Vučić.

On je to slikovito objasnio navodeći podatke o BDP, ističući da je BDP 2008. bio 35,7 milijardi evra, 2013. 36,4 milijarde evra, da bi se 2018. godine popeo na 42,8 milijardi.

- Od 2008. do 2013. smo uvećali vrednost koju pravimo za 700 miliona evra. Ali do 2018. godine smo ih uvećali za 6,4 milijarde, u istom vremenskom periodu. To će sada ići sve brže i brže, jer su ljudi pokazali da veruju stvarnim reformama, a ne prevarantima, ne onima koji kažu - budite uz nas jer smo lepi i pametni, a ne rade ništa - rekao je Vučić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović, ambasadorkom Kine Čen Bo i velikim brojem građana prisustvovao je početku izgradnje deonice auto-puta Preljina - Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763).

VUČIĆ PORUČIO: VEĆ ZA SVETOG NIKOLU ĆETE MOĆI OD ČAČKA DO BEOGRADA ZA OKO SAT VREMENA

Predsednik Srbije je izjavio da danas počinje izgradnja jedne od najtežih deonica autoputa ka Crnoj Gori od Preljine do Požege i istakao da se posle 70 godina ispunjava san građana tog dela zemlje, kao i da će za neku godinu Srbija biti spojena auto-putem sa Crnom Gorom.

Zahvalio je velikom broju građana iz Požege, Čačka, Lučana, Donjeg Milanovca, Arilja i Ivanjice i drugih mesta što su došli na otvaranje radova, rekao im da su čekali 70 godina na ozbiljnije promene i da sve što je ranije bilo nemoguće, uprkos brojnim obećanjima prethodne vlasti, danas postaje moguće.

Vučić je rekao da će već do 19. decembra, na Svetog Nikolu, biti otvorena deonica Koridora 11 od Surčina do Obrenovca i dodao da su mu to obećali Kinezi.

 

 

 

View this post on Instagram

"Ovo je jedna važna deonica i najteža na Koridoru 11. Ogromna stvar za dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta. Veliki uspeh. Posle 70 godina se nešto radi i gradi, a o čemu su ljudi sanjali i maštali". - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je početku izgradnje deonice puta Preljina - Požega na auto-putu E-763 na Koridoru 11.

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on May 17, 2019 at 6:50am PDT

Takođe, rekao je da će za Vidovdan biti otvoren ceo potez puta od Obrenovca do Čačka i da će se stizati za kolima za samo jedan sat ili za koji minut više.

Vučić je rekao da su Kinezi zainteresovani da grade i auto-put od Požege do Boljara na granici sa Crnom Gorom i izrazio očekivanje da će uskoro biti otvoreni radovi i na toj deonici.

Poručio je da se otvaraju radovi na do sada najtežoj deonici koja će biti teška za gradnju kao i deonica autoputa na Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru. Kako naveo, na toj deonici su kosine manje nego u Grdeličkoj klisuri, ali će biti teža gradnja tunela, koji će se na ukupno 31 km autoputa protezati u dužini od 12 km u oba smera.

- Gradimo i mostove preko Morave i Lučana. Moraćemo da uradimo najteže poslove da bi zavrsili za dve godine - poručio je okupljenim građanima.

Najavio je da će se graditi i krak auto-puta ka Crnoj Gori koji će povezati Arilje, Ivanjicu, Sjenicu i Novi Pazar.

- To je tih nedostajući 107 km do Crne Gore i to će biti najskuplja deonica i najzahtevnija - rekao je on i dodao da će sa Kinezima najverovatnije biti napravljen dogovor i za tu deonicu.

 

 

 

View this post on Instagram

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je početku izgradnje deonice puta Preljina - Požega na auto-putu E-763 na Koridoru 11.

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on May 17, 2019 at 6:45am PDT

Predsednik dodaje da će sa završetkom te deonice biti ispunjen istorijski san da se autoputem spoje Srbija i Crna Gora.

Već se radi, navodi, projekat za drugi krak autoputa ka Užicu, Kotromanu i Višegradu kako bi se spojio zlatiborsksi i moravički deo Srbije sa sa BiH i Republikom Srpskom, naglasio je Vučić.

Takođe, ističe da će biti povezan taj deo zemlje i sa Beogradom i podseća da će uskoro početi da se gradi i Moravski koridor koji će od Preljine ići do Kraljeva, Trstenika, Kruševca i Pojata.

- Sve što nismo uradili 70 godina biće gotovo sada za dve godine. Sve što smo mislili da se nikad neće dogoditi. Tamo gde nema gasa i puta, nema invesitora. Tamo gde ima investitora, nema gladnih, nego ima budućnosti za našu decu - rekao je Vučić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Podsetio je da se na put čekalo 70 godina i da to nije bilo samo pitanje političke odluke i nečije želje, već nečije borbenosti, marljivosti i znanja.

- Morate da imate uređene javne finansije, javni dug pod kontrolom, pare da sve platite, tek tada možete da gradite autoputeve, povećavate zaposlenost. Mi smo to uspeli u prethodnih nekoliko godina - rekao je Vučić.

On je to slikovito objasnio navodeći podatke o BDP, ističući da je BDP 2008. bio 35,7 milijardi evra, 2013. 36,4 milijarde evra, da bi se 2018. godine popeo na 42,8 milijardi.

- Od 2008. do 2013. smo uvećali vrednost koju pravimo za 700 miliona evra. Ali do 2018. godine smo ih uvećali za 6,4 milijarde, u istom vremenskom periodu. To će sada ići sve brže i brže, jer su ljudi pokazali da veruju stvarnim reformama, a ne prevarantima, ne onima koji kažu - budite uz nas jer smo lepi i pametni, a ne rade ništa - istakao je predsednik.

On je istakao da je doveo kineskog predsednika Sija u Srbiju, rešio problem u Boru, Smederevu, Zrenjaninu i da će se rešiti još mnogi problemi uz pomoć Kine.

- Mnogi su potcenjivali to, ali danas je najveći izvoznik i fabrika u Srbiji Železara Smederevo. Ali to nije naša pamet, već kineska. Naša je bila da prepoznamo - izjavio je predsednik.

MIHAJLOVIĆ: SA PUTEVIMA DRŽAVE SE MENJAJU NA BOLJE

Nema grada, ni države koja se ne menja na lepše i na bolje kada se grade putevi, pogotovo autoputevi, a za autoputem u zapadnu Srbiju doći će fabrike i pogoni, poručila je danas ministarka ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre Zorana Mihajlović na početku gradnje deonice Preljina - Požega na Koridoru 11.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Nema lepšeg dana od današnjeg kada počinjemo važnu, gotovo najvažniju deonicu na Koridoru 11 - rekla je Mihajlović i naglasila da je u prethodnih nekoliko godina otvoreno 300 kilometara auto-puta u Srbiji.

Ukazala je da se značaj izgradnje auto-puteva odlično vidi i na primeru Koridora 10 - kako su se otvarale nove deonice, tako su se nizale i fabrike i pogoni.

- Tako će da bude i na Koridoru 11. Imaćemo i fabrike i pogoni, kako imamo autoputeve, a to će pomoći da ostanemo, da živimo u našoj Srbiji - poručila je Mihajlović i zahvalila Kini na tome što je prepoznala da je Srbiji važan Koridor 11, kao što je i Srbija prepoznala značaj inicijative "Pojas i put" i bila jedna od prvih u svetu koja je prihvatila taj globalni projekat.

- Neka nam je srećan početak radova, da izvođač radova izvede sve kako treba, a mi da budemo ponosni na svaki metar auto- puta - poručila je Mihajlović.

Kineska ambasadorka u Srbiji, Čen Bo, sa Zoranom Mihajlović i Aleksandrom Vučićem na svečanom početku radova na auto-putu od Preljine do Požege-Foto: Tanjug/Rade Prelić

Rok za izvođenje radova je 36 meseci, a vrednost radova je 450 miliona evra.

Deonica Preljina - Požega je nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd - Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase će činiti mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Auto-put je podeljen na tri manje deonice.

Od Preljine do Prijevora duž reke Cemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara.

Veliki broj građana okupio se kako bi prisustvovao svečanom početku radova-Foto: Telegraf.rs

Zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektovana je i izgradnja tunela "Laz" od 1.750 metara.

Treća poddeonica, od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.

Povezivaće Čačak, Lučane i Požege i dva okruga - Moravički i Zlatiborski i važan je ne samo za brži razvoj tog dela Srbije, već i za regionalno povezivanje.

Kod Čačka će se Moravskim koridorom povezati Koridor 11 i Koridor 10.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Proizvođačima konzumnih jaja ova novina znači novi trošak, ali i šansu da svoj proizvod brendiraju i izdvoje se od konkurencije.

Dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja pri Privrednoj komori Srbije kaže da se novim Pravilnikom o kvalitetu jaja, koji stupa na snagu prvog jula, bliže propisuju uslovi za klasifikaciju, pakovanje, deklarisanje.

Foto: Telegraf.rs

- Sva jaja su podeljena u klase na osnovu svežine. U "A" klasi su jaja koja su stara do 28 dana i čuvaju se na temperaturi do pet stepeni. "B" klasa su jaja koja idu  dalje u preradu, mogu da budu i starija od 28 dana i čuvaju se na nižim temperaturama - objasnio je Blagojević na trećem Živinarskom i biznis forumu Srbije u Aranđelovcu.

On pojašnjava da će jaja na ljusci imati određenu oznaku, koju će štampati specijalne mašine za obeležavanje jaja. Na ljusci će biti nekoliko brojeva i slova i znaće se kako je jaje proizvedeno, ali i na kojoj farmi.

Foto: Telegraf.rs

- Kada vidite na početku broj nula, jedan dva ili tri znaćete u kom je sistemu jaje proizvedeno. Ako je nula, to je jaje iz organske proizvodnje. Ako "stoji" broj jedan, to je jaje iz slobodnog ispusta (kokoši imaju stalan pristup na otvoren prostor pokriven vegetacijom). Broj dva su jaja iz takozvanog avijarnog sistema (kokoši se drže u živinarniku sa najvećom naseljenošću od 25 koka na kvadratni metar podne površine). Broj tri označava jaja iz kaveznog sistema - kaže dr Blagojević.

- Nakon oznake sistema u kom je jaje proizvedeno, biće oznaka države, kod nas će to biti "SR". Sledi 12 cifara sa dodatnim detaljima o jajetu. Poslednji broj predstavljaće proizvođača. Tako će se znati da je to jaje proizvedeno na određenom mestu, odnosno farmi. Datum proizvodnje jaja neće na ljusci biti posebno naznačen, jer evropski pravilnici ne predviđaju obavezno stavljanje datuma, kaže Blagojević.

Foto: Telegraf.rs

Dok će za kupca ovakvo označavanje doneti više sigurnosti, za proizvođača doneće dodatni trošak. Oni će morati da imaju mašine koje će označavati jaja, ali i posebnu prostoriju u kojoj će se jaja pakovati, obeležavati i sortirati.

Veliki proizvođači, koji imaju 100 ili 200 hiljada kokošaka ove su mašine već kupili, a prostoriju za pakovanje opremili, dok će manjima sve to biti značajno ulaganje. Manje mašine za označavanje jaja koštaju oko 10.000 evra.

Foto: Telegraf.rs

U Srbiji se godišnje proizvede oko milijardu i 400.000 jaja. Do sada su jaja bila podeljena u sedam klasa - SS, S, A, B, C, D i E i to u zavisnosti od veličine. Novi pravilnik ima potpuno drugačiju klasifikaciju. On donosi podelu na jaja A i B klase, s tim što će u prometu biti samo klasa A.

Klasifikacija po veličini jajeta biće kao za odeću - od jaja S veličine koja su teška manje od 53 grama do jaja XL veličine čija je težina više od 73 grama.

(M.R)

- Veliko je zadovoljstvo ponovo osvojiti priznanje potrošača. Nagrada „Moj izbor” je važna za 15.000 zaposlenih u Pošti, koja je i prošlu godinu završila sa odličnim rezultatima i preko 2,3 milijarde dinara dobiti, a tokom iste pružila čak 457 miliona usluga. Posebno nas raduje što je potvrđen kvalitet i našeg kurirskog servisa koji na tržištu ekspres i paketskih usluga beleži konstantan rast i ostvaruje dominantno tržišno učešće i pored jake konkurencije. Post-ekspres, koji je tržišni lider, ostvario je preko 9,5 miliona ekspres pošiljaka, uz brz i siguran prenos i poštovanje garantovanih rokova. Ove nagrade i obavezuju, da dalje razvijamo široki spektar usluga koje nudimo i da održimo i unapredimo najrazvijeniju nacionalnu distributivnu mrežu koja omogućava najširu dostupnost, uz garanciju kvaliteta, po pristupačnim cenama i pod jednakim uslovima za sve korisnike, navodi Mira Petrović, v. d. direktora Pošte Srbije.

Foto: Pošta Srbije

Pošta planira dalji razvoj razvoj usluga u segmentu e-trgovine i digitalizaciju procesa, ali i davanje podrške drugim institucijama koje digitalizuju svoje procese, kao što je slučaj sa najnovijim projektom u nizu, projektom izdavanja i produžetka vozačkih dozvola elektronskim putem, i isporuke istih na kućnu adresu, a koji je nedavno potvrđen zaključkom Vlade Republike Srbije.

- Ključni projekti koje Pošta preduzima odnose se na maksimalnu iskorišćenost logističkih potencijala i snažne poštanske IT podrške, kao i razvoj tranzitnog centra za distribuciju robe koja je generisana u e-trgovini za region, s ciljem da Pošta Srbije ostane vodeći regionalni provajder savremene poštanske usluge, i jaka podrška nacionalnoj privredi i državnim prjektima, ističe Petrović povodom dobijanja nagrade.

Pošta Srbije ima tradiciju dugu 179 godina, i mrežu od 1.500 pošta, i više od 1.600 vozila u tehnološkoj floti. Sa blizu 4.000 dostavljača i poštara i isto toliko šaltera na usluzi je građanima na svakoj adresi u Srbiji, a pouzdan je partner privredi i nezaobilazan učesnik u važnim državnim projektima. Preko 50% svog prihoda ostvaruje na komercijalnom tržištu, a prva je razvila ekspres dostavu pre 16 godina organizujući Post-ekspres koji danas pruža prosečno dnevno oko 40.000 usluga. Pošti Srbije je potvrđen kvalitet i standard ISO 9001:2015.

Telegraf.rs

Takođe su razgovarali o donošenju fiskalnih pravila koja uključuju formulu za indeksaciju penzija i nastavak sprovođenja strukturnih reformi.

Premijerka Brnabić izvestila je šefa Misije MMF-a da projekcija rasta BDP-a za ovu godinu ostaje 3,5 odsto.

Najveći rast u prvim mesecima ove godine ima sektor građevinarstva, objasnila je premijerka i dodala da on iznosi čak više od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Naglasila je da će vrednost novog investicionog ciklusa za infrastrukturne projekte u Srbiji biti veći od osam milijardi evra.

Šef misije MMF Jan Kes Martejn je pohvalio odlične rezultate po pitanju stranih direktnih investicija, koje su ove godine u prva četiri meseca iznosile 1,2 milijarde evra, što je bolji rezultat nego prošle godine.

Ana Brnabić - Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

On je istakao da je potrebno stvoriti više fiskalnog prostora za veće ulaganje domaćeg privrednog sektora, što bi znatno povećalo rast BDP-a i ojačalo privatni sektor.

Na sastanku je zaključeno da je neophodno više raditi na sprečavanju odliva stručnog kadra iz Srbije, što je prema rečima šefa misije MMF-a zajednički problem za sve države regiona.

Premijerka Brnabić je istakla da je Agencija za cirkularne migracije, koja će biti osnovana, deo strategije povratka naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu.

Agencija bi, prema njenim rečima trebalo da im pruži svu neophodnu podršku po tom pitanju.

Vlada Srbije intenzivno radi na sprečavanju korupcije na svim nivoima, objasnila je predsednica vlade, dodajući da je zakon o borbi protiv korupcije prošao vladu i da je trenutno u skupštinskoj proceduri, navodi se u saopštenju.

Ana Brnabić - Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

Zahvaljujući efikasnoj eUpravi znatno je smanjena mogućnost korupcije i omogućena veća transparentnost državnog aparata, rekla je premijerka.

Poseban akcenat države je na sprečavanju sive ekonomije, napomenula je Brnabić i osvrnula se na novu aplikaciju eInspektor koja je počela sa radom početkom ove godine i koja će omogućiti umrežavanje svih inspekcija i bolje praćenje rada inspektora.

Premijerka je najavila da od septembra ove godine počinje primena jedinstvenog obrazovnog broja, koji bi trebalo da omogući praćenje učenika tokom školovanja, ali i efikasnost i poslovanje obrazovnih institucija.

Takođe, učenici, studenti i njihovi roditelji će zahvaljujući informacijama koje će biti na jednom mestu moći da saznaju sve o željenoj obrazovnoj instituciji, mogućnostima zaposlenja i koliku platu mogu očekivati za određene obrazovne profile, objasnila je premijerka.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Niš će sa tih 12 evropskih gradova iz Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, Švedske, Slovenije i Crne Gore biti povezan sa najmanje dva leta nedeljno.

- Naš cilj jeste da obezbedimo da građani Niša lete po najpovoljnijim uslovima ka jednoj od 12 ponuđenih destinacija. Letove će obavljati avion tipa erbas A319 sa oznakama Er Srbije. Cilj nam je da našim putnicima ponudimo dobru uslugu po najboljim cenama - izjavio je generalni direktor Er Srbije Dankan Nejsmit.

Er Srbija leteće iz Niša na osnovu rezultata međunarodnog tendera za linije od javnog značaja koji je raspisala Vlada Srbije, a kojim je omogućeno povezivanje deset okruga u Srbiji sa šest zemalja Evropske unije i Crnom Gorom.

(Telegraf.rs)

Dan kasnije, u sredu, ministar Milan Krkobabić u Palati Srbija razgovarao je sa beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, takođe o Nacionalnom timu za spas sela Srbije i daljem unapređenju regionalnog razvoja, nakon uspešnih prvih koraka oživljavanja zadrugarstva u Srbiji.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Katolička crkva je izrazila jasnu spremnost da učestvuje u jednoj ovakvoj misiji koja je namenjena svim selima Srbije, bez obzira na versku pripadnost. To je i osnovni princip zadrugarstva - neutralnost. Rasna, verska i politička, izjavio je Krkobabić, dok je Hočevar takođe izrazio je zadovoljstvo što je katolička zajednica deo jednog ovako važnog poduhvata.

- I u prošlosti katolička crkva je uvek naglašavala socijalno učenje i dopirala do onih koji žive s poteškoćama ili su ugroženi. Sada je potrebno da utičemo na to da sela, kao manje zajednice, učestvuju u zdravom integralnom razvoju porodice kao stuba društva, rekao je Hočevar i zahvalio Krkobabiću na brizi, inovativnosti i kreativnosti u suočavanju sa ovom kompleksnom problematikom.

- Pred nama je da se opredelimo da li je zemlja resurs od nacionalnog značaja ili ćemo je ostaviti na volju drugima. Smatram da državnu zemlju koja se ne obrađuje, treba dodeliti mladim poljoprivrednicima na korišćenje kako bi je priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom, umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu, rekao je Krkobabić obraćajući se učesnicima konferencije.

Foto: Risto Kostov

Ministar je govorio i o narednom koraku koji oporavak sela Srbije zahteva a to je formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije koji će sagledati sve aspekte života na selu i predvideti programima i konkretnim merama stvaranje svih potrebnih uslova za kvalitetan život u seoskim sredinama.

Cilj ove konferencije u okviru tradicionalnog sajma poljoprivrede je da se otvori dijalog o životu mladih na selu, o udruživanju u zadruge, o unapređenju njihovih uslova života, razvoju infrastrukture, kulturnog i društvenog života, a učesnici su, pored zvaničnika, predstavnici međunarodnih organizacija, univerziteta i naravno mladi poljoprivrednici.

Ministar je ranije danas posetio i štand Zadružnog saveza Vojvodine koji je za vreme trajanja sajma u Novom Sadu mesto sastajanja Zadružnih saveza, direktora zadruga i gostiju iz zemlje i inostranstva.

Telegraf.rs

Skupština akcionara Folksvagena koja se održava danas (14. maj) bila je sa nestrpljenjem iščekivana i širom jugoistočne Evrope. Više zemalja, uključujući Srbiju, nadalo se privlačenju velike investicije automobilskog giganta, a "pobednik" je trebalo da bude obznanjen ovih dana.

Od toga izgleda neće biti ništa, ocenjuje DW i napominje da je Folksvagen saopštio da su nadzorni i upravni odbor u ponedeljak odlučili da krenu u "konkretne pregovore“ o preostalim potencijalnim lokacijama. 

- Bližih zvaničnih informacija nema, a za DW je u ponedeljak u kompaniji kratko rečeno da je i dalje na snazi njihovo saopštenje da konačna odluka nije doneta. Međutim, agencija Rojters, pozivajuci se na insajdere, prenosi da su u igri ostale još samo lokacije u Bugarskoj i Turskoj - navodi se u tekstu.

VIDEO: Vučić o dolasku Folksvagena

(Telegraf.rs/Tanjug)

Startup Genome je američka organizacija koja već deset godina analizira startap ekosisteme širom sveta. Njihov godišnji izveštaj je najsveobuhvatniji i najkredibilniji dokument koji se bavi ovom tematikom, a ove godine su u istraživanju koje prethodi njegovoj izradi učestvovali startapi iz preko 150 gradova sa svih kontinenata. Od posmatranih ekosistema, u izveštaju su izdvojena 54, a među njima i jedan iz Srbije. Beograd-Novi Sad je jedini ekosistem koji je posmatran u širem regionu, što bi trebalo da privuče dodatnu pažnju stranih investitora i organizacija iz ove oblasti.

U izveštaju za Beograd-Novi Sad navodi se da u ova dva grada postoji između 200 i 400 startapa i naš ekosistem se nalazi u prvoj fazi razvoja, takozvanoj fazi „aktivacije“. Među ekosistemima sličnim našem, rasli smo najbrže — dobili smo maksimalnu ocenu 10 za rast investicija u domaće startape i 9 za rast ukupnog broja startapa.

Kao ključnu prednost našeg ekosistema, Startup Genome identifikuje pristupačan inženjerski kadar visokog kvaliteta, navodeći da se Srbija po kvalitetu programera ubraja među pet najboljih u svetu. Kada se posmatraju sektori iz kojih dolaze naši startapi, najrazvijeniji su oni koji se bave kreiranjem video igara i razvojem proizvoda zasnovanih na blockchain tehnologiji. U oba ova sektora, Beograd i Novi Sad su u top 10 ekosistema na svetu.

Startup Genome

Startup Genome navodi i pojedine mere koje je država sprovela sa fokusom na niske poreske stope za kompanije — tehnološki startapi imaju poreske olakšice u dvostrukom iznosu troškova istraživanja i razvoja, uz poseban režim za kreiranje intelektualne svojine sa veoma povoljnom poreskom stopom od samo 3%.

- Inicirali smo uključivanje Srbije u ovaj izveštaj jer smatramo da je u startap svetu, gde se svi preduzetnici takmiče na globalnom tržištu, neophodno uporediti se sa drugim igračima i razumeti kakve su naše šanse u odnosu na konkurenciju iz San Franciska, Londona i drugih tehnoloških centara. Očekujemo da će ovaj izveštaj, ali i detaljnija analiza koju ćemo imati za par meseci, pomoći dalje aktivnosti kako organizacija koje pružaju podršku domaćim startapima, tako i Vlade Srbije od koje očekujemo donošenje mera za stvaranje povoljnije poslovne klime za inovativne i globalno orijentisane preduzetnike - navodi Zoja Kukić, programska direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“ zadužena za programe u oblasti startap ekosistema.

Među nedovoljno razvijenim aspektima našeg ekosistema su investicije u startape u ranoj fazi, koje su čak 12 puta niže od svetskog proseka, kao i ukupna vrednost našeg ekosistema (303 miliona dolara), koja je čak 17 puta niža od globalnog proseka.

Međutim, u Inicijativi „Digitalna Srbija“ navode da je stanje na terenu ipak dosta bolje, ali da ga nije lako izmeriti. Prvi razlog za ovaj niži broj leži u tome da je značajan broj „domaćih“ startapa registrovan u drugim zemljama, pa se, iako najveći broj zaposlenih imaju u Srbiji, njihovi rezultati pripisuju zemljama u kojima imaju zvanično sedište.

Česta je pojava da domaći startapi svoje kompanije prvo osnivaju u inostranstvu, jer im to olakšava privlačenje stranog kapitala, kao i naplatu iz inostranstva, a zatim osnivaju ćerke firme u Srbiji. Takođe, veliki broj domaćih uspešnih startapa svoj rast je finansiralo samostalno bez spoljne investicije, pa im je teško proceniti vrednost i stoga ih Startup Genome u svom izveštaju ne razmatra.

Brnabić: Beograd i Novi Sad na mapi svetskih startap centara

Premijerka Ana Brnabić izjavila je povodom ovogat da je ponosna što napori koje Vlada Srbije ulaže u razvoj startap preduzetništva i IT industrije dobijaju sve više priznanja i ne prolaze nezapaženo.

- U danu kada je predsednik Aleksandar Vučić u Beogradu položio kamen temel?ac za izgradnju kampusa američke kompanije NCR, koji će biti najveći u Evropi, ova vest dolazi kao potvrda da je Srbija na pravom putu da postane jedan od lidera u IT industriji u Evropi - istakla je Brnabić.

- Ovo je sjajna vest za Srbiju, jer će potencijalni investitori na toj relevantnoj rang listi moći da vide da su Beograd i Novi Sad jedan od tehnoloških centara sveta u 21. veku. To je Srbija za koju se borimo i slika naše zemlje kakvu želimo da pošaljemo u svet -poručila je Brnabić.

(Telegraf.rs)

Gradonačelnik Vučević osvrnuo se na dobre odnose Novog Sada sa gradom pobratimom Nižnjim Novgorodom koji datiraju od 2005. godine.

Predstavljajući grad, Vučević je naglasio da je to administrativni, univerzitetski, poslovni i zdravstveni centar Vojvodine, sedište energetskih kompanija, i najveće ruske investicije u oblasti energetike.

Takođe istakao je da je poslednjih godina dominantan uspon IT sektora u Novom Sadu koji je i centar te privredne grane u Srbiji.

Sastanak u Novom Sadu - Foto: Kabinet Gradonačelnika Novog Sada

Kako je rekao ministar Čerkasov Maksim Valerevič, u oviru ruske delegacije su predstavnici 20 preduzeća, koji su veoma zainteresovani za poslovnu saradnju. Sagovornici su ocenili da su politički odnosi između Srbije i Rusije veoma dobri i da političku saradnju treba da prati ekonomska.

Ministar Valerevič izrazio je zadovoljstvo što se Novi Sad priduružio gradovima u kojima je održan Marš Besmrtnog puka, ocenivši da na taj način doprinosimo sećanju na zajedničku istoriju.

Gradonačelnik Vučević naglasio je da je Novi Sad ove godine Omladinska prestonica Evrope, a da će 2021. godine biti i Evropska prestonica kulture, i da kao multietnička, multikonfesionalna i multinacionalna sredina mnogo polaže na toleraniciju i negovanje harmoničnog suživota, po čemu je i prepoznatljiv.

Zvaničnici su se složili da postoji veliki prostor za intenziviranje privredne saradnje, i istakli da je na tom polju od velikog značaja Međunarodni poljoprivredni sajam, najveća sajamska priredba te vrste u ovom delu Evrope.

(Telegraf.rs)

Vučić je, na polaganju kamena temeljca za kampus, rekao da i ova investicija pokazuje da odnosi između Srbije i SAD mogu da budu neuporedivo bolji.

Dodao je da će novi NCR kampus biti veći od kampusa te kompanije u Atlanti.

- Mi smo mali da bi menjali budućnost SAD, ali verujem da možemo u skladu sa našom veličinom da doprinesemo da SAD bude za nijansu još uspešnija - rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, danas se vraća osmeh na lice Srbije.

- Donosimo osmehe ne samo za do sada zaposlenih 3.135 judi i novih 1.000 koji će biti zapolene u kampusu, već vraćamo osmeh na lice celoj Srbiji - naglasio je Vučić.

Vučić - DRAGAN KUJUNDZIC

Predsednik Srbije i predsednik korporacije NCR Majkl Hejford prethodno su položili kamen temeljac za izgradnju najsavremenijeg tehnološkog kampusa, koji podiže američka kompanija NCR na Novom Beogradu.

Zatim su temeljac položili i na digitalan način polaganjem šaka na digitalnu "crnu kocku".

Vučić kaže da veruje da zajedničkim radom možemo da stvorimo uslove za bolju budućnost našeg naroda.

Vučić je istakao da je Srbija podržala taj projekat sa 14 miliona evra, kao i da su Srbiji potrebne nove tehnologije i pamet, koja će sve da doživaljava kao izazov koji treba rešiti, a ne kao problem.

Ovde će raditi 4.000 ili 5.000 ljudi dnevno i stvarati uslove za bolju budućnost naše zemlje.

Kaže da je pisac Vilijam Gibson stvorio izraz "sajber spejs" svojevremeno rekao da je budućnost već ovde, samo nije ravnomreno raspoređena.

- Sa NCR i sa ovim kampusom i sa našom pameću mi činimo baš ono čemu Gibson teži, raspoređujemo ravnomerno budućnost i uzimamo deo koji nam pripada. I učestvujemo u njenoj izgradnji i izbegavamo najgori scenario za svaku državu da zaostanemo u budućnosti i samim tim iz nje budemo izbačeni - naglasio je Vučić.

Vučić - DRAGAN KUJUNDZIC

Srbiji danas, ističe, potrebne su više nego bilo šta pamet i nove tehnologije.

- Što više ovakvih mesta otvorimo i što više razvijamo svoju pamet i upotrebljavamo za rešavanje konkretnih situacija i izazova, to će nam i budućnost biti bliža onome što Mičio Kaku, tvorac čuvene knjige Fizika budućnosti, zove bajkom i mestom na kojem je sve moguće - istakao je predsednik Srbije.

Zbog toga nam je NCR tako važan jer je to kompanija koja nam pokazuje da je moguće ono što nam se dugo činilio nedostižno, zato što nas uči da smo sposobni za velika dela i da nema ciljeva i zadataka koji se ne mogu ostvariti.

- To je put kojim je Srbija definitvno krenula i od kojeg više nećemo da skrenemo - rekao je predsednik Srbije.

Vučić je takođe obelodanio da je Srbija prvi put uvrštena na listu svetskih destinacija za softvere, naučne inovacije i tehnologije - peti smo u svetu po broju talaneta za softvere i blokčejn, a jedini u regionu.

I to pokazuje, dodaje on, da smo ovo zaslužili zahvaljujući znanju i pameti mladih ljudi .

I na to me moramo da radimo na imamo više takvih ljudi.

- Sa ponosom mogu da vam dam još jednu informaciju, da u gimnazijama do 17. maja primamo prijave za specijalizovana odeljenja - za internet, za softverske tehnologije i do sada je prijavljeno 1.630 mladih ljudi - rekao je Vučić.

Kako kaže, verujemo da će u budućnosti biti još više jer njima je garantovan dobar posao, dobre plate i sugurna i dobra budućnost u našoj zemlji.

- Srbija želi da ulaže u svoju pamet i hoće projekte, da sa kompanijama poput NCR nagrađujemo i razvijamo našu pamet - poručio je predsednik Srbije.

Svečanost na početku radova - DRAGAN KUJUNDZIC

On je naglasio da nije lako dovesti NCR i da to nikada ne bismo učinili bez više potpredsednice za korporativni marketing Marije Živanović koja se u Americi, Atlanti i Vašingtonu, borila za svoju Srbiju.

- Voleo bih kada bismo imali više takvih primera. Hvala Vam Marija što volite Srbiju, na energiji, trudu i znanju koje ste uložili u pomoć Srbiji - poručio joj je predsednik.

Vučić je podvukao da je Srbija pomogla projekat NCR sa 14 miliona evra i da to bilo moguće zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, jer je država sada na stabilnim nogama, a javne finansije pod punom kontrolom.

Verujem da će i ovo što ćete ovde da izgradite biti nesto čime će se Srbija odužiti i NCR-u i vama lično i SAD, jer ćemo moći da doprinesemo i napretku kompanije, pa i SAD, poručio je Vučić.

Imajući sve u vidu, predsednik je rekao da je uveren da ćemo doživeti iznenađenje, ravno onom od pre jednog veka, kada su i pored članka u Njujork tajmsu da su "leteće mašine nemoguće", braća Rajt uspela da polete.

- Uspećemo i mi da poletimo i da stignemo do visina o kojima sanjamo - poručio je Vučić i dodao da je zato kampus na Novom Beogradu važan.

On je naveo da saradnja donosi donosi bolje, sadržajnije i odnose koji će da budu zasnovani na drugačijim osnovama i na još većem poštovanju Srbije i SAD.

- Želimo još više američkih kompanija. Ovo je američka kompanija koja zapošljava najveći broj ljudi u Srbiji i na tome sam im zahvalan. Ali, zahvalan sam i našim ljudima, pre svih mladima koji ovde rade i koji su podiogli Beograd i Srbiju na pijadestal i pokazali da može da se takmiči sa svetom i da bude uspešnija od mnogih - rekao je predsednik.

Svečanost na početku radova - DRAGAN KUJUNDZIC

On se obratio američkim partnetima iz kopmanije obećavši im da će košarkaška reprezentacija Srbije da se bori i da u Kini na svetskom prventstvu.

- Verujem, pošto smo dve najbolje košarkaške nacije u svetu, nadam se da ćemo i u savremenih tehnologijama i modernim uslugama, moći da napravimo saradnju i budemo najuspešniji u svetu. A, iz ovog kampusa dobijamo nov vrednost, novo znanje i drugačiju budućnost - podvukao je predsednik.

Na kraju, poželo je uspeh u radu kompanije.

"DANAS JE EPSKI DAN ZA KOMPANIJU I SRBIJU"

Predstavnica NCR Srbija Marija Živanović Smit, koju je predsednik odlikovao medaljom zbog zasluga za dolazak te američke korporacije u Srbiju, izjavila je da je polaganje kamena temeljca za kampus NCR epski dan za istoriju kompanije, Srbiju i srpsko-američke odnose.
Ona je napomenula da NCR u Srbiji zapošljava više od 3.000 "blistavih umova" koji su doneli talenat i kreativnost, te posebno zahvalila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na beskrajnoj energiji.

- Velike stvari se dešavaju kada kada se spojimo Srbiju i Ameriku. Pogledajmo primere Nikole Tesle, Mihaila Pupina, ratne heroje Mičel Pejdž i Aleksu Mandusića ili sportiste poput Vlade Divca i Pita Maravića - rekla je Smit.

NCR SJAJAN PRIMER ZA DRUGE AMERIČKE KOMPANIJE

- NCR je sjajan primer zbog čega sve više američkih kompanija želi da investira i otvara radna mesta u Srbiji - poručio jeambasador SAD Kajl Skat, na ceremoniji kojom je obeležen početak izgradnje najsavremenijeg tehnološkog kampusa NCR-a u Evropi.

Skat je rekao da je NCR u Srbiju došao nakon analize investicione klime, a zbog visoko školovane i tehnički osposobljene radne snage koja govori strane jezike, predvidivosti kretanja tržišta, sve bolje infrastrukture i podrske Vlade Srbije.

-Što Srbija bude više radila na jačanju tih ključnih elemenata, sve više američkih kompanija će slediti primer NCR - rekao je Skat.

On je naveo da je novi kampus "blistav simbol saradnje dve zemlje i privrede" i polazna osnova za mlade da napreduju i vode zemlju u buduće digitalne transformacije.

Dodao je da će kampus doprineti razvoju inovacija i u Srbiji i SAD, te da će stručnjaci u Srbiji doprinositi globalnom uspehu NCR.

Prema rečima Skata, kompanije iz SAD uložile su do sada četiri milijarde i zaposlile više od 20.000 ljudi.

- Nijedna kompanija kao NCR nije zabrležila ovakav rast - dodao je ambasador SAD.

Naveo je i da je kampus NCR nešto najbolje što Srbija može da ponudi, uz odlične plate, odlične radne uslove i mogucnost napredovanja.

Ambasador je zahvalio Vladi Srbije što je podržala NCR i omogućila da izgradnja kampusa počne brzo i efikasno.

Investicija u novi kampus je vredna oko 90 miliona dolara i nalaziće se u Bloku 42 u Bulevaru Milutina Milankovića, preko puta ulaza u Super Vero.

Svečanosti su prisustvovali i premijerka Ana Brnabić, ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, COO korporacije NCR Oven Salivan (Owen Sullivan), viša potpredsednica za korporativni marketing, komunikacije i eksterne poslove korporacije NCR Marija Živanović-Smith i generalni direktor kompanije NCR za Srbiju i direktor za marketing i spoljne poslove za Evropu, Bliski istok i Afriku Stefan Lazarević.

DRAGAN KUJUNDZIC

Zgrada kampusa će zauzimati površinu od oko 30.000 metara kvadratnih i imaće dva nivoa ispod zemlje za parking, prizemlje u kome će se nalaziti maloprodajni i ugostiteljski objekti i još sedam spratova najsavremenijeg poslovnog prostora.

U kampusu će moći da radi više od 4.200 ljudi.

Pri projektovanju kampusa predviđeno je korišćenje najnovijih tehnologija i moderan radni prostor.

Imaće dodatne sadržaje potput prostorija za relaksaciju.

NCR korporacija je vodeća kompanija u oblasti softvera i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje, ugostiteljstva i telekomunikacija.

Ta korporacija ima oko 34.000 zaposlenih i posluje u 180 zemalja.

Sedište NCR-a je u Atlanti, u američkoj državi Džordžija.

Kako je ranije objavljeno, kampus NCR će se nalaziti uz Železničku stanicu Novi Beograd.

NCR u Srbiji posluje već osam godina i zapošljava trenutno više od 3.100 većinom mladih i talentovanih ljudi, koji se bave rešavanjem najrazličitijih tehnoloških izazova i pružaju podršku klijentima širom sveta.

U Novom Beogradu će se nalaziti drugi kampus koji američki NCR podiže negde u svetu, a prvi je izgrađen u Atlanti.

NCR kampus će biti najveći tehnološki kampus te kompanije u Evropi, a završetak radova je planiran za početak 2021. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Danas, zelena gradnja predstavlja jednu od najznačajnijih i najuzbudljivijih mogućnosti za održivi rast, pre svega jer takav dizajn utiče na sve nas, na privredu, ali i prirodnu sredinu, a jedan od postulata buduće gradnje jeste i transformacija kompleksa ka održivosti.

Zašto je ona zapravo važna?

- generiše održiv rast

- stvara nova radna mesta

- povećava energetsku sigurnost

- smanjuje operativne troškove

- utiče na povećanje finansijske vrednosti

- razvija tržišta nekretnina i sve povezane industrije

Kolike su prednosti održive gradnje, najbolje zna domaća kompanija MPC Properties koja svoje poslovanje uspešno razvija već skoro dve decenije i koja je upravo posvećena razvoju održivih nekretnina u regionu uz primenu najviših svetskih standarda. Kompanija trenutno poseduje i upravlja portfoliom office i retail objekata koji se nalaze na najboljim lokacijama u Beogradu.

Posvećena je investiranju i upravljanju nepokretnostima sa značajnim potencijalom za povećanje vrednosti preko aktivnih inicijativa upravljanja imovinom. Bilo da investicija zahteva obnovu, ponovni razvoj, repozicioniranje, restruktuiranje ili razvoj da bi se maksimizovao njen učinak, MPC Properties pronalazi pristup sa najvećim potencijalom kako bi se definisao pogodan poslovni plan koji balansira ove strategije u kontekstu lokalnog tržišta.

Kada je reč o projektovanju i tehnologiji gradnje i usklađivanju sa principima zelene gradnje, kompanija obezbeđuje efikasan i održiv portfolio. MPC trenutno investira u tri nova projekta koji se prave u skladu sa najvišim svetskim standardima gradnje: poslovne zgrade „Ušće Tower Two“ i „Navigator Business Center 2“ i novi šoping centar na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve „BEO Shopping Center“, sa ukupnom brutom površinom od preko 221.000  kvadratnih metara u koja će biti uloženo preko 250 milion evra. Svi ovi objekti biće otvoreni 2020. godine.

MPC

UŠĆE TOWER TWO – ZGRADA KOJA DIŠE

Jedna od investicija MPC-a koja će postati deo "Ušće kompleksa“, pored Ušće Shopping Centera i Ušće Kule, je i “Ušće Tower Two”. U pitanju je moderna, prestižna, poslovna zgrada, koja nudi kancelarijski prostor A + klase sa 22 sprata i površinu za izdavanje od 23,200 metara kvadratnih. Locirana u samom srcu poslovnih dešavanja Beograda, na ušću reka Save u Dunav, “Ušće Tower Two” imaće odličnu konekciju sa svim delovima grada i predstavljaće idealno mesto za podršku i razvoj poslovanja.

Objekat je projektovan u skladu sa najvišim standardima zelene gradnje i konkurisaće za BREEAM sertifikaciju. “Ušće Tower Two” će biti “zgrada koja diše” sa decentralizovanim sistemom prirodne ventilacije integrisanim u fasadu, koji je novina na domaćem tržištu, a koji omogućava dotok svežeg vazduha u celom prostoru samo na jedan klik, kako bi se zaposlenima obezbedio novi nivo udobnog i zdravog radnog okruženja.

Unutrašnja visina kancelarijskog prostora će biti 3m što je takođe novina kod nas na tržištu. Višak prostora koji se time kreira će omogućiti bolji kvalitet vazduha, veću penetraciju svetla i bolje bitisanje u samom objektu.

Dodatno, objekat će biti prepoznatljiv i po jedinstvenom panoramskom pogledu na prestonicu, jer trenutno ne postoji ni jedan objekat koji u tom smislu može da vam pruži sliku Beograda kao sa razglednice, kao što će to omogućiti pogled sa „Ušće Tower Two“ objekta.

Objekat će raspolagati i podzemnom garažom neto površine 21,000 m2 sa 750 parking mesta, koja će služiti za potrebe obe kule.

Pored visoko kvalitetnog kancelarijskog prostora “Ušće Tower Two”, svojim korisnicima ponudiće i sadržajno okruženje koje karakteriše prostrana zelena oaza ispred poslovnog centra, kao i neposredna blizina najvećeg šoping centra u regionu, Ušće Shopping Centra, i Muzeja savremene umetnosti.

(Telegraf.rs)

- Gotovo nema nijednog koji vredi manje od pola miliona evra, najnoviji koštaju i više od tri miliona evra, a zajednički bi mogli da vrede nestvarnih dve milijarde kuna. Statistički, svaki četvrti stanovnik ovoga mesta vlasnik je jednog kruzera - navodi Jutarnji list.

Kako se navodi, 70 porodica ovog malog mesta su imućni brodovlasnici i drže čak 75 odsto ukupne nacionalne flote te vrste plovila.

- Tu im nije kraj, svake godine izbace od 10 do 20 novih hotela na talasima, a sva mala brodogradilišta zatrpana su narudžbama i nekoliko godina unapred - navodi list.

Dodaje se da su za razliku od hotela na kopnu brodovi Kriljana rasprodati od aprila do sredine oktobra.

(Telegraf.rs)

Prvi put u istoriji Novosadski sajam ima i zemlju partnera i zemlju prijatelja, to su Italija i Tunis. Nastupiće 1518 firmi, institucija i organizacija koje dolaze iz 32 zemlje, a donose proizvode i usluge iz 61 države.

-Kao što smo i očekivali, hale Novosadskog sajma su pune, u poseti su nam predstavnici više država i veliki je broj posetilaca. Porast broja izlagača je konstantan, što pokazuje da je zaista veliko interesovanje i domaćih i stranih kompanija, institucija i organizacija da se predstave na ovoj manifestaciji.

Hvala Vladi Republike Srbije što pruža punu podršku poljoprivredi koja jeste velika razvojna šansa naše zemlje. Uz podršku države, neophodno je da poljoprivrednici budu otvoreni za inovacije i primenu novih tehnologija, jer bez toga nećemo biti konkurentni na tržištima koja su nam, zahvaljujući boljem političkom ugledu Srbije, danas otvorena – izjavio je gradonačelnik Miloš Vučević.

Vučević - Foto: novisad.rs

Prema rečima ministra Branislava Nedimovića, srpska poljoprivreda je u krugu od 1000 kilometara najdominantnija, i to ne samo u proizvodnji, nego i u trgovini.

- Cilj nam je da privučemo što više investitora, iz Češke, Mađarske, ali i iz Emirata. Kao država moramo još mnogo da radimo u oblasti poljoprivrede, jer je Novosadski sajam postao tesan, svaki kvadrat je izdat. Nemamo naftu, more, ni toliko zlata, ali imamo poljoprivredu i hranu – naglasio je Nedimović.

Direktor Novosadskog sajma rekao je da će, posle više od 20 godina, na toj manifestaciji biti organizovano 17 kolektivnih izložbi. Kako je najavio, prvi put biće upriličen Dan voćara, u sredu, 15. maja, a izložbom hrane, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, resornog Pokrajinskog sekeratrijata i Grada Novog Sada, promovisaće se potencijali naše zemlje, dok se Izložba poljoprivredne mehanizacije organizuje na čak 35000 metara kvadratnih.

Ambasador Tunisa najavio je da će Zemlja prijatelj nastupiti sa 12 kompanija koje stižu iz Afrike, a predstaviće uglavnom poljoprivredno-prehrambene proizvode.

(Telegraf.rs)

A glasi: Prijavi se za posao spavača i budi plaćen za spavanje

Jedna kompanija koja posluje u Srbiji, raspisala je oglas za radno mesto spavača  na krevetima njihove proizvodnje, a sudeći prema uslovima koji se traže, može se reći da je prilika idealna.

Da biste uopšte konkurisali za ovaj posao, potrebni su određeni uslovi i to: Da imate više od 18 godina i stalni boravak u Srbiji. Da obožavate socijalne mreže i da ste aktivni na njima. Da ste harizmatični, da vam je odlaganje alarma omiljeni hobi i da vam nije problem da spavate pod pritiskom.

Vaše radne obaveze bi uglavnom izgledale ovako: Dođeš na posao na jedno od prodajnih mesta, legneš i dremneš 8 sati. I da, plata je navodno, 100.000 dinara za samo 8 sati angažmana.

VIDEO: Odlučio je da svako jutro svog najboljeg druga budi uz zvuke trube

(Telegraf rs)

Ugovor su potpisali državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović i Rado Antolović, izvršni direktor preduzeća "P&O ports" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje posluje u sastavu kompanije "DP vorld", trećeg najvećeg lučkog operatera na svetu.

Foto: novisad.rs

- Novi Sad je zadovoljan što mu dolazi jedan od najvećih investitora u ovoj privrednoj grani. Raduje nas što će investicija biti veća od onog čime su ugovorom obavezani, a posebno nas raduje to što će se i te kako voditi računa o zaposlenima u Luci ''Novi Sad''. Građani će kroz ovu privatizaciju moći da osete benefit i na taj način što će deo kupoprodajne cene koju je naša Vlada postigla, pripasti Pokrajinskoj vladi, a što će se pozitivno odraziti i na investiranje u Grad Novi Sad - naglasio je gradonačelnik Miloš Vučević.

Luka Novi Sad bila je jedina preostala luka u državnom vlasništvu, a prodata je za 7,99 miliona evra koliko je i iznosila početna cena na tenderu. Plan je da u naredne tri godine investicije u ovu luku budu više od 15 miliona evra. Inače, "DP vorld" izvodi radove u 41 zemlji na šest kontinenata, ima preko 35000 zaposlenih, s godišnjim prihodom većim od četiri milijarde dolara. Reč je o trećem lučkom operateru na svetu, a prvi put će dolaskom u Srbiju zapravo izaći na reku Dunav.

(Telegraf.rs)

Integracija klijentima donosi brojne pogodnosti, uključujući proširenu paletu proizvoda i usluga koje predstavljaju sinergiju najboljih rešenja, veću efikasnost, pokrivenost sa čak 148 filijala širom zemlje, kulturu inovacija, i podršku matične OTP Grupe kao dominantane regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope.

- Тоkom cele prethodne godine značajni resursi Vojvođanske banke i OTP Banke Srbija bili su usmereni na sprovođenje integracije. U ovom procesu koji je izuzetno složen i koji je zahtevao veliko angažovanje svih zaposlenih, uspeli smo da ostvarimo odlične poslovne rezultate. Udruživanjem dve banke otvoren je put da konsolidovana Banka postane najdinamičnija i najperspektivnija finansijska institucija na srpskom tržištu - rekao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke i zahvalio se svim zaposlenima, kao i klijentima na razumevanju i poverenju.

Foto: Stefan Tomašević

U 2018. tokom procesa integracije, Vojvođanska banka i OTP banka Srbija ostvarile su sveukupan najbolji rezultat u poslovanju za poslednjih deset godina. Taj trend uspešnog poslovanja se nastavio i u prva četiri meseca ove godine kada je Banka (ne uključujući troškove integracije) ostvarila dobit u iznosu od 58,7 milion evra. Istovremeno, ukupna aktiva uvećana je za 17 odsto i iznosi 1,7 milijardi evra.

- Posebno smo ponosni na činjenicu da smo u ovakvim uslovima ostvarili najveći rast u našoj matičnoj OTP Grupi, uz povećanje naplativih kredita od 29 odsto, pri čemu je Banka bila vrlo aktivna u naplati rizičnih plasmana što je dovelo do najnižeg nivoa nenaplativih kredita od pet odsto. Uz najveću zabeleženu profitabilnost iz redovnog poslovanja, izdvaja se povećanje tržišnog učešća u svim poslovnim segmentima uz rast bruto plasmana značajno iznad tržišnog proseka. Ukupni krediti stanovništvu veći su za 15 odsto, dok je kreditiranje privrede poraslo za 18 odsto, skoro duplo u odnosu na rast tržišta - podvukao je Mihajlović.

Nenad Bungin, član Izvršnog odbora, naglasio je da su značajni rezultati postignuti u segmentu poslovanja sa stanovništvom, gde je najveći rast ostvaren kod gotovinskih kredita od 21 odsto čime Banka zauzima skoro 10 odsto tržišnog učešća, dok je prodaja stambenih kredita porasla za 29 odsto uz tržišno učešće od 5,6 odsto.

Foto: Stefan Tomašević

- U središtu naše pažnje ostaju klijenti i njihove potrebe i sve naredne korake planiramo kako bismo unapredili usluge. Digitalizacija je prioritet u čemu je naša grupa među vodećim u čitavoj Evropi - istakao je Bungin.

​Banka je članica OTP Grupe, najvećeg pružaoca finansijskih usluga u Mađarskoj i dominantne regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope. Bankarska grupa je prisutna u 10 zemalja regiona uz Mađarsku, sa bazom od 18,5 miliona klijenata i zapošljava više od 35 hiljada ljudi u Mađarskoj i u svojim subsidijarima u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji, Srbiji,  Slovačkoj i Ukrajni. Ukupna aktiva OTP Grupe je dostigla iznos od 45,4 milijardi evra uz najvišu profitabilnost Grupe među evropskim bankarskim grupacijama na kraju 2018. godine koja je iznosila preko jednu milijardu evra. Dobit je uvećana za 15 odsto, dok je doprinos subsidijara porastao na 38 odsto. Kapital Grupe iznosi 5,7 milijardi evra uz 19.1 odsto prinosa na kapital. Zahvaljujući povećanoj potražnji za kreditima u uslovima povoljnog ekonomskog okruženja, neto kreditiranje beleži rast od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Mađarskoj je matična OTP Banka jedan od najvećih donatora sa više od 6 miliona evra donacija u 2018. godini. Za naredni period OTP Grupa planira nastavak  rasta.

Izvršni odbor integrisane Vojvođanske banke čine predsednik Predrag Mihajlović i članovi Nenad Bungin, Predrag Vasić, Balazs Balogh, Spyridon Ntallas i Marko Rakić.

(Telegraf.rs/ PR)

Sporazum su potpisali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević potpisao sa sindikatima Republičkog geodetskog zavoda, koji su bili u štrajku, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu.

Jedini uslov koji su sindikati imali je da prethodno potpisan sporazum bude ispunjen u celosti.

Kako su rekli, dobili su garancije Vlade Srbije da će sporazum biti u celosti ispoštovan, a da će od sutra filijale RGZ na teritoriji cele Srbije raditi u potpunosti.

VIDEO: Štrajk kombi prevoznika i radnika "Gea turs"- a

(Telegraf.rs/Tanjug)

U početku, oni su puni entuzijazma i nade. I u Srbiji vremenom, sve ih je više. Međutim, neumoljiva statistika o startapima govori o tome da 90 odsto njih nestane.

Kako preći onda taj kritični period i napredovati, koja to sfera startap biznisa najbolje pije vodu? Na "pitanja od milion dolara" sigurno ne postoji jedan tačan odgovor, ali prvo, razbijmo predrasude.

Moram da radim ono što volim

Ovo je rečenica koja u teoriji lepo zvuči. Međutim, to ne predstavlja baš uvek sreću i uspeh. Postoji mnogo ljudi koji rade stvari koje vole, ali ih ne rade na pravi način. Zato je potrebno da radite ono u čemu ste dobri i šta će vam se na kraju isplatiti.

Strah me da pokrenem startap

Nije lako uložiti novac, vreme, trud i napor u nešto za šta niste ni sami sigurni da je dobro i da ima budućnost. Verovatno se pitate kako pokrenuti sopstveni posao i da li uopšte postoji pravi tajming za to? Iskreno, ako budete čekali, ništa nećete postići.

Greške nisu dozvoljene

Ako nikada ne pogrešite nećete imati iz čega da naučite, niti možete da napredujete. Greške su važne, važno je da naučite zašto ste i na čemu pogrešili. Neka vam one posluže kao motivacija, kako pri pokretanju posla tako i kada se posao razvije do te granice da smatrate da ne možete da omanete.

Foto: Promo

Ideja je ceo posao

Nema sumnje, ideja i jeste nešto što će vaš biznis pokrenuti s mrtve tačke. Ali nije ideja najvažnija. Prema nekim istraživanjima o razvoju startapa, tek je na trećem mestu. Najvažnije je da dokažete da znate šta radite. Ili preciznije, od ideje je važnija njena realizacija.

Neuspeh startapa je smrt

Istina je da se često ne prašta ni uspeh, a kamoli neuspeh. Međutim, čovekov stav prema neuspehu različito se definiše, a formira se i menja kroz ceo život.

Treba znati da je i neuspeh sastavni deo uspeha i možete iz tog iskustva da izađete bogatiji. Ne odustajte.

Moram da ponudim niske cene

Što ste jeftiniji, to ćete imati veći problem sa poverenjem. Ljudska psihologija je takva da ne želimo jeftino, pogotovo ne u poslu. Prva asocijacija često bude da „tu nešto ne štima“. Dobro razradite troškove, isplate plata, realan profit...

Sve mogu sam

Verujte, ne možete. I pokretanje malog biznisa uključuje mnogo različitih zadataka za koje nije dovoljna jedna osoba. Čak i kada biste bili savršeni i imali sve profesionalne veštine koje postoje, ograničeni ste vremenom.

Stručnost mog tima je presudna

Možete imati u svom timu najbolje inženjere i dizajnere na svetu, ali to ništa ne znači ako ne možete zajedno raditi na rešavanju problema. Komunikacija u timu i dobar odnos je najveća vrednost svakog tima, jer ukoliko ih nema – dolazi do pada morala.

Foto: Promo

Zato, TRAŽITE POMOĆ. Jedna od najvažnijih istina je da mladi ljudi koji pokreću biznis moraju da se povežu s ljudima iz privrede. Za razvoj startapa su vrlo važni inkubatori u kojima vlasnici takvih firmi, kroz razne treninge mogu da dobiju određena znanja i veštine koje su im potrebne u poslovanju, naročito u početku.

Kod nas je počeo da raste broj kompanija koji i te kako podržavaju startape, među kojima i Delta holding. Njihov program Delta biznis inkubator pruža podršku razvoju startap ideja u oblasti logistike, distribucije, poljoprivrede i nekretnina.

Upravo su u toku prijave, ali savetujemo da požurite, jer je rok pri kraju. Osim resursa i finansija, Delta nudi ono što joj je najvrednije – ljude, njihovo znanje, stručnost i iskustvo.

Još malo cifri – najveći broj startapa koji su su uspeli tokom prošle godine bili su iz oblasti poslovnih usluga (11%), proizvodnja hrane (11 %), zdravlje, fitnes (10 %), maloprodaja, distribucija (7%) a najbolja vest je da Delta pomaže uglavnom u tim industrijama.

Ili, kao što kažu u Delti - pozor, kreni i startapuj, ne veruj u mitove, nego u uspeh.

Kako da se prijavite

Zainteresovani timovi mogu da se prijave na sajtu www.deltabiznisinkubator.rs do 13. maja. Svi timovi koje prođu proces selekcije i uđu u Delta Biznis Inkubator na raspolaganju imaju Deltinu pomoć, podršku i resurse, biznis konsultanta, mentora, mrežu kontakata i finansijska sredstva za početni razvoj startapa.

Sve što treba da znate

Prošle godine, od 163 prijavljena tima, u Delta Biznis Inkubator ušlo je šest i oni su tokom tri meseca razvijali i testirali svoj startap, sticali korisna biznis znanja, kontakte i razvijali veštine.

Saradnja je nastavljena sa dva startap tima. Više informacija o konkursu i prijavu možete naći na sajtu www.deltabiznisinkubator.rs i na zvaničnoj Fejsbuk i Instagram stranici programa.

(Telegraf.rs)

Narandžasta je prosečna cena struje u Evropi, koja je dakako bliža crvenoj i skupoj nego zelenoj; Foto: Wikimedia, Telegraf

Da MMF nije srećan što je struja u Srbiji najniža u Evropi, pokazaće i na predstojećem sastanku sa predstavnicima Vlade.

Prema pisanju beogradskih medija, MMF će preporučiti da se cena struje od leta koriguje do pet posto, jer je analiza Svetske banke za prethodnu godinu pokazala da je srpski kilovat među najjeftinijim u Evropi.

Kako cena električne energije mora biti prilagođena socijalno-ekonomskoj situaciji, pretpostavka je i da će srpska strana insistirati na tome da to bude manje, odnosno oko tri odsto.

Koliki će procenat usrećiti predstavnike te međunarodne finansijske institucije znaće se nakon pregovora sa misijom MMF, koja u Srbiju dolazi u petak, 10. maja.

A šta to znači za građane?

Prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva je u rasponu od 2.500 do 3.500.

Ako tas na strujnoj vagi pretegne na stranu MMF, i cena skoči za pet odsto, to će se na prosečnog potrošača odraziti uvećanjem mesečnog računa u iznosu od oko 150 dinara.

A ako uspemo da ostanemo na 3 odsto, spremite u novčaniku oko 100 dinara mesečno više po računu.

Sve zavisi od toga koliko mesečno trošite i u kojoj tarifi završite obračunski period.

Srbija i posle poslednje poskupljenja struje iz 2017, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi, odnosno, prema računici Ministarstva rudarstva i energetike od poslednjeg poskupljenja, koje je bilo pre dve godine, daleko ispod cena u regionu. Naime, struja je jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, 21 odsto nego u BiH, 31 odsto je niža cena nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.

Građani Srbije imaju pet puta jeftiniju struju nego što je, recimo, plaćaju u Danskoj i Nemačkoj, odnosno četiri puta u poređenju sa Belgijom.

Prema podacima Evrostata, u odnosu na naših trenutnih 6,6 evrocenti za kilovatsat, Crna Gora plaća  9,7 evrocenti. Cena struje u susednoj BiH iznosi 8,6 evrocenti za kilovat-čas i nešto je veća nego u Albaniji, odnosno Makedoniji gde je cena električne energije po kWh 8,4 odnosno 8,2 evrocenti.

U Hrvatskoj i Sloveniji kilovat se prodaje po ceni 12, odnosno 16,1 evrocenti po kWh. Slovenija tako ima skuplju struju nego Finska, čija domaćinstva plaćaju struju za tamošnje prilike jeftinih 15,8 evroenti po kilovat-času.

Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evroenti po kilovat-času.

Inače, to je najveća poznata cena struje u svetu.

U Srbiji 70.350 domaćinstava ima pomoć u iznosu od besplatnih 120 do 250 kilovatsati električne energije mesečno, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.

Treba napomenuti da u Srbiji postej i druge kompanije od kojih se može kupovati struja.

CENE PO ZONAMA

Kilovat struje u višoj, dnevnoj tarifi u zelenoj zoni kod dvotarifnih brojila košta 5,962 dinara, dok je u nižoj tarifi 1,491 dinar. U plavoj zoni kilovat je tokom dana 8,943, a noću 2,236 dinara.  U najskupljoj, crvenoj zoni postoji velika razlika. Danju je kilovat-čas 17,887, a u nižoj tarifi, odnosno tokom noći, 4,472 dinara.

VIDEO: Zbog krađe struje na Kosovu evropski radnici kasne na posao

(Telegraf.rs)

Sjedinjene Američke Države, iako važe za "obećanu zemlju" imaju veoma nizak nivo društvene pokretljivosti, pa tako, ako želite da ostvarite "američki san", možda to i postignete - ali u Danskoj.

Amerika sada ima nižu socijalnu mobilnost od Danske, Francuske i Nemačke. To znači da su u Americi mnogo manje šanse da ćete iz jedne klase preći u drugu, odnosno da je društvo zatvorenije.

To je slučaj i sa Velikom Britanijom, koja je u velikoj meri pogođena problemom nejednakih prihoda.

Tako kaže istraživanje, ali isto tako iskustva ljudi s Balkana koji su otišli u SAD pokazuju da je to i dalje obećana zemlja, jer jednostavno svojim trudom i radom doći ćete do kvalitetnog života. Ovo istraživanje se, očigledno, odnosilo samo na one koji bi iz srednje bogatih prešli u bogate.

Ekonomisti tvrde da mladi iz porodica sa niskim prihodima mnogo manje ulažu u njihovo obrazivanje, a u američkim državama je veća verovatnoća da će ti mladi da napuste školovanje.

Nažalost, ne zaustavlja se sve na obrazovanju, problem prelazi na mnogo viši nivo.

- U zajednicama u kojima je velika nejednakost, mnogi roditelji će imati mentalne probleme ili probleme sa drogom i alkoholom. Verovatno će biti u dugovima i radiće previše sati, što će doneti stres u porodicu. Veći broj žena će rađati još u tinejdžerskim danima, a mladići će biti nasilni - navodi se u analizi.

Kako se navodi u analizi, moramo se pozabaviti nejednakošću kao takvom, što i jeste jedan od ciljeva Ujedinjenih nacija.

Unicef je nedavno objavio izveštaj po kom je Velika Britanija na 13. mestu među bogatim zemljama po održivim ciljevima razvoja za decu. Međutim, zauzima 34. mesto po pitanju gladi i 31. mesto kada je u pitanju pristojan rad i ekonomski rast.

Kao peta ekonomija sveta, Britanija bi trebalo da uradi malo više za svoju decu i mlade.

Šta to onda Danska radi drugačije? Univerzitetsko obrazovanje je besplatno, dobar je sistem dečje zdravstvene zaštite. Ali, glavni razlog nalazi se u preraspodeli bogaststva.

Kako je predstavljeno u analizi, u samom vrhu zemalja, zajedno sa Danskom nalaze se Finska, Švedska, Kanada, Norveška i Nemačka. Na dnu su Sjedinjene Američke Države, a odmah iznad i Velika Britanija i Italija.

Pogledajte video: Za zaposlenje u Nemačkoj vam ne treba diploma fakulteta, samo kurs jezika

(Telegraf.rs)

Radio "Triple M" objavio je na Instagramu uvećanu fotografiju banknote od 50 australijskih dolara na kojoj se vidi pogrešno napisana reč "odgovornost", prenosi agencija AP.

Reč "responsibility" (odgovornost) pojavljuje se na novčanici tri puta, pri čemu je treće slovo i" u njoj izostavljeno svaki put.

Foto: Tanjug/AP

Australijska centralna banka kaže da će ova pravopisna greška biti ispravljena prilikom narednog štampanja kasnije ove godine.

Australijske banknote od visokotehnološkog polimera spadaju među najteže za falsifikovanje na svetu zbog neverovatnog nivoa detalja. Tu vrhunsku tehnologiju Australija izvozi u druge zemlje, dodaje američka agencija.

 

 

 

View this post on Instagram

After a hot tip from the @triplemmelb family, we’ve found the spelling mistake on the new $50 note! #BreakingNews

A post shared by Hot Breakfast (@mmmhotbreakfast) on May 8, 2019 at 2:36pm PDT

(Telegraf.rs/ Tanjug)

Naime, budući da na Islandu zima traje devet meseci, stanovnici te ostrvske zemlje imaju ograničene mogućnosti za poljoprivredu.

No, kako piše Blumberg, država i dalje ima mnogo neiskorišćene površine, kao i ono što je ključno za projekat Hjordisa Sigurdardotira - mnogo vulkana i energije koju oni pružaju. Stoga se taj arhitekta bacio u poslovni poduhvat u sklopu kojeg gradi prve biokupole na svetu, od kojih će ona najveća biti veličine fudbalskog igrališta i protezaće se na šest spratova kako iznad, tako i ispod zemlje, prenosi Blic.

Sam projekat "tropskog Islanda" inspirisan je izgledom Amazonovog sedišta u Sijetlu i singapurskim vrtovima uz zaliv, a iako još nije u potpunosti prikupljen iznos potreban da se on izgradi, ima veoma moćne investitore, među kojima je i najveća islandska banka Arion.

Foto: Tanjug/AP

Aldin, kako je projekat nazvan, biće smešten u parku Rejkjavik i protezaće se površinom od 4.500 kvadrata i zapošljavati oko 60 ljudi. Staklene kupole će se koristiti kako bi se gajile banane i ostalo tropsko voće, ali će poslužiti i kao svojevrsna mediteranska oaza u blizini Severnog pola i imati funkciju jačanja turizma na ovoj izolovanoj lokaciji.

Zapravo će svaka od kupola imati različitu klimu i svrhu. Ona najmanja, recimo, nazvana je farmerskom laboratorijom i imaće market, restoran i prostore za edukacije, dok će druge dve biti tropsko i mediteransko odmaralište u kojima će se održavati poslovne konferencije i drugi događaji i u njima će biti prvi velnes na Islandu.

Uz to, reč je o turističkoj atrakciji koja će, ako se sve odradi prema planu, imati najniže operativne i energetske troškove na svetu.

Na taj način, smatra Sigurdardotir, preporodiće se islandski turistički sektor koji je sve donedavno, odnosno do propasti lokalnog avio-prevoznika Wow Aira, bio najveći izvor prihoda zemlje.

Prema poslovnom planu, Aldin bi trebalo da privuče između 300.000 i 400.000 posetilaca godišnje. Poređenja radi, islandsku najpoznatiju turističku atrakciju, Plavu lagunu, u jednoj godini poseti oko 1,3 miliona turista.

Projekat je u finalnoj fazi dobijanja dozvola od glavnog islandskog grada, a otvarenje kupola je predviđeno za dve godine.

(Telegraf.rs/Blic)

Da je vrhunski u pravljenju vina, potvrdila je komisija, u kojoj su bili najeminentniji somelijeri i enolozi. Andrijino vino se nadmetalo na “slepoj”degustaciji u konkurenciji od više od 80 različitih vina iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, i zasluženo odnelo zlatnu medalju.

Na pitanje kako doživljava ovu nagradu, Andrija, koji je još sa 16 godina u srednjoj školi sam izabrao vinogradarstvo kao smer, kratko je odgovorio:

- Moj master rad za fakultet je sadržan u 190 strana rečenica, grafikona i formula. Vino “Nikad nije kasno” je moj pravi master rad za mog oca, a zlatna medalja za to vino je potvrda da 10 godina mog druženja sa vinogradima i vinom nije bilo uzaludno - rekao je Andrija za Telegraf.rs

Vrhunsko vino "Nikad nije kasno" Foto: Promo

Da je naziv “Nikad nije kasno” sinonim za kvalitet već četvrtu sezonu svedoči emisija Andrijinog oca, koja obara sve rekorde gledanosti na televizijskom nebu. Najveću zaslugu za to nosi kreator i domaćin emisije Žika Jakšić, koji je stereotipne emisije tog tipa zamenio novim standardima koje publika obožava zbog čiste emocije, iskrenosti, lepe muzike i ljubavi.

Andrija je ubedljivo najbolji stvaralac vina; Foto: Promo

Tako da brend “Nikad nije kasno” polako od sinonima za vrhunski televizijski sadržaj postaje i sinonim za fenomenalno vino.

Komisija za ocenjivanje kvaliteta vina je radila u sledećem sastavu: Prof. dr Vladimir Puškaš ( Tehnološki fakultet, Novi Sad ), Prof. dr Radmila Pajović – Šćepanović (Biotehnički fakultet, Podgorica ), Doc. dr Dragoslav Ivanišević (Poljoprivredni fakultet, Novi Sad), Doc. dr Uroš Miljić (Tehnološki fakultet, Novi Sad), dipl. inž. Miodrag Kertes (Enološka stanica, Vršac) i master inž. Jovana Đuran (Tehnološki fakultet, Novi Sad).

Zvanična dodela priznanja će se održati 11. maja na otvaranju 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu.

(Telegraf.rs)

Reč je o firmama "Jela", "Feman", "Aunde", "Radeks", "Ineks zaštita", "Andrea Confezioni", "Mesopromet company", Štamparija "Zlatna knjiga", "Manufaktira plus", "Autokuća Tasić", "Link računari"...

"Najveće interesovanje poslodavaca odnosi se na zanimanja: mašinski i elektoro inženjeri, elektrotehničari, komercijalisti, šivači, vozači, bravari, automehaničari, autoelektričari, mesari, prodavci, konobari, radnici u proizvodnji nameštaja", navodi se u saopštenju.

Filijala za 10. maj, u holu Kulturnog centra u Jagodini, organizuje Sajam zapošljavanja, na kome će poslodavci iskazati kadrovske potrebe za radnicima koji traže posao.

Filijala poslodavcima nudi "besplatnu profesionalnu selekciju kandidata i mogućnosti korišćenja finansijskih posticaja pri zapošljavanju".

(Telegraf.rs/ Tanjug)

Istovremeno se oko 95.000 zanatlija vode kao nezaposleni. Među njima su različite struke, kao što su tapetari, šivači ali i veoma tražena zanimanja poput zidara, tesara, pekara, mesara. Dok statistika pokazuje da radnika ima, poslodavci tvrde da ih je teško naći.

U Građevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u građevinarstvu, i ističu da je prosečna starost građevinara 55 godina i da upravo zbog toga što ih je teško naći, radnicima "skaču" i dnevnice.

Foto: Pixabay/taniarose

- Godinama smo upozoravali da ćemo doći u situaciju da nema ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektarne, mostove - kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić i navodi da nedostatak zanatlija utiče čak i na poskupljenje stanova u zemlji.

MAJSTORSKE DNEVNICE I DO 100 EVRA

Zbog nedostatka radnika, majstorske dnevnice idu i do 100 evra, dok manje kvalifikovani i nekvalifikovani dobijaju od 35 do 40 evra.

Visina dnevnice zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade, pa, na primer, majstor gipsar u Subotici nema ista primanja na dnevnom nivou kao onaj u Beogradu ili Pirotu. Dnevnica od 50 do 60 evra za majstora u glavnom gradu koji radi na velikom projektu (a deo, zapravo, često daje svom pomoćnom radniku) nije i ona koju prima majstor armirač ili tesar u manjim sredinama.

- U ovom momentu, dobri keramičari, instalateri mašinske struke, kvalifikovanija radna snaga ima i do 100 evra dnevnicu - kaže Rodić.

Keramičari, instalateri mašinske struke, kvalifikovanija radna snaga ima i do 100 evra dnevnicu; Foto: Građevinska škola

Problem je veliki odliv radnika u inostranstvo, gde dobri majstori, uz obezbeđen stan i hranu, pa i prekvalifikaciju, mogu da zarade i 4.000 - 5.000 evra mesečno.

RADE NA CRNO?

Jedno od pitanja koje postavlja struka je da li onih skoro 100 hiljada zanatlija sa evidencije za zapošljavanje, zapravo radi na "na crno".

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniju i Portugal. Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.

Tako, najveće zarade zanatlijama nude poslodavci u Nemačkoj, od 1.600 evra do 2.600 evra, poslodavci u Hrvatskoj daju od 600 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok Crnogorci sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima nude između 350 i 400 evra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U kom pravcu će ići privatizacija Komercijalne banke, odlučiće njeni akcionari, saopštava ova banka.

Kako Telegraf nezvanično saznaje, tender će biti raspisan krajem maja nakon analize.

Za Komercijalnu banku vladalo je veliko interesovanje u finansijskom svetu. U Komercijalnoj banci država ima najveći udeo, odnosno 41,7 odsto kapitala, dok je 24,43 odsto akcija u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj, a Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Svetske banke, ima 10 odsto vlasničkog udela.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je najavio da će u maju biti raspisan tender za pronalaženje strateškog partnera "Komercijalne banke" i ceo postupak bi trebalo da bude završen do kraja godine.

- Očekujem najmanje dve referentne ponude i najbitnije je da proces bude transparentan. U međuvremenu kompanija "Lazard" će pripremiti dokumentaciju i ukazati državi na najbolje opcije - izjavio je Mali.

(Telegraf.rs)

Aer Lingus je zvanično uveo Apple Pay kao metodu plaćanja na Aer Lingus mobilnoj aplikaciji. Ovaj avio-prevoznik, čiju flotu čine 35 Airbus aviona i koji pokriva zemlje Evrope, Severne Amerike i Bliskog Istoka, sada nudi putnicima mogućnost mobilnog plaćanja putem tehnologije prepoznavanja lica ili otiska prsta, a unapređenje tehnologije je rezultat rada srpske kompanije Comtrade i njenog ogranka - Voyego.

Apple Pay rešenje predstavlja samo deo nove "Payment Hub" platforme za plaćanje koju je Aer Lingus razvio u saradnji sa tehnološkim partnerom, kompanijom Voyego.

Foto: Promo

Dejv O’Donovan, Direktor digitalnih i mobilnih tehnologija za Aer Lingus, izrazio je veliko zadovoljstvo povodom uspešnog partnerstva i uvođenja sistema za "praktičan i bezbedan način plaćanja avio karata". Uspešno unapređenje platforme za mobilno plaćanje potvrdio je i Voyego.

- Veoma smo ponosni na partnerstvo sa kompanijom Aer Lingus. Ovim projektom smo ubrzali digitalnu transformaciju avio kompanije i uvođenje inovativnog sistema za plaćanje koji omogućava njihovim putnicima da koriste metode poput Apple Pay sistema i Aer Club bodova za lojalnost - izjavio je Oliver Linč, potpredsednik za razvoj biznisa u kompaniji Voyego.

Voyego je deo Comtrade grupe, najveće IT kompanije u regionu. Ovaj ogranak trenutno broji oko 250 zaposlenih koji stvaraju inovativna softverska rešenja za avio-industriju i kompanije za kopneni transport. Zahvaljujući uspešnim projektima za firme kao što su Aer Lingus i Ryanair, Voyego ostvaruje značajan rast u poslovanju i prihodima, otvarajući brojna radna mesta i prilike za softverske inženjere u Srbiji i šire.

(Telegraf.rs)

Predstavnici kompanije Šinju, jednog od vodećih proizvođača rasvete za automobilsku industriju u Kini, iskazali su zainteresovanost za otvaranje fabrike u Srbiji, koja bi snadbevala klijente iz Evrope.

Članovi delegacije kineske kompanije su istakli da bi realizacija prve faze ovog projekta trebalo da počne 2020. godine u Nišu, na površini od oko 14 hektara. Ukupno ulaganje bi iznosilo oko 50 miliona evra, a planirano je zapošljavanje 1000 radnika, s mogućnošću povećanja broja radnih mesta u zavisnosti od potražnje klijenata na evropskom tržištu, među kojima su BMW, VW, AUDI, RENAULT, OPEL.

Sastanak u Predsedništvu - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Predsednik Vučić je istakao da odluka kineske kompanije Šinju da ulaže u Srbiju predstavlja još jednu potvrdu da Kina u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera. "Kinezi u Srbiju ulažu najviše od svih zemalja Jugoistočne Evrope, pre svega u svoje fabrike, od Železare, Linglonga, Ziđina i drugih", naglasio je predsednik Vučić, istakavši da su to investicije vredne više milijardi evra.

Sastanak u Predsedništvu - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Kompanija Šinju trenutno ima proizvodnju samo u Kini, te bi otvaranje fabrike u Srbiji bio prvi proizvodni pogon ove kompanije van granica Kine, saopštila je Pres služba Predsednika.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Bilo da kupujete ovu važnu životnu namirnicu u marketima ili u mesarama, morate biti sigurni da ste napravili pravi izbor.

A da ne biste doveli u pitanje svoje i zdravlje najmilijih, pustite da tu brigu brinu oni kojima je to posao, a vi se vodite njihovim savetima: iskusni mesari kažu da se sveže meso kupuje nosem i očima, a da obraćate pažnju na boju, mirise i teksturu. Najviše je bojazni prilikom kupovine mlevenog mesa, ali i za to je pravilo da nikada ne birate ono izloženo i gotovo samleveno, već tražite od mesara da samelje tu pred vama.

I mesne prerađevine nekada bije loš glas da u svom sastavu imaju najviše loših supstanci.

Međutim, ne mora da bude tako.

Pratite deklaracije, raspitajte se o poreklu, sirovini... Naše velike kompanije morale su da zadovolje visoke standarde u ishrani, kako bi danas bile tu gde jesu, što im daje kredibilitet da im verujete.

Posebno što su one najizloženije rigoroznim kontrolama pa im se logično, i ne isplati da se igraju rizika sa sumnjivom robom. One moraju, između ostalog, da istaknu poreklo i kvalitet same sirovine, ali i tehnologiju prerade. I tu se čini da najviše bojazni ima oko MSM, mehanički separisanog mesa, sirovine koja se koristi za proizvodnju mesnih prerađevina.

Šta čini MSM?

MSM nastaje odvajanjem mesa od kostiju, sa trupa ili delova trupa živine, mora da bude od svežeg mesa, a nivo kalcijuma koji je dozvoljen je najviše do 0,1%.

Kako u Srbiji nema dovoljno ovih sirovina, naše velike kompanije uvoze i to obično iz Francuske i Nemačke. Ti proizvodi imaju i prikaz nutritivnih vrednosti što će vam olakšati izbor.

Da bi vam bilo još jasnije, kada birate prerađevine od mesa, pogledajte da li su sirovine od kojih je napravljen proizvod dobijene primenom BAADER tehnologije koja je zanimljiva po tome što omogućava da se meso i masnoće pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žilica i hrskavice. Ovaj način prerade je postao svojevrsni trend u zemljama EU, a kod nas se koristi u proizvodnji polutrajnih kobasica i viršli tako da je usaglašen i sa savremenim higijenskim i sigurnosnim standardima koji su na snazi u našoj zemlji.

Možda niste znali da u Srbiji Neoplanta upravo koristi sirovine dobijene po BAADER tehnologiji za proizvodnju svojih Pipi viršli i kobasica.

Nadležni iz Ministartva poljoprivrede i inspekcije vrše redovne kontrole kako sirovina, tako i procesa proizvodnje koje potvrđuju da su potrošači u Srbiji bezbedni. Tako da, slobodno uživajte u prolećnom roštiljanju!

VIDEO: Ovako se pravilno tranžira pile

(Telegraf.rs)

Podaci NSZ-a dostavljeni Tanjugu pokazuju da su poslodavci od početka godine tražili nešto više od 9.000 zanatlija u Srbiji, što je deset puta manje nego što ih je na evidenciji. Statistika pokazuje da radnika ima, međutim, poslodavci tvrde da je majstore teško naći.

U Građevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u građevinarstvu, da je prosečna starost građevinara 55 godina i da upravo zbog toga što ih je teško naći, radnicima "skaču" i dnevnice.

- Godinama smo upozoravali da ćemo doći u situaciju da nema ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektarne, mostove... - kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić i navodi da nedostatak zanatlija utiče čak i na poskupljenje stanova u zemlji.

Nedostaju dobri zidari, Foto: Profimedia

Tvrdi da zbog nedostatka radnika, majstorske dnevnice idu i do 100 evra, dok manje kvalifikovani i nekvalifikovani dobijaju od 35 do 40 evra. Jedno od pitanja koje postavlja struka je da li onih skoro 100 hiljada zanatlija sa evidencije za zapošljavanje, zapravo radi na "na crno".

Kada je reč o visine dnevnice, ona zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade pa, na primer, majstor gipsar u Subotici nema ista primanja na dnevnom nivou kao onaj u Beogradu ili Pirotu. Dnevnica od 50 do 60 evra za majstora u glavnom gradu koji radi na velikom projektu (a deo zapravo često daje svom pomoćnom radniku) nije i ona koju prima majstor armirač ili tesar u manjim sredinama. Međutim, obzirom da je reč o radu koji najčešće nije prijavljen, nije moguće znati tačan iznos koji na ruke primaju majstori na građevini.

- U ovom momentu, dobri keramičari, instalateri mašinske struke, kvalifikovanija radna snaga ima i do 100 evra dnevnicu - kaže Rodić.

Godinama se radna snaga, dodaje, odliva zbog bolje plaćenih poslova u inostranstvu. Poslodavci u Srbiji kažu da ukoliko povećaju plate, nemaju računicu u poslovanju.

- Da ovog momenta raspolažemo sa sto hiljada zanatlija, svi bi našli posao u Zapadnoj Evropi, tolika je potražnja - smatra Rodić.

U inostranstvu, kaže Rodić, dobri majstori zarade 4.000 ili 5.000 evra mesečno, obezbeđeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno plaćeni. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniji i Portugal. Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.

Tako, najveće zarade zanatlijama nude poslodavci u Nemačkoj, od 1.600 evra do 2.600 evra, poslodavci u Hrvatskoj daju od 600 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok Crnogorci sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima nude između 350 i 400 evra.

(Telegraf.rs/ Tanjug)

Foto: Promo

- Ukoliko razmišljate o dodatnim novčanim sredstvima ili načinu da refinansirate postojeće obaveze, Sberbank Srbija nudi rešenje koje će učiniti da i Vama bude SUPER. Ponuda Super keš kredita traje do 28. juna i pruža mogućnost da podignete kredit u iznosu do 3 miliona dinara, uz brz proces odobrenja i osiguranje od nepredviđenih životnih okolnosti. Poseban benefit Sberbank kredita je i mogućnost da klijentima bude vraćen deo sredstava. Na ovaj način želimo da obradujemo sve one kljente koji uredno i na vreme otplaćuju obaveze po kreditu. Klijentima će se svake godine, do kraja otplate kredita, vraćati deo sredstava na tekući račun otvoren u Sberbanci. Već nakon prvih 12 uredno otplaćenih anuiteta, klijenti će moći da se uvere u sve benefite našeg kredita. Takođe, važno je napomenuti da svi klijenti koji apliciraju online tj. putem našeg vebsajta, mogu to da urade bez troškova obrade.- rekla je Mirjana Đorđević, direktorka odeljenja za razvoj proizvoda u sektoru stanovništva Sberbank Srbija.

Zahtev za Super keš kredit podnosi se jednostavno u jednoj od 33 ekspoziture Sberbank Srbija, putem online prijave na sajtu banke, ili Sberbank ekspresima.

Dodatne informacije svi zaintersovani mogu dobiti pozivom Kontakt centra na broj 19909.

(Telegraf.rs/ PR)

UNIQA osiguranje Srbija

Najveći rast ostvaren u osiguranju odgovornosti, imovinskim osiguranjima, dobrovoljnom zdravstvenom i putnom osiguranju

UNIQA osiguranje je, prema izveštaju Narodne banke Srbije, sa učešćem od 5,91% u 2018. godini potvrdilo stabilnu petu poziciju na tržištu Srbije. Rezultati poslovanja obe kompanije - UNIQA životno i UNIQA neživotno osiguranje pokazali su da je ukupna premija u prethodnoj godini iznosila 5,90 milijardi dinara. To znači da je sa skokom od 8,1% u odnosu na 2017. Kompanija zabeležila veći rast od rasta tržišta osiguranja, koji je iznosio 7,3%. UNIQA je u prethodnoj godini u obe kompanije ostvarila ukupno 308 miliona dinara dobiti.

Sa premijom od 1,95 milijardi dinara i tržištnim učešćem od 8,2% Kompanija je u prethodnoj godini zauzela 5. poziciju u životnom osiguranju, dok se sa 3,95 milijardi dinara premije i 5,2% učešća našla na 6. poziciji tržišta neživotnog osiguranja. Ukoliko se posmatraju samo dobrovoljne vrste neživotnih osiguranja UNIQA je i u 2018. godini sa 8,93% učešća zadržala 5. poziciju i na tržištu neživotnih osiguranja.

UNIQA nastavlja strategiju rasta usmerenu na dobrovoljna osiguranja i poboljšanje servisa i usluge ka klijentima. Iz tog razloga, ulaganjem u nove tehnologije i proizvode zabeležen je rekordan rast onlajn prodaje za više od 60% i napredak u svim vrstama osiguranja. Najznačajniji rast ostvaren je u prodaji putnog osiguranja sa kojim je putovalo više od 300.000 građana Srbije i dupliranje prodaje domaćinstva u poslednja dva meseca prethodne godine.

Oslanjajući se na inovacije i superioran servis po kojima je prepoznatljiva, UNIQA je u 2018. godini još jednom potvrdila da zasluženo nosi titulu lidera u kvalitetu usluga. U prethodnoj godini prva i jedina na tržištu obezbedila je besplatan Viber broj korisnicima putnog osiguranja, online plaćanje rata osiguranja, kao i Video- procenu šteta. Pored putnog, omogućena je i online prodaja osiguranja domaćinstva, kao i Pomoći na putu. Prodajna mreža Kompanije je dodatno proširena i kroz nju se sada granaju 43 poslovnice, šest generalnih agencija i 15 mobilnih kancelarija širom Srbije.

Rezultati poslovanja u prethodnoj godini, pokazuju da su planovi ispunjeni, kako na nivou profitabilnosti, tako i na nivou svih relevantnih racija uspešnog poslovanja. UNIQA osiguranje u 2019. nastavlja strategiju organskog rasta u profitabilnim segmentima, čime se obezbeđuje dugoročna stabilnost.

(Telegraf.rs/ PR)

On je istakao da je Uprava carina drugim rečima 2018. napunila polovinu budžeta i da se takav trend nastavlja i 2019. godine.

Miloš Tomić Foto: carina.rs

Na konstataciju lista da od tih prihoda zaposleni i nemaju neke koristi jer su im plate među najnižim u državi, Tomić je rekao da je Ministarstvo finansija prepoznalo trud Uprave carina, pa su carinskim službenicima plate od Nove godine povećane za 8,5 odsto, rekao je on u intervjuu za "Blic".

- To je za nas važna podrška za realizaciju strategije da se u narednih pet godina kompletno carinsko poslovanje automatizuje - istakao je on.

Tomić navodi da je akcizna roba najpopularnija među krijumčarima.

Zaplenjena roba na carini Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Prošle godine imali smo rekordan rezultat u zapleni nafte i naftnih derivata - više od 250 tona. To je osam puta više nego 2017. Interesantan je i šverc deviza, droge i zlata - dodaje Tomić.

Govoreći o gužvama na graničnim prelazima i čestim kritikama na račun carinika zbog te pojave, Tomić podseća da za to ne snose krivicu carinici, već druge službe.

- Nije carina granica, tu su i druge službe: policija, inspekcije. Ne čeka se na carini, već na granici. Zato je potrebna hitna automatizacija svih graničnih i carinskih procedura - naglasio je Tomić.

VIDEO: Zaplenjeno više od 30.000 neprijavljenih evra koje je suvozač u džipu krio u svom koferu

(Telegraf.rs/Tanjug)

Istraživanje pokazuje da je, prema najnovijim podacima, južna pokrajina u februaru ove godine povećala uvoz za 13,4 odsto, odnosno za 27 miliona evra, u odnosu na februar 2018. godine, piše Blic biznis.

Na robu iz centralne Srbije uvedene su takse Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Praktično, nabavke je najviše povećala iz Slovenije, koja je, u odnosu na pre godinu dana, firmama u južnoj pokrajini prodala robe za 9,3 miliona više, navodi list.

Na drugom mestu je Severna Makedonija, koja je u februaru na KiM plasirala sedam miliona evra robe više nego u istom periodu lane. Slede Albanija i Turska, odakle je južna pokrajina povećala nabavke za po oko šest miliona evra.

Kupovina robe iz centralne Srbije istovremeno je smanjena za 98,4 odsto Foto: Telegraf

Interesantno je, piše list, da peto i šesto mesto dele Nemačka i Kina. One su uvoz u južnu pokrajinu povećale za ukupno oko pet miliona evra. Znatno povećanje od oko 1,5 miliona evra zabeležila je i Hrvatska, a rast od oko 400.000 evra imale su i firme iz Crne Gore.

S druge strane, kupovina robe iz centralne Srbije istovremeno je smanjena za 98,4 odsto. Praktično, u februaru prošle godine firme iz centralne Srbije su u južnu pokrajinu prodale robe za 30,1 miliona evra, a godinu dana posle za minimalnih pola miliona evra, naveo je list.

(Telegraf.rs/Tanjug)

- Tu će biti zaposleni i plaćeni veoma dobro inženjeri, naši najškolovaniji ljudi - rekao je Vučić za TV Pink.

On je dodao da će ta fabrika biti u blizini Beograda, južnom Banatu ili u Sremu.

 

 

 

View this post on Instagram

Sastanak u predsedništvu Srbije sa šefom Kabineta - poslednje pripreme za objavu dolaska velikog investitora u Srbiju. U utorak velika vest za građane Srbije.

A post shared by Budućnost Srbije (@buducnostsrbijeav) on May 5, 2019 at 1:37am PDT

- Milslim da je Pančevo i okolina Pančeva za njih idealno mesto. Govorićemo o tome u utorak. Mnogo sam radostan zbog toga, jer će to pokazati Evropi i svetu da možemo da radimo najfiniju tehnologiju, a ne ono što bi zahtevalo nikakvo znanje i samo radnu snagu. To će promeniti poziciju Srbije na mapi najvažnijih investicionih destinacija na starom kontinentu. Ponosan sam i srećan zbog toga - rekao je Vučić.

Istakao je da su velika ulaganja s velikim izvoznim potencijalom, ono što popunjava budžet i daje novac da se povećaju plate i penzije i da se grade novi putevi i pruge.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ugostitelji su na ostvareni prihod i promet uredno prijavili poreske obaveze, prenosi CdM.

Kada se radi o prvom ovogodišnjem kvartalu, prihod po osnovu svadbi i veselja iznosio je skoro 400.000 evra.

Foto-ilustracija: Pixabay

- U prvom kvartalu ove godine, kod 28 poreskih obveznika su organizovana 143 svadbena i rođendanska veselja, a iznos ostvarenog prihoda po tom osnovu i prometa evidentiranog preko poreske registar kase iznosi 387.328 evra. Tokom prošle godine, taj iznos je za 50 poreskih obveznika bio 1.992.069 evra - navodi Poreska uprava.

U PU navode da pri oganizaciji manifestacija zabavnog karaktera, među kojim su i svadbena i rođendanska veselja, dolazi do prometa čitavog niza proizvoda i usluga, koji je oporeziv sa aspekta propisa koji su na snazi u Crnoj Gori.

VIDEO: Pas se kolima dovezao na venčanje svojih gazda

(Telegraf.rs/Tanjug)

Vrednost komada zlata teškog 11 kilograma procenjena je na oko 500.000 evra, rekao je rukovodilac odeljenja za finansijsko tržište Banke Estonije Fabio Flipoci.

Poluga je stara 97 godina, odnosno tri godine mlađa od same banje, koja je u petak proslavila sto godina.

Ostatak rezervi zlata u celoj zemlji teži oko 256 kilograma, ali je to zlato uskladišteno u bankama čiji su vlasnici stranci, a delom i u SAD.

Tradicija prebacivanja zlata seže u period pre samog početka Drugog svetskog rata, a na taj korak zemlja se opredelila kako bi metal prebacila na bezbedno.

Talin je većinu rezervi zlata prodao devedesetih godina.

Inače, na listi zemalja sa najmanjom količinom zlata Estonija zauzima visoku drugu poziciju. Ispred nje nalazi se samo Albanija.

Pogledajte video: Hrvatska nema ni grama a Srbija je krcata metalom zbog koga se i dalje vode bitke

(n.zdravkovic@telegraf.rs)

Isplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za sve ugovore zaključene u prethodnom mesecu, poručuju iz Poreske uprave.

Obzirom da je 5. maj nedelja, poreznici navode kao krajnji rok ponedeljak, 6. maj.

Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su takođe, najkasnije do ponedeljka, da dostave izveštaj Poreskoj upravi u svom sedištu.

Do 10. u mesecu, određen je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec.

Rok do polovine maja naveden je za sve one koji plaćaju mesečne akontacije doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za prethodnu godinu, za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica...

Takođe, za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec, rok je polovina maja, odnosno 15. u mesecu.

Do istog datuma moraju se izmiriti obaveze plaćanja doprinosa za samostalne umetnike za drugi kvartal 2019. godine koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a isto važi i za plaćanje doprinosa za poljoprivrednike.

Dan kasnije, 16. maja ističe rok za plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca, a obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu.

Do istog datuma moraju se namiriti obaveze vezane za plaćanje akcize na električnu energiju, a tog dana ističe i rok za podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva

Poslednji dan maja rezervisan je za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za april 2019. godine kao i za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

(Telegraf.rs)

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika prodaju IMR-a zakazala je za 31. maj, a do tada je moguće podneti pisane ponude.

Imovinu IMR-a u Rakovici čine sedam hala s 15 objekata mašinogradnje i sedam magacina koji se prostiru na 75.000 metara kvadratnih, samački hotel na 1.600 metara kvadratnih, upravna zgrada, infrastrukturni objekti i vlasništvo nad Institutom IMR.

Deo imovine su i izdvojeni proizvodni kompleks u opštini Čajetina, jedan u mestu Šljivovica, koji se nalazi na sedam hektara i 84 ara, a drugi u zlatiborskom mestu Ljubiš.

Uz ove nepokretnosti, imovina IMR-a su i celokupna oprema fabrike za proizvodnju motora i traktora kao i potraživanja.

Procenjenja vrednost imovine IMR-a u stečaju nije minimalno prihvatljiva, niti je obavezujuća ili opredeljujuća prilikom određivanja visine ponude.

Ako je dostavljena samo jedna ponuda, stečajni upravnik je dužan da je prihvati ako ona iznosi iznad 50 odsto procenjene vrednosti imovine, a u slučaju da je niža od 50 odsto o njoj odlučuje odbor poverilaca.

(Telegraf.rs/ Tanjug)

- Viršle kupljene 01.05.2019. sa važećim rokom za upotrebu! Malo crveno, malo žuto, malo zeleno - piše na Fejsbuk stranici Centra potrošača Srbije kojima je B.I. prosledio i fotografiju kao dokaz.

Ono što nije tajna je da ova namirnica svakako spada u najnezdravije i to zbog načina na koji se pravi. Kako je u nekoliko navrata obelodanjeno, u viršle i paštete stavljaju se nokti, papci, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamenti, i sve ono manje kvalitetno meso životinja.

Ono se potom fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soja i začini, plus konzervansi i stabilizatori, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta i viršla.

U ogromnim metalnim kadama tone svinjskih ostataka mešaju se sa roze premazom koji se formira kad se pileći trupovi procede kroz metalne rešetke i poliju vodom. 

U mešavinu se dodaju praškasti konzervansi, arome i crvena boja, ona se potopi u vodu, pa se sipa u plastične cevi da bi se skuvala i upakovala. U sve to se dodaju i veštački aditivi, arome i boje, kako bi viršle i pašteta dobile boju i ukus.

(Telegraf.rs)

Izvan SAD, naftna tržišta su međutim i dalje pod pritiskom jer su istekla izuzeća od primene američkih sankcija prema Iranu, politička kriza u Venecueli eskalira, dok Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) nastavlja da ograničava ponudu.

Cena severnomorske nafte brent jutros se kretala na nivou od 71,81 dolara po barelu, što je za 35 centi ili 0,5 posto niže u odnosu na cenu sa poslednjeg trgovanja.

Istovremeno, američka laka nafta (WTI) pojeftinila je za 27 centi ili 0,4 odsto, na 63,33 dolara za barel.

- Cene nafte su drastično pale jer su zalihe u SAD porasle na najviši nivo od 2017. godine - ocenjuju analitičari banke ANZ.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i teritorija Kosova koja se administrativno-obračunski pripaja celini koju formiraju dve međunarodno priznate države, zaradile su neznatno manje od Hrvatske kojoj je na račun leglo 88.774.191 evra, više od Severne Makedonije koja je inkasirala 16,977,183 evra, Slovenije kojoj je pripalo 34,821,892 evra i Bosne i Hercegovine koja je "zaradila" 34.821.892 evra, prenosi Tango six.

Sistem objedinjene naplate i redistribucije zarade od preleta civilnih letova centralizovan je na evropskom nivou i u 2018. godini sve države članice EUROCONTROL-a ukupno su "zaradile" 8 milijardi evra (8.090.268.534).

Budući da civilni vazdušni saobraćaj ne poznaje granice, preleti, odnosno usluge kontrole letenja, iznad Evrope (što logično uključuje i države koje nisu članice Evropske Unije) naplaćuju se avio-kompanijama centralizovano od strane EUROCONTROL-a. CRCO kancelarija ove organizacije obračunava naplatu uz pomoć dinamičkih formula i prikupljena sredstva redistribuira nacionalnim operaterima kao što su SMATSA ili CROCONTROL.

Evropski trend rasta naplaćenih sredstava stabilno raste oko jedan procenat godišnje u prethodne tri godine.

KOLIKO I ŠTA LETI IZNAD SRBIJE?

Iznad Srbije, Crne Gore i Kosova u 2018. godini bilo je ukupno 614.556 preleta i 88.791 poletanja i sletanja sa i na njihove aerodorome. Ove teritorije u obračunskom "vršnom satu" u prethodnoj godini preletalo je 3.069 letelica.

Interesantna statistika za 2018. godinu je i procentualna zastupljenost tipova civilnih putničkih aviona iznad navedenih teritorija. Najčešći tip aviona koji je preletao Srbiju, Crnu Goru i Kosovo je Erbas u svojim najzastupljenijim varijantama.

Kad je reč o procentualnoj raspodeli sabraćaja na aerodromima Srbije i Crne Gore šampion je i dalje Beograd sa 69 odsto ostvarenog sabraćaja, Podgorica sa 15 odsto, Tivat 13 odsto, i Niš 3 odsto.

(Telegraf.rs/Tango six)

Krema za ruke, deterdžent, čokolada, televizor poznatih brendova lošijeg su kvaliteta na istočnoevropskom u odnosu na zapadnoevropsko tržište.

Godinama potrošači traže da kvalitet bude isti u svim zemljama, ali su se proizvođači uvek opravdavali navodnim istraživanjima koja su pokazala da su u različitim zemljama drugačiji ukusi potrošača.

Poljska organizacija potrošača je pre deset godina prva utvrdila da u keksu koji se kod njih prodaje nema putera kao u Nemačkoj, već se koristi ulje i da moraju da upotrebe mnogo više deterdženta za pranje veša.

Čips je pržen u palminom umesto u suncokretovom ulju, a u Poljskoj dobijete manju gramaturu nego u Nemačkoj.

U Hrvatskoj su dobili novac od Evropske unije i dokazali da je trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače.

Foto: Shutterstock

Posle ovih rezultata, kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za decu odlučila je da povuče kašice sa tržišta i zameni ih kvalitetnijim.

U Evropskom parlamentu napokon je doneta direktiva u kojoj piše da je ovakav tretman kupaca nepoštena poslovna praksa.

Postavlja se, međutim, pitanje kako obezbediti da proizvođači poštuju ovu direktivu.

- Borci koji su ovo izglasali, među kojima je i Biljana Borozan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu, predvidela je i takvu situaciju jer se pretpostavilo da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. U tom smislu oni su predložili i tražili da se svake dve godine vrši novo uporedno istraživanje u zemljama istočne Evrope i zemljama zapadne Evrope. Ukoliko se vidi da je različitog kvaliteta takvi proivođači će sigurno biti kažnjeni - kaže za RTS Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Različit recept za istok i zapad Foto - Ilustracija: Profimedia/Alamy

Kod nas nema novca za takva istraživanja, pa čak ni za proveru koliko potrošača sebe doživljava manje vrednima od kupaca u drugim zemljama.

- Veliki broj potrošača koji živi i radi u inostranstvu dolazi nam sa takvim zahtevima, da je roba koja se prodaje u zapadnoj Evropi i roba koja se prodaje kod nas isti brend, a potpuno različitog kvaliteta. U Srbiji dosad još niko nije uradio uporedno ispitivanje, tako da ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li to jeste ili nije. Uglavnom se to odnosi na konditorske i kozmetičke proizvode - objašnjava Vida.

U našem Zakonu o zaštiti potrošača postoji uredba koja plasiranje proizvoda različitog kvaliteta tretira kao nepoštenu poslovnu praksu.

Čini se, međutim, da je najteži zadatak dokazati da nam svetski proizvođači prodaju ono što ne bi ponudili domaćem potrošaču.

VIDEO: Oni gmižu po vašoj hrani i jedete ih svaki dan

(Telegraf.rs/RTS)

Ako se niste pronašli, proverite pravac kretanja - da li se penjete ka vrhu ili klizate ka dnu društvene lestvice.

Ko se u našoj zemlji može nazvati srednjom klasom? Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Jelena Žarković Rakić kaže za Politiku da srednju klasu kod nas čine domaćinstva koja mesečno ostvaruju priohod između 40.000 i 120.000 dinara. Tako, uzimajući u obzir raspon prihoda, njeni pripadnici danas su dobrim delom zaposleni u javnom sektoru,kao i u stranim kompanijama, sektoru finansija, informacionih tehnologija...

- Oni imaju relativno stabilno zaposlenje pa mogu da zadovolje želje koje se tiču vlasništva nad nekretninama, boljeg obrazovanja i putovanja - dodaje sagovornica lista.

Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2017, pokazuju da je u Srbiji za oko 57 odsto domaćinstava nemoguća misija odlazak na sedmodnevni odmor. Štaviše, 44 odsto njih ne može da izdvoji 10.000 dinara kako bi pokrili neki nepredviđeni trošak. Isto istraživanje pokazalo je više od 60 procenata ispitanika smatra da teško i vrlo teško sastavljaju kraj s krajem, dok je za samo četiri odsto njih to lak posao.

Iako većiona ljudi tvrdi da pripada srednjoj klasi, ovo je možda najslikovitiji pokazatelj koliko je dubok jaz između siromašnih i bogatih.

Ili kako je to objasnio jedan mladi britanski komentator društvenih zbivanja - on je sastavio spisak stvari koje bi trebalo da budu u kućama predstavnika srednje klase. Na toj listi su smart televezor, džakuzi, gramofonske ploče, retro frižider, epl računari. I roštilj. Dobro je, to, bar, imamo.

(Telegraf.rs/Politika)

Nacrtom zakona 16.800 ljudi moći će da umanji svoj dug, a do zaključenja ugovora korisnik je dužan da nastavi sa otplatom rata utvrđenih važećim planom otplate.

NA KOGA SE ZAKON PRIMENJUJE?
Odredbe ovog zakona primenjuju se na stambene kredite kod kojih je na dan stupanja na snagu ovog zakona otplata kredita u toku.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na kredite kod kojih je do dana stupanja na snagu ovog zakona dug dospeo u celosti, a nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja, uključujući i stambene kredite kod kojih je izvršena prodaja stambene nepokretnosti koja je bila sredstvo obezbeđenja, a dug nije izmiren u celosti.

Šta sve donosi zakon dužnicima, Foto: Pixabay/moritz320

ŠTA ZAKON PREDVIĐA?
Zakonom je predviđeno da se preostali deo duga konvertuje u evre, kao i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto. Kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 odsto plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.

Banka je dužna da na iznos duga primeni kamatnu stopu prema ponudi koja je važila na dan 31. marta 2019. godine, za kredite indeksirane u evrima koji su iste vrste i ročnosti i imaju isti tip kamatne stope kao i stambeni kredit.

Ako je banka na dan 31. marta 2019. godine imala u ponudi stambene kredite indeksirane u evrima, ali nije imala te kredite koji su iste vrste i ročnosti kao stambeni kredit, dužna je da primeni kamatnu stopu sa ročnošću najpribližnijom ročnosti stambenog kredita.

Ako je stambeni kredit ugovoren sa fiksnom kamatnom stopom, a banka na dan 31. marta 2019. godine nije imala u ponudi stambene kredite indeksirane u evrima s tim tipom kamatne stope, dužna je da primeni promenljivu kamatnu stopu koju je, za kredite indeksirane u evrima iste vrste i ročnosti kao stambeni kredit, primenjivala na taj dan.

Kredite u švajcarcima konvertovaće u evro, Foto: Promo

ROKOVI ZA BANKE I ZA KORISNIKE
Banka je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavi korisniku ponudu za zaključenje ugovora o konverziji.

Banka je dužna da svu neophodnu dokumentaciju dostavi korisniku preporučenom pošiljkom, sa povratnicom ili lično u poslovnici banke i da sve to, zajedno sa dokazom o uručenju, čuva u dosijeu korisnika.

U slučaju da prihvati konverziju, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji. Banka potom dostavlja korisniku potpisani ugovor i plan otplate po kursu za konverziju.

U slučaju da korisnik za to vreme ne obavesti banku da prihvata da se izvrši konverzija kredita, otplata kredita se nastavlja u skladu sa ugovorom o kreditu.

Konverzija nema nikakve dodatne troškove, Foto: Telegraf

TROŠKOVI KONVERZIJE KREDITA
Sva sredstva obezbeđenja uspostavljena po osnovu ugovora o kreditu ostaju na snazi, bez potrebe njihovog ponovnog uspostavljanja ili upisa u registre kod nadležnih državnih organa, uključujući i hipoteku i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Sve polise osiguranja života zaključene u vezi sa ugovorom o kreditu ostaju na snazi, bez potrebe njihovog ponovnog izdavanja ili izmene.

U slučaju zaključenja ugovora kojim se vrši konverzija korisnik nema obavezu da obezbedi dodatna sredstva obezbeđenja u odnosu na ona koja su ugovorena ugovorom o kreditu.

Banka ne može od korisnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa sredstvima obezbeđenja iz ovog člana. Troškovi konverzije i umanjenja duga padaju na teret banke koja vrši konverziju. Korisnik ne može snositi nikakve dodatne troškove usled primene konverzije kredita.

Ako je u vezi sa primenom konverzije kredita potrebno izvršiti overu određenog dokumenta ili izmenu, upis ili brisanje određenih podataka u katastru nepokretnosti ili drugom javnom registru javni beležnici su dužni da te usluge pruže bez naknade.

(G. Avalić)

- Izveštaji iz prvog kvartala potvrđuju da je Atlantic Grupa odlično započela još jednu poslovnu godinu. Na svim značajnim tržištima ostvarili smo zavidan rast prihoda od prodaje uz nastavak ulaganja u sopstvene brendove, logističko-distributivne operacije kao i  inovativne poslovne procese. Nastavili smo s prodajom nestrateških poslovnih operacija i ulaganjem u razvoj distributivnog poslovanja, jednako razvojem sopstvenih kapaciteta kao i širenjem portfolija. Dalje smanjenje zaduženosti i značajno niži finansijski troškovi omogućuju nam da se fokusiramo na još ambicioznije planiranje budućeg rasta - istakao je predsednik Uprave Emil Tedeski.

KAFA SE ISTIČE KAO NAJVEĆA KATEGORIJA

Na ukupan rast prihoda od prodaje najviše su uticala Strateška poslovna područja delikatesni namazi s rastom od 14,7 odsto i Pića s rastom od 9,6 odsto. S 31,9 miliona evra prihoda od prodaje i 19,9 posto udela u ukupnim prihodima kafa se ističe kao najveća pojedinačna kategorija.

U distribucijskom poslovanju sva tržišta su ostvarila rast, a najznačajnije je, čak 13,7 odsto, raslo tržište Hrvatske. U ukupnoj prodaji sopstveni brendovi čine 65,8 odsto, brendovi principala u distribuciji 25,3 odsto, a farmaceutski lanac Farmacia učestvuje s 8,9 odsto.

TLA

Atlantik grupa ostvarila je dobre poslovne rezultate, Foto: Promo Atlantic Grupa

NASTAVAK PRODAJE NESTRATEŠKIH POSLOVNIH OPERACIJA I ULAGANJA U DISTRIBUCIJU

Prvi kvartal obeležila je prodaja ostatka Sportske i aktivne prehrane, odnosno brendova Multipower, Champ i Multaben okupljenih u kompaniji Tripoint, dugogodišnjem distribucijskom partneru u ovom segmentu, nemačkoj kompaniji Genuport.  Nastavak je to korporativne strategije dezinvestiranja nestrateških poslovnih operacija, a Atlantic nastavlja s distribucijom brendova sportske i aktivne prehrane u Hrvatskoj, Austriji, Italiji i Srbiji.

Krajem marta Atlantic Grupa je otvorila novi, savremeno opremljen logističko-distribucijski centar kraj Velike Gorice, kojim osigurava adekvatnu logističku podršku dugoročnom razvoju distribucijskog poslovanja. Investicija u izgradnju i opremanje vredna oko 20 miliona evra realizovana je u saradnji s kompanijom Kamgrad, a u prvoj fazi osiguran je skladišni kapacitet od 30.000 paletnih mesta, s mogućnošću modularnog širenja u skladu s poslovnim potrebama.

Potvrda strateške važnosti distribucije dolazi i dodatnim širenjem distribucijskog poslovanja saradnjom s novim principalima, pa je nakon potpisivanja ugovora s nemačkim Hippom u Makedoniji početkom kvartala, na njegovom kraju dogovorena i saradnja s kompanijom Beiersdorf na istom tržištu.

(Telegraf.rs/PR)

U istraživanju naučnička Univerziteta Masačusets utvrđeno je da su osobe koje su rukovale papirom koji se koristi na bankomatima, više od dva sata i bez rukavica, u urinu imale povećan nivo bisfenola A.

Ovo hemijsko jedinjenje koristi se i u papiru za potvrde na bankomatima, POS automatima u supermarketima, što znači da je većina ljudi često u kontaktu sa njim, a to nije bezopasno.

Da stvar bude bizarnija, banke nam uslugu štampanja ovog papira najčešće naplaćuju.

Otrovni su i računi iz POS terminala, Foto: Shutterstock

Bisfenol A su naučnici već ranije povezali sa hormonskim poremećajima, problemima sa začećem i razvojem mozga kod male dece. Za ovu supstancu dokazano je da može da ometa rad endokrinog sistema, da može da izazove alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa, kao i da dovede do teškog oštećenja oka.

Osim što se nalazi na fiskalnim računima i izveštajima sa bankomata, Bisfenol A može se pronaći i u konzerviranoj hrani, nekim tkaninama i u u tvrdoj plastici poput one koja se koristi za bočice za decu. Toksični su i brojevi u redu za čekanje, parking-kartice, putarine i računi za plaćanje u javnom prevozu.

Ne stavljajte fiskalni račun u kesu sa hlebom, Foto-ilustracija: Telegraf

Bisfenol A se sa papira prenosi direktno preko kože. Deo hemikalije se može skinuti sa kože ako ubzo nakon dolaska u dodir sa ovom materijom operete ruke, ali ako to ne učinite odmah, koža apsorbuje bisfenol A.

Zato, ako već morate da uzimate izveštaje sa bankomata, stavite ih u novčanik, najbolje u pregradu koja će biti namenjena samo za fiskalne račune i izveštaje sa bankomata i POS terminala. Takođe, ne stavljajte ih u kese sa hranom, pogotovo ako ćete je jesti u sirovom stanju.

Dok se u EU toleriše maksimum 0,02 odsto ove materije, u našim računima ima je i do 45 puta više - od 0,63 do 0,91 odsto.

(G. Avalić)

Broj pretplatnika u fiksnoj telefoniji i u četvrtom kvartalu 2018. godine nastavlja blago da opada, dok je ostvareni saobraćaj u blagom porastu u odnosu na prethodni kvartal.

Pretplatnici se češće odlučuju za fiksnu telefoniju u okviru paketa (61 odsto), nego za kupovinu samostalne usluge fiksne telefonije (39 odsto).

Foto: Pixabay.com

U RATEL-u za Tanjug kažu da 88 odsto pretplatnika fiksne telefonije čine fizicka lica, odnosno privatni korisnici. Od ukupnog broja pretplatnika fiksne telefonije, kod Telekoma je 81,8 odsto njih, 16,3 odsto je kod SBB-a, dok je udeo ostalih operatora minimalan.

U međunarodnom saobraćaju preovlađuju dolazni pozivi.

Broj pretplatnika paketa usluga u četvrtom kvartalu 2018. godine je u blagom porastu u odnosu na prethodni kvartal i iznosi oko 1,27 miliona, pa su tako najzastupljeniji paketi sa dve usluge, dok su najmanje zastupljeni paketi sa četiri usluge.

Foto: sxc.hu/danjaeger

Najveći broj pretplatnika paketa sa dve usluge koristio je paket koji sadrži širokopojasni pristup internetu i distribuciju medijskih sadržaja (oko 54 odsto), dok je najprodavaniji paket sa tri usluge koji sadrži širokopojasni pristup internetu, fiksnu telefoniju i distribuciju medijskih sadržaja (oko 92 odsto).

Paketi sa četiri usluge, koji sadrže širokopojasni pristup internetu, fiksnu telefoniju, distribuciju medijskih sadržaja i uslugu mobilne telefonije, u poslednjem su kvartalu 2018. godine ponovo postali dostupni za nove pretplatnike, pa je broj pretplatnika ovih paketa u porastu.

Najveći apsolutni rast pretplatnika beleže upravo paketi sa četiri usluge, mada je njihovo učešće u ukupnom broju pretplatnika svih paketa još uvek na relativno niskom nivou, navode u RATEL-u.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prema podacima Eurostata, Malta je po zaposlenju svojih diplomaca evropski prvak. Stopa zaposlenosti diplomiranih studenata u toj državi je čak 94,5 odsto, po čemu je bolja od Nemačke, koja se nalazi na drugom mestu sa 90,9 odsto.

Iza Nemačke slede Holandija sa oko 90 odsto, a posao se brzo pronalazi i u Češkoj, gde ček 89,9 odsto svršenih akademaca dobije posao. U Austriji čak 89,4 mladih ljudi sa diplomom odmah dobije posao posle završenih studija, prenosi B92.net.

Sledi Poljska sa 81,2, pa Slovenija sa 81,6, a čak i susedna Bugarska ima visok procenat, oko 77,7 odsto, dok je u Rumuniji ta brojka 76 odsto.

Prema poslednjem istraživanju iz Brisela, prosek država Evropske unije je u porastu - u 2014. iznosio je 76 odsto, a u 2018. godini 80,2 odsto.

Prema analizi koja je utemeljena na uporednom istraživanju o zaposlenosti mladih sa diplomom stečenom u poslednje tri godine, s druge strane, trećina visokoobrazovanih u dobi od 20 do 34 godine u Hrvatskoj nema posao.

Interesantno je da se na začelju 28 zemalja EU nalaze Italija i Grčka.

Ovakav trend ekonomisti vide u neprilagođenom, tromom i zastarelom obrazovnom sistemu. Ova analiza ne obuhvata Srbiju.

(Telegraf.rs)

Američkim kompanijama je zabranjeno ne samo da kupuju naftu od venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA i njenih podružnica nego i svim pravnim licima u inostranstvu da se koriste američkim bankovnim sistemom za nabavu nafte iz te zemlje.

To je jedna od mera koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp radi rušenja venecuelske vlade i dovodenja na vlast opozicionog lidera Huana Gvaida.

SAD i više od 50 drugih zemalja priznali su Gvaida kao predsednika Venecuele, pošto se on u januaru na mitingu proglasio za privremenog predsednika. Venecuela je krajem 2018. izvozila pola miliona barela na dan u SAD, a tri četvrtine naftnih prihoda su dolazile od američkih kupaca.

Većina zemalja u svetu, uključujući Rusiju i Kinu, i dalje priznaju Nikolasa Madura za legitimnog predsednika Venecuele.

Da potresi na svetskom tržištu mogu da se preliju i na Srbiju nedavno je upozorio i Nebojša Atanacković, jedan od vlasnika AD "Nafta" i predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Atanacković je rekao za Blic da je teško prognozirati koliko bi to poskupljenje moglo da bude, ali ne spori da dešavanja na svetskom tržišu nafte i američke sankcije Iranu i Venecueli koji su veliki proizvođači, mogu negativno da utiču i na cenu goriva na srpskim pumpama.

- Dešavanja u Venecueli mogla bi dodatno da utiču na globalnu cenu “crnog zlata” jer je berza sirove nafte jedna od najosetljivijih, i to ne samo na geopolitička dešavanja, nego i na razne manipulacije i veštačka kretanja. SAD sada imaju značajnu sopstvenu proizvodnju, ali su zato Kina i Indija veliki uvoznici i američke sankcije Iranu mogle bi da pogode svetsko tržište - istakao je Atanacković.

(Telegraf.rs/Tanjug/Blic)

- Kad sam čula da će ovog leta dovesti Srpkinje za sobarice, dala sam otkaz. To je bila kap koja mi je prelila čašu. Nema to, ne daj Bože, veze s nacionalnošću, ratom... Nisu te žene ništa krive. Ali one će raditi za istu platt, a još će im osigurati smeštaj. Kad možeš njima da platiš smeštaj, znači da možeš i nama da podigneš platu! Pa više će ih one koštati nego mi koje živimo ovde. Ma neću više, iz principa. Ne'š me više pravit' budalom – ljutito je Slobodnoj Dalmaciji kazala bivša radnica jednog splitskog preduzetnika, želeći, zbog razumljivih razloga, da ostane anonimna.

Foto: Tanjug/AP/Darko Bandić

Čim je čula kako u hotel, u kojem je provela nekoliko sezona radeći kao sobarica, stiže uvozna radna snaga, pukao joj je film. Prolivala je tamo, kaže, iz meseca u mesec krv, suze i znoj za 63.000 dinara s uključenim putnim troškovima, bez lipe stimulacije nezavisno od većeg opsega posla. Eventualno bi zaradila koju kunu više zahvaljujući radu praznikom, a i to je bio beznačajan doprinos mesečnom prihodu. Jedino što je raslo bio je, kaže, broj svakodnevnih radnih zadataka jer je sobarica bilo premalo.

– Pa kako očekuju da će zadržati žene?! Ne žele da ih zaposle za stalno, a kamoli da im dignu platu, nego i dalje traže jeftinu radnu snagu. I još kukaju kako nema radnika. Čuj, sezonke iz Srbije?! Ma otići će im i one kad iskuse leto u njihovom hotelu. I onda još kukaju kako nema radnika, kako svi odoše u Nemačku – razočarano će Splićanka, koju je nevolja, baš kao i većinu njenih kolegica, naterala na letnje "crnčenje za 4000 kuna" u dalmatinskoj hit-destinaciji.

Foto-ilustracija: pixabay.com, Telegraf

Kako su izgledali njihovi radni dani, posvedočila je jedna njena bivša kolegica i sugrađanka, koja je radila isti sezonski posao na istoj adresi i samoj sebi se zaklela: "Nikad više." Izdržala je, priseća se, nekoliko meseci, a onda je, zbog zdravstvenih razloga, odlučila da kaže "dosta".

- Žene su svakodnevno dolazile, neke bih videla samo nedelju dana i više se ne bi pojavile. Taj posao rade mlade devojke, mahom studentkinje ili mi, žene srednje dobi koje su ostale. Bez stalnog posla, zavisne od sezone. I onda dođeš tamo, ubiješ se i izgubiš volju ikada više raditi taj posao. Nisam tip koji odustaje, ali na kraju sam i ja morala da dignem ruke od svega – rezignirano govori vrteći film unatrag, prisećajući se dana kada je besomučno trčala po splitskom hotelu znajući unapred da je izgubila bitku s vremenom.

Posla je, naravno, bilo previše, a minuta nikad dovoljno.

VIDEO: More plavi Italiju i Hrvatsku! U Veneciji već evakuišu picerije

(Telegraf.rs/Novac.hr)

Marija Sokić je izvršni direktor za finansije u Akcionarskom društvu Elektromreža Srbije.

Od 2006. do 2009 godine bila je menadžer Sektora za upravljanje rizicima Marfin banke, a bankarsko iskustvo sticala je i u Komercijalnoj banci, gde je radila u Sektoru za upravljanje rizicima, saopšteno je danas iz te banke.

Na redovnoj sednici Skupštine akcionara Komercijalne banke su takođe imenovana dva nova člana UO sa mandatom od četiri godine, Dejan Hadžić i Zoran Jović, dodaje se u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ova računica dobija se pomalo uprošćenim tumačenjem činjenice da čak 22 posto Srba potencijalno želi da ode u inostranstvo. Dakle, kada od 7 miliona oduzmete 22 posto, dobijate brojku od 1,54 miliona ljudi.

Najviše onih koji razmišljaju da napuste Srbiju su, logično, mladi od 18 do 29 godina, upravo oni koji treba da započnu svoje karijere i formiraju porodice.

A da ne greše u toj proceni, govori i "fidbek" onih koji su već otišli - 92 odsto ljudi u dijaspori svoj život ocenjuje boljim nego u Srbiji, a kao prednosti navode bolji životni standard, uređenu državu i bezbednost. Čak 90 posto gastarbajtera budućnost svojih potomaka vidi u stranoj državi.

Mnogi ne planiraju da se ikada vrate u domovinu (41 posto), a ostali bi se, izgleda, vratili tek kada dođe vreme za penziju (35 posto).

Omiljene destinacije su zemlje Zapada, ali ima i onih koji imaju drugačije planove (15 posto). U Rusiju bi se odselili svega 2 posto ispitanika.

Anketu je sprovela organizacija "Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju" tokom juna, jula i avgusta prošle godine anketirajući 1.000 građana Srbije i 2.149 onih koji su se iselili u inostranstvo.

NEMAČKA OTVARA VRATA ZA RADNIKE

Ko god je imao mogućnost i želju, iskoristio je pravo na dvojno državljanstvo, bilo da je to hrvatsko, mađarsko ili pak bugarsko ili rumunsko, samo da se dočepa papira Evropske unije. Neki odlaze na studije i vremenom dobijaju radnu dozvolu.

Već sada su povremene profesije u krizi zbog odlaska radnika u inostranstvo, nedostaju nam lekari, vozači i građevinari, upravo one profesije koje su na Zapadu i najtraženije.

Foto: sxc.hu/taniasha

Nemačka će od naredne godine omogućiti svima, bili oni državljani EU ili ne. Tačnije, gazde će biti rešene peripetija oko dokazivanja da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU.

Predviđeno je čak i da bez prethodnog pronalaska posla radnici mogu da uđu u Nemačku sa boravšnom vizom do 6 meseci za vreme dok budu tražili posao.

ŠTETA JE OGROMNA: TEORIJA "DVA KOFERA"

Stručnjaci kažu da je šteta ogromna, između 300 miliona i 1,2 milijarde evra godišnje. Srbija školuje đake i studente koji, nakon završetka škole postaju spremni za strano tržište rada.

Foto: Marko Todorović, Milena Đorđević, Tanjug/Danilo Peternek

Troškovi školovanja nisu uopšte mali, a uzmimo u obzir i činjenicu da plate profesora i nastavnika dolaze od novca koji se zarađuje u privatnom sektoru i potom kroz porez vraća u budžet.

Ako odlazi generacija kojoj je prethodna platila da se školuje, postavlja se pitanje i ko će da školuje buduću generaciju.

Direktor Instituta za razvoj i inovaciju, (instituta koji je i izračunao gorenavedenu štetu) Nenad Jevtović, kazao je ranije za RTS da mladi kada odlaze u jednom koferu odnose ono što je uloženo u njihovo školovanje, a u drugom koferu potencijalni BDP Srbije.

- Srbija u jednog visokoobrazovanog mladog čoveka - kao i njegova porodica, tokom njegovog školovanja uloži 34.500 evra. U tom drugom koferu se nalazi u proseku 19.500 evra - rekao je Jevtović za RTS.

(M. B.)

Prema podacima tog evropskog zavoda za statistiku, u susednoj Crnoj Gori, radna nedelja traje 43,6 sati,  što je čak dva i po sada duže nego u Srbiji. 

I ne samo to, podaci pokazuju da su Crnogorci vredniji ne samo od Srba, već i do Makedonaca i Hrvata.

Prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji traje 40,2 sata. Prema najnovijim podacima Eurostata od 2017. godine, muškarci širom Evrope rade u proseku 41 sat sedmično, dok žene rade 39,3 sata sedmično.

Najduže rade zaposleni u sektoru vađenja ruda i kamena - u proseku 42 sata, dok je najkraća radna sedmica u obrazovanju - 38,1 sat.

U okviru EU, najduža radna sedmica je u Ujedinjenom Kraljevstvu - 42,1 sat. Slede Švajcarska (41,8), Cipar (41,6), Austrija (41,3), Grčka i Portugal (41 sat). Najmanja radna nedelja je u Danskoj, koja je jedina zemlja sa manje od 38 sati nedeljno - 37.8 sati.

Foto-ilustracija: Profimedia

Od zemalja koje nisu članice EU a uključene su u istraživanje, najduža radna sedmica je u Turskoj - 49,1 sat, a sledi Island sa 44.

Tako je ovo istraživanje Eurostata uključilo i četiri zemlje zapadnog Balkana. Radna sedmica je najkraća u Hrvatskoj - 40,4 sati, a sledi Slovenija - 40,9 sati. U Makedoniji je prosečno 42,3 sata nedeljno, a najviše u Crnoj Gori, 43,6 sati sedmično.

VIDEO: Ovakva "optimizacija radne snage" ipak nije preporučljiva

(Telegraf.rs/Eurostat)

Pejzažni arhitekta Jelena i pravnik Aleksandar Stepanić iz Krušedola su jedni od pobednika. Oni su državni posao zamenili sopstvenom farmom koza. Ne samo da se nisu pokajali, već kažu da uživaju dok se svakodnevno igraju stvarajući novu vrednost. Žele da ljudi uživaju u mlečnim proizvodima koje prave, isto onoliko koliko su oni uživali dok su ih proizvodili. Upravo ta želja za promenom života, vidljiv pozitivan stav prema svemu što nas okružuje i potreba da sami kroje svoju sudbinu - dovela ih je do samog finala konkursa "Generator 2.0", a potom i do pobede. Ta pobeda, koju su im doneli glasovi publike, omogućiće im da svoj posao podignu na jednu značajno višu lestvicu.

Do pre nekoliko godina nisu imali nikakvo znanje o stočarstvu i radili su u državnim firmama. Sada u Krušedolu imaju farmu sa 250 koza, a otkupljuju i sa drugih farmi, pa dnevno prerađuju 1.000 litara kozjeg i ovčijeg mleka praveći jogurt, kiselo mleko, sireve, surutku…

Iskren osmeh krasio je Jelenu sve vreme u sredu uveče, tokom proglašenja pobednika. Na ovo značajno veče za njih došla je bez Aleksandra jer je ipak neko mora ostati kod kuće da brine o farmi. Rado je prilazila i ostalim takmičarima, probala njihove proizvode, razmenjivala iskustva, ali i primala savete od drugih. Rado je sa nama razgovarala i o tome kako su ona i suprug siguran, državni posao, pustili niz vodu i uhvatili se i koštac sa privatnim biznisom.

Jelena je sa osmehom primila nagradu/ Foto: Jasmina Stakić

KAKO SU DRŽAVNI POSAO ZAMENILI FARMOM KOZA

Pre nego što je počela da se svako jutro budi sa kozama, Jelena je bila pejzažni arhitetka, a njen suprug pravnik.

- Čini mi se da je to proisteklo iz nekog momenta kada smo želeli drugačiji kvalitet života i nešto više. Kada nam naša moderna obrazovanja i radna mesta nisu više donosili ličnu satisfakciju, niti osećaj da doprinosimo ovoj planeti - priča nam Jelena.

Jelena je rado uživala u proizvodima drugih kandidata/ Foto: Jasmina Stakić

Umeli su i da prepoznaju i priliku koja im se nudila u konkursu "Generator 2.0", koji je pokrenula Societe Generale banka sa partnerima. Takmičenje je namenjeno preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima koji žele da digitalno transformišu svoj biznis.

Osmeh kao zaštitni znak finalne večeri/ Foto: Jasmina Stakić

- Energija i ljubav su razlog zašto smo krenuli u sve ovo i stigli do trenutka u kome smo sada. Naše znanje u nekim oblastima ima svoje limite, koje još nismo prevazišli. Digitalizacija je jedna od njih. Važno je znati šta sve ne znaš i tražiti pomoć u toj oblasti. Mi postojimo 4 godine i osećamo da smo sad došli u taj trenutak kad će nam digitalna transformacija biti velika odskočna daska za unapređenje poslova. Otkad smo saznali da smo osvojili ovu nagradu, šalimo se svaki put kad se desi neki problem. Samo kažemo da će to trajati još samo malo, sad ćemo se digitalizovati, pa ništa više neće biti problem. Bez šale, mnogo smo zahvalni na prilici da se lansiramo u te neke nove svetove za nas - kaže Jelena zadovoljno.

Bračni par Stepanić sada ima ideju da, koristeći onlajn platformu, zajedno sa potrošačima nastavi da unapređuje i inovira svoj brend "Carpe diem".

"VRTLARI" I MODERNI AJVARI, SOKOVI, DŽEMOVI I SLATKO

Pored njih, na proglašenju pobednika u sredu uveče, digitalnu transforamciju osvojili su i "Vrtlari" iz Malog Iđoša i "Centar dr Gifing" iz Beograda, koji su pobedili glasovima žirija.

"Vrtlari" su predstavili svoje slatke proizvode u teglicama i flašama/ Foto: Jasmina Stakić

Vrtlari d.o.o ima zaokružen sistem proizvodnje - od plantaže do stalaže. Preduzeće, koje je zvanično osnovano pre tri godine u Malom Iđošu, proizvodi sokove, džemove, slatko i ajvar u modernom proizvodnom pogonu, koristeći prvoklasne sirovine.

Bračni par Vanja i Branislav Sekulić naglašava da je najvažniji sastojak svih njihovih proizvoda pozitivna energija najplodnijih polja Evrope, stari recepti koji se ne oslanjaju na aditive ili konzervanse, i naporan rad mladih ljudi koji uzgajaju i prerađuju voće i povrće sa puno ljubavi i pažnje.

- Voleli bismo da uvedemo nove softvere, da poboljšamo samo poslovanje naše firme. Istovremeno, želimo da poboljšamo naše marketinške aktivnosti, koje ćemo sprovoditi kako bismo približili svoje proizvode krajnjim kupcima - rekli su Sekulovići o svojoj viziji digitalne transformacije.

BLIŽI KLIJENTIMA U CENTRU DR GIFING

Centar za preventivnu medicinu i program ishrane dr Gifing osnovala je 2003. dr Ana Gifing, kao prvi takve vrste registrovan u Srbiji. To je porodična firma koja se bavi programom ishrane i preventivnom medicinom. Lider je u oblasti nutricionizma, prisutan i na drugim tržištima u vidu franšiza.

- Poboljšana interna komunikacija i unapređivanje poslovanja pozitivno će se odraziti i na odnos koji gradimo sa klijentima, zato nam je potrebna stručna pomoć u ovom procesu - objasnili su svoje motive iz Centra dr Grifing za digitalnu transformaciju.

Centar dr Gifing poznat je i po svojim publikacijama o hrono ishrani/ Foto: Jasmina Stakić

POBEDNICI OSVOJILI VREDNE NAGRADE

Glavna nagrada za sva tri preduzeća je digitalna transformacija njihovog poslovanja. Ona će obuhvatiti celokupnu analizu postojećeg stanja poslovanja i preporuke sa akcionim planom, implementaciju jedne od predloženih preporuka u vrednosti do 5.000 evra, kao i marketinški preobražaj i medijsku kampanju.

Tim transformatora koji će sprovoditi digitalnu transformaciju u drugoj polovini ove godine sačinjen je od predstavnika Sosijete ženeral banke, ICT Hub centra za tehnološko preduzetništvo i IT kompanija partnera konkursa (Codetribe, TeleGroup, Symphony, Quantox, M&I Systems, Mainstream, Digital Worx) uz superviziju Senada Kulenovića, konsultanta za digitalnu transformaciju, dok će marketinški preobražaj i medijsku kampanju sprovoditi agencije Publicis i Direct Media.

ŠTA JE "GENERATOR"

"Generator" je jedan od najznačajnijih projekata kojim Societe Generale banka u Srbiji podstiče kulturu inovacija, preduzetništvo i inovativno poslovanje. Prvi ciklus konkursa, održan je krajem 2017. godine, uz nagradni fond za najbolje preduzetničke inovacije u ukupnom iznosu od milion i po dinara. U prošloj godini sproveden je i Generator Fluo, konkurs za najbolje studentske preduzetničke inovacije, a pobednici su imali priliku da provedu sedam dana u inovativnom tehnološkom habu Societe Generale Grupe u Parizu.

Na takmičenje Generator 2.0, pokrenuto krajem prošle godine, prijavilo se 116 malih i srednjih preduzeća, od kojih je 20 prošlo u sledeću fazu. Polufinalisti su prošli kreativne radionice i sa Generator 2.0 timom stručnjaka radili na definisanju daljeg pravca njihovog poslovanja, prepoznavanju novih poslovnih prilika i sticanju različitih veština potrebnih za razvoj biznisa u digitalnoj ekonomiji. Zatim je usledila faza glasanja na sajtu tokom koje je sakupljeno više od 23.000 glasova i odabran jedan pobednik koji je direktno osvojio digitalnu transformaciju - Carpe Diem.

Svi pobednici na jednom mestu, s leva na desno: Carpe diem, Vrtlari, Centar dr Gifing/ Foto: Jasmina Stakić

"POMOĆI ĆEMO LJUDIMA KOJI IMAJU IDEJE"

- Ja sam uneo u ovaj projekat jednu ličnu emociju i veoma sam ponosan na ovo što radi naša banka, zato što je to nastavak nekih aktivnosti kojima smo želeli da probudimo novi duh, da pokrenemo nove ideje, da postaknemo preduzetništvo i da pomognemo svima onima koji žele da idejama menjaju svoj život, da menjaju svet oko sebe i da menjaju ovaj svet u kome živimo. Zadatak je veliki, to ne možemo sami. Zato ćemo pomoći ljudima koji imaju ideje da te ideje i ostvare uz našu logističku, materijalnu i marketinšku podršku - rekao je predsednik UO Societe Generale banke, Goran Pitić.

- Societe Generale banka pruža podršku onima koji imaju inovativne, preduzetničke ideje jer duboko verujemo da budućnost leži u idejama i da moramo jedni druge inspirisati, podržati resursima koje imamo i omogućiti im da iznesemo te dobre ideje na površinu. Oduševljavaju me svi oni koji i u banci pokušavaju da promene način razmišljanja u jednom konzervativnom bankarskom sistemu. Ja mislim da smo to uspeli i da smo u vodećem krugu banaka koje su uspele da podstaknu aktivnost i razviju nove ideje i što je još važnije: da mnoge od tih ideja stavimo u realizaciju - dodao je Pitić i naglasio da je fasciniran time što smo svi dobili jednu novu šansu u svetu, u vidu digitalne transformacije.

- I zato kažem našim pobednicima: imaćete od nas logističku, materijalnu i podršku za marketing. Ponosni smo što je i ovaj "Generator 2.0" podstakao veliki broj ideja koje se danas nalaze ovde. Ja vam želim puno uspeha - poručio je Pitić okupljenim finalistima.

(Telegraf.rs)

Zokom uskršnjih i prvomajskih praznika radno vreme trgovinskih lanaca, tržnih centara, pijaca i pošta biće izmenjeno, a parking će u zonama biti besplatan.

Tokom praznovanja Uskrsa, od danas do 29. aprila, dežuraće 74 pošte širom Srbije, dok će Glavna pošta u Beogradu u Takovskoj 2, i pošte na graničnim i administrativnim prelazima raditi bez prekida.

MARKETI, SUPERMARKETI

Prodavnice prehrambene robe (hipermarketi i supermarketi) u ponedeljak, 30. aprila, moraju da rade najmanje od devet do 18 sati. U utorak, 1. maja, radnje mogu biti zatvorene, dok u sredu moraju raditi najmanje od devet do 12 časova. Tržni centri u prestonici radiće nepromenjeno.

Prodavnice "Lidl" će danas, na Veliki petak, raditi skraćeno do 18 sati, u subotu će raditi normalno, dok će na Uskrs biti zatvorene. U ponedeljak će raditi normalno, dok će na Praznik rada, 1. maja, raditi skraćeno, do 14 sati, a već 2. maja uobičajeno.

Objekti "Maksi", "Šop end go" i "Tempo" danas rade do 18 sati, dok u nedelju, 28. aprila, na Uskrs, neće raditi.  Svi "Roda", "Idea" i "Merkator" hipermarketi u subotu, ponedeljak i utorak radiće uobičajeno, dok će u nedelju biti zatvoreni.

Tržni centri "Delta siti", "Ušće" i "Big fešn" biće zatvoreni na Uskrs, dok će na Veliki petak, raditi do 18 sati. U ponedeljak, 29. aprila, kao i za 1. i 2. maj, radiće redovno, od 10 do 22 sata.

Foto: Pixabay.com

PIJACE

Beogradske pijace imaće prilagođeno radno vreme tokom vaskršnjih i prvomajskih praznika, dok će u petak i subotu, 26. i 27. aprila, kao i u sredu i četvrtak, 1. i 2. maja, raditi uobičajeno, saopšteno je iz JKP „Gradske pijace”. Zelene pijace u nedelju, 28. aprila, na Vaskrs neće raditi, osim pijaca „Zemun”, „Dušanovac”, „Banovo brdo”, „Bele vode”, „Gornja varoš” i „Palilula”, koje će raditi od 6 do 13 časova, dok će u ponedeljak, 29. aprila, sve zelene pijace raditi skraćeno od 6 do 13 časova.

Garaža na pijaci „Zeleni venac” za Vaskrs, 28. aprila, neće raditi, dok će ostalih dana raditi uobičajeno od 6 do 21 čas. Otvoreni tržni centar Novi Beograd - „Buvljak” neće raditi 28. i 29. aprila, a ostalih dana radiće u uobičajenom radnom vremenu od 8 do 20 časova. Na pijaci „Dušanovac” prodaja iz vozila neće biti vršena 28. aprila, dok će ostalih dana ovaj deo pijace raditi uobičajeno od 22 do 6 časova. Parking na pijaci „Dušanovac” radiće 28. aprila od 7 do 19 časova.

„Pijaca za promet starih stvari i robe sa greškom - Miljakovac” neće raditi 28. i 29. aprila, dok će ostalih dana raditi od 6 do 19 časova. Tržni centar „Krnjača” - cvetna pijaca neće raditi 28. aprila, dok će ostalih dana raditi uobičajeno od 11 do 8 časova narednog dana. Za vreme uskršnjih i prvomajskih praznika, parking na pijaci „Zemun” radiće u redovnom poslovnom radnom vremenu od 00 do 24 sata.

Foto: Telegraf

POŠTE

Pošte Srbije su danas saopštile da će tokom uskršnjih praznika, od 26. do 29. aprila dežurati 74 pošte širom Srbije, dok će Glavna pošta u Beogradu, u Takovskoj 2, i pošte na graničnim i administrativnim prelazima raditi non-stop.

U dane Međunarodnog praznika rada - 1. maja, u sredu i četvrtak, 1. i 2. maja radiće 48 dežurnih pošta, od kojih će neizmenjeno raditi glavna pošta u Beogradu, i pošte na graničnim i administrativnim prelazima.

PARKING

Tokom predstojećih praznika, uskršnjih, od petka do ponedeljka, od 26. do 29. aprila, i prvomajskih, u sredu i četvrtak, "Parking servis" neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima grada.

Sve javne garaže, posebna i SMS parkirališta biće neprekidno otvoreni za vreme praznika i radiće po uobicajenom sistemu naplate, kao i Služba "pauk". Tih dana, biće zatvorene i poslovnice Korisničkog servisa u ulicama Takovska 31, Kraljice Marije 7 i Mileševska 51.

U utorak, 30. aprila, i od petka, 3. maja, Služba parking kontrole i poslovnice Korisničkog servisa radiće po ustaljenom radnom vremenu.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

APOTEKE

Dežurne apoteke koje inače rade nonstop, otvorene su i tokom praznika: "Sveti Sava", Nemanjina 2; "Prvi maj", Kralja Milana 9; "Bogdan Vujošević", Goce Delčeva 30; "Zemun", Glavna 34 i "Gornji grad" Dr Đorđa Kovačevića 27, Lazarevac. Većina privatnih apoteka radiće redovno tokom praznika.

PREVOZ

Ukoliko ste planirali da uživate u Beogradu, a nemate automobil, dobro je znati i da će taksisti voziti po drugoj tarifi, dok će GSP saobraćati po nedeljnom redu vožnje

(Telegraf.rs)

- Ponosna sam što mogu da izjavim da je godina za nama, jedna od najuspešnijih godina za Sberbanku u Srbiji. Tokom 6 godina koliko poslujemo na srpskom tržištu, beležimo konstantan i kontinuiran rast u svim segmentima poslovanja. Posebno mi je zadovoljstvo što, zahvaljujući inovativnim i jedinstvenim proizvodima i izvrsnoj usluzi, baza naših klijenata je iz godinu u godinu sve veća i stabilnija - izjavila je predsednica Izvršnog odbora Sberbanke, Marijana Vasilescu.

Sberbank je tokom 2018. godine ostvarila neto prihod od kamata u iznosu većem od četiri milijarde dinara dok je ukupan neto prihod od naknada nešto veći od 1,4 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Učešće prihoda od naknada u ukupnim prihodima je takođe u znatnom porastu u odnosu na 2017. godinu i iznosi 26 odsto.

U okviru poslovanja sa stanovništvom, Sberbank Srbija dodatno je ojačala i obogatila svoju ponudu u oblasti partnerstva, razvoja kartičnog poslovanja i digitalnih proizvoda i usluga. Opsežna anketa o zadovoljstvu klijenata koju je Sberbank Srbija sprovela tokom 2018. godine potvrdila je veoma visok nivo zadovoljstva klijenata. Čak sedam od deset ispitanika je spremno da preporuči usluge Sberbanke, što ovu banku stavlja na prvo mesto na srpskom tržištu.

- Partnerstva su jedna od najvećih komparativnih prednosti naše banke. Biti deo najvećeg programa lojalnosti u regionu kao što je „Super Kartica” za nas je odlična osnova za postizanje snažnih poslovnih rezultata u segmentu poslovanja sa stanovništvom. Uspeh u ovom segmentu, naravno, bio je rezultat i veoma uspešne saradnje sa kompanijom NIS na zajedničkom projektu „Sa nama na putu”, koji je u proteklih godinu dana doneo odlične rezultate, a proglašen je i za najinovativniji bankarski proizvod u Srbiji - dodala je gospođa Vasilescu.

Konkurentne, transparentne i prilagođene ponude kredita dovele su do povećanja ukupnog kreditnog portfolija Sberbank. Obim kredita na dan 31.12.2018. godine iznosio je čak 80.9 milijardi dinara, što je značajno povećanje u odnosu na 2017. godinu.

Ukupan iznos depozita stanovništva na dan 31.12.2018. godine iznosio je 47,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 21 odsto. Ovakav rezultat očigledan je pokazatelj sve većeg poverenja koje klijenti imaju u banku. Takođe, stalni rad na unapređenju proizvoda i usluga rezultirao je rastom kredita stanovništvu za 14,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom 2018. godine Sberbank Srbija nastavila je trend snažne migracije korisnika iz ekspozitura na digitalne kanale. Tako je u segmentu fizičkih lica broj korisnika koji su se registrovali za ove servise povećan za čak 52 odsto. Istovremeno, broj korisnika koji su aktivni na digitalnim kanalima povećan je za 50 odsto. Najveći rast je ostvaren u korišćenju mobilne bankarske aplikacije, koja je po istraživanjima korisničkog iskustva, najbolje ocenjeni proizvod banke, a gde je broj klijenata koji aktivno koristi aplikaciju povećan za čak 107 odsto.

U sektoru malih i srednjih preduzeća zabeleženo je povećanje nivoa depozita od 38,8 odsto, dok je evidentirani rast u sektoru velikih korporativnih klijenata iznosio 11,7 odsto.

Sberbank Srbija je na domaćem tržištu prepoznata kao most između srpskih i ruskih kompanija, što je rezultat značajnog učešća u spolјnoj trgovini sa Rusijom od čak 20 odsto.

Adekvatnost kapitala se iz godine u godinu poboljšava i na dan 31.12.2018. godine iznosila je 28.6 odsto, jednostavno ispunjavajući sve regulatorne zahteve.

Ključni rezultati ostvareni tokom 2018. godine:

- Ukupan iznos depozita od klijenata 87,9 milijardi dinara, što je povećanje od 15,6 milijardi dinara.

- Krediti klijentima iznose 85,9 milijardi dinara, sa značajnim poboljšanjem kvaliteta portfolija zahvaljujući smanjenju problematičnih kredita od 9,2 odsto.

- Broj klijenata bio je 776, što je za 17 odsto više nego u 2017. godini.

- Učešće Banke u ukupnoj spolјnoj trgovini sa Rusijom dostiglo je 20 odsto.

- Realizovan rast neto prihoda od naknada iznosio je 16 odsto.

- Ukupna aktiva iznosila je 121,6 milijardi dinara, uz rast od skoro 5 odsto.

(Telegraf.rs/ PR)

Kreirana je u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika" koji NALED realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje - GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. Pored portala www.sezonskiradnici.gov.rs poslodavci će sada imati još jedan efikasan alat za registraciju sezonaca, a radnici mogućnost da na telefonu provere da li su prijavljeni.

- Mobilna aplikacija učiniće pojednostavljenu proceduru angažovanja još pristupačnijom jer su istraživanja pokazala da dve trećine korisnika prednost daje aplikacijama u odnosu na web portale kao ugodnijim za korišćenje, a tri od četiri internetu najčešće pristupa preko telefona. Od aplikacije „Sezonski radnici“ zato očekujemo da poveća broj poslodavaca koji u svega par klikova, unosom JMBG-a, datuma kada će radnik raditi i odabirom vrste posla, na legalan način mogu da obezbede pomoć u poljoprivrednim radovima. Za prva tri meseca primene pojednostavljenu proceduru već je koristilo 70 poslodavaca – kaže predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.

Podaci sistema za elektronsku prijavu pokazuju da je od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano 2.987 sezonskih radnika koji su prijavom ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Za njih je plaćen porez u iznosu od 4,2 miliona dinara, kao i gotovo 12 miliona dinara doprinosa.

Sezonci su dosad angažovani u 95 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla, najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su vezani za čišćenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Interesantno je da je među 70 poslodavaca, sezonce angažovalo i 17 fizičkih lica.

Printskrin: Google play

Aplikacija Sezonci pruža mogućnost jednostavnog, lakog i brzog prijavljivanja i odjavljivanja sezonskih radnika od strane pravnog ili fizičkog lica koji su se prethodno registrovali na portalu www.sezonskiradnici.gov.rs.

Putem aplikacije Sezonci može se izvršiti uvid u mesečnu evidenciju angažovanja sezonskih radnika, dodeliti ovlašćenja za prijavu i odjavu sezonskih radnika, prijaviti i odjaviti sezonske radnike, izvršiti uvid u podnete poreske prijave.

Pristup elektronskim servisima Poreske uprave putem aplikacije Sezonci vrši se uz pomoć QR koda, koji je potrebno očitati sa portala. Putem aplikacije Sezonci nije moguće elektronsko plaćanje poreskih obaveza.

Pomoć u korišćenju aplikacije i portala, poslodavci i sezonski radnici mogu da potraže u servisnim centrima koji su dosad formirane u 83 lokalne samouprave. Njihovo uspostavljanje i obuku zaposlenih sprovodi NALED u okviru istog projekta. Samo u martu organizovano je 30 obuka na kojima je učestvovalo 604 zaposlena u lokalnim samoupravama i poslodavaca i nove obuke su planirane do uspostavljanja svih predviđenih servisnih centara.

Mobilna aplikacija „Sezonski radnici“ od 1. aprila dostupna je za preuzimanje na Google play store-u na linku, a uskoro će biti na raspolaganju i vlasnicima telefona sa IOS operativnim sistemom

Zarada za leto i do 200.000 dinara

Dnevnica sezonaca na poljoprivrednim poslovima ide i do 4.000 dinara, a manje dnevne zarade od 2.000 dinara nema. Iako se poslodavcima plaćanje sezonskih radnika nekada ne isplati, dnevnice nikada nisu bile više upravo zbog manjka radnika.

Za kopanje zemlje dnevnica se kreće od 2.500 do 3.000 dinara, što je ove sezone jedan od plaćenijih poljoprivrednih poslova. Još više se plaćaju rezači voća i vinove loze, čiji dan rada košta od 3.000 do 4.000 dinara. Na najučestalijim poljoprivrednim poslovima u ovom delu Srbije, a to su sređivanja malinjaka ili kupinjaka, dnevno se zaradi najmanje 2.000 dinara, a kada počne berba vlasnici gazdinstava će sezoncima obezbeđivati obrok i prevoz, što visinu dnevnice podiže na 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici takođe će moći da zarade 2.000 dinara na dan.

Ako neko uspe da nađe posao sa najvećom dnevnicom od 4.000 dinara, za mesec dana mogao bi da zaradi 80.000 dinara, a za tri letnja meseca i više od 240.000.

(Telegraf.rs)

Abigejl Dizni kritikovala je Igerovu platu u nekoliko objava na Tviteru.

Bob Iger prošle godine zaradio je skoro 66 miliona dolarana čelu "Diznija" Foto: Profimedia

Igerova plata od prošle godine bila je 1.424 puta veća od prosečne plate Diznijevih radnika, koja je iznosila 46.127 dolara, prema istraživanju Ekvilara.

Njegova plata uvećana je za iznose takozvanih dugoročnih podsticaja a koji su povezani sa produžetkom ugovora, objavljenog kad i kupovina većeg dela kompanije "21st Century Fox". Ove godine njegov kompenzacijski paket vredi 35 miliona dolara, piše CNN.

Foto: disney.com

-  Kad je dobio bonus prošle godine, izračunala sam i shvatila da je mogao lično, iz svog džepa, svakome od radnika u Diznilendu da poveća platu za 15 posto i još uvek bi mu ostalo 10 miliona dolara - rekla je na jednom događaju, prenosi Nedeljnik.

Dodala je da njegova plata ima "korozivni uticaj na društvo".

- Postoji tačka u kojoj jednostavno previše toga ide u vrh sistema, klasi ljudi – žao mi je, ovo je radikalno – imaju previše novca - rekla je.

Prošle godine Dizni je potpisao ugovor sa sindikatima koji bi minimalnu platu povećao na 15 dolara po satu i to do 2021. godine.

Foto: Pixabay.com

Iako je to dvostruko više od državne minimalne plate od 7,25 dolara po satu, Abigejl se na Tviteru pitala zašto kompanija koja je profitabilnija nego što je ikad bila ne može da plati ljudima više, i time "bar poštuje njihovo dostojanstvo"”.

Već ranije je Abigejl izjavila da su plate CEO-a previsoke.

- Ako vam je plata šefa 700, 600, 500 puta veća od one prosečnog radnika, niko na zemlji, ni sam Isus Hrist, nije vredan 500 puta više od prosečne plate svog radnika - dodala je.

Dizni je branio Igerovu platu, dodajući da se "90 procenata nje bazira na učinku".

(Telegraf.rs/Nedeljnik)

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Nenad Popović, potpisao je tri sporazuma sa kineskom kompanijom China road and Bridge Corporation (CRBC) kojima se stiču uslovi za početak radova na realizaciji projekta Srpsko-kineskog industrijskog parka u Borči. U Pekingu, na forumu "Pojas i put", je i ekipa Telegrafa koja će direktno izvešatavti sa ovog velikog događaja. 

Potpisani su Ugovor o razvoju projekta, Ugovor o osnivanju zajedničke kompanije, kao i poslovni plan Srpsko-kineskog industrijskog parka koji će se prostirati na 320 hektara u Borči u Beogradu.

- Očekujem da radovi na izgradnji parka otpočnu do kraja ove godine. Zahvalan sam svim kolegama u Vladi Republike Srbije, kao i našim kineskim partnerima, što smo vodili ove pregovore efikasno i što na kraju tog procesa imamo vidljiv rezultat - rekao je Popović i dodao da će se Industrijski park graditi u tri faze i da će u izgradnju biti uloženo preko 300 miliona evra.

On je ukazao da će se u Parku graditi industrijski i poslovni objekti, a da će, pored tradicionalnih grana privrede, akcenat biti stavljen na razvoj inovacija i visokih tehnologija.

Potpisivanje sporazuma, Foto: Telegraf

- Želimo da u Beograd privučemo visokotehnološke kompanije iz Kine i celog sveta. Već sam o tome vodio razgovore u Kini i zadovoljan sam jer već sada više od 40 kineskih kompanija pokazuje spremnost da u našem industrijskom parku započne proizvodnju. Očekujemo da će u budućnosti u Parku raditi preko hiljadu kompanija različitih profila, koje će zaposliti više od 10 hiljada ljudi - rekao je Popović.

On je istakao da realizacijom projekta Srpsko-kineskog industrijskog parka u Borči, Srbija postaje jedan od ključnih tehnoloških partnera Kine u okviru inicijative ”Pojas i put”.

- Pored toga što dugoročno učvršćuje našu bilateralnu saradnju sa Kinom, ovaj projekat doprinosi podizanju kapaciteta Republike Srbije u oblasti inovacija, IT i digitalne ekonomije u globalnim okvirima, i utiče na ostanak mladih inženjera i naučnika u Srbiji - rekao je ministar.

Popović je istakao da je projekat Srpsko-kineskog industrijskog parka u Beogradu zajednička ideja i vizija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kine Si Đipinga, bez čije podrške, prema njegovim rečima, ne bi bilo moguće ostvariti napredak u pregovorima srpske i kineske strane.

VIDEO: Potpisivanje sporazuma o infrastrukturnim projektima između Srbije i Kine

(Telegraf.rs)

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, kao član državne delagacije boravi od 24. do 27. aprila 2019. godine u zvaničnoj poseti Kini, gde je potpisala više sporazuma o saradnji Srbije i NR Kine. U Pekingu, na forumu "Pojas i put", je i ekipa Telegrafa koja će direktno izvešatavti sa ovog velikog događaja. 

Foto: Telegraf

Najveća novina je da je tokom ove posete potpredsednica Mihajlović sa Ministarstvom trgovine Narodne Republike Kine potpisala dokument o osnivanju Grupe za investicije. Reč je o novom telu kojim će predsedavati potpredsednica Mihajlović, u kome će biti predstavnici Srbije i Kine koji će se baviti svim zajedničkim projektima dve zemlje u infrastrukturi i industriji.

Osim memoranduma o osnivanju radne grupe za investicionu saradnju Srbije i NR Kine, potpredsednica Vlade potpisala je i sporazum koji se odnosi na nastavak izgradnje Obilaznice oko Beograda, deonica od Bubanj Potoka do Pančeva, sa konzorcijumom kineskog “Power Construction Company of China” i azerbejdžanskog “Azvirta”.

Sa istom kineskom kompanijom Mihajlovićeva je potpisala Merorandum o saradnji u vezi realizacije projekta “Beogradski metro”. Takođe je potpisala i Protokol o saradnji na projektovanju i izvođenju radova na izgradnji brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma (Fruškogorki koridor) sa kompanijom China Road and Bridge Corporation.

Foto: Telegraf

Potpisan je i Ugovor sa kineskom Eksim bankom o kreditu za gradnju deonice auto-puta od Preljine do Požege. Ovim ugovorom omogućiće se nastavak izgradnje Koridora 11 koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom. Mihajlovićeva je takođe potpisala i Opšti ugovor za rekonstrukciju i modernizaciju deonica pruge na Koridoru X, deonice Beograd-Niš-Preševo-Državna granica sa Republikom Severnom Makedonijom, između Vlade Republike Srbije, “Infrastrukture železnice Srbije” i kineske kompanije “China Road and Bridge Corporation“ (CRBC).

Pored toga, potpredsednica Mihajlović je potpisala i Sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

Vrednost projekata Srbije i Kine

Vrednost projekata Srbije i Kine u oblasti saobraćajne infrastrukture iznosi oko 7,5 milijardi evra, od toga su 1,5 milijardi evra projekti u toku (Surčin - Obrenovac, Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, Preljina-Požega, Obilaznica oko Beograda, Sektor B; pruga Beograd - Stara Pazova). Više od 6 milijardi evra su projekti u fazi pripreme i potencijalni projekti (između ostalog, pruga Novi Sad – Subotica-državna granica, Novi Beograd – Surčin, Fruškogorski koridor, deonica Požega – Boljare, Obilaznica oko Beograda, Sektor C, pruga Beograd – Niš – Preševo, kao i potencijalni projekti Luka Beograd i Beogradskog metroa).

VIDEO: Potpisivanje sporazuma o infrastrukturnim projektima između Srbije i Kine

(Telegraf.rs)

Kako se navodi u dopisu YUTA je o ovoj pojavi obaveštena od većeg broja organizatora putovanja a uvidom u Opšte uslove putovanje objavljene na zvaničnoj prezentaciji ove agencije " utvrdili smo obmanjujuće informacije za putnike - dovođenje u zabludu i to u članu 17. gde se spominje ugovorena Arbitraža YUTA, kao i članu 12. gde se pominje da agencija ima YUTA Garanciju putovanja".

- U cilju zaštite putnika ali i svih kolega koji odgovorno rade svoj posao pa i autoriteta Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije - YUTA, obaveštavamo javnost da agencija Magdalena travel nije članica naše asocijacije, da nema YUTA Garanciju putovanja, kao i da nije sa nama ugovorila YUTA Arbitražu - saopšteno je iz YUTA.

Magdalena travel nema YUTA garanciju putovanja, Foto: yuta.rs

Ova asocijacija moli sve putnike da isključivo posredstvom web sajta www.yuta.rs provere koje agencije se nalaze u sistemu zaštite putnika YUTA Garancija putovanja.

O primećenim nepravilnostima kod Magdalena travel-a YUTA je obavestila nadležne u Sektoru turističke inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, navodi se u saopštenju koje je potpisao Aleksandar Seničić, direktor YUTA.

(Telegraf.rs/Tanjug)

To udruženje osnovano je na inicijativu japanskih kompanija koje posluju u Srbiji, a uz podršku ambasade Japana.

Udruženje broji 33 člana, među kojima su japanske firme i kompanije iz Srbije koje sa njima tesno sarađuju.

Vučević je rekao da je Novi Sad izuzetno podsticajno poslovno okruženje i da je prioritet novosadske administracije dovođenje investicija i otvaranje novih radnih mesta, te razvoj ekonomije koji doprinosi povećanju standarda života građana.

Japanski ambasador i gradonačelnik Novog Sada - Foto: Radivoj Hadžić

Kao velike potencijale Novog Sada, Vučević je istakao IT sektor i turizam koji se ubrzano razvijaju.

Ambasador Marujama čestitao je Novom Sadu na prestižnoj tituli Evropske prestonice kulture za 2021. godinu, i naglasio da mu takva zasluga itekako pripada.

On je takođe rekao da je Novi Sad izuzetno ekonomski razvijena zajednica, veoma povoljna za ulaganje.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Cene, Ilustracija: Telegraf

Da li zbog afričke kuge, ili zbog nadolazećeg Uskrsa, tek svinjsko meso u svim svojim oblicima poskupilo je poslednjih nedelja za stotinak dinara po kilogramu.

Dok smo pre mesec dana kilogram mesa mogli da nađemo i za manje od 400 dinara, danas cene mahom prelaze 500, dok je za kvalitetnije komade mesa, poput filea i otkoštenog karea, potrebno izdvojiti i blizu 700 dinara, koliko smo navikli da dajemo eventaulno za junetinu.

Jedni za ovakvu situaciju krive afričku kugu, koja na globalnom nivou pravi probleme proizvođačima, jer je svinjski fond desetkovan u brojnim državama zbog obaveze ubijanja zaraženih životinja.

Cene svinjetine porasle su i na evropskom nivou za 30 odsto, pa je samo bilo pitanje vremena kada će talas poskupljenja stići i do nas.

Sa druge strane, u Srbiji cena mesa tradicionalno skače uoči uskršnjih i prvomajskih praznika, a ako uzmemo u obzir da će uskoro i Đurđevdan, ne čudi nas što su cene otišle u nebo.

Agroekonomista Drago Cvijanović objašnjava da su svi prehrambei proizvodi u stalnim promenama cena na gore i dole.

- Prodavci koriste praznike da podignu cene, to nije ništa novo. Svi znamo da su prasići i jagnjići pred 1. maj i Uskrs najskuplji. Čim je velika potražnja, a manja ponuda, cena se pomera na gore. Sigurno deo "krivice" snosi i afrička kuga, ali je činjenica da trgovci prave iskorake za praznike kako bi skinuli malo kajmaka, jer znaju da će tada i oni sa najmanjim primanjima dati novac za meso - objašnjava on.

I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, mesari objašnjavaju da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinim delovima naše zemlje i 190 dinara.

- Povećana je tražnja, pa je veća i cena, to je normalno. Već polovinom maja doći će do stabilizacije cena, jer su sada porasle cene samo svežeg mesa, dok su cene prerađevina ostale iste - priča Goran M, vlasnik jedne beogradske mesarske radnje.

(G. Avalić)

Ukupno je u Srbiji 569 hiljada gazdinstava, a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 odsto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, više od 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata sada je 128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar, s tim da je prosek za porodična gazdinstva 5,4, a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada. Prema prvim rezultatima Ankete, 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji "se bavi stočarstvom" što je 80 odsto gazdinstava, a stoka se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 881 hiljade goveda najviše ih se, 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini 29 odsto, a u regionu Beograd šest odsto, dok se ukupno od 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini, a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada, a sa milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije. U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina. 

Imamo sve manje poljoprivrednih gazdinstava, Foto: Privatna arhiva

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova. Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica. Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina, a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Direktor RZS Miladin Kovačević naglasio je da je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finansijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Eurostata, a podatke je sa 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara. Konačni rezultati Ankete biće objavljeni na službenom vebsajtu RZS do 30. juna, a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Letovi će se obavljati dva puta nedeljno,  u početku sredom i nedeljom, a od 16. septembra  leteti ponedeljkom i petkom između Niša i Malmea. I vreme polaska će se razlikovati: do sredine septembra sa aerodroma ,,Konstantin Veliki” poletaće se oko 10.55h, dok će polasci ponedeljkom i petkom biti popodne, oko 17.30h.

Malme za 35 evra Foto: Pixabay/ daniel4021

Najkraći letovi između Niša i Malmea bi trebalo da traju oko dva sata i 25 minuta, a cena avio karata je 35 evra, sa svim troškovima u jednom pravcu.

Linija Niš Malme je prvobitno pokrenuta 25. juna 2015. godine, a ona je obustavljena 7. januara 2019.

Prva linija koju je ova avio kompanija pokrenula iz Niša je bila baš za Malme, a Wizz Air takođe obavlja letove iz Niša za Beč, Basel–Mulhouse-Freiburg, Dortmund i Memmingen.

(Telegraf.rs)

Tokom 2018. godine najveći uvoznici soje iz Srbije bili su Rusija, Nemačka i Rumunija. Gotovo trećinu ukupnog izvoza od 70.078 tona ove uljarice obezbedile su kompanije iz MK Group sistema.

Godina za nama je rekordna po pitanju izvoza pšenice - čak 1.202.317 tone. MK Group, sa svojim članicama je u samom vrhu pšeničnih izvoznika, sa zajedničkim izvozom od gotovo 200,000 tona u zemlje regiona, ali i u Rumuniju, Austriju i Italiju.

Pored izvoza sirovina, MK Group prednjači i po pitanju izvoza gotovih proizvoda od pšenice. Izvoz brašna Srbije tokom 2018. godine, iznosio je 176.112 tona. Od 98 izvoznika iz naše zemlje, lidersku poziciju, sa više od 22.000 tona drži Žito Bačka Kula koja takođe posluje u okviru MK Group sistema.

- Agroglobe ove godine proslavlja jubilej - 15 godina postojanja, tokom kojih je izrastao u jednog od najvećih izvozno orijentisanih firmi iz domena agro poslovanja - rekao je Božidar Kostić.

- Ponosan sam na ostvarene rezultate. Posebno sam zadovoljan što nismo ostvarili samo najveći izvoz sirovina već i gotovih proizvoda. Ovakva izvozna strategija nije značajna samo za našu grupaciju već i za celu državu koja na ovaj način generiše veći BDP - istakao direktor Agrogloba koji posluje u sastavu MK Group.

Kukuruz i pšenica su strateški važne kulture za razvoj agrara u Srbiji. Ove dve žitarice predstavljaju samo deo useva Agrarne divizije MK Group, koja samostalno obrađuje više od 15 različitih useva na 27.000 hektara zemlje. Od ukupne površine koju obrađuje MK Group 40% je pod sistemima za navodnjavanje, što je značajno iznad proseka u Srbiji.

(Telegraf.rs/ PR)

Cilj sastanka je bilo dalje unapređenje bilateralne saradnje dva regulatorna tela, koja se zasniva na ranije zaključenom Memorandumu o razumevanju.

- Strane su se dogovorile da razmenjuju materijale i informacije o PND-u (Pravila nediskriminativnog pristupa) za telekomunikacione i poštanske usluge, razvoju univerzalnih telekomunikacionih usluga, kao i da počnu zajednički rad na ukidanju rominga između Rusije i Srbije - navodi se u saopštenju.

Dogovor je postignut tokom sastanka Golomolzina i rukovodstva Agencije za regulisanje elektronskih veza i poštanskih usluga Srbije Vladica Tintera.

Strane su razgovarale i o perspektivama dalje saradnje.

Trenutna cena odlaznog poziva u romingu iznosi oko 240 dinara po minuti, a dolaznog 72. Slanje sms poruke košta 36 dinara, a za 100 kilobajta interneta račun se uveća za 108 dinara.

(Telegraf.rs/Sputnik)

Preostalih 17 centralnih banaka u evrozoni prekinulo je štampanje te novčanice još u januaru, podseća Rojters.

Evropska centralna banka je 2016. donela odluku da u novoj seriji novčanica sa pojačanim bezbednostnim karakteristikama više ne bude i ona najveća od 500 evra.

Nadležni se nadaju da će ukidanje ove novčanice doprineti suzbijanju terorizma i rada na crno.

Trenutno je još uvek u opticaju 509 miliona kompada novčanica od 500 evra nominalne vrednosti 256 milijardi evra.

Građani će i dalje moći da koriste novčanicu od 500 evra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Preduzetnici, kao i mala i srednja preduzeća, u Ministarstvu privrede mogu da konkurišu za tri programa kroz koje se deli 1,7 milijardi dinara bespovratno.

U odnosu na prošlu godinu procedura je pojednostavljena, a komisija za dodelu bespovratnih sredstava se sastaje jednom nedeljno.

Početni kapital za dobar „mikro-biznis“ moguće je dobiti i od raznih institucija i agencija i iz inostranstva, ali i „venture capital“ fondova.

Pitali smo ljude stručne u svojim poslovima, konsultante, brokere, ekonomiste...u šta bi sada uložili 10.000 evra i evo šta su nam preporučili:

Dragoljub Rajić, Printskrin/Youtube/Tamara Djuric - Nas gost

DRAGOLJUB RAJIĆ, Mreža za poslovnu podršku

Malo je to novca za neko ozbiljno ulaganje. Ta suma jedino može da pomogne nekome ko ima zanat u rukama ili nekome ko poseduje primenjena znanja. Taj bi mogao da naprvai neku malu radionicu ili da kupi opremu za vršenje usluga.

Ko ima zemlju može da uloži u zasad oraha, lekovitog ili začinskog bilja, da napravi mali plastenik, pa da to posle dalje razvija. Možda još dolazi u obzir pokretanje malog frizerskog salona, ali samo nekog sa najjeftinijom opremom.

Andreja Pavlović, Foto: Marko Jovanović

ANDREJA PAVLOVIĆ, Izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse

U današnje vreme, ne samo u Srbiji, nego u skoro svim zemljama sveta, najisplativije je ulagati u IT sektor. To je oblast koja i sa malo ulaganja može da donese dobar profit.

Znamo da se često priča da Srbiji fale IT stručnjaci, što znači da u ovom sektoru postoji i prostor za rast i napredovanje. Naravno, nismo svi IT stručnjaci, ali za one koji mogu da se snađu u tom sektoru, preporučujem da novac ulože u njega.

Nebojša Atanacković, Foto: Tanjug/Marko Đoković

NEBOJŠA ATANACKOVIĆ, Unija poslodavaca

Postoje određeni podsticaji države koji su danas bolji nego što su bili ranije i kreditni odnos je bolji, pa je možda dobro vreme da se krene u neke investicije. Potrebno je da se čovek bavi nečim što zna, ili još bolje nečim što voli. Onda ima mogućnosti da u tome i uspe.

Trebalo bi gledati šta je to intersantno za budućnost - a danas su to najrazličitije forme IT sektora. Ono drugo što bi kod nas moglo da ima prođu, to su razni zanati, mogućnosti pružanja usluga građanima.

To je ono što nam nedostaje, jer naš školski sistem nije bio dovoljno efikasan da ljude tim poslovima nauči - od raznih tehničara, do automehaničara, limara, vodoinstalatera. Zanatstvo u raznim oblicima. Za svakoga ima mesta, pogotovo u vreme kada umiru zanati.

Nenad Gujaničić, Foto: Medija centar Beograd

NENAD GUJANIČIĆ, broker "Monetum securities"

Kada govorimo o ulaganjima, generalno, najpre je potrebno da svaki pojedinac sagleda sopstvene sklonosti ka riziku i u skladu sa tim opredeli se za neku od nevelikog broja investicionih alternativa. Onaj ko ima nisku sklonost ka riziku, mora računati na izuzetno niske prinose u ovom momentu, pre svega zbog svetskog trenda niskih kamata. Ovde su na raspolaganju štednja u dinarima u evrima, državne dužničke hartije, novčani investicioni fondovi, kao i uplata u privatne penzione fondove.

Kada govorimo o rizičnijim vrstama ulaganja, tu se pre svega misli na akcije na domaćem i inostranom tržištu. To su veoma rizični finansijski instrumenti, pa bi trebalo da svaki ulagač prikupi barem osnovne ekonomske i finansijske informacije u vezi sa ovim ulaganjem. Investitor u akcije može zaraditi na dva načina: kroz dividendu i putem rasta cene akcija (kapitalna dobit).

Istorijski posmatrano, akcije na svetskim berzama u proseku su na godišnjem nivou donosile zaradu od desetak procenata, ali treba uvek imati u vidu da je to prosek odnosno da je bilo godina sa natprosečnim zaradama, ali da je bilo godina i sa pretrpljenim gubicima.

Milan Prostran, Foto: mc.rs

MILAN PROSTRAN, agroekonomista

Ako imate malu površinu zemlje, naunosnije bi bilo ući u neku plasteničku proizvodnju rasada ili neke aktuelne proizvodnje povrća. Danas je hektar zemlje i do 20.000 evra. U centralnoj Srbiji je 9.000 evra skroman kvalitet zemlje.

Samo pod uslovom da imate zemlju, nešto od mehanizacije i rasada pre svega, paprike, ono što se može brzo proizvesti. Ili ući u proizvodnju traženih vrsta povrća. Ili u proizvodnju meda. Tu bi mogli da kupite nešto košnica i da krenete u početnu proizvodnju.

VIDEO: Zlato je uvek bila sigurna investicija ali postoji mnogo država koje ga uopšte nemaju

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)

Analiza Savezne agencije za rad pokazala je da stranci koji imaju iste kvalifikacije i rade isti posao zarađuju znatno manje. Tako, prema ovom istraživanju, pomoćni radnici Nemci primaju prosečno 2.313 evra bruto, stranci pomoćni radnici zarađuju u proseku 1.918 evra, dok državljani Sirije, Avganistana, Iraka i ostalih zemalja koje su najveći potražioci azila u Nemačkoj, primaju prosečnu platu 1.647 evra.

Statistika je jasna

Sa druge strane, analiza nije optimistična ni kada je reč o stručnjacima, akademski obrazovanim ljudima. Nemci zarađuju mesečno 5.333 evra, stranci 4.960 evra, dok potražioci azila zarađuju oko 4.960 evra bruto.

Te razlike se najmanje primećuju kod onih koji obavljaju poslove sa najmanjim primanjima poput čistača i čistačica. Nemci čistači zarađuju 1.765 evra bruto, stranci 1.761 evro, a azilanti 1.655 evra bruto.

Međutim, ako se udaljimo od statistika, situacija na terenu je, bar prema rečima naših radnika, nešto bolja.

Najbolje zarađuju vozači i medicinske sestre, Foto: Profimedia, Alamy

- Mislim da ta priča nije baš istinita. Bar ja nemam takvo iskustvo. Smatram da je zapravo sve stvar dogovora, odnosno kako se na početku "pogodiš" sa šefom. To nije bitno drugačije nego bilo gde kada tražite posao, uvek na početku ugovarate svoje uslove - objašnjava Nikola Milošević koji radi u Štutgartu u jednoj fabrici.

Sa njim se donekle slaže i Miloš K. koji radi u Minhenu kao građevinski radnik. On objašnjava da u Nemačkoj ima dosta firmi koje rade kao podizvođači određenih radova, takozvane zeit firme koje su registovane često i u okvirima svoje zemlje. Tako, postoji dosta takvih kompanija koje su registrovane u Hrvatskoj, a traže i zapošljavaju radnike u Nemačkoj.

Takvi poslovi su najbolji za poređenje kada je reč o plati, jer neretko naši ljudi upravo preko takvih firmi mogu posle dosta vremena da pronađu željeni posao.

Među našim ljudima najviše zarađuju vozači, kako profesionalni koji voze kamione tako i oni u gradskom prevozu koji zarađuju do 3.700 evra mesečno za četiri radna dana u nedelji. Uslov je da imaju diplomu koja se dobija posle šest meseci škole.

Dobro zarađuju i medicinske sestre koje iz Srbije sve više odlaze u Nemačku za platu od oko 2.300 evra. Nešto manje su plaćeni poslovi u poljoprivredi, građevinarstvu, ugostiteljstvu...

(Telegraf.rs/Blic)

Slike kilometarskih kolona sa terena često stvaraju utisak da srpski graničari ne rade dovoljno brzo, što prema rečima Veselina Miloševića, zamenika direktora Uprave carine, nije tačno, već, kaže, problem nastaje "sa druge strane", odnosno kod graničara u EU.

Pripadnici Uprave carina, ali i drugih službi koje rade na graničnim prelazima u Srbiji, problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svih, Mađarske, Hrvatske, a od nedavno i Rumunije.

Transportna industrija Srbije, kamioni, šleperi i prevoznici, zbog dugog zadržavanja na granicama trpe značajnu štetu.

- Činjenica je da carinski postupak ne doprinosi gužvama, odnosno dugom čekanju, jer traje minimalno. Propusna moć na našoj strani zavisi u najvećoj meri od suprotne, koliko su oni spremni i voljni i koliko mogu da prihvate kamiona - objašnjava Milošević.

Protekle nedelje, kada je u Subotici održana zajednička sednice dve vlade, mađarske i srpske, srpski carinici su imali sastanak s kolegama iz te države. Predstavnicima mađarske delegacije, oni su predložili da produže radno vreme na prelazima.

Takođe, izneta je ideja da se prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju na granične prelaze ka Mađarskoj, a koji u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem...

Milošević: Propusna moć na našoj strani zavisi u najvećoj meri od suprotne, Foto: Telegraf/Dušan Joksič

- Čekamo odgovor Mađara - kaže Milošević i ističe da su ovi predlozi potreba transportne industrije Srbije.

POJAČANE KOTROLE ZBOG MIGRANATA

S obzirom da je granica Srbije spoljna granica Evropske unije, graničari susednih država pravdaju sporo primanje teretnjaka sa srpske strane, a često i putničkih vozila, pojačanim kontrolama koje se tiču migranata, prenosa roba, ali i opojnih sredstava.

Često navode, kaže Milošević, da imaju i problem s njihovim kompjuterskim sistemima, što dalje onemogućava brži prijem vozila iz Srbije.

Kao primer navodi nedavno zadržavanje 50 kamiona koji su na graničnom prelazu Vatin, na rumunsko-srpskoj granici, čekali na srpskoj strani osam sati da bi ušli u EU.

Kako bi se rešio deo problema, kaže Milošević, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija ulažu napore da se prošire i izgrade novi granični prelazi.

Milošević: Činjenica je da carinski postupak ne doprinosi gužvama jer traje minimalno, Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

U februaru, podseća, otvoren je novi granični prelaz Bajmok koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio stari, a u pitanju je jedan od osam graničnih prelaza s Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra.

RADE SE SOT, GOSTUN, KOTROMAN...

Počela je i rekonstrukcija graničnog prelaza Sot s Hrvatskom, plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovaca.

Radovi se obavljaju i na prelazu Gostun, najvećem prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza, u toku je rekonstrukcija graničnih prelaza Kotroman sa BiH, u sklopu investicije izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici i Kuzminu prema Rači, a sledi rekonstrkcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH.

- Smatramo da će svi radovi doprineti da se transport putnika i robe u ove zemlje obavlja efikasnije nego što je to slučaj danas - rekao je Milošević i apelovao na vozače da tokom predstojećih praznika imaju strpljenja i koriste alternativne granične prelaze.

Foto: Tanjug/Ministarstvo finansija/Uprava carina

Koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da je na Zapadnom Balkanu potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije.

Kamioni u regionu utroše 26 miliona časova - što je skoro 3.000 godina - čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu.

Međutim, očekuje se da će vreme i troškovi trgovanja na Zapadnom Balkanu biti smanjeni zahvaljujući novom projektu Svetske banke "Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu", čija ukupna vrednost iznosi 140 miliona dolara.

Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granica.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kao što smo već pisali, pčele su, kako se ispostavilo uglavnom otrovane pesticidima koje su koristili voćari, ali i povrtari na svojim voćnjacima i njivama. Tako su se ovih dana društvenim mrežama proširile fotografije u video snimci uništenih pčelinjaka.

Foto: Marija Raca

Ali nisu te slike jedine koje kruže. Zapravo, vodi se pravi mali rat između suncokretara i pčelara.

Naime, suncokretari nisu spremni da se odreknu svog redovnog posla, odnosno prskanja njive i bune se, pa deluje kao da kolege nemaju razumevanja jedni za druge.

- Zatvorite tu gamad dok se ne obavi prskanje. Ko će mi to nadoknaditi? Vi ne plaćate porez nikome što iskorišćavate te inskete a med vam je 700 dinara. Šta ste vi uložili za kilogram meda - samo jedan je od komentara.

Drugi se nadovezuju kako to nije ničiji trud, odnosno da je to "rad tih gamadi".

Foto: Tanjug/AP

Pčelari se pravdaju da pčele imaju važnu ulogu i da nije njih, bilo bi gladnih, odnosno, da ne bi postojale ni biljke. Pozvaju i na međusobni bojkot.
Mnoge rasprave, koliko smo primetili idu i u pravcu dileme da li je starija kokoška ili jaje, ali ima i onih koji pozivaju da se smire strasti i prozivaju državu da bi trebalo nešto da preduzme.

A predstavnici države i jesu obećali pomoć. Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede pokrenula je akciju za zaštitu pčela u Srbiji. Upravo se ta akcija odnosi na zaštitu pčela od trovanja opasnim materijama. Predlaže se i unapređenje regulatoronog okvira i jačanje kapaciteta inspekcija.

Šta mislite? Ko ima pravo? Odgovorite nam u komentarima

(V.B/Telegraf.rs)

Kako prenosi N1 Hr, stadion bi trebalo da ima 30 hiljada mesta, a biće izgrađen po uzoru na Astana Arenu u Kazahstanu.

Foto: Pixabay

- Svrha Sporazuma je definisanje okvira saradnje u oblasti planiranih ulaganja Z-Rana u sportsku infrastrukturu grada Velike Gorice, posebno ulaganja u fudbalsku infrastrukturu. To uključuje fudbalski stadion i fudbalski kamp sa pratećhim sadržajima, osnivanje Akademije fudbala i opšti razvoj sportske i ostale industrije u Velikoj Gorici i Zagrebačkoj županiji - piše na zvaničnom sajtu Grada Velike Gorice.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Na pitanja mnogih odgovorio je Nenad Gujaničić, broker iz investicionog društva Momentum securities.

- Saznao sam da je račun u banci na koji sam prijavio da želim da primam novac od akcija u međuvremenu ugašen. Da li i dalje mogu da podignem novac?

Foto-ilustracija: Profimedia, Telegraf

U slučaju da je banka zadržala novac na privremenom računu, klijent treba samo da otvori novi račun gde će biti preusmerena sredstva.

Ako je novac vraćen, u slučaju da je akcionar dobio akcije po osnovu zakona o pravu na besplatne akcije, on se nalazi u Poštanskoj štedionici. Ako je, pak, sticao akcije preko berze, onda će novac biti vraćen korporativnog agentu Aerodroma, Komercijalnoj banci, i tamo bi građani trebalo da se obrate za podizanje novca.

- Gde mogu da saznam da li posedujem akcije?

Servisne informacije, kao što su cena akcija, da li posedujete akcije i slično mogu dobiti na svakom šalteru pošte u Srbiji.

Printskrin: Posted.co.rs

- Ukoliko u pošti nemaju odgovor, kome još mogu da se obratim?

Za sva pitanja u vezi sa besplatnim akcijama nadležna je Poštanska štedionica odnosno njihovo brokersko odeljenje. Ako imate, njima možete postaviti neko "teže", tj. kompleksnije pitanje o akcijama.

- Nisam se upisao za besplatne akcije kada je bio rok. Da li i dalje mogu da steknem pravo na akcije?

Svako ko nije ispoštovao rok za upis besplatnih akcija, bez obzira koji su bili razlozi, ne može da ostvari to pravo.

Nadamo se da smo vam pomogli da rešite nedoumice vezane za podelu akcija. Podsećamo, građani treba da podignu novac na šalteru preduzeća "Pošta Srbije", uz obavezno pokazivanje lične karte. Novac od akcija možete dobiti samo ako prodate deonice i to se takođe vrši u "Pošti" davanjem naloga za prodaju. Upis akcija 2008. godine trajao je šest meseci, a pravo na njih ostvarilo je oko četiri miliona građana.

(Telegraf.rs/Kamatica)

Prema pisanju podgoričke Pobjede, ukupna bruto površina objekata je 2.046 kvadratnih metara, a imaće 63 stana, prenosi sajt Investitor.

Arhitektonska celina sastojaće se od tri objekta, koji imaju suteren, prizemlje i dva sprata, a planirana je i podzemna garaža na dva nivoa iznad koje se formira plato s bazenom i slobodnim površinama.

Prvi objekat imaće 23, drugi 16, a treći 24 stana, dok će u garaži biti 40 parking mesta.

Sutereni objekata biće obloženi kamenom, a fasadni zidovi su u kombinaciji kamena, drveta i bavalita.

VIDEO: Borba vernika SPC i crnogorske policije oko krstionice u Tivtu

(Telegraf.rs/Tanjug)

Predsednik Vučić je rekao da je izuzetno zadovoljan i ponosan što može da u Srbiju dočeka kompaniju koja je izvozno orijentisana i lider u prehrambenoj industriji.

- Ne samo da će Bari Kalebo dovesti vrhunsku tehnologiju i ekspertizu u našu zemlju, već i investicije i nova radna mesta. Srbija će pružiti svu neophodnu podršku da ovaj poduhvat uspe - istakao je predsednik Vučić.

Generalni direktor Bari Kalebo Grupe Antoan de Sen Afrik je rekao da je kompanija bila veoma uspešna u Jugoistočnoj Evropi u proteklim
godinama. Novi Sad je savršena lokacija za njih, jer je to drugi po veličini grad u Srbiji, ima prestižan univerzitet i sve to im omogućava pristup neophodnim resursima za realizaciju planova.

Foto: Promo

- Kompanija Barry Callebaut je u protekih nekoliko godina veoma uspešna u jugoistočnoj Evropi. Zahvaljujući novoj fabrici u Novom Sadu, u skladu sa našom strategijom "pametnog upravljanja rastom", bićemo u mogućnosti da proširimo poslovanje u regionu i snabdevamo postojeće i nove kupce širokim asortimanom čokolada, smeša i punjenja. Fabrika će predstavljati regionalni centar iz kog će Barry Callebaut snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope koja beleže veliki rast - kazao je Antoan de Sen Afrik.

Predsednik Vučić pozdravio je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije, Grada Novog Sada i kompanije Barry Callebaut South East Europe d.o.o. Planirana je izgradnja nove fabrike čokolade u Novom Sadu koja bi imala početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje. Investicija će u toku narednih 5 godina iznositi 50 miliona evra.

Bari Kalebo je najveći pojedinačni prerađivač kakaovca na svetu kao sirovine za konditorsku industriju sa sedištem u Cirihu.

Planirano je da ovo najmodernije postrojenje ima početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje. Predviđeno je da ukupan obim investicije tokom petogodišnjeg perioda dostigne 50 miliona evra (56,7 miliona švajcarskih franaka).

Očekuje se da fabrika počne sa radom 2021. godine.

(Telegraf.rs)

To su podaci koji su danas predstavljeni na 13. godišnjoj skupštini NALED-a, na kojoj je u svečanom delu rečeno da svakog dana u Srbiji legalan biznis otpočne pet preduzetnika, 40 radnika bude angažovano i uredno prijavljeno na sezonskim poslovima, a elektronskim putem podneto je čak 730 zahteva za upis u katastar nepokretnosti.

U NALED-u ističu da brojke ilustruju uspeh uvođenja poreskih podsticaja za početnike u poslovanju, pojednostavljenje procedure angažovanja sezonskih radnika i razvoja sistema e-Šalter za upis u katastar, što predstavlja najveće unapređenje poslovnog ambijenta u 2018. godini.

- Put uspešnih reformi često kreće od privrede i lokalnih samouprava, tamo gde se zakoni sprovode u praksi. Kada u državi postoji političko vođstvo i sluh za ove inicijative, uz podršku međunarodne zajednice i udruženja poput NALED-a čija je uloga da povežu sve učenike u reformskom procesu i u upravljanju javno-privatnim dijalogom - rezultati ne izostaju i to potvrđuju podaci - izjavila je Stanka Pejanović, članica UO NALED-a.

Pejanović je kao najznačajnije rezultate na unapređenju uslova poslovanja u 2018. godini. istakla reformu katastra, uvođenje pojednostavljenja procedure za prijavu sezonskih radnika, reformu inspekcijskog nadzora, ukidanje pečata i poreske podsticaje za početnike u poslovanju.

Kako je dodala, na reformskoj agendi su sve zahtevniji zadaci, a NALED kao prioritet u ovoj godini nominuje smanjenje poreskog opterećenja rada, borbu protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije, reformu agrara i zdravstva, dalji razvoj digitalnih servisa u cilju smanjenja birokratije, kao i reformu sistema taksi i naknada i ukidanje parafiskalnih nameta.

Na skupu je istaknuto da su mnoge reforme (građevinske dozvole, katastar, sezonski radnici) sprovedene nakon razmene znanja i iskustava sa zemljama regiona i ocenjeno je da bi tu praksu trebalo podsticati, u cilju ujednačavanja uslova za poslovanje na Zapadnom Balakanu, što bi Srbiju i okolne zemlje učinilo atraktivnijim u očima investitora.

(Telegraf.rs)

- To je važno jer pomaže Srbiji da privuče investicije i pruža preduzećima u zemlji veću sigurnost da će njihove investicije teći predvidljivim tokom - rekao je Skat na 13. skupštini NALED-a.

Ocenio je da je ostvaren napredak u poboljšanju režima inspekcija, i pohvalio je aktivnosti i rezultat ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović u oblasti izdavanja građevinskih dozvola.

- Sada firme mogu da koriste procenu rizika, a pažnja inspekcije se sada prebacila sa nevažnih na važne stvari - izjavio je on.

Skat je rekao i da je NALED „dete“ američke Vlade, čije je stvaranje 2006. godine podržano putem USAID-a, i da sada kreće nova faza u sklopu koje će biti realizovani novi projekti koji imaju za cilj da postaknu reforme u Srbiji.

Američki ambasador kaže i da su najuspešnije i najtrajnije reforme one koje proisteknu iz dijaloga vlasti, privrede i civilnog duštva, a taj dijalog je, kako navodi, pionirskim radom uspostavio NALED pre 13 godina.

REFORME KOJE DONOSE DOBRO CELOJ ZEMLJI

- Novi sistem izdavanja građevinskih dozvola je reforma koja je trasirala put kako treba raditi - izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukure Zorana Mihajović na 13. Godišnjoj Skupštini NALED-a.

Zahvalila je NALED-u na dobroj saradnji za koju kaže da je uspešna, te poručuje da što je reforma u koju se krenulo bila veća, veći su bili i otpori.

- Svaka dobra stvar koju smo zabeležili na mnogim svetskim listama je pre svega zajednički rad, a rezultat su više investicija, radnih mesta i veći privredni rast u poslednjih nekoliko godina - rekla je Mihajlović.

Mihajlović - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Za sprovođenje reformi bitna je, naglašava, snaga svih partnera i dijalog, a na tom putu važno je da i “neverne Tome” shvate važnost reformi.

- I da, ako ne shvate bar pristanu, pa da onda kroz rezultate vide koliko nam te reforme donose dobrog za celu zemlju - dodaje Mihajlović.

Za put reformi kaže da je mukotrpan, da se moze reći da je mogloiI više i bolje da se uradi, ali i navodi da je za njihovo sprovođenje potreban konsenzus svih parntera, iI države i privrede i nevladinog sektora.

- Tek kada smo se dogovarali, uspevali smo - naglašava Mihajlović i navodi da su pre četiri godine elektronske građevinske dozvole u svesti ljudi bile najveći problem.

Objasnila je da niko nije verovao, čak ni članovi vlade kada je usvajan Zakon o planiranju i izgraadnji, da ćemo najpre imati građevinsku dozvolu koju ćemo izdavati na jednom štalteru u roku od 28 dana.

- To je bila neverica, puno primedbi je bilo od svih ministarstava na taj zakona u smislu da je to apsolutno nemoguće - navela je Mihajlović.

Mihajlović - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Istakla je da je Zakon o planiranju I izgradnji bio prekretnica za sve reforme, te da je usledilo sprovođenje eKatastra, ePlana I eInspekcije.

- Mnogo je još potrebno raditi na efikasnoj državnoj upravi i lokalnoj samouprvi - rekla je Mihajlović i naglasila značaj Duing biznis liste i njenu važnost za sve nas u Srbiji i za investiture.

Ministarka smatra da bi po uzoru na duing biznis listu takva merljivost rezultata mogla da bude uspostavljena I na nivou lokalnih samouprava.

- Važno je da slušamo šta privreda govori, a lokalne samoupravu su ključ budućeg razvoja. Država stvara sve potrebne uslove, nekada I uz otpore koji se javljaju, ali se sve to sliva na lokalne samouprave - kaže Mihajlović.

INSPEKCIJA JE VAŽNA U BORBI PROTIV SIVE EKONOMIJE

- U 2018. godini inspektori su otkrili 3.000 subjekata koji nisu imali registovano poslovanje od ukupno više od 10.000 nadzora koje su obavili - izjavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić i poručio da je reforma inspekcijskog nadzora jedna od najvažnijih u borbi protiv sive ekonomije.

Na svečanom delu 13. Godišnje skupštine NALED-a, predstavljajući rezultate u reformi, rekao da je prošle godine inspekcija u radu na crno zatekla 14.221 radnika od više od 320.000 zaposlenih u firmama u kojima je sprovela nadzor.

Od zatečenih radnika na crno, odmah je, kaže ministar, 12.839 radnika i registrovano.

Ružić - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Ružić je rekao da u Srbiji ima oko 4.000 inspektora na republičkom i lokalnom nivou, donsono jedna inspector na 3.062 stanovinika.

- To je četiri puta manje nego u Evropi - navodi ministar I dodaje da da će uskoro biti predstavljen Plan zapošljavanja inspektora, te da su inspektori prvi u borbenim redovima za naše zdravlje, bezbednost I fer poslovanje.

Kaže i da očekuje da će do kraja godine sve inspekcije kojih je 43 biti deo modernog sistema komunikacije koji se zove eInspektor što će, ističe, stvoriti mnogo veće uštede.

Ružić je naglasio da je reforma inspekcijskog nadzora važna i za stvaranje boljeg, predvidivijeg poslovnog ambijenta za koji kaže da je ključan za razvoj privatnog sektora, otvaranje novih radnih mesta i veći budžet Srbije.

Ružić - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Samo, kaže, do pre šest ili sedma godina odnos inspektora I privrede bio je odnos podrozenja privrede bio šest ili sedma puta veći prem inspekciji nego danas

Pomenuo je i ključnu promenu koja se odnosi na promenu odnosa inspektora prema privrednicima za koje navodi da više nisu bauk za privredu, već njen savetodavac.

- Više to nije donos straha, to je odnos koji je oličenje poverenja i dijaloga - kaže Ružić i navodi da je privrednicima sada lakše jer znaju šta je predmet nadzora i šta sve inspektor može proveriti tom prilikom zahvaljujući uspostavljenim kontrolnim listama.

Ružić - Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Poručio je da je reforma javne uprave koja obuhvata skoro pola miliona ljudi je ne samo jedan od kriterijuma za ulazak u EU, nego je obiman i kompleksan proces koji zahteva ne samo osmišljavnje zakona, nego i dijalog sa onima na koje se implementacija tih zakona odnosi.

Zahvalio je i članovima NALED-a na posvećenosti da dođe do reformi.

U okviru Strategije i Akcionog plana reforme javne uprave, kaže Ružić, građani I privreda su informisani o njihovim pravima, ali I o tome šta je borba protiv sive ekonomije, te navodi da je jedna od uspešnijih zajedničkih akcija bila je akcija “Uzmi račun i pobedi”.

(Telegraf.rs/Tanjug)

To je pokazalo najnovije istraživanje Nemačko-hrvatske industrijske i trgovinske komore, najveće bilateralne privredne organizacije u Hrvatskoj, sprovedeno u februaru ove godine među 150 kompanija članica Komore i nekim od vodećih kompanija u Hrvatskoj, piše zagrebački "Večernji list".

Kako se navodi, čak 61 odsto kompanija privrednu situaciju u Hrvatskoj ocenjuje kao lošu, a samo 54 odsto kompanija izjavilo je da bi ponovo izabralo Hrvatsku kao poslovnu destinaciju.

Kao najveće prednosti Hrvatske kao poslovne lokacije kompanije ističu članstvo u Evropskoj uniji, kvalifikovanost zaposleniha, produktivnost i motivaciju zaposlenih i infrastrukturu, dok kao razlog za smanjenje investicija navode nedostatak radne snage koje postaje sve veći problem svim firmama, pa tako i onima koje su članice Nemačko-hrvatske industrijske komore.

Prošle godine u Hrvatsku je želelo da ulaže 80 odsto nemačkih kompanija, a sada najverovatnije traže druge zemlje, što pokazuje podatak da je Hrvatska osma među 20 zemalja regiona po poželjnosti za ulaganje.

Iza Hrvatske su samo Rumunija i Bugarska, a ispred sve druge članice EU iz regiona.

(Telegraf.rs/TAnjug)

Poslednjih godina sve su popularnije takozvane „city break“ ture - posete evropskim gradovima, koje su uglavnom organizovane kao praznični programi, vikend obilasci ili jednodnevna putovanja. Uskrs i Prvi maj mogu biti idealno vreme za iskorak iz svakodnevice, posetu većem broju destinacija za samo par dana, uživanje, opuštanje i nezaobilazni shopping.

Kako biste na mini odmor krenuli mirne glave, kao i za sve u životu, neophodna je dobra organizacija. Banca Intesa je u saradnji sa svojim partnerima osmislila niz pogodnosti koje će vam pružiti dodatni podstrek da što pre krenete u avanturu - bilo da treba da uplatite aranžman, napunite rezervoar, kupite prolećnu odeću ili odaberete neku knjigu za usput, u brojnim prodajnim objektima naših partnera u zemlji, možete pronaći željeni proizvod ili uslugu na rate i uz popuste do čak 25 odsto.

Ono što će vas posebno obradovati jeste da pored uobičajenih pogonosti za korišćenje kreditnih kartica, popusti se ove godine odnose i na plaćanje debitnim karticama Banca Intesa, kao i na plaćanje na internet prodajnim mestima određenih partnera Banke, o čemu se možete detaljnije informisati na vebsajt adresi banke link.

Koliko god da spakujete stvari u kofer, želimo vam da bar duplo više otpakujete uspomena iz njega. Opustite se, prepustite i sigurni smo da će biti tako!

(Telegraf.rs/ PR)

Mila Ćurčin, direktorka marketinga najvećeg domaćeg trgovinskog lanca, predstavila je novi projekat kompanije, nakon čega je ovogodišnji program podrške obrazovanju mladih zvanično i otvoren.

Kompanija DIS je ove godine izdvojila 10 miliona dinara za program podrške obrazovanju mladih u Srbiji. Polovina izdvojenih sredstava namenjena je najuspešnijoj deci zaposlenih u samoj kompaniji, dok je preostalih 5 miliona dinara namenjeno obrazovnim institucijama, organizacijama i udruženjima.

Jednostavna forma programa "Znanje zna budućnost" omogućiće kandidatima potpunu slobodu kada je u pitanju kreiranje projekata. To podrazumeva i omogućava veliki spektar donacija - od robnih nagrada, edukativnih putovanja, putovanja na takmičenja, preko kupovine instrumenata, stipendija, kurseva jezika i slično.

Kompanija DIS ulaže u mlade, Foto: Promo

Prijavljivanje za program podrške "Znanje zna budućnost" biće moguće do 1. juna 2019. godine, nakon čega će se pristupiti selekciji projekata i realizaciji donacija. Detaljne propozicije su dostupne na internet stranici kompanije (www.dismarket.rs).

Potencijalni učesnici imaće zadatak da popune formular dostupan na web stranici u kom će u vidu motivacionog pisma preneti dosadašnje uspehe, navesti nagrade, realizovane slične projekte i druge aktivnosti, kojima će kompaniji DIS pokazati da sredstva treba donirati upravo njima.

Kompanija DIS aktivno ulaže u razvoj i poboljšanje uslova obrazovanja mladih. Ipak, projekat predstavlja veliki korak ka sveobuhvatnoj, sistemskoj, još snažnijoj podršci obrazovanju u našoj zemlji putem pomoći i saradnje sa institucijama i organizacijama.

U DIS-u se nadaju da će projekat naići na podršku institucija i medija, kao i da će se ovogodišnji projekat pretvoriti u dugoročni program podrške mladima.

(Telegraf.rs)

- Tema je aktuelna postala u medijima. Neki ekonomisti misle da poreski obveznici ne treba da plaćaju nečije greške. To i jeste induvidualna odluka , ali ne smemo da ostavimo na ulici nikoga ako imamo mogućnost da pomognemo- rekao je Mali.

Mali je podsetio da je i predsednik Aleksandar Vučić obećao rešenje za zadužene u švajcarskim francima i da će se danas to obećanje ispuniti.

On je dodao da takvih građana ima  15.785 . A banke su dužne da 30 dana nakon osvajanja klijentima dostave ponudu, a onda će korisnici da se izjasne o odluci o konverziji.

-Važno je da dodamo da oni koji se odluče za konverziju neće snositi nikakve dodatne troškove -

Kako je rekao, država će u ove svrhe izdvojiti 11, 7 milijardi dinara. Mali je pozvao poslanike da glasaju za ovaj Predlog.

(Telegraf.rs)

U Skupštini Srbije ranije danas počela je 4. sednica redovnog zasedanja na čijem je dnevnom redu je bio i Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima koji je podnela Vlada Srbije.

Predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ušao je u utorak po hitnom postupku u skupštinsku proceduru.

VIDEO: Vučić iznenadio demonstrante zadužene u švajcarcima, sam i bez policije

(Telegraf.rs)

- Sada imamo oko 2,5 hektara tulamina i 3,5 hektara polke. Dugo godina smo postizali visoke prinose vrhunskog kvaliteta kao i danas. Sa sortom vilamet postizali smo prinos od 28 do 31 tonu, a sa mikerom od 24 do 27 tona, i to bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje. Danas je situacija drugačija, na našim plantažama imamo prinose u tulaminu od 26 do 30 tona, a polke od 15 do 20 tona po hektaru - kaže Milomir Stojić, višegodišnji svetski rekorder u prinosu crvenog zlata.

Foto: Privatna arhiva

Protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje, orošavanje i primena svih neophodnih agrotehničkih mera čine malinjak Milomira Stojića jednim od najreprezentativnijim u Evropi.

- Proizvodnja maline ne može da se radi na primitivan način i da se improvizuje, ko očekuje ozbiljnije prinose, mora da ima protivgradnu mrežu, sisteme za navodnjavanje. Polka ima na 3,5 hektara i sisteme za orošavanje, mora se neprestano ulagati i raditi u malinjacima jer vreme improvizacije je davno prošlo - kaže Stojić za agenciju RINA. On smatra da je proizvodnja maline bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje veliki rizik za proizvođača jer ne može garantovati opstanak i egzistenciju malinara.

- Proizvođači koji ne mogu da proizvedu 20 tona maline po hektaru ne mogu da opstanu, sa današnjim cenama i vremenskim neprilikama koje nas prate. Svaki malinar treba da radi samo onoliko koliko može da odradi sam, odnosno sa članovima porodice, na pravi način uz primenu svih agrotehničkih mera, a onda će doći i prinos koji će moći da opravda rad koji je uloženu proizvodnju maline - kaže Stojić za RINU.

Foto: S. Tasić

Prema njegovim rečima proizvodnja maline ne može opstati ako se radi za cenu koštanja maline, trebalo bi proizvođači da imaju neku svoju zaradu, a pristojna zarada na cenu koštanja bi mogla da prođe na ivici od evra i po.

- Postoji mišljenje ljudi da je dovoljno da čovek u proizvodnji maline zaradi 20, 30 dinara, ja bih samo podsetio da su ljudi na krompiru ranije zarađivali puno više, kao i na šljivi i jabuci. Malina je nešto mnogo teže, vrednije i ozbiljnije i ona odnosi zdravlje ljudima i ne može se raditi za cenu koštanja - zaključuje on.

Кopanje malinjaka privodi se kraju kao i đubrenje, a Stojić tvrdi da bez motike nema ni malinarstva.

Foto: pixabay.com

- Nema hleba bez motike, nije normalno da se herbicidima tretira nešto što je živo i treba da da rod, u njega treba da se unese ono što biljka zahteva poput stajnjaka a tvrdim već dve decenije da bez motike nema malinarstva, motika je osnov za dobijanje kvaliteta i dugu eksploataciju zasada - kaže Stojić dodajući da površine ne donose profit nego kvalitet i kvantitet po jedinici.

Da bi se osigurali od suše, Stojići su tri ipo kilometara doveli vodu do svojih malinjaka, a protivgradnom mrežom ne štite samo rod, već i zasade koji mogu poslužiti za primer u svetskoj enciklopediji proizvodnje crvenog zlata. Primer uspešne proizvodnje danas ogleda se i u odgovornosti svakog člana porodice.

- Mislim da je dobro imati protivgradnu mrežu i zbog mladog zasada za narednu godinu, dešavalo se da se mladi lastari polome i naredne godine, da nema šta da se veže . Sa druge strane, 3,5 km je tačno od bunara do ove tačke gde se sada nalazimo, tri vode imamo i tri godine smo radili na dovođenju vode da bi pokrili sve površine i uložili veliki novac i to nam garantuje sigurnost od suše, međutim, opet tvrdim da je sve u Božijim rukama - kaže Stojić za agenciju RINA.

Najsvetliji primeri srpskog malinarstva upravo su u ariljskom kraju. Ovde u Mirosaljcima, Stojići bi na najbolji način mogli svetu da predstave kako se i na koji način proizvodi crveno zlato zlata vredno, kako treba da izgledaju zasadi srpske maline, ali i biti primer kako više generacija jedne porodice neumornim radom, trudom i entuzijazmom opstaje u malinarstvu.

(Telegraf.rs/Glas Zapadne Srbije)

Svi koji trljaju dlanom o dlan i spakovanih kofera čekaju usvajanje ovog zakona, mogu neprijatno da se iznenade kada stignu u Nemačku i da shvate da ni znatno veća plata od one koju zarađuju u Srbiji, u mnogim gradovima nije dovoljna za normalan život.

Cene stanova u Nemačkoj stalno rastu usled velike potražnje, što je posebno izraženo u velikim gradovima, kao što su Minhen, Štutgart, Berlin...Upućeni procenjuju da u tim mestima plata od 1.500 evra nije dovoljna za podmirivanje troškova života, jer je samo za stan potrebno u proseku 1.100 evra.

FGastarbajteri ne znaju šta ih čeka u Nemačkoj, oto-ilustracija: pixabay.com, Profimedia/Alamy

Tako u većim gradovima Nemačke na periferiji može da se pronađe stan po ceni od 700, 800 evra, dok je za stan bliže gradu potrebno izdvojiti najmanje 1.200 evra. Čak i u Berlinu, koji je važio za jeftiniji veliki grad, u poslednje vreme cene skaču, a procena je da je u poslednjih nekoliko godina stanovanje u ovom gradu poskupelo za 87 odsto.

- Gradovi na jugu i u zapadnoj Nemačkoj važe za najskuplje za život. Na istoku i severu stanarine su nešto niže, ali i njima cene rastu poslednjih godina. Kao da to nije dovoljno, stanovi se i teško nalaze, pa budući stanari idu na intervjue kod stanodavaca, nose im prosek plate iz banke, čak se i takmiče sa ostalim potencijalnim stanarima, pa nude sve veće kirije, umesto da, kao kod nas, pokušavaju da ih spuste - priča Marko Janković (35), programer koji živi u Minhenu.

stanovi su sve skuplji, Foto-ilustracija: Profimedia/Photononstop

Stanovi se mahom iznajmljuju bez nameštaja, pa onaj ko ga "dobije" mora i da kupi stvari koje su mu potrebne.

- Većinu stanova vlasnici iznajmljuju potpuno prazne, a oni koji imaju sređenu kuhinju izdaju se tako što je budući stanar otkupljuje za nekoliko hiljada evra, a kada izlazi iz stana, onda on narednom stanaru "prodaje" tu istu kuhinju - objašnjava Janković.

Proces iznajmljivanja stana izgleda ovako: Prvo aplicirate kod stanodavca za gledanje stana, a onda vas on poziva da ga pogledate i to najčešće u zajedničkom terminu sa još nekoliko zainteresovanih, a za stanove u većim gradovima javlja se i nekoliko desetina ljudi.

Tada mu predajete sva potrebna dokumenta - kopiju lične karte, izvod iz kreditnog biroa, izjavu prethodnog stanodavca da ste redovno plaćali kiriju i poslednja tri obračuna plate. Na kraju čekate da vidite da li ste izabrani.

Kuhinje se posbno plaćaju pri iznajmljivanju, Foto: Pixabay.com

POSTOJI JEDNA JEFTINIJA OPCIJA

Ukoliko vam je skupo da sami iznajmite stan, u Nemačkoj je veoma popularna opcija zajedničkog iznajmljivanja stanova, takozvani Wohngemeinschaft  ili skraćeno WG.

To znači da umesto celog stana, iznajmljujete sobu, dok su dnevni boravak, kuhinja i kupatilo zajednički i dele se sa ostalim stanarima. Ne samo što je jeftinije i što košta oko 500 evra, već je za ovakav smeštaj potrebno i manje dokumentacije, a i ne morate kupovati nameštaj.

VIDEO: Za zaposlenje u Nemačkoj vam ne treba diploma fakulteta, samo kurs jezika

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)

Foto: Promo

S obzirom na to da je znanje osnov moderne poljoprivrede, u prvoj fazi projekta akcenat je bio na edukaciji u oblasti stočarstva i voćarstva, finansiranja poljoprivredne proizvodnje, udruživanja i konkurisanja za sredstva iz domaćih i međunarodnih izvora. Organizovan je obilazak imanja Delta Agrara, a u samim selima održana su 33 predavanja.

Foto: Promo

U drugoj fazi projekta, čiji početak je označen danas, krenuće konkretna modernizacija proizvodnje. Stručnjaci iz Delta Agrara i Erste Banke sačinili su individualni plan razvoja za svako domaćinstvo. Erste Banka je, kao partner u ovom projektu, obezbedila povoljne kreditne proizvode za 20 poljoprivrednih gazdinstava, u iznosu od približno 200.000 evra, a trošak kamate preuzeće na sebe Delta Agrar. U ovoj fazi akcenat će biti na povećanju proizvodnje, kroz zaštitu voćnjaka od štetočina i biljnih bolesti, promenu ishrane stoke, poboljšanju objekata za smeštaj muznih goveda i druge aktivnosti kojima se proizvodnja na selu modernizuje i postaje profitabilnija.

Foto: Promo

Pored kreditne podrške prilagođene svakom od gazdinstava, Erste Banka će za sva zainteresovana gazdinstva iz sela Dubočane i Mala Jasikova kreirati i program finansijske edukacije, sa ciljem razvoja znanja članova gazdinstava o upravljanju finansijama.

Foto: Promo

U trećoj fazi projekta, koja će uslediti kasnije, Delta Fondacija i partneri u projektu radiće na unapređenju društvenog života, kroz obnovu škola, organizovanje kulturnih događaja.

Foto: Promo

Projekat „Naše selo“ započet je uz punu podršku lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom Zaječara Boškom Ničićem. Projektu „Naše selo“ priključili su se i Privredna komora Srbije, Telekom Srbije, kompanija Square Affair Keramika Kanjiža, a projekat je otvoren i za druge kompanije i institucije koje u njemu prepoznaju pravi put za opstanak i razvoj srpskog sela.

Foto: Promo

(Telegraf.rs/ PR)

Premijerka Brnabić je upoznala sagovornika sa napretkom procesa reformi, naročito u oblasti ekonomije i obrazovanja i istakla da je saradnja sa EBRD-om značajna za dalji razvoj srpske ekonomije.

Ona je naglasila da prioritetni cilj u narednom periodu ostaje još jači razvoj IT sektora, kao i veća ulaganja u razvoj malih i srednjih preduzeća u čemu bi podrška EBRD-a bila veoma značajna.

Ana Brnabić razgovarala je danas sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj Sumom Čakrabartijem-Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Slobodan Miljević

Čakrabarti je izrazio zadovoljstvo sprovedenim reformama, naročito u oblasti ekonomije, i ocenio da je ostvaren napredak, kao i da je stabilna ekonomska klima dobar podsticaj za nove investicije u Srbiji, navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije.

Na sastanku je bilo reči i o budućim projektima EBRD-a u oblasti infrastrukture i energetike. Sagovornici su takođe istakli značaj realizacije projekta izgradnje postrojenja za preradu otpada u Vinči.

(Telegraf.rs)