Jedan takav oglas ovih je dana privukao posebnu pažnju – sedam Slovenki traži skipera koji će ih voditi na jedrenje po Dalmaciji, ali uz iskustvo i odgovornost traže i nekoga ko može da prati njihovu energiju i smisao za zabavu.

Oglas je objavljen u Fejsbuk grupi "Skiperi i Hostese", u kojem sedam "veselih, energičnih i pomalo glasnih Slovenki" traži skipera za jedrenje od 23. do 26. septembra negde u Dalmaciji, iako tačna ruta još nije dogovorena. Od kandidata očekuju da zna da jedri, voli more i bude profesionalan, odgovoran i pouzdan. Osim toga, poželjno je i da poznaje skrivene uvale i najlepše delove Jadrana, ali i da ima smisao za humor kako bi se uklopio u njihovu atmosferu na brodu.

U oglasu navode da nude dnevnicu "od 230 evra po danu", odličnu zabavu i "pozitivnu energiju i ekipu za pamćenje". Potencijalnim kandidatima poručuju: "ako misliš da možeš da pratiš našu energiju, javi nam se", a oglas su zaključile rečenicom:

"Ova posada možda nije najtiša na moru, ali sigurno neće biti dosadna". Objava je ubrzo prikupila brojne komentare, među kojima su se javili i skiperi s iskustvom. Jedan im je poručio da je oglas dobro napisan, ali da skiper ipak određuje cenu dnevnice, dok drugi kroz šalu priznaje da bi se prijavio, ali da njegova supruga Slovenka ne veruje kada kaže da bi se "družio sa Slovenkama", pa mu ne dopušta prijavu.

(Telegraf.rs / Večernji)

Georgi Bizev boravio je prošle srede na odmoru i vozio se planinskim putem, u blizini brane Vidraru, kada je primetio medvedicu s mladunčetom pored puta. Tada je zaustavio vozilo.

Divlja zver se zaletela

Prema prvim informacijama, 46-godišnjak je dao ostatke hrane životinjama i počeo da ih fotografiše, kada je medvedica iznenada krenula u napad.

Snimci koje je zabeležio prolaznik prikazuju trenutak kada se medvedica zaleće prema prozoru automobila u kojem se nalazio turista.

Na drugom snimku, koji je napravio sam Bizev, vidi se kako divlja zver šapama udara u vozilo, dok on doziva pomoć.

Prema lokalnim izveštajima, životinja je pokušala da izvuče muškarca iz automobila, prenosi Daily Mail.

Bizev je zadobio povrede od ugriza na levoj ruci. On je izjavio da ga je medvedica grebala i ujedala dok je pokušavao da zaštiti lice i vrat podizanjem ruke.

Dodaje da mu je sigurnosni pojas pomogao da izbegne gore povrede, dok su drugi vozači trubili i vikom pokušavali da oteraju životinju.

“Video sam kako je podigla uši i skočila na mene. Pokušala je da me uhvati i izvuče iz automobila“, naveo je turista.

Poznati "medveđi prolaz"

Hitne službe u Rumuniji reagovale su nakon što je Bizev obavestio čuvare na brani Vidraru. Zvaničnici su istakli da je medvedica najverovatnije mislila da štiti mladunče.

Deonica puta na kojoj se incident dogodio poznata je kao “medveđi prolaz“, gde turisti često staju kako bi posmatrali i hranili divlje životinje.

Bizev je naveo da su susreti sa životinjama česti i da se na stajalištima čak prodaje hrana, ali je rekao da hranjenje medvedice nije bila ispravno.

“Ušao sam u njen prostor, to je bila greška zbog koje sam platio“, rekao je.

Nakon incidenta, vratio se u Bugarsku radi daljeg lečenja.

Lokalne vlasti upozorile su turiste da ne prilaze medvedima i da ih ne hrane, naglašavajući da su zaštićeni, ali da su u Karpatima sve više naviknuti na prisustvo ljudi.

(Telegraf.rs)

Nakon što su digli bankomat u vazduh, nepoznate osobe su uspele da izvuku kase sa novcem, prenosi Prototema.

Ilustracija: Pixabay/Anja

Na licu mesta su pripadnici grčkog Odeljenja za deaktiviranje eksplozivnih sredstava i policijski službenici, koji, između ostalog, pretražuju snimke sa kamera u tom području.

Za sada nije saopšteno koliko novca je ukradeno iz bankomata.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U saopštenju se navodi da su madagaskarske šišteće bubašvabe i dubia bubašvabe, vredne 200.000 australijskih dolara (122.000 evra), zaplenjene u maju od komercijalnog uzgajivača u gradu Baturst u saveznoj državi Novi Južni Vels.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Zabranjen uvoz

Madagaskarska šišteća bubašvaba jedna je od najvećih vrsta na svetu, dužine od pet do 7,5 centimetara i mnogo je veća od uobičajene australijske bubašvabe, koja je dugačka između 2,2 i 3,3 centimetara.

Uvoz madagaskarskih šištećih i dubia bubašvaba u Australiju je zabranjen, i one se u toj zemlji ne mogu legalno držati, uzgajati ili prodavati bez obzira na to kako su nabavljene, navodi se u saopštenju.

Iz ministarstva je saopšteno da protiv odgajivača od koga su oduzete bubašvabe nije podignuta optužnica, kao i da će zaplenjeni insekti biti eutanazirani.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Srećom, većina zmija koje žive u našim krajevima nije opasna, a samo mali broj vrsta je zaista otrovan.

Samo traže sklonište

Mnogi pretpostavljaju da kiša tera zmije dalje od naseljenih mesta, ali stručnjaci navode da se pojedine vrste tada mogu približiti objektima u potrazi za (suvim) skloništem.

Bronte Hilen vodi službu za hvatanje divljih životinja u Novom Južnom Velsu i otkriva da se zmije u kišnim uslovima ponašaju vrlo slično ljudima.

“One su iste kao mi. Niko ne želi da bude napolju na kiši. Zato će zmije potražiti najudobnije mesto koje mogu da nađu, recimo šupu ili prostor ispod kuće“.

Ukoliko se zmija primeti u dvorištu, dodaje Bronte, u tom trenutku samo traži sklonište.

“Kada hladna kiša prođe i pojavi se sunce, zmije će želeti da nastave dalje“.

Ipak, upozorava da ukoliko se zmija nađe preblizu ljudi, dece ili kućnih ljubimaca, neophodno je kontaktirati stručnu službu za njeno bezbedno uklanjanje.

“U većini slučajeva neće proći mnogo vremena, pre nego što nastavi svojim putem“.

"Zmije izbegavaju ljude"

Stručnjaci naglašavaju da vremenski uslovi, sami po sebi, nisu pouzdan pokazatelj povećane pojave zmija u dvorištima.

U suvim uslovima, zmije se pretežno vode temperaturom - ujutru se greju na suncu, aktivne su tokom dana, a tokom najvećih vrućina povlače se u hlad i pukotine u steni.

Međutim, kiša menja njihovo ponašanje. Zmije tada brže gube telesnu temperaturu i primorane su da traže suva i toplija skloništa.

Istovremeno, kiša može da izvuče plen poput žaba i sitnih glodara na otvoreno, što u nekim slučajevima privlači određene vrste, prenosi Better Homes and Gardens.

Važno je naglasiti da ovo ponašanje nije univerzalno i da može značajno da varira u zavisnosti od vrste zmije, kao i od intenziteta i trajanja padavina.

Stručnjaci dodaju da je period neposredno nakon prestanka kiše najverovatniji trenutak za njihovo pojavljivanje.

Prisustvo zmije u dvorištu, ili oko njega, ne mora nužno predstavljati opasnost. Kako objašnjava stručnjak Mark Peli, zmije ne traže kontakt sa ljudima.

“Iako postoji mnogo straha i preuveličavanja, zmije ne idu namerno ka ljudima da bi ih povredile. Naprotiv, izbegavaju ljude jer su veoma plašljive“.

Foto: Telegraf.rs

Gde se najčešće sklanjaju?

Stručnjaci, takođe, navode mesta u dvorištu i oko njega gde se zmije mogu skloniti:

- u šupama i pomoćnim objektima, ili ispod njih;

- u pukotinama i otvorima, poput ventilacionih rupa u zidovima, razmaka između pločnika i kuće, ispod otirača ili u garažama;

- na spoljnim delovima kuće, uključujući oluke, rešetke i prozorske daske, gde često pronalaze plen poput glodara.

Najčešće, međutim, zmije se mogu zateći u dvorištima - u žbunju, na sunčanim kamenim površinama ili u baštenskim šupama.

Stručnjaci zaključuju da je prevencija relativno jednostavna uz određena sredstva i biljke koje odbijaju gmizavce, dok je zaštita same kuće znatno zahtevnija i traži detaljnije mere.

(Telegraf.rs)

U ispovesti za britanske medije navodi da je “klinički bio mrtav”, ali da je njegova svest bila “živa” i da je započela “putovanje” kroz prostor i vreme.

"Sva loša osećanja su nestala"

Tokom tog iskustva, tvrdi da je “sreo svog dedu i nećaku” koji su ranije preminuli, ali i da je “telepatski komunicirao sa dva bića” za koja veruje da potiču iz “budućnosti”.

“Odjednom sam bio na travnatoj poljani. Sva loša osećanja su nestala. Bilo je prelepo, trava me je volela, što zvuči ludo”, ispričao je Denis.

On tvrdi da je mogao da se “fokusira na svaku pojedinačnu travku”, bez obzira na udaljenost.

“Zatim sam ugledao veliko brdo u obliku duge, a iza njega su se dizala jaka svetla. Jedno od njih, bio je moj deda. Znao sam da je on, jer sam osećao energiju. Drugo svetlo bila je moja nećaka, u ljubičastoj boji, njenoj omiljenoj“, naveo je.

Denis tvrdi da su svetla predstavljala molitve preminulih ljudi, koji su, prema njegovom tumačenju, i dalje “živi u drugoj dimenziji postojanja”.

U trenutku nesreće, Denis je bio zavisnik od narkotika, a pronašla ga je bivša supruga u lokvi krvi, nakon čega je hitno prevezen u bolnicu, prenosi Mirror.

Tokom vožnje ambulantnim vozilom, tvrdi da je doživeo vantelesno iskustvo.

“Gledao sam sebe odozgo. Video sam ljude koji su pokušavali da me spasu, radili su neverovatno brzo. U tom trenutku sam već bio klinički mrtav - srce mi je stalo više puta dok su me reanimirali“, rekao je.

Denis tvrdi da je zatim “prebačen u zagrobni život”, gde su ga zaustavila dva misteriozna bića dok je pokušavao da “priđe dedi i nećaki”.

Prvo biće bila je “mlada žena” u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama, a osećao je kao da “zna” kroz šta je prolazio u životu.

"Ne želim da ulazim u detalje, ali..."

Opisuje da je komunikacija bila “isključivo telepatska”, ali izuzetno intenzivna.

“Kada bi rekla ‘volim te’, osećao sam sve emocije ljubavi. Kada bi rekla ‘vatra’, osećao sam toplinu, miris dima, pucketanje i video svetlost“, naveo je Denis.

Dodaje da ni danas ne može da objasni identitet tih bića.

U jednom trenutku, kako tvrdi, prema njemu su počele da dolaze “tamne čestice” koje su izgledale kao “demoni”, ali je kasnije shvatio da predstavljaju “molitve njegove porodice”.

Nakon toga, kaže da je vraćen u svoje telo, ali ne bez “upozorenja”.

“Ne želim da ulazim u detalje, ali sam upozoren da obratim pažnju na dve stvari koje će se dogoditi. Jedna se već desila, a druga još nije“, istakao je.

Denis se probudio u bolnici dok su lekari stajali pored njega. Iako su u jednom trenutku strahovali da neće preživeti, ili da bi mogao imati trajna oštećenja mozga, on se, uprkos svemu, oporavio i danas se, prema navodima, oseća bolje nego pre incidenta iz septembra 2022.

Danas kaže da želi da podeli svoje iskustvo kako bi pomogao ljudima koji prolaze kroz tugu ili zavisnost od narkotika.

“Jedino što sigurno znam, jeste da život posle smrti postoji. Sve što radimo ima smisla. Ako ste izgubili nekog, ponovo ćete ga videti“, poručio je.

Foto: Gaia Moments / Alamy / Profimedia

Ne postoje naučni dokazi

Mnogi ljudi doživljavaju iskustvo bliske smrti kao potvrdu “postojanja života posle smrti”, ali je važno napomenuti da mišljenja ostaju podeljena i da za takva iskustva ne postoje naučni dokazi.

Brojni stručnjaci ističu da kada telo počne da otkazuje, mozak reaguje naglim i intenzivnim talasom aktivnosti. Ova pojava može izazvati vizuelne i emocionalne fenomene slične halucinacijama, i objasniti mnoga iskustva bliske smrti.

Ova teorija, u kombinaciji sa postojećim uverenjima o onome “što nas čeka nakon smrti”, može ponuditi alternativno tumačenje njenih vizija i kasnijih zapisa.

(Telegraf.rs)

Iako prisustvo meduza nije nov fenomen u tamošnjim vodama, one i dalje okupiraju pažnju kako naučne zajednice, tako i turista.

Slika se stalno menja

Morski biolog Hristos Taklis govori o ovogodišnjoj situaciji u grčkim morima, zatim područjima u kojima je trenutno zabeležen porast takozvanih ljubičastih meduza (Pelagia noctiluca), kao i ulozi građana u prikupljanju podataka.

On navodi da se u poslednjim godinama primećuje povećanje broja meduza. U ovom periodu, dodao je, veći broj prijava je zabeležen uz obale gradova Halkida, Nea Artaki, kao i mesta Politika.

Pomenuta vrsta meduza se kreće pod uticajem vetrovitih morskih struja, pa oblasti koje danas beleže veće koncentracije mogu za nekoliko dana - ili nedelju dana, imati potpuno drugačiju sliku, navodi stručnjak.

Podaci u realnom vremenu

Pored aplikacije iNaturalist, kojom građani prijavljuju pojave meduza u Grčkoj, ove godine aktivna je i nova platforma pelagia.mermanconservation.co.uk.

Njena uloga je da prikuplja i obrađuje podatke u realnom vremenu, koristeći informacije iz onlajn prijava, kao i iz Facebook grupe “Meduze u Grčkoj”, koja ima više od 30.000 članova.

Na taj način, naučnici i građani mogu brže da prate njihova kretanja.

Kako objašnjava Hristos Taklis, pomenuta platforma je značajno unapređena i nudi više mogućnosti od običnog registrovanja pojava.

Naime, korisnici mogu da koriste alate, poput pretrage po regionima, kao i funkcije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, uključujući predviđanje.

Istovremeno, kombinuju se satelitski podaci sa otvorenim meteorološkim i morskim podacima o strujama, što omogućava procene mogućeg kretanja i razvoja populacije meduza do pet dana unapred.

Ljubičasta meduza; Foto: Sergio Hanquet / AFP / Profimedia

Najpoznatiji simptomi

Na sajtu se nalaze i praktična uputstva o prepoznavanju vrsta meduza, kao i brojne informacije i saveti koji pomažu građanima da pravilno reaguju u slučaju kontakta ili njihovog uočavanja.

Stručnjaci ističu da simptomi nakon uboda (žarenja) meduze mogu uključivati peckanje, bol, često izraženo crvenilo kože, a u nekim slučajevima otisak na koži, prenosi ProtoThema.

Mogu se javiti i mučnina, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, glavobolja, povraćanje, dijareja, grč bronhija i otežano disanje.

U slučaju pojave sistemskih simptoma, kao što su nizak pritisak, promuklost, zviždanje pri disanju, poremećaji svesti ili komunikacije, kao i povraćanje, neophodan je hitan transport u bolnicu.

(Telegraf.rs)

Rešavanje problema, logičko planiranje i apstraktno razmišljanje obavlja ključna regija mozga poznata kao prefrontalni korteks, koji je poznat po svojoj nefleksibilnosti.

Čovek primoran da "žonglira"

“Taj deo mozga je formiran tako da radi jednu stvar u jednom trenutku, što je često dobro“, rekao je profesor neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordžtaun i glavni autor istraživanja, Maksimilijan Rizenhuber.

On je dodao da se čovek može fokusirati na nešto i potisnuti sve ostalo da bi ostao fokusiran na zadatak.

Neuronaučnici su ranije sumnjali da kada je primoran da “žonglira”, preopterećeni prefrontalni korteks pokušava brzo da prelazi sa zadatka na zadatak.

Eksperiment koji su sproveli Rizenhuber i njegove kolege otkrio je da mozak ima zaobilazno rešenje koje može da se aktivira tokom vremena kroz ponavljanje i akumulirano iskustvo, tako da može da se preprogramira da podsvesno izvrši jedan zadatak, oslobađajući prefrontalni korteks da se fokusira na nešto drugo.

Eksperiment s generisanim slikama

U okviru studije, jedanaestoro muškaraca i žena starosti od 18 do 29 godina provelo je nekoliko sati pregledavajući kompjuterski generisane slike automobila kao deo igre zasnovane na aplikaciji i naučilo da ih sortira u jednu od dve kategorije na osnovu sličnosti i razlika u obliku.

Tokom pet do deset nedelja, ponovili su sortiranje više od 30.000 puta.

Na početku eksperimenta, alati za snimanje koji su omogućili istraživačima da prate koji delovi mozga se aktiviraju pokazali su da prefrontalni korteks obavlja posao.

Kada su mozgovi učesnika ponovo proučavani, nakon mnogo nedelja sortiranja, otkriveno je, međutim, da su koristili drugu regiju, poznatu kao temporalni korteks, koji je uključen u kodiranje dugoročnih sećanja, kako bi izvršili zadatak.

Foto: Shutterstock/metamorworks

"Izvanredne sposobnosti"

Prema Rizenhuberu, nalazi su otkrili da kako prefrontalni korteks uči kako da obavlja aktivnost, on pakuje te informacije i uspostavlja veze koje omogućavaju da se one prenesu na temporalni korteks.

“To na neki način automatizuje, što oslobađa frontalne delove mozga da rade nešto drugo što zahteva pažnju“, objasnio je on.

Sposobnost podsvesnog obavljanja više zadataka istovremeno putem različitih regija mozga objašnjava brojne naizgled izvanredne sposobnosti koje većina nas pokazuje svakodnevno bez razmišljanja.

Rizenhuber je kao primer naveo da dok mladi ljudi koji tek uče da voze zahtevaju punu koncentraciju da bi mogli da upravljaju automobilima, iskusni vozači mogu lako da upravljaju vozilima dok istovremeno razgovaraju ili slušaju muziku.

Visoko specijalizovane veštine

Psiholog i profesor na odeljenju za neurohirurgiju na Univerzitetu Južne Floride, Majkl Šenberg, rekao je da to takođe objašnjava zašto ljudi mogu da razviju visoko specijalizovane veštine, kao što je analiza snimaka mozga, ili izvođenje gimnastike na olimpijskom nivou.

Neki ljudi možda imaju mozak koji je prirodno veštiji u sprovođenju preprogramiranja potrebnog za multitasking od drugih.

Eksperiment u Džordžtaunu otkrio je značajnu varijabilnost kada je u pitanju brzina kojom su učesnici bili u stanju da isključe svoje prefrontalne kortekse i koriste svoje temporalne kortekse za kategorizaciju automobila.

Šenberg veruje da bi svi mi mogli bolje da koristimo mogućnosti obavljanja više zadataka istovremeno u našem mozgu, čak i ako imamo 60 i 70 godina i otkrivamo da ne učimo nove zadatke tako brzo kao nekada.

Foto: Shutterstock/Summit Art Creations

Oslanjanje na tehnologiju

Šenberg je istovremeno upozorio da bi preveliko oslanjanje na tehnologiju za pomoć u obavljanju više zadataka istovremeno, poput prepuštanja pisanja ili analize podataka generativnoj veštačkoj inteligenciji, moglo da se obije o glavu našem mozgu.

Novo istraživanje je pokazalo da sopstvene mogućnosti obavljanja više zadataka istovremeno počinju da se pojavljuju tek kada se stekne određena količina stručnosti.

Dugoročno gledano, moguće je da prekomerna upotreba veštačke inteligencije znači da naš mozak postaje manje vešt u složenim veštinama.

“Nećete moći da savladate stvari ako vam veštačka inteligencija stalno radi. Obavljanje više zadataka istovremeno dolazi kroz razvoj efikasnog prepoznavanja obrazaca, tako da ste u mogućnosti da brže donosite odluke i istovremeno integrišete nešto drugo“, zaključio je Šenberg.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U mnogim slučajevima, stoji tu decenijama, do te mere da ga ukućani više ni ne primećuju.

Prekriveni tragovima vremena

Blago izbledeli od sunca i prekriveni tragovima vremena, za većinu vlasnika gobleni su deo enterijera iz doba bivše Jugoslavije, ukras bez posebnog značaja ili priče.

Iako je nekada bio gotovo standardni deo domaćinstava, danas je goblen sa motivom “Kosovka devojka” sve traženiji među kolekcionarima.

Na tržištu se mogu pronaći primerci koji se prodaju po različitim cenama - od nekoliko desetina evra pa sve do više od 1.000 evra.

Kako se kreću cene?

Najveće razlike u ceni ne zavise samo od motiva, već i od detalja koji često nisu vidljivi na prvi pogled, prenosi Dnevno.hr.

Prema stanju na tržištu, najčešće se prodaju jednostavniji primerci (od 50 do 150 evra), naročito ako su manjih dimenzija ili bez originalnog rama.

Bolje očuvani i detaljnije urađeni gobleni dostižu cenu između 150 i 350 evra, posebno kad imaju dekorativne ramove koji im podižu vrednost.

(Telegraf.rs)

Opasna muva je otkrivena u Teksasu nakon što se tokom protekle godine postepeno širila sa teritorije Meksika, približavajući se američkoj granici.

Karantinska zona od 80 km

Pojavljivanje parazita izazvalo je zabrinutost među nadležnim institucijama, posebno zbog potencijalne opasnosti za stočarstvo, prenosi Daily Mail.

Cochliomyia hominivorax polaže stotine jajašca u rane životinja ili ljudi. Larve se izlegu za svega nekoliko sati, nakon čega počinju da se hrane tkivom domaćina.

Bez obzira na ponašanje u prirodi, stručnjaci naglašavaju da je rizik po ljude nizak. Međutim, takve pojave mogu dovesti do “dubokih i veoma bolnih rana” koje se lako inficiraju i mogu da završave smrtnim ishodom ukoliko se ne leče.

Ministarka poljoprivrede SAD, Bruk Rolins, saopštava da je potvrđeni slučaj zabeležen kod teleta starog tri nedelje u mestu La Prajor, koje se nalazi približno 80 kilometara od granice sa Meksikom.

Nakon potvrde, uspostavljena je karantinska zona u prečniku od oko 19 kilometara. U okviru te zone zabranjeno je premeštanje bilo koje toplokrvne životinje, uključujući kućne ljubimce, bez prethodne inspekcije nadležnih službi.

Rolinsova je naglasila da za sada nisu registrovani drugi slučajevi prisustva parazitske muve na teritoriji SAD. Zvaničnici su, takođe, požurili da istaknu da larve predstavljaju pretnju stočarskoj proizvodnji, ali da ne zagađuju prehrambene proizvode.

Larve parazitske muve; Foto: USDA Photo / Alamy / Profimedia

"Pripreme su bile temeljne"

Guverner Teksasa, Greg Abot, još u februaru je upozorio na opasnost koju Cochliomyia hominivorax predstavlja za stočarstvo u toj državi. Tada su lokalnim vlastima data veća ovlašćenja i dodatni resursi kako bi brže reagovale.

Vest o novom slučaju objavljena je samo dan pošto je Rolinsova održala konferenciju za medije na kojoj je upozorila na pretnju. Po njenim rečima, slučajevi u Meksiku potvrđeni su na svega 40 kilometara od granice sa SAD.

Tom prilikom, predstavila je i mere koje Ministarstvo poljoprivrede preduzima kako bi sprečilo dalje širenje parazita.

Među tim merama nalazi se i ispuštanje miliona sterilnih mužjaka Cochliomyia hominivorax u ugrožena područja. Oni se pare sa divljim ženkama, čime se sprečava razmnožavanje populacije.

Rolinsova je dodala da Ministarstvo poljoprivrede veruje da su pripreme bile dovoljno temeljne i da “ne postoji opasnost od masovne infestacije”.

Zabrinutost zbog mogućeg povratka parazita pojavila se i na Floridi. Tamošnje Ministarstvo poljoprivrede i potrošačkih usluga saopštava da je u februaru pronašlo larve u otvorenoj rani konja uvezenog iz Argentine. Životinja je odmah stavljena u karantin.

Foto: Shutterstock/Greg Westbrook

"Otkriven tokom rutinske kontrole"

“Ovaj parazit je iskorenjen iz SAD pre više od četiri decenije“, saopštili su zvaničnici sa Floride.

Oni upozoravaju da bi povratak Cochliomyia hominivorax predstavljao ozbiljnu pretnju za stoku, divlje i domaće ljubimce, posebno u državama poput Floride koje imaju toplu klimu.

Ipak, komesar za poljoprivredu Teksasa, Sid Miler, pozvao je građane Floride da ne paniče i istakao da prijavljeni slučaj nije predstavljao dokaz epidemije ili domaće infestacije na teritoriji SAD.

“Srećom, otkriven je tokom rutinske inspekcije konja koji je stigao iz zemlje južno od Darijenskog prolaza“, dodao je.

Ove parazitske muve privlači miris izloženog tkiva i telesnih otvora. Mesta pogodna za polaganje jaja mogu biti veoma mala - od ujeda krpelja, preko nosnih i očnih kanala, do pupka novorođenčeta ili genitalnih regija.

Nakon polaganja jaja iz njih se razvijaju larve koje se uvlače u meso domaćina. Jedna ženka može da položi između 200 i 300 jajašca odjednom, dok tokom života može proizvesti ukupno 3.000.

(Telegraf.rs)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Botaj je u štali obrađivao kopito kobile kada ga je, tokom zahvata, zadnjom nogom udarila u grudni koš. Lekarska pomoć mu je odmah pružena na licu mesta, ali je od zadobijenih povreda nažalost preminuo, piše Danica.hr.

Veterinar i dugogodišnji iskusni stručnjak za konje Đanluka Botaj pre dvadesetak godina preselio se iz Italije u Hrvatsku, a poslednjih nekoliko godina vodio je konjički ranč na Martin-bregu kod Dugog Sela.

Kako se saznaje, bio je diplomirani trener jahanja i jedan od najiskusnijih potkivača konja u Hrvatskoj i šire. Uprkos stručnosti i iskustvu, stradao je tokom verovatno rutinske intervencije na kopitu kobile.

Iako su slučajevi stradanja vlasnika domaćih životinja u Hrvatskoj retki, u poslednjih desetak godina ipak ih je bilo. Pretprošle godine u Kamešnici kod Križevaca bik je nasrnuo na 77-godišnju ženu koja je od zadobijenih povreda takođe preminula, a iste godine u Starom Petrovom Selu bik je usmrtio muškarca.

Dve godine ranije u Kijanima kod Gračaca bik je teško povredio vlasnika, nanoseći mu višestruke povrede opasne po život. Iste godine tokom treninga za koridu u Brnazama kod Sinja bik je napao vlasnika i povredio mu natkolenicu, dok je u Istri krava ženi nanela teške povrede grudnog koša i stomaka.

Od 2016. do 2026. godine bikovi su odgovorni za najviše nesrećnih slučajeva sa najtežim posledicama po vlasnike, dok su napadi ostalih domaćih životinja i kućnih ljubimaca poput krava, konja i pasa relativno česti, ali su najteže povrede ljudi ipak ređe.

Posebne veštine

Jedan od njih je i Bernard Vukušić, istaknuti koprivnički veterinar i dugogodišnji rukovodilac Veterinarske stanice Koprivnica, kojeg smo pitali kako pravilno pristupiti potencijalno opasnim domaćim životinjama.

Vukušić je na početku razgovora potvrdio da su upravo bikovi ubedljivo najopasnije domaće životinje zbog svoje mase, snage i teritorijalnog ponašanja.

"Rekao bih da su uz bikove zapravo najopasnije krmače sa mladuncima. Sa njima se često radi u skučenim prostorima i mogu biti izrazito neugodne, toliko da znam ljude koji su zbog njih odustajali od veterinarskog poziva. Ako vas krmača rastrgne, gotovi ste, možete iskrvariti pre nego što stigne hitna pomoć", kaže Vukušić.Naglašava, međutim, da svi veterinari tokom studija, uz osnovna i specijalistička medicinska znanja, usvajaju i posebna znanja i veštine u ophođenju i postupanju sa različitim vrstama životinja.

Zakonska obaveza

"U radu sa životinjama, sprovođenju dijagnostičkih i terapijskih postupaka vodi se računa o ličnoj bezbednosti, bezbednosti ostalih prisutnih osoba i same životinje, što je i zakonska obaveza svakog veterinara."

"Pristupanje životinji mora biti u prisustvu njoj poznate osobe, vlasnika ili držaoca, jer nepoznata osoba, glas, miris ili postupak izazivaju prirodno nepoverenje, strah i odbrambeno ponašanje", objašnjava.

Dodaje i da manipulacija i sprovođenje različitih dijagnostičkih i terapijskih postupaka izazivaju kod životinja nelagodu i različite stepene bola, na koje one mogu reagovati odbrambeno.

"Ta odbrana je po nas agresivna pa nas životinja može ogrebati, ugristi, ubosti, ritnuti, prignječiti ili nam život ugroziti na druge načine. Zato se za različite vrste životinja primenjuju razni oblici mehaničkog sputavanja ili farmakološke metode smirivanja, od smanjenja i uklanjanja bola pa do uspavljivanja", kaže.

Male životinje mogu biti opasne kao i velike, naročito ako se radi o kućnim ljubimcima koji su po svojoj prirodi zapravo divlje životinje.

Opasni psi

"Posebno je izazovno postupati sa tvorovima, različitim gmizavcima i zmijama, ili nojevima, jelenima i raznom divljači", navodi.

U lična neprijatna iskustva ili osetljive situacije u kojima su se našle njegove kolege nije želeo da ulazi, ali je potvrdio da takvih situacija ima.

Šta će se dogoditi sa kobilom koja je usmrtila italijanskog veterinara u okolini Križevaca tek treba da bude odlučeno, a Vukušić kaže da postoji određena procedura postupanja kod životinja koje su napale ljude.

"Procedura je propisana najpre za opasne pse, pa ako je životinja opasna za okolinu i ponavlja napade na ljude, može da bude eutanazirana", zaključuje stručnjak.

(Telegraf.rs)

Dvojica entuzijasta, opremljena detektorima za metal i željom da istraže tragove prošlosti, nisu ni slutila da će svojim izlaskom na teren pokrenuti jedno od najznačajnijih arheoloških istraživanja u zemlji poslednjih decenija.

Dragocen uvid u političke i trgovinske veze

Sve je počelo 10. aprila otkrićem na poljoprivrednom zemljištu, u blizini mesta Rena, oko 30 kilometara severno od Elveruma. Rune Setre i Vegard Serlije su našli 19 srebrnih novčića i ubrzo shvatili da je reč o značajnim artefaktima.

Dvojica entuzijasta su kontaktirala lokalne vlasti koje su ubrzo pokrenule sveobuhvatnu arheološku istragu. Rezultati su nadmašili su sva očekivanja.

Arheolozi su iskopali čak 2.970 srebrnih novčića, za koje se procenjuje da su zakopani oko 1047. godine, prenosi Yahoo.com.

Prema proceni stručnjaka iz Muzeja kulturne istorije Univerziteta u Oslu, novčići su kovani između 980-ih i 1040-ih godina i nose imena nekih od najznačajnijih evropskih vladara tog doba. Tako su nađene kovanice sa imenima - Etelred II, Oto III, Harald III i Knut Veliki.

Raznovrsnost porekla i prikazani vladari pružaju dragocen uvid u političke i trgovinske veze koje su povezivale Evropu tokom poslednjih decenija vikinškog doba.

Veliki broj pronađenih kovanica potiče iz Engleske i Nemačke, što potvrđuje koliko je strana valuta dominirala norveškom ekonomijom u završnoj fazi vikinške ere.

Otkriće pruža i mnogo širu sliku o kretanju novca, trgovine i političkog uticaja širom severne Evrope.

"Nacionalni i međunarodni događaj"

Profesor Sven Gulbek ističe da je strani novac dominirao u opticaju u Norveškoj sve do perioda vladavine Haralda III, koji je između 1046. i 1066. godine uspostavio nacionalni monetarni sistem.

Prema mišljenju istraživača, pronađena riznica predstavlja “zamrznuti trenutak“ u istoriji zemlje, uhvativši period kada je Norveška prelazila sa oslanjanja na strane valute ka stvaranju centralizovanog domaćeg novčanog sistema. Zbog toga je značaj nalaza daleko veći od same količine pronađenog srebra.

Arheolozi veruju da bi zakopano blago moglo biti povezano i sa intenzivnom trgovinom gvožđem koja je vekovima postojala u regionu. Prema rečima stručnjaka, područje je tokom dugog vremenskog perioda bilo centar ogromne proizvodnje gvožđa, a prerađeni metal izvozio se širom Evrope. Takva ekonomska aktivnost mogla bi objasniti kako je na jednom mestu koncentrisana tolika količina dragocenog novca.

Posebnu pažnju stručnjaka privukao je način na koji su se ponašali Rune Setre i Vegard Serlije. Umesto da sami pokušaju da izvade i zadrže pronađene predmete, odmah su obavestili nadležne institucije. Time su omogućili precizno dokumentovanje lokacije, očuvanje arheološkog konteksta i pravilnu zaštitu nalaza za buduća naučna istraživanja.

Direktorka norveške Uprave za kulturno nasleđe, Hana Geiran, nazvala je otkriće “nacionalnim i međunarodnim događajem”, a njena reakcija odražava oduševljenje koje je vest izazvala među stručnjacima širom Starog kontinenta.

Iako je najveći deo posla na terenu završen, istraživanje tek počinje. Stručnjaci trenutno analiziraju i registruju gotovo tri hiljade novčića, a očekuje se da će proučavanje riznice trajati godinama. Svaki novčić mogao bi doneti nove podatke o trgovinskim putevima, političkim savezima i ekonomskim tokovima koji su oblikovali Evropu pre skoro hiljadu godina.

(Telegraf.rs)

Uzorci su vraćeni 29. maja i transportovani u istraživačke centre u Pekingu, gde će biti analizirani kako bi se proučili efekti svemirskog okruženja na rani razvoj života.

Kultivisani u orbiti

Istraživanje sprovode Šenženski instituti za naprednu tehnologiju pri Kineskoj akademiji nauka, sa ciljem da se ispita razvoj embriona sisara pre implantacije u uslovima mikrogravitacije, uključujući moguće promene na mitohondrijama i epigenetskom nivou.

Tokom eksperimenta, embrioni miša su kultivisani u orbiti pomoću specijalizovanih mikrofluidnih sistema na kineskoj svemirskoj stanici, uz praćenje razvoja u realnom vremenu.

Naučnici su naveli da su sistemi za kulturu, snimanje i očuvanje uzoraka uspešno funkcionisali i da su embrioni pravilno razvijani u svemirskim uslovima.

Detaljna uporedna analiza

U narednoj fazi istraživanja planirana je detaljna uporedna analiza uzoraka iz svemira i kontrolnih uzoraka sa Zemlje, uključujući molekularne i genetske metode, kako bi se bolje razumelo kako svemirsko okruženje utiče na rani razvoj sisara.

Ovo istraživanje nadovezuje se na ranije kineske eksperimente u svemiru, uključujući misije koje su omogućile posmatranje razvoja embriona u mikrogravitaciji i njihovo napredovanje kroz rane faze razvoja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Pošto su ga nadležne službe pronašle, Dava je helikopterom prebačen u bolnicu u Katmanduu, gde se ponovo sastao sa porodicom koja je već započela pripreme za njegovu sahranu, preneo je NBC.

Nađen u blizini ledenog vodopada

Vodič je poslednji put viđen 29. maja tokom spuštanja sa najvišeg vrha sveta.

Iako je njegov klijent bezbedno stigao u bazni kamp, Dava se nije vratio zbog čega su nadležni pokrenuli potragu.

Pronašla ga je ekipa zadužena za uklanjanje opreme i čišćenje planine nakon završetka sezone penjanja.

Prema navodima organizatora potrage, on je pronađen kako puzi niz snežne padine u blizini ledenog vodopada Kumbu, nedaleko od baznog kampa.

Foto: PRABIN RANABHAT / AFP / Profimedia

Zabeležena rekordna sezona

Njegova supruga je rekla da je porodica za vest o pronalasku saznala preko medija i poznanika i da su već bili započeli višednevni pogrebni obred.

Dava radi kao planinski vodič za kompaniju sa sedištem u Katmanduu i dolazi iz oblasti Okhaldhunga, južno od Mont Everesta.

Ovogodišnja sezona penjanja na Mont Everest bila je rekordna, sa više od 1.000 penjača i vodiča koji su se tokom maja popeli na vrh visok 8.849 metara.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Reč je o ogromnoj staklenoj građevini površine oko 1,27 hektara, osmišljenoj kao potpuno zatvoren ekološki sistem u kojem bi ljudi mogli da žive bez spoljne pomoći. Projekat je nastao s ciljem proučavanja ekosistema na Zemlji i mogućnosti budućeg života u svemirskim kolonijama.

Veštačka replika

Naziv projekta nije slučajan. Zemlja se smatra prvom biosferom, dok je kompleks u Arizoni trebalo da predstavlja njenu veštačku repliku. Unutar staklene kupole izgrađeno je više različitih celina koje su imitirale prirodne biome, uključujući tropsku kišnu šumu, okean s koralnim grebenom, mangrove, savanu i pustinju.

Pored toga, tu su se nalazili stambeni prostori, laboratorije i poljoprivredne površine na kojima su stanovnici morali sami da uzgajaju hranu.

Najpoznatiji deo projekta počeo je 26. septembra 1991. godine, kada je osmoro naučnika i istraživača ušlo u potpuno zatvoren sistem.

Cilj je bio da se testira mogućnost samoodrživog ekološkog sistema u kojem bi učesnici živeli bez spoljnog snabdevanja hranom i resursima tokom planiranog perioda izolacije, oslanjajući se na unapred izgrađenu infrastrukturu i početne zalihe.

Izbegli ozbiljnije probleme

Iako je poljoprivredni deo proizvodio impresivne količine hrane, učesnici su tokom dela misije bili suočeni s hroničnom glađu. Uzgajali su banane, papaje, pirinač, pšenicu, kikiriki i druge kulture, ali je kalorijski unos bio znatno manji od očekivanog, prenosi Dnevno.hr.

Uprkos tome, zdravstveni pokazatelji članova posade uglavnom su ostali dobri tokom celog boravka.

Najveći problem pojavio se kada je nivo kiseonika počeo neočekivano da opada. Nakon 16 meseci, koncentracija kiseonika smanjila se sa približno 20,9 na 14,2%, što je nivo uporediv sa boravkom na velikim planinskim visinama.

Kod dela učesnika pojavili su se simptomi slični visinskoj bolesti, a na kraju je u sistem morao biti dodat kiseonik spolja kako bi se izbegli ozbiljniji zdravstveni problemi.

U jednom trenutku, grupa učesnika eksperimenta se podelila na dve frakcije. Ljudi koji su bili bliski prijatelji postali su neprijateljski raspoloženi i jedva su govorili.

Istovremeno su se pojavile i druge poteškoće. Pojedine biljne vrste počele su nekontrolisano da dominiraju nad drugima, broj mrava i bubašvaba naglo je porastao, a zbog manje količine sunčeve svetlosti nego što su projektanti očekivali, neki delovi ekosistema nisu funkcionisali prema planu.

Kompleks Biosfera 2; Foto: James D DeCamp/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Promena vlasnika i namene

Drugi eksperiment započeo je u martu 1994. godine, nakon brojnih tehničkih dorada. Nova posada uspela je da postigne samostalnost u proizvodnji hrane, ali je projekat naišao na finansijske i organizacione probleme koji su doveli do prevremenog prekida misije u septembru iste godine.

Nakon završetka originalnih eksperimenata, Biosfera 2 je prošla kroz nekoliko promena vlasništva i namene. Kompleksom je jedno vreme upravljao Univerzitet Kolumbija, a od 2007. godine istraživanja vodi Univerzitet u Arizoni, koji je 2011. postao i njegov punopravni vlasnik.

Objekat je time spašen od mogućeg rušenja i prenamene u stambeno-poslovni kompleks.

Danas, Biosfera 2 više nije zatvoreni svet u kojem ljudi žive izolovani od ostatka planete, ali ostaje jedinstvena naučna laboratorija.

U njemu se proučavaju klimatske promene, kruženje vode, ponašanje ekosistema i otpornost koralnih grebena. Poslednjih decenija, kompleks u Arizoni redovno obilaze posetioci.

(Telegraf.rs)

Dok je sirota životinja pokušavala da se oslobodi, u njenoj blizini se nalazilo nekoliko odraslih jedinki, koje su posmatrale dešavanja.

Strpljiv pristup se isplatio

Iako su konji bili uz ždrebe, nisu imali način da mu pomognu da izađe iz nevolje, dok je napetost očigledno rasla.

U blizini se, u tom trenutku, zaustavio automobil. Vozač je primetio šta se dešava i pažljivo prišao ždrebetu. Pošto je procenio situaciju, uz strpljiv pristup uspeo je da ga prebaci preko ograde i oslobodi.

Snimak postao viralan

Nakon što je ponovo bilo na sigurnom, ždrebe se priključilo konjima. Taj trenutak posebno je privukao pažnju gledalaca, koji su u komentarima isticali emotivnu reakciju životinja.

Snimak je brzo postao viralan, a korisnici društvenih mreža masovno su ga delili i hvalili reakciju vozača, ističući njegovu smirenost i spremnost da pomogne u pravom trenutku.

(Telegraf.rs)

Tokom više godina, Mandel je uspeo da osvoji glavne premije na lutriji ukupno 14 puta, što je kasnije dovelo do promena pravila u više zemalja.

Imao je jednostavan princip

Rođen 1931. godine, u siromašnoj porodici, Mandel je od ranog detinjstva pokazivao interesovanje za matematiku. Ipak, zbog teških finansijskih uslova nije mogao da nastavi akademsku karijeru, pa je radio kao računovođa kako bi izdržavao najbliže.

Sa mesečnom platom od 88 dolara, kako je kasnije opisao u intervjuima, tražio je način da promeni svoju finansijsku situaciju. Upravo tada počinje njegovo sistematsko proučavanje teorije verovatnoće i rada italijanskog matematičara Leonarda Fibonačija, što ga je dovelo do ideje da matematiku primeni na lutriju.

Razvio je metod zasnovan na kombinatorici i logistici, kojim je pokušao da optimizuje izbor i kupovinu kombinacija brojeva na lutriji. Strategija se zasnivala na jednostavnom principu - identifikovati lutrije u kojima je džekpot veći od troška kupovine svih mogućih kombinacija brojeva, čime bi se u specifičnim uslovima mogao ostvariti teorijski profit.

Prvi test je izveo 1965. godine zajedno sa prijateljem, finansirajući zajedničku kupovinu tiketa. Taj pokušaj doneo im je dobitke u ukupnoj vrednosti od oko 20.000 dolara, od čega je Mandelu pripalo oko 4.000 dolara.

U godinama koje su usledile, Mandel je emigrirao u Australiju, gde je svoju ideju razvio u organizovani sistem. Okupio je grupu investitora i formirao sindikate koji su koristili računare i štampače za generisanje i obradu velikog broja tiket-kombinacija.

Tokom 1980-ih, sistem je doneo oko 12 glavnih dobitaka širom Australije, zajedno sa stotinama hiljada manjih nagrada.

Pošto su mogućnosti u Australiji postale ograničene, Mandel je usmerio pažnju na SAD, gde je identifikovao lutriju u saveznoj državi Virdžiniji kao posebno povoljnu. Sistem je omogućavao štampanje tiketa kod kuće, a broj mogućih kombinacija bio je oko 7,1 milion.

Zatvorili "Mandelovu rupu"

Mandelov tim je unapred pripremio sve moguće kombinacije i organizovao njihovu distribuciju preko mreže prodajnih mesta. Kada je džekpot 1992. godine premašio 27 miliona dolara, aktiviran je ceo sistem.

Rezultat je bio dobitak od oko 33 miliona dolara, odnosno približno 24 miliona dolara profita nakon troškova.

Iako su ga istraživale brojne američke i međunarodne agencije, uključujući FBI, CIA, Tajnu službu i Interpol, nije pronađeno da je prekršio zakon.

Lutrija u Virdžiniji isplatila je dobitak, ali je slučaj doveo do promena pravila koje su ograničile masovnu kupovinu tiketa i organizovane investicione sisteme, prenosi VnExpress.

Na taj način, zatvorena je takozvana “Mandelova rupa“, koja je omogućavala ovakav tip strategije.

Nakon ovog perioda, Mandel je pokušao da ponovi uspeh u drugim državama, ali bez ranijih rezultata. Kasnije se povukao iz javnosti i preselio na ostrvo Vanuatu u južnom Tihom okeanu.

Njegov bivši saradnik jednom je rekao da se radi o priči koja prevazilazi fikciju, dok Mandel nikada nije otkrio detalje svog algoritma, upoređujući ga sa poslovnom tajnom poznatih svetskih brendova.

(Telegraf.rs)

Dok su boravili u vodi i pratili jato sardina, našli su se usred potpuno neočekivane situacije, prenosi Daily Mail.

Zadržite bezbednu udaljenost

Na snimku je zabeležen trenutak kada se jednom od ronilaca iznenada približio Brajdov kit (Balaenoptera brydei), koji je tragao za hranom.

Morski div je otvorio čeljusti i umalo progutao ronioca, prolazeći nekoliko centimetara pored njega!

Brajdov kit može da dostigne dužinu do 14 metara i težinu od čak 50 tona. Ova vrsta ne lovi ljude, a hrani se tako što velikom brzinom zahvata jata ribe.

Stručnjaci upozoravaju da se ljudi mogu naći u ozbiljnoj opasnosti, ukoliko se previše približe ovakvih kitovima, dok traže hranu. Jednostavno, mogu biti “usisani” zajedno s velikom količinom vode.

Preporuka stručnjaka jeste da se zadrži udaljenost od najmanje 90 metara, a još veća ukoliko se u blizini nalazi mladunče.

Progutao ga grbavi kit

Priča iz Južne Afrike podsetila je na slučaj Amerikanca Majkla Pakarda, koji je završio u ustima ogromnog grbavog kita.

Ronilac koji više od četiri decenije skuplja jastoge imao je neverovatnu sreću da ostane živ, a svoje jezivo iskustvo ispričao je medijima.

Sve se odigralo početkom juna 2021. godine, u blizini obale Provinstauna, a više detalja možete OVDE saznati.

(Telegraf.rs)

Prema konceptu, biće dugačak oko 1.609 metara, širok 244 metra i posedovaće 30 paluba. Procene ukazuju da bi izgradnja koštala oko 13,9 milijarde evra.

Nije klasičan kruzer

Brod je zamišljen kao samostalna zajednica sa smeštajem za 50.000 stalnih stanovnika, dodatnim prostorom za 10.000 putnika na krstarenju i dnevnih posetilaca, kao i sa 20.000 članova posade koji bi opsluživali čitav sistem.

Planirani sadržaji uključuju bolnicu, škole, prodavnice, restorane, hotele, stadion sa 15.000 mesta, kongresni centar, vodeni park, dva muzeja i koncertnu dvoranu.

Predviđen je i veliki akvarijum namenjen roniocima, zatim prostrani noćni klub, kao i dvospratna hala sa hranom za stanovnike koji žele dodatne gastronomske opcije.

U okviru projekta predviđeno je obrazovanje od osnovnog do fakultetskog nivoa. Četiri palube bile bi rezervisane za komercijalne usluge, finansijske filijale, banke i maloprodaju, dok bi se na vrhu broda nalazilo osam heliodroma.

Freedom Ship nije zamišljen kao klasičan kruzer. Plan predviđa da neprekidno plovi i obiđe svet otprilike svake dve godine, krećući se brzinom od sedam čvorova.

Zbog svojih dimenzija, brod ne bi mogao da pristane ni u jednu luku. Umesto toga, ostajao bi u međunarodnim vodama, dok bi putnici i posetioci do kopna putovali trajektima. Prema planu, uz njega bi mogli da pristaju čak i drugi kruzeri.

Printskrin: Youtube/Tangram 3DS

"Veliko interesovanje za projekat"

Posetiocima bi na raspolaganju bio tramvajski sistem za kretanje između različitih zona broda, dok bi pešaci mogli da koriste staze i parkove, prenosi Telegraph.

Ideju je tokom devedesetih godina prvi predstavio američki inženjer Norman Nikson. Nakon njegove smrti 2012. godine, projekat je iznova predstavljen javnosti, ali je ubrzo stavljen po strani.

Danas, inicijativu vodi Rodžer Guč, izvršni direktor kompanije Freedom Cruise Line International. On navodi da je formiran rukovodeći tim od 12 ljudi, uključujući projektnog menadžera, dizajnera i pomorskog arhitektu.

Po njegovim rečima, interesovanje za projekat je “veliko”.

“Mogli bismo gotovo da opravdamo izgradnju tri broda“, izjavio je Guč.

Ipak, ključni izazov ostaje obezbeđivanje početnog kapitala.

Guč navodi da bi, nakon zatvaranja finansijske konstrukcije, gradnja mogla da počne u Indoneziji. Trup bi bio izrađen iz više delova koji bi potom bili sastavljeni na moru.

Po njegovim procenama, završetak gradnje mogao bi da traje između tri i četiri godine, ali bi se stanovnici mogli useliti i pre završetka radova.

Čišćenje okeana tokom plovidbe

Posebna karakteristika projekta jeste plan da brod nikada nema matičnu luku.

“Neprestano će obilaziti svet. Nikada neće imati matičnu luku“, rekao je on.

Finansijski model podrazumeva i prisustvo privatnih preduzetnika koji bi iznajmljivali ili kupovali poslovni prostor na brodu.

“Želimo da preduzetnici iznajmljuju ili kupuju prostor od nas, baš kao što bi to činili u zajednici na kopnu“, naveo je.

Među delatnostima u kojima bi kompanija zadržala direktan interes, Guč je posebno izdvojio kazino.

Pored komercijalne funkcije, Freedom Ship bi, prema tvrdnjama promotera, imao i filantropsku ulogu kroz čišćenje okeana tokom plovidbe.

Projektanti, takođe, navode da bi korišćenje nuklearne energije smanjilo emisije ugljenika.

Za urbanističko i arhitektonsko oblikovanje zadužen je Kevin Šopfer, stručnjak za arkologiju, oblast koja povezuje arhitekturu i ekologiju.

Šopfer navodi da je cilj bio stvaranje prostora koji neće delovati kao masivna monolitna struktura.

“Pošli smo od toga da brod treba da bude vizuelno prijatan, pa smo ublažili sve ivice“, rekao je.

On dodaje da su posebna pažnja i veliki napori posvećeni stvaranju šetališta i zelenih površina.

"Cilj nije nedostižan"

U slučaju realizacije, Freedom Ship bi mogao da primi osam puta više putnika nego danas najveći kruzer na svetu - Star of the Seas.

Iako su tokom godina predstavljani brojni koncepti rezidencijalnih kruzera, do sada su realizovani samo The World i Villa Vie Odyssey.

Uprkos složenosti projekta, projektni menadžer Sridev Mukerdžea smatra da cilj nije nedostižan.

“Verujem da su, uz Rodžerove napore, strpljenje i želju da projekat uspe, mogućnosti neograničene. To je fantastičan koncept i uložiću sve svoje napore da ga ostvarimo“, rekao je Mukerdžea.

(Telegraf.rs)

Više od 400 godina niko nije uspevao da otkrije njenu pravu sadržinu, ali danas, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije (AI), jedna od najzagonetnijih istorijskih šifara konačno je počela da otkriva svoje tajne.

Složen sistem šifrovanja

Reč je o rukopisu Borgova šifra od 408 stranica koji je dugo predstavljao nerešivu enigmu za istoričare, lingviste i stručnjake za kriptografiju.

Dokument je ispisan pomoću 34 neobična simbola, uz poneko rimsko slovo i naslovnu stranicu na arapskom jeziku. Bez poznatog “ključa” za dešifrovanje i sa brojnim oštećenim stranicama, nastalim usled protoka vremena, rukopis je delovao kao još jedna tajna zauvek izgubljena u prošlosti.

Ipak, ono što generacije istraživača nisu uspele da postignu tradicionalnim metodama, ostvarila je savremena tehnologija. Korišćenjem metoda mašinskog učenja, naučnici su uspeli da identifikuju obrasce, povežu simbole i postepeno rekonstruišu značenje teksta.

Rezultat je iznenadio čak i same istraživače, prenosi BBC.

Iza složenog sistema šifrovanja krile su se stotine stranica posvećene medicinskim praksama i lekovima koji su se koristili u prošlim vekovima. Među zapisima pronađeni su neobični recepti za lečenje bolesti i tegoba, uključujući preporuke da se pije “više čaša kvalitetnog crvenog vina” ili da se “muškatni oraščić fermentiše u testu” kako bi se lečila dizenterija.

Foto: RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia

Prava detektivska istraga

Prema tragovima pronađenim na unutrašnjoj strani korica, rukopis je sadržao “lekove za tegobe ljudskog tela”. U vreme kada je nastao, ovakva znanja često su čuvana kao strogo poverljiva. Razlog nije bio samo želja za očuvanjem ekskluzivnog znanja, već i strah od progona.

U mnogim evropskim društvima osobe koje su posedovale neobične medicinske recepte ili se bavile alternativnim metodama lečenja mogle su lako postati predmet sumnje, pa čak i optužbi za veštičarenje.

Profesorka računarske lingvistike Beata Međeši sa Univerziteta u Stokholmu, jedna od članica istraživačkog tima, opisuje proces dešifrovanja kao svojevrsnu detektivsku istragu.

“Svaki simbol, svaki obrazac i svako delimično rešenje predstavljaju trag koji nas približava nečijim tajnama i izgubljenom istorijskom svetu“, navodi ona.

Iako veštačka inteligencija značajno ubrzava proces analize, posao nije bio jednostavan. Algoritmi su mogli da prepoznaju obrasce koje ljudsko oko teško uočava, ali su istraživači morali da proveravaju rezultate, upoređuju ih sa istorijskim izvorima i potvrđuju značenja u širem kulturnom i jezičkom kontekstu.

Foto: Unsplash/Melissa Cronin

Razvoj novih sistema

Ovaj uspeh predstavlja samo početak mnogo ambicioznijeg projekta. Naučnici sada rade na razvoju novih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji bi mogli da analiziraju i dešifruju veliki broj istorijskih šifara rasutih po arhivama širom sveta.

Prema procenama stručnjaka, čak jedan procenat ukupne arhivske građe u svetu potpuno je ili delimično šifrovan. Iako taj procenat na prvi pogled deluje mali, reč je o milionima stranica dokumenata čiji sadržaj ostaje nedostupan istraživačima.

Mnogi od tih zapisa potiču iz različitih epoha ljudske istorije. Najstarije poznate šifre korišćene su još u antičkoj Grčkoj i Rimskom carstvu, dok su tokom srednjeg i ranog novog veka metode tajnog pisanja postale sastavni deo diplomatije, trgovine, religijskih organizacija i tajnih društava.

Zbog toga stručnjaci veruju da se iza nepročitanih dokumenata možda kriju informacije koje bi mogle značajno da promene naše razumevanje prošlosti. U njima se mogu nalaziti diplomatski izveštaji, obaveštajni podaci, privatna prepiska vladara, tajni rituali društava, medicinska znanja, ljubavne afere ili svakodnevni detalji života običnih ljudi.

Takvi podaci često nedostaju zvaničnim istorijskim zapisima, pa njihovo otkrivanje može da popuni “praznine” u razumevanju čitavih epoha. U pojedinim slučajevima, dešifrovani dokument mogao bi da promeni ustaljena tumačenja važnih istorijskih događaja ili da otkrije potpuno novu sliku o poznatim ličnostima.

(Telegraf.rs)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Međunarodni tim istraživača iz Australije, Francuske i Poljske identifikovao je 260 do sada nepoznatih grobnica rasutih na prostoru dugom gotovo 1.000 kilometara, istočno od reke Nil.

Datiraju pre egipatskih faraona

Ono što izdvaja pomenuto otkriće, jeste izuzetna doslednost, prenosi Unilad.

Naime, svaka od grobnica prati isti obrazac:

- postoji veliki kružni zid, u nekim slučajevima prečnika do 80 metara;

- jedna izdvojena osoba je sahranjena u centru, dok su ostali posmrtni ostaci ljudi i životinjske kosti organizovani oko nje.

Dakle, u grobnicama su, pored ljudskih, nađeni i ostaci goveda, ovaca i koza, koji su, prema opisu istraživača, sahranjivani kao deo jedinstvenog pogrebnog rituala.

Prema procenama, ove grobnice datiraju iz perioda između 4000. i 3000. godine pre nove ere. To ih vremenski smešta pre egipatskih faraona.

Značaj otkrića dodatno je naglašen činjenicom da lokaliteti nisu otkriveni klasičnim arheološkim iskopavanjima, već analizom satelitskih snimaka.

Foto: Shutterstock

Duboko značenje pogrebnih rituala

Tokom višegodišnjeg procesa “daljinske detekcije”, istraživači su sistematski skenirali pustinjski prostor iz vazduha i identifikovali strukture koje su bile potpuno nevidljive sa tla.

Dakle, analiza rasporeda grobnica pokazuje visok stepen doslednosti. Ovakva “ponavljanja” obrasca ukazuju da se ne radi o izolovanim slučajevima, već o široko rasprostranjenoj nomadskoj kulturi koja je zauzimala veliki deo Sahare.

Prema interpretaciji istraživača, ova kultura je bila organizovana i jasno strukturisana, a pogrebni rituali imali su duboko ukorenjeno značenje za zajednice koje su ih praktikovala.

Istraživači smatraju da su ove zajednice činili nomadi iz Sahare koji su svoj život i opstanak gradili oko uzgoja stoke.

Posebno mesto u “sistemu” zauzimala su goveda, koja su, prema nalazima i dodatnim dokazima iz pećinskih crteža u regionu, imala snažan kulturni i simbolički značaj.

U kontekstu surove i sve suvlje životne sredine, posedovanje velikog stada predstavljalo je najviši oblik društvenog statusa. Istraživači ovaj fenomen porede sa praistorijskim simbolom “prestiža”.

Ilustracija: Giovanni Mereghetti/UCG, Universal Images Group North America LLC / Alamy / Profimedia

Zajednice primorane da migriraju

Neki od lokaliteta ukazuju na postojanje društvene hijerarhije. Uočava se obrazac u kome se jedan primarni “ukop” nalazi u centru, dok su “sekundarni” ukopi raspoređeni oko njega.

Ovakav raspored sugeriše da su određeni pojedinci, verovatno vođe ili poglavice, bili posebno izdvojeni i poštovani u pogrebnim ritualima, u odnosu na ostale članove zajednice.

Prema istraživačima, ove zajednice nisu nestale usled sukoba ili rata, već kao posledica klimatskih promena.

Tokom završetka takozvanog Afričkog vlažnog perioda, Sahara je prešla iz zelenog i pogodnog područja u sušnu pustinju. Ova transformacija učinila je nemogućim održavanje velikih stočarskih stada.

U takvim uslovima, nomadske zajednice su bile primorane da migriraju ka jugu, ili su postepeno nestale iz istorijskog zapisa.

Na kraju, naglašavamo da ovo nije “novo otkriće”, u smislu pronalaska grobnica, već naučna analiza koja objedinjuje ranije dokumentovane lokalitete i podatke dobijene satelitskim istraživanjima, čime je prvi put prepoznat širi, zajednički obrazac grobnica.

(Telegraf.rs)

Među kandidatima su, između ostalih, atlantski tupik, šumska sova i običan vodomar, veliki detlić, velika carska šljuka i orao belorepan, dok se u kategoriji sisara nalaze divlji zec, evropski jež, siva foka, kuna zlatica i riđa lisica, preneo je BBC.

Glasanje traje mesec dana

U izboru su i atlantski losos, golema ajkula, žuti bumbar, livadska žaba, vrsta vilinog konjica veliki carević i leptir močvarni šarenac.

Javno glasanje je otvoreno i traje mesec dana, a građani mogu da izaberu do šest favorita iz užeg izbora.

Na novim novčanicama biće prikazano po jedno stvorenje po apoenu.

Stručni panel, sastavljen od naučnika i stručnjaka za divlje životinje, sastavio je uži izbor, dok će konačnu odluku doneti guverner Banke Engleske, Endru Bejli.

Političke reakcije

Banka navodi da je cilj procesa osvežavanje dizajna novčanica i istovremeno jačanje zaštite od falsifikovanja, a nova serija će i dalje sadržati portret monarha.

Promena je usledila nakon odluke da se sa novčanica uklone istorijske ličnosti, koje su do sada uključivale bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, autorku Džejn Ostin, slikara Vilijama Tarnera i matematičara Alana Tjuringa.

Predlog da se poznate ličnosti zamene motivima divljih životinja izazvao je političke reakcije u Velikoj Britaniji, dok su pojedini lideri ocenili ovaj potez kao kontroverzan.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prema objavljenim podacima, 52 odsto od 19.400 ispitanika izjasnilo se protiv ove inicijative, 45 odsto je podržava, dok je ostatak neodlučan. Istraživanje je sprovedeno između 19. i 27. maja, preneo je Rojters.

Vlada se protivi

Predlog, koji će biti na glasanju 14. juna, predviđa da broj stalno nastanjenih stanovnika Švajcarske ne pređe 10 miliona do 2050. godine, kao i raskid sporazuma o slobodi kretanja sa Evropskom unijom.

Podršku inicijativi ranije je pratila podeljena javnost, dok su prethodne ankete pokazivale gotovo izjednačene stavove birača.

Švajcarska vlada se protivi predlogu, navodeći da bi mogao da naškodi odnosima sa Evropskom unijom, glavnim trgovinskim partnerom zemlje, kao i ekonomiji.

Inicijativa SVP-a

Inicijativu je pokrenula desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), koja kao glavne razloge navodi pritisak na infrastrukturu, stanovanje, obrazovanje i zdravstveni sistem usled rasta stanovništva i imigracije.

Protivnici inicijative upozoravaju da bi ograničenja imigracije narušila odnose sa EU i smanjila dostupnost kvalifikovane strane radne snage u Švajcarskoj.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ubrzo, pojavile su se fotografije na mrežama, koje su izazvale veliku pažnju i pokrenule brojna pitanja, prenosi Mirror.

"Bilo je nestvarno..."

Svedoci navode da se misteriozna pojava “menjala” pred njihovim očima, poprimajući jedan, pa drugi oblik, dok je delovalo kao da “lebdi” iznad površine mora.

Fotografije su nastale nadomak grada Seint Ives, a tokom turističke vožnje u organizaciji kompanije St Ives Boats.

“Bilo je nestvarno posmatrati te ogromne 'strukture' i čudne atmosferske promene. I mi i naši putnici u pojedinim trenucima bili smo potpuno zapanjeni. Uvereni smo da je reč o ‘vizuelnom izobličenju’ brodova sa kontejnerima, viđenih u daljini“, naveli su predstavnici firme.

Stručnjaci smatraju da je dramatičan prizor verovatno izazvala optička iluzija poznata kao - fatamorgana. Obično nastaje kada se svetlost prelama i prolazi kroz slojeve vazduha različitih temperatura. Kao posledica toga, udaljeni objekti mogu izgledati izobličeno, izduženo ili podignuto iznad horizonta.

Printskrin: Facebook/St Ives Boats - Dolly P

Komentari na mreži

Ova optička iluzija vekovima fascinira posmatrače i često se povezuje sa narodnim predanjima i legendama. Priče o “fantomskim ostrvima”, “lebdećim dvorcima” i “magičnim zemljama” neretko se dovode u vezu sa sličnim pojavama.

Fotografije su izazvale brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su korisnici iznosili sopstvene teorije, ali i šale o onome što vide.

Jedan je napisao: “Brodovi duhovi u magli iz nekih davnih vremena“. Drugi se nadovezao: “To su vanzemaljci”.

(Telegraf.rs)

Kada potraga ne donese rezultate, mnogi se na kraju pomire s činjenicom da svog ljubimca verovatno više nikada neće videti.

"Ne mogu da verujem"

Upravo zbog toga priče o neočekivanim ponovnim susretima izazivaju veliku pažnju. Jedna takva dogodila se porodici koja je gotovo godinu i po dana verovala da je njihova meksička crna kraljevska zmija (Lampropeltis getula nigrita) zauvek nestala.

To se dogodilo svega dve nedelje nakon što je stigla u novi dom. Uprkos intenzivnoj potrazi, porodica nije uspevala da je pronađe.

Vlasnik je otkrio na Redditu da su mesecima tragali i postavljali zamke, pre nego što su zaključili da su šanse da je ikada pronađu veoma male.

A onda se dogodio neočekivani obrt, prenosi Yahoo.com.

Otac vlasnika je pronašao zmiju dok je sređivao živu ogradu u dvorištu i sakupljao granje i baštenski otpad! Na veliko iznenađenje, nije samo živa, već se sve vreme nalazila veoma blizu kuće.

“Ne mogu da verujem da je posle godinu i po dana ostala u blizini i da je zdrava“, napisao je vlasnik na Redditu.

Pregled kod veterinara

Ipak, primetio je da zmija izgleda nešto manja nego što bi trebalo, zbog čega se zapitao da li bi bilo potrebno da je odvede veterinaru ili da sprovede tretman protiv parazita.

Najviše pozitivnih glasova dobio je komentar korisnika koji je savetovao oprezniji pristup:

“Iako je prvi odgovor: 'Odmah kod veterinara', lično mislim da bi bilo bolje sačekati neko vreme i videti da li normalno jede i pije. Veterinarski pregledi su neophodni u mnogim situacijama, ali takođe predstavljaju izvor stresa“.

Vlasnik je kasnije objavio da je odlučio da primeni “srednje rešenje”. Planira da veterinaru pošalje uzorak izmeta na analizu, da pažljivo prati zmiju u terarijumu i da proverava da li normalno jede i pije.

(Telegraf.rs)

Uznemirujući snimak sa nadzorne kamere prikazuje trenutak kada nesrećnica iznenada pada u otvor i nestaje sa vidika.

"Povrede srednje težine"

Na snimku iz Rio de Žaneira vidi se da žena - nesvesna opasnosti - hoda ulicom i istovremeno koristi mobilni telefon. Kada je stala na poklopac, on se u trenutku prevrnuo.

Nakon pada u otvor, jedan prolaznik odmah je pritrčao da joj pomogne, a žena je kasnije prevezena u bolnicu, gde su konstatovane “povrede srednje težine”.

Prema navodima lokalnih medija, samo nekoliko sati pre nesreće ista nadzorna kamera snimila je dvojicu muškaraca kako “manipulišu poklopcem šahta”.

Šaht ispred škole

Lokalne vlasti veruju da su pokušavali da ukradu poklopac sa šahta, koji se nalazi ispred škole u ulici Oto de Alenkar, prenosi Daily Star.

Iako su uspeli da ga podignu, nepoznati muškarci ga nisu odneli. Jedan od njih je pokušao da ga vrati na mesto, ali ga očigledno nije pravilno postavio.

Lokalne vlasti saopštavaju da su u istom području pronađena dva pomerena poklopca šahtova.

(Telegraf.rs)

Uprkos tome, naučnici i dalje znaju iznenađujuće malo o mnogim aspektima njihovog života.

Podaci o brojnosti i kretanju

Jedan od najboljih primera za to predstavljaju kitovi ubice tipa D, koje karakterišu tupo zaobljena glava, šiljasto leđno peraje i bele mrlje oko očiju.

Ovi kitovi dugo su imali gotovo mitski status među istraživačima. Njihovo postojanje bilo je poznato uglavnom na osnovu svedočenja ribara, fotografija amatera i povremenih, često tragičnih slučajeva nasukavanja na obale.

U novom istraživanju, dostavljenom portalu IFL Science, pomenuta grupa kitova je opisana kao “jedan od najtajanstvenijih morskih predatora na svetu“.

Zahvaljujući ovoj studiji, naučnici su dobili do sada nezabeležene podatke o njihovoj brojnosti i kretanjima.

Rezultati pokazuju da su kitovi ubice tipa D spremni da preplivaju izuzetno velike udaljenosti kako bi došli do izvora hrane. Istraživanje je objedinilo više od dve decenije posmatranja s ciljem da se bolje razume jedna od najmanje poznatih grupa ovih predatora.

U trenutku objavljivanja studije postoji samo jedna zvanično priznata vrsta kita ubice - Orcinus orca. Međutim, unutar te vrste postoji više ekotipova, među kojima se tip D smatra najzagonetnijim.

Identifikovano 207 jedinki

Kako bi prikupili što više podataka, naučnici su analizirali više od 28.000 fotografija nastalih između 2003. i 2024. godine.

Jedna od najvećih briga naučnika bila je činjenica da kitovi ubice tipa D spadaju među životinje sa najmanjom genetskom raznovrsnošću na svetu. Pošto su veoma retko viđani, postojala je bojazan da je njihova populacija toliko mala da bi mogla da se suoči s ozbiljnim problemima.

Međutim, fotografska istraživanja identifikovala su ukupno 207 jedinki širom subantarktičkog područja. Po autorima studije, ovaj podatak mogao bi da ukaže na to da je populacija brojnija nego što se pretpostavljalo, iako se i dalje radi o relativno malom broju jedinki na globalnom nivou.

Za jednog od autora, Džareda R. Tauersa, izvršnog direktora organizacije Bay Cetology, najimpresivniji deo rezultata odnosio se na udaljenosti koje su pojedini kitovi prelazili tokom praćenja ribarskih brodova.

Ovakvo ponašanje, poznato kao depredacija, podrazumeva uzimanje ili krađu ulova sa komercijalnih plovila. U slučaju kitova ubica tipa D, riba Chauliodus predstavlja omiljeni “obrok za poneti“.

Naučnici navode da se takvo ponašanje primećuje samo kod manjeg, socijalno izolovanog dela populacije, ali da su upravo te jedinke pokazale izuzetne migracione sposobnosti.

"Pojava bez presedana"

“Najiznenađujući rezultati bili su međuokeanski pokreti koje smo dokumentovali. To je bez presedana kada je reč o kitovima ubicama i govori ne samo o izuzetnoj pokretljivosti ovih stvorenja, već i o činjenici da njihova globalna populacija možda nije naročito brojna, iako smo dokumentovali više od 200 jedinki“, rekao je Tauers.

Istraživači su identifikovali dve odvojene grupe kitova ubica tipa D - jednu u južnom delu Indijskog okeana i drugu uz južnu obalu Čilea.

Zabeleženo je da su pojedine jedinke preplivale više od 4.400 kilometara između različitih okeanskih basena.

Prema navodima studije, ovakva putovanja predstavljaju nešto što do sada nikada nije registrovano kod kitova ubica. Njihove migracije bile su geografski uže po pravcu kretanja, ali znatno duže po pređenoj udaljenosti od svega što je ranije dokumentovano kod ove vrste.

Nova saznanja bacaju dodatno svetlo na jednu od najmanje proučenih grupa morskih sisara i ukazuju da bi kitovi ubice tipa D, pored toga što važe za jedne od najtajanstvenijih predatora okeana, mogli da budu i među najimpresivnijim kada je reč o sposobnosti kretanja na velikim udaljenostima.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Marine Mammal Science.

(Telegraf.rs)

Barem je to plan naučnika okupljenih oko programa Google Debug. Istraživači žele da, kao prvi korak, puste po 16 miliona komaraca u Floridi i Kaliforniji. Nakon toga, planiraju da isto ponove i naredne godine.

Sterilni mužjaci na slobodi

Ideja da se populacija komaraca smanji dodavanjem još miliona jedinki na prvi pogled deluje kontradiktorno. Međutim, da bi se razumeo projekat, potrebno je pogledati protiv kojih se komaraca istraživači bore, kao i kakve komarce planiraju da puste u prirodu.

U najkraćem, reč je o borbi “dobrih” protiv “loših” komaraca.

Na zvaničnoj stranici programa Google Debug navodi se da je plan istraživača da “uzgajaju sterilne mužjake i puštaju ih među divlje populacije insekata”.

“Kada se divlja ženka pari sa sterilnim mužjakom, njena jaja se neće izleći. Populacija postaje manja sa svakom novom generacijom“, navodi se.

Mužjaci komaraca koji će biti pušteni biće zaraženi bakterijom Wolbachia, koja ih čini sterilnim.

Prema planu, to bi trebalo da dovede do dva efekta:

- sledeća generacija komaraca trebalo bi da bude manja, jer će jaja ženki ostati neoplođena;

- dodatni komarci ne znače i više ujeda za ljude, pošto mužjaci komaraca ne ujedaju.

Ipak, odvajanje mužjaka od ženki nije jednostavan zadatak. Upravo zbog toga istraživači u okviru programa Debug rade na razvoju “tehnologija koje kombinuju senzore, algoritme i nova inženjerska rešenja kako bi brzo i precizno razvrstavale mužjake i ženke“.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

"To je veoma loš komarac"

Međutim, tehnologija nije jedini izazov. Milioni komaraca ne mogu jednostavno biti pušteni u prirodu bez odgovarajućih dozvola.

Kompanija Google je zbog toga podnela zahtev za dozvolu Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), a odluka te institucije još se čeka, prenosi DW.

“Meta” programa Debug nisu komarci koji prirodno nastanjuju Floridu ili Kaliforniju. Istraživači žele da se bore protiv Aedes aegypti, invazivne vrste poreklom iz Afrike.

Ovaj komarac prenosi denga groznicu, žutu groznicu, virus Zika i čikungunju, bolest koju prate izuzetno jaki bolovi u zglobovima i koja može da traje mesecima, pa čak i godinama.

Prema podacima programa Debug, čak 40 odsto svetske populacije nalazi se u riziku od oboljenja koje prenosi upravo ovaj komarac. Vrsta Aedes aegypti proširila se u tropske, suptropske i umerene regione širom sveta.

“To je veoma loš komarac”, kaže Nejtan Burket-Kadena, vanredni profesor u Laboratoriji za medicinsku entomologiju Univerziteta Floride.

Pošto ova vrsta nije autohtona na Floridi, ne postoje životinje koje zavise upravo od ovog komarca kao izvora hrane, objasnio je Burket-Kadena.

“Kada bi Google počeo da cilja autohtone vrste komaraca, tada bih bio zabrinut zbog lančanih posledica po životnu sredinu”, dodao je on.

Pošto Aedes aegypti nije autohtona vrsta na Floridi, to, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem.

Sličan pristup primenjuje i Svetski program za komarce (World Mosquito Program), organizacija kojom upravlja Univerzitet Monaš iz Australije. Ova organizacija, takođe, bori se protiv komaraca koji prenose bolesti i u različitim državama širom sveta pušta mužjake zaražene bakterijom Wolbachia.

Takvi programi trenutno se sprovode u Aziji, Okeaniji i širom američkog kontinenta.

Aedes aegypti; Foto: The Syndicate / Alamy / Profimedia

Podeljena mišljenja i kritike

Prema podacima monitoringa Svetskog programa za komarce, bakterija Wolbachia prenosi se sa jedne generacije komaraca na sledeću, čime se dugoročno smanjuje broj jedinki koje prenose bolesti.

Organizacija posebno ističe da “u područjima gde je prisutan visok nivo bakterije Wolbachia nije zabeležena nijedna epidemija denga groznice“.

Zbog toga se čini da zaista postoji način da se smanji populacija vrste Aedes aegypti.

Ipak, ostaje pitanje etike. Da li ljudi imaju pravo da se u tolikoj meri mešaju u prirodu? Da li bi trebalo smanjivati populacije, čak i populacije štetočina, samo zato što je to moguće?

Entomolozi na ta pitanja odgovaraju potvrdno.

“Većina vrsta ljudima ne nanosi nikakvu štetu i zapravo su veoma lepi organizmi. Međutim, na mnogim mestima ljudski životi zaista su ugroženi invazivnim vrstama, a oni koji su zaduženi za zaštitu ljudskih života moraju da preduzmu mere“, kazao je Burket-Kadena.

Iako se ova metoda primenjuje već decenijama, pojedini Amerikanci su ogorčeni mogućnošću puštanja miliona insekata u prirodu, pa poručuju na mrežama: “Ovo se mora zaustaviti“, prenosi Daily Mail.

Kritikama se pridružuju i izabrani zvaničnici. Republikanski kongresmen iz Tenesija, Tim Burčet, doveo je u pitanje činjenicu da je jedna tehnološka kompanija uključena u puštanje miliona komaraca, upozoravajući na opasnosti “mešanja u prirodne procese”.

“Ne dirajte ravnotežu prirode“, napisao je na mreži X.

Jedan korisnik je dodao: “Želim da svi zastanu i zapitaju se kakav interes Google ima u puštanju komaraca. To je tehnološka kompanija. Nije ekološka organizacija. Nije neprofitna organizacija. Nije državna institucija. Tehnološka kompanija“.

(Telegraf.rs)

Iskopano u stabilnoj steni staroj 1,9 milijardi godina na jugozapadu Finske, jedinstveno skladište nazvano Onkalo, što na finskom znači “pećina”, gotovo je spremno za početak rada.

Čeka se konačno odobrenje

Zemlje se suočavaju sa pitanjem kako da zbrinu opasne nusproizvode nuklearne energije još od izgradnje prvih elektrana pedesetih godina prošlog veka. Trenutno se najveći deo tog otpada nalazi u privremenim skladištima.

Završna skladišta grade se i u drugim zemljama, uključujući susednu Švedsku i Francusku, ali se očekuje da će Finska prva otvoriti podzemno rešenje za skladištenje.

Finska uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost (STUK) trebalo bi da u junu izda odobrenje u svojoj završnoj proceni, nakon čega može biti izdata dozvola za rad.

“Nadamo se da ćemo početi s radom krajem godine ili, verovatnije, početkom naredne“, rekao je Filip Bordarije, izvršni direktor nuklearnog operatera Teollisuuden Voima Oyj.

Njegov glas odjekivao je vlažnim tunelom u kojem će istrošeno nuklearno gorivo biti “sahranjeno” u rupama izbušenim u steni, gde će ostati opasno radioaktivno hiljadama godina.

“Otpad koji se trenutno hladi u bazenima sa vodom u privremenom skladištu, u obližnjoj elektrani Olkiluoto pored Baltičkog mora, biće prvi koji će biti odložen”, otkrio je je Bordarije.

Sa kapacitetom od 6.500 tona uranijuma, Onkalo je namenjen za trajno skladištenje istrošenog goriva iz pet finskih nuklearnih reaktora, od kojih se tri nalaze u Olkiluotu.

Kompanija za upravljanje nuklearnim otpadom Posiva započela je izgradnju ovog postrojenja 2004. godine, a troškovi se sada procenjuju na oko milijardu evra.

Mreža podzemnih tunela

Planirano je da se istrošeno gorivo odlaže u široku mrežu tunela Onkala tokom narednih 100 godina, ali bi rad mogao biti produžen ukoliko budu izgrađeni novi nuklearni reaktori.

Nakon toga, skladište će biti zapečaćeno kako bi obezbedilo bezbedno čuvanje najmanje 100.000 godina.

“U suštini, ono mora biti bezbedno zauvek”, rekao je Lauri Parvijainen iz kompanije Posiva, koji je pokazao postrojenje predstavnicima medija.

Posle 100.000 godina, nivo radioaktivnosti biće “otprilike isti kao kod rude uranijuma od koje je gorivo napravljeno”.

“Na površini će istrošeno nuklearno gorivo biti zatvarano u bakarne kontejnere visoke otpornosti na koroziju. Kontejneri će zatim biti spuštani u rupe izbušene u tunelima, nakon čega će rupe biti ispunjene bentonitnom glinom radi zaptivanja”, objasnio je Parvijainen.

Kada svaki tunel za odlaganje, dug 300 metara, bude popunjen, biće dodatno zapečaćen armirano-betonskim “čepom” ojačanim čelikom.

Stručnjak za nuklearnu bezbednost u finskom regulatornom telu STUK, Jarko Kilonen, procenjivao je scenarije rizika za projekat Onkalo u periodu do milion godina u budućnosti.

Uzimajući u obzir potencijalnu opasnost otpada “prvih 10.000 godina veoma je važno za očuvanje integriteta kapsula”, rekao je on.

"Niko ne može da garantuje bezbednost"

Po rečima Kilonena, glavni dugoročni rizici su korozija bakarnih kontejnera ili zemljotresi tokom budućih ledenih doba, koji bi potencijalno mogli da oštete kapsule i izazovu curenje radioaktivnog goriva.

Ipak, rezultati različitih procena rizika sprovedenih tokom godina bili su ”pozitivni“.

Dok su francuski planovi za slično podzemno skladište nuklearnog otpada naišli na snažno protivljenje, Onkalo je u Finskoj dobio širu podršku, prenosi Science Alert.

Na lokalnom nivou postojalo je određeno protivljenje kada su planovi prvi put predstavljeni sedamdesetih godina prošlog veka, ali su se “ljudi navikli na to i veruju procenama koje sprovodi STUK”, rekao je profesor društvenih nauka Mati Kojo sa Univerziteta LUT.

“U ovom trenutku, podrška nuklearnoj energiji u Finskoj nalazi se na istorijski visokom nivou“, dodao je.

Finsko udruženje za zaštitu prirode, međutim, ostaje kritično prema projektu, insistirajući da nuklearni otpad predstavlja dugoročan i ozbiljan rizik.

“Niko ne može da garantuje bezbednost Onkala hiljadama godina“, rekao je direktor Tapani Veistola.

“Prema tamošnjem zakonu, nuklearni otpad proizveden u Finskoj mora biti odložen u zemlji. Pre zakonske izmene iz 1994. godine, istrošeno nuklearno gorivo izvozilo se, na primer, u Rusiju”, objasnila je ministarka za klimu i životnu sredinu Sari Multala.

(Telegraf.rs

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Jeziv incident se dogodio, tokom vikenda, u blizini plaže Kromvel u Honoluluu. Nesrećni čovek je bezbrižno plivao kada ga je iznenada napala morska neman.

Ozbiljne povrede ekstremiteta

Uprkos teškim povredama, muškarac je uspeo da dopliva do obale, u području plaže Kaiko. Očevici navode da je prizor bio uznemirujuć, a jedan od prisutnih odmah je pozvao hitne službe.

Medicinski timovi brzo su stigli na lice mesta i pružili povređenom prvu pomoć, pre nego što je prebačen u bolnicu, prenosi Daily Star.

Predstavnik hitne medicinske službe potvrdio je da je muškarac zadobio ozbiljne povrede donjih ekstremiteta. Ime nije objavljeno, a vlasti nisu saopštile nove informacije o njegovom stanju.

Nakon napada, pripadnici Službe za bezbednost Honolulua su upozorili da se predator i dalje nalazi u blizini mesta incidenta.

Stručnjaci su potvrdili prisustvo agresivne ajkule u zoni za kupanje i surfovanje, procenivši njenu dužinu na oko 2,5 metara.

Na plažama su istaknute crvene zastave upozorenja, a posetiocima je savetovano da ne ulaze u vodu.

Foto: Shutterstock

Zabeležena serija incidenata

Ovaj incident samo je poslednji u nizu, koji su poslednjih dana uznemirili stanovnike i turiste na Havajima.

Manje od sat vremena nakon incidenta na plaži Kromvel, proglašena je uzbuna na plaži Medžik Ajlend, gde su spasioci prijavili prisustvo dve agresivne ajkule, dugačke oko 2,4 metra.

Samo nekoliko dana ranije, bračni par koji je veslao u kajaku kod mesta Olovalu, na ostrvu Maui, doživeo je dramatičan susret s tigrastom ajkulom, dužine 3,7 metara.

Prema njihovom svedočenju, morski predator je ščepao čeljustima kajak i počeo da ga trese. Oni su uspeli da se odbrane, pošto su ajkulu udarali veslima.

Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju, dok se stanovnicima i turistima preporučuje pojačan oprez prilikom boravka u vodi.

(Telegraf.rs)

Tokom dana u nedelju, pod uticajem snažnog toplog vazduha, temperature širom Heilongđijanga naglo su porasle, dok su vetrovi jačali. Maksimalne temperature u većem delu pokrajine premašile su 30 stepeni Celzijusa, a u Harbinu, gradu koji s okolinom ima gotovo 10 miliona stanovnika, su dostigle 35,3 stepena, što je omogućilo nakupljanje velike količine nestabilne energije u atmosferi, izjavila je Džao Ling, glavna prognostičarka Pokrajinske meteorološke opservatorije Heilongđijanga.

Oko 15 časova snažna hladna vazdušna masa brzo se kretala kroz Heilongđijang sa zapada ka istoku, izazivajući oslobađanje nestabilne energije i formiranje linijskog olujnog sistema poznatog kao skvol-linija, odnosno kvazilinearni konvektivni sistem. To je dovelo do naglog povećanja oblačnosti u centralnim i zapadnim delovima pokrajine, uključujući gradsko područje Harbina, zbog čega se nebo zamračilo dok su vetrovi nastavili da jačaju. Jak vetar je lokalno podigao suvo i ogoljeno površinsko zemljište, što je izazvalo pojavu peščane oluje.

Na snimku koji je napravio jedan građanin, a koji je prenela CCTV, vidi se ogroman oblak peska kako se polako približava kameri posmatrano sa krova zgrade.

Peščane i prašnjave oluje u Harbinu tokom maja nisu uobičajena pojava. Sin Sin, glavni meteorološki analitičar televizijskog kanala China Weather TV, rekao je da su se u nedelju ka istoku pomerali visinski dolinski sistem i prizemni ciklon, koji su zahvatili istočni deo Unutrašnja Mongolija i severoistočnu Kinu, stvarajući frontalni sistem u regionu.

Prema njegovim rečima, temperaturna razlika pre i posle prolaska fronta bila je izuzetno velika. Mnogi delovi pokrajine prvo su tokom popodneva bili zahvaćeni zagrevanjem ispred fronta, a Harbin je zabeležio neuobičajeno visoke temperature. Kasnije su hladan vazduh i prizemni ciklon doneli snažne vetrove, dok je sudar hladnih i toplih vazdušnih masa izazvao snažne konvektivne pojave, uključujući grmljavinu, munje i olujne vetrove.

"To je bilo kao da se hladan vazduh gotovo zimskog intenziteta sudario sa toplim vazduhom letnjeg intenziteta, zbog čega su i vetrovi i konvekcija bili izuzetno snažni", rekao je Sin.

Ma Đun, direktor Instituta za javne i ekološke poslove, izjavio je za Global Times da snažni jugozapadni vetrovi takođe objašnjavaju pojavu peska i prašine. Kako su vetrovi prolazili kroz relativno suve i peskovite oblasti, poput zapadnog dela pokrajine Đilin, površinska prašina se lako podizala i zatim prenosila ka Heilongđijangu, što je dovelo do brzog širenja peščane oluje.

Zbog ekstremnih vremenskih prilika, u mnogim delovima Harbina oborena su stabla, oštećena vozila i pojedini elektroenergetski vodovi. Lokalne službe za komunalne poslove, održavanje zelenih površina i snabdevanje električnom energijom sprovode hitne mere, uključujući uklanjanje oborenog drveća, čišćenje puteva i obnovu napajanja električnom energijom.

(Telegraf.rs)

U maju 2015. godine, iz ovog vrta, koji se nalazi u gradu Sen- Enjan-sir- Šer, u dolini Loare, ukradeno je ukupno 17 majmuna.

Otkriće u Slovačkoj

Ukradene su dve porodice veoma retkih malih majmuna, sedam zlatnih lavljih tamarina i deset marmozeta.

Krađa, čija je vrednost procenjena na 200.000 evra, ostala je neobjašnjena, uprkos brojnim pretragama i mesecima istrage.

Jedna ženka zlatnog lavljeg tamarina otkrivena je, međutim, 2023. u privatnoj rezidenciji u Slovačkoj, pre nego što ju je nekoliko meseci kasnije, zahvaljujući elektronskom čipu, zvanično identifikovala Francuska kancelarija za biodiverzitet (OFB).

"Kada smo saznali da je jedan od tamarina živ, posle svih ovih godina, emocije su bile ogromne. Bili smo konačno izgubili nadu", rekao je generalni direktor zoo vrta Boval, Rodolf Delor.

Foto: Shutterstock

"Velika radost i tuga"

Povratak ženke, rođene 2013. godine, izazvao je emocije među čuvarima, od kojih su neki bili svedoci njene krađe pre jedanaest godina.

Ona je u dobrom zdravstvenom stanju, iako pokazuje znake povezane sa nedostatkom izlaganja suncu i njenim poodmaklim godinama.

"To je i velika radost i velika tuga. Njen pronalazak posle toliko godina je izuzetan, ali nas takođe podseća da se ostali majmuni vode kao nestali. Dve porodice su razdvojene, a neke jedinke su verovatno mrtve", kazao je Delor.

Snabdevanje crnog tržišta

Istraga o krađi, čiji je cilj bio snabdevanje crnog tržišta retkim životinjama, zatvorena je početkom 2017. godine.

Prema popisu iz 2023. godine, u divljini je još ostalo oko 4.800 zlatnih lavljih tamarina.

Populacija ove vrste majmuna u okviru evropskog programa za uzgoj i zaštitu lavljih tamarina je od oktobra 2025. godine brojala 204 jedinke, navodi Figaro.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ni ljubitelji domaće kafe više ne moraju da se odriču omiljene šoljice zbog nedostatka vremena. Vođena željom da omiljeni ritual učini jednostavnijim, Grand kafa je omogućila pripremu domaće kafe na klik, uz autentičan ukus i prepoznatljiv užitak. U saradnji sa Bekom, predstavila je aparat koji spaja savremenu tehnologiju i ritual u kojem svakodnevno uživamo.

Beko aparat za pripremu domaće kafe osmišljen je sa idejom da zadrži sve ono što volimo kod tradicionalne pripreme, ali da sam proces maksimalno pojednostavi. Njegova najveća prednost ogleda se u tome što su i ukus i miris omiljene Grand kafe identični onima iz klasične džezve, a napitak se priprema bukvalno jednim pritiskom na dugme. Dok se kafa sama sprema, dobijamo nekoliko dragocenih minuta za sebe – taman da završimo skincare rutinu, nahranimo ljubimca ili se spremimo za trening pre nego što uzmemo toplu šoljicu.

Uz aparat stiže i posebna merica kao orijentaciona mera za jednu šoljicu omiljene kafe. Aparat sam kontroliše vreme kuvanja kako bi se postigao savršen ukus i s lakoćom pravi onu prepoznatljivu, bogatu penu koja je zaštitni znak svake prave domaće kafe. Zahvaljujući pametnoj anti-spill tehnologiji, nema ni brige da će kafa iskipeti.

Elegantna džezva koja dolazi u sklopu aparata omogućava vam da jednim kuvanjem pripremite do tri šoljice, što ga čini savršenim domaćinom kada vam u goste svrate prijatelji ili porodica.

Pored svih pametnih funkcija, ovaj aparat izgleda sjajno i lako postaje glavna zvezda svakog kućnog kutka za kafu. Prefinjen dizajn ne zauzima mnogo mesta na radnoj površini (nepunih 24 cm visine), a vizuelno se savršeno "instagramično" uklapa u svaku modernu ili klasičnu kuhinju.

Kupce Beko aparata čeka i specijalna ponuda: uz aparat se na poklon dobija i 500 grama Grand kafe.

(Telegraf.rs/PR)

Bilo da idete na posao, trening, u šetnju, ili samo obavljate svakodnevne obaveze po gradu, voda koju ponesete često izgubi osvežavajuće svojstvo već nakon pola sata.

Bez skupih gedžeta

Zbog toga mnogi, tokom letnjih dana, traže načine kako da flaširana voda duže ostane hladna.

Na društvenoj mreži TikTok ponovo je aktuelizovan trik koji je privukao pažnju, posebno među ljudima koji provode puno vremena napolju. Njegova najveća prednost? Nisu vam potrebni nikakvi skupi kuhinjski gedžeti.

Sve što vam treba je obična plastična flaša vode i zamrzivač, a postupak je vrlo jednostavan, prenosi Dnevno.hr.

Praktičnija opcija

Flašu napunite vodom otprilike do pola, a zatim je stavite u zamrzivač - okrenutu naopako. Kada se voda zamrzne, u flaši će ostati komad leda, ali samo u donjem delu.

Pre nego što krenete napolje, flašu dopunite hladnom vodom i ponesete sa sobom. Kako se led postepeno topi, voda ostaje hladna mnogo duže nego inače.

Mnogi smatraju da je ovaj način praktičniji od ubacivanja kockica leda u flašu. Razlog je jednostavan - veliki komad leda se topi znatno sporije.

Kod pojedinih ljudi ledena voda može izazvati neprijatnost u stomaku, dok u ekstremnim uslovima i dodatno opteretiti organizam. Zbog toga se kao najbolja opcija preporučuje voda koja je prijatno ohlađena, a ne ledena.

(Telegraf.rs)

Krajem maja, gostovala je u podkastu LBC i, između ostalog, govorila o događaju koji će biti organizovan u njenu, i čast njenog nerođenog deteta.

"Ovo je vaše dete..."

“Pozivam javnost da moj Baby Shower pretvori u Golden Shower“, rekla je Boni voditeljki Šelag Fogarti.

Fogarti je priznala da se oseća “nelagodno” zbog te ideje, prenosi Mandatory.

“Ovo je vaše dete“, kazala je gošći.

“Moje telo, ovo je moj izbor. Da se ne sme imati seks tokom trudnoće, ne bih imala seks. Ali, može se”, uzvratila je Boni.

"Igre tokom dana"

Ona je dodala da trudnoća predstavlja “fetiš za mnoge ljude“ i da želi da “maksimalno iskoristi” svoju trudnoću jer možda više neće imati priliku za nju.

Golder Shower, poznat i kao urolagnija, podrazumeva seksualni užitak koji osoba doživljava dok urinira na jednu ili više osoba, ili dok druge osobe uriniraju na nju.

U intervjuu za US Weekly, Boni je dodatno izjavila:

“Moji fanovi mogu da me prekriju urinom i da imaju seks sa mnom. Igre će biti organizovane tokom dana. Moja trudnoća je bila zajednički napor zajednice i tako će biti tokom cele trudnoće. Ne želim da dođe do problema, pa planiram da se redovno istežem“, kazala je.

(Telegraf.rs)

Istraživači su tokom ekspedicije u zatvorenoj zoni luke pronašli šest olupina brodova, od kojih se za tri veruje da potiču iz perioda između kraja 17. i početka 18. veka, kada je Nasau na ostrvu Nju Providens bio jedno od glavnih utočišta karipskih gusara.

Spaljivali zaplenjene brodove

Među najznačajnijim otkrivenim ostacima su ugljenisana drvena oplata broda, gvozdeni top, manje okretne topovske cevi poznate kao "svivel" topovi, 25 olovnih musketnih kugli i kamen za oštrenje mačeva.

Arheolozi navode da su pirati često spaljivali zaplenjene brodove nakon što bi sa njih odneli vredan teret, oružje i opremu, kako bi prikrili tragove svojih aktivnosti.

Zbog toga se pretpostavlja da bi pronađena ugljenisana olupina mogla da bude povezana sa piratskim napadom.

Ilustracija: Jeff Rotman / Alamy / Profimedia

I "Fensi" na dnu mora?

Britanski pomorski arheolog Šon Kingsli izjavio je da otkriće predstavlja tek početak istraživanja i da bi u luci i njenoj okolini moglo da se nalazi još desetine neotkrivenih olupina.

Istraživači su razmatrali i mogućnost da je pronađena olupina broda "Fensi", gusara Henrija Everija, koji je 1695. godine izveo jednu od najunosnijih pljački u istoriji piraterije.

Pored oružja i ostataka brodova, ekspedicija je pronašla i delove brodske opreme, staklene boce, cigle iz brodske kuhinje i čak 143 glinene lule za duvan.

Neobični simboli na lulama

Na pojedinim lulama nalaze se simboli jednoroga, krune i kraljevskog grba Engleske, što ukazuje da su proizvedene u Londonu oko 1740. godine.

Prema oceni stručnjaka, pronađeni ostaci pružaju retku priliku za proučavanje stvarnog života karipskih gusara i perioda kada je Nasau, nakon sloma piratske dominacije, ponovo postao važna trgovačka luka.

Otkrića su deo projekta "Ekspedicija Pirati Nju Providensa", a predstavljena su i u dokumentarnoj mini-seriji "Misterija blaga kralja pirata", koja je premijerno prikazana ove sedmice.

(Telegraf.rs/Tanjug)

El Ninjo predstavlja periodično zagrevanje površinskih voda mora u centralnom i istočnom delu Tihog okeana i obično traje između devet i 12 meseci, navodi se.

"Moramo da se pripremimo"

WMO saopštava da tople okeanske vode podstiču razvoj El Ninja i da se od juna do avgusta očekuju temperature iznad proseka u većem delu sveta.

Organizacija procenjuje da će se ovaj fenomen verovatno zadržati do novembra.

"Moramo da se pripremimo za potencijalno snažan El Ninjo, koji će pojačati suše i obilne padavine, kao i povećati rizik od toplotnih talasa kako na kopnu tako i u okeanima", izjavila je generalna sekretarka WMO, Selest Salo.

Prema njenim rečima, prethodni El Ninjo tokom 2023-2024. godine doprineo je tome da 2024. postane najtoplija godina otkako postoje merenja.

Foto: Shutterstock

Remeti regionalnu klimu

WMO navodi da su u ekvatorijalnom Pacifiku uočene promene, pri čemu su temperature površine mora naglo porasle od kraja aprila do sredine maja, što ukazuje na razvoj uslova karakterističnih za El Ninjo.

Agencija je, takođe, zabeležila neuobičajeno visoke temperature u podzemnim slojevima tropskog Pacifika, koje su za više od šest stepeni Celzijusa iznad proseka, što dodatno podstiče zagrevanje površinskih voda.

Kako se navodi, ovaj vremenski obrazac remeti regionalnu klimu i može da donese povećane padavine južnim delovima Južne Amerike, jugu Sjedinjenih Država, delovima Roga Afrike i centralne Azije, dok istovremeno može da izazove sušu u Australiji, Centralnoj Americi, Indoneziji i pojedinim delovima južne Azije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Neki redovno kupuju listiće, verujući u sreću i statistiku, dok većina igra povremeno, odvajajući nekoliko evra u nadi da će im mali ulog doneti bogatstvo.

Uvedena privremena mera

Ipak, ponekad se dogodi ono što zvuči potpuno neverovatno - da pobednik osvojeni novac nikada ne preuzme.

U Belgiji se upravo dogodio jedan takav slučaj, a koji je izazvao veliku pažnju javnosti.

Nacionalna lutrija Belgije objavila je da će početni džekpot, od 1. jula, biti uvećan sa milion na 1,5 miliona evra.

Ova privremena mera je uvedena zbog toga što nepoznati dobitnik čak šest miliona evra, od 31. decembra 2025. godine, nikada nije preuzeo dobitak!

Foto: Shutterstock

Milioni ponovo u igri

Često se dešava da lutrija naknadno prikupi manje iznose - od nekoliko ili desetak eura, jer ih dobitnici zaborave, izgube ili ne provere listiće (što godišnje “donese” oko četiri miliona evra), ali je izuzetno retko da višemilionski džekpot ostane nepreuzet.

Pobednički listić je uplaćen u primorskom gradu Blankenbergu, nakon Extra Lotto izvlačenja za Novu godinu. Osoba koja ga je posedovala nikada se nije pojavila, prenosi RTL.be.

Iz tog razloga, lutrija je odlučila da milionski iznos vrati u igru tokom narednih (letnjih) izvlačenja.

Nadležni podsećaju igrače da je važno redovno da proveravaju listiće, putem interneta ili na prodajnim mestima, kako bi osigurali da nijedna dobitna kombinacija ne ostane neverifikovana.

(Telegraf.rs)

Ipak, jedno mesto u samom srcu jadranskog ostrva, skriveno ispod brda Hum, predstavlja vrhunac hladnoratovske paranoje i inženjerskog genija.

"Betonski lavirint obavijen tamom"

To je ARK Vela glava - Atomska ratna komanda, objekat koji se u vojnim krugovima nazivao “Mali Split”.

Hrvatski istraživači, Alen Banković i Nino Kocijan, donose ekskluzivnu reportažu sa ove najmoćnije lokacije pre napuštanja ostrva Vis, objavljenu na YouTube kanalu Terra Croatia.

Nakon nedelja “lutanja” po skrivenim vojnim objektima, građenim u vreme kada je Josip Broz Tito bio predsednik SFRJ, autori su stigli do krajnje tačke.

“Tamo gde prestaje turistički Vis sa svojim razglednicama i plažama, počinje sivi, betonski lavirint obavijen potpunom tamom i stopostotnom vlagom”, opisali su.

Sama topografija Vele glave sugeriše njenu stratešku važnost. Dok su ostale baze na ostrvu projektovane za blisku odbranu, topove i torpeda, Vela glava je građena 1970-ih godina sa jednim jedinim ciljem - obezbediti opstanak vojnog vrha i upravljanje celim sektorom Vojno-morske oblasti u slučaju nuklearnog rata.

Prvi koraci kroz masivna, zarđala protuatomska čelična vrata odmah menjaju percepciju prostora. Spoljni suvi vazduh i letnja vrućina u sekundi nestaju, ustupajući mesto teškom, vlažnom vazduhu koji miriše na staru elektroniku, beton i decenije izolacije.

Foto: puntacristo/Shutterstock

Neverovatna autonomija objekta

“Osećaj je klaustrofobičan, ali ujedno i fascinantan. Zvuk naših koraka ovde dobija neobičan, sablasan odjek. Znaš da hodaš prostorom koji je projektovan da izdrži direktan nuklearni udar srednje jačine”, govore Alen i Nino.

Kada su upalili reflektore, svetlost je “presekla” mrak i otkrila kilometre savršeno polukružnih betonskih hodnika koji se granaju duboko u utrobi brda, nekih 60 metara ispod čvrste stene.

Ono što Velu glavu izdvaja od običnih tunela jeste njena neverovatna autonomija. Prodirući dublje u kompleks, istraživači su prolazili pored prostorija koje su nekada činile srce ovog podzemnog grada.

Ovde je sve bilo podređeno preživljavanju do 500 ljudi - oficira, tehničara i vojnika - koji su mogli da provedu do godinu dana bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, prenosi Dnevno.hr.

Nino je reflektorom osvetlio ostatke masivnih ventilacionih sistema koji su trebali da filtriraju radioaktivne čestice i bojne otrove. Nešto dalje naišli su na prostrane niše u kojima su nekada brujali ogromni dizel agregati za struju, dok su se u podnim bazenima skrivale hiljade litara pijaće vode.

Najjeziviji deo objekta svakako je njegovo medicinsko krilo. Unutar Vele glave nalazila se potpuno opremljena podzemna bolnica, uključujući kompletnu hiruršku operacionu salu. Danas, ogoljena do betona, ta prostorija izaziva trnce.

Poslednja stanica u serijalu

Dok su dokumentovali objekat, autorima se nametnula jedna istorijska crta koja zvuči gotovo neverovatno:

“Jugoslovenska vojna preduzeća i inženjeri, koji su zanat pekli upravo na Visu i u kultnom bunkeru u Konjicu, kasnije su unajmljeni od strane režima Sadama Huseina“, tvrde autori i nastavljaju:

“Upravo po uzoru na ove naše, balkanske, građeni su i predsednički bunkeri u Bagdadu koji su devedesetih odolevali američkim bombama za probijanje armiranog betona”.

Boravak u podzemlju Vele glave završio je na najefektniji mogući način - usponom. Iz operativnog središta, hodnici vode do strmog, uskog betonskog stepeništa koje se, poput rudarskog okna, penje uspravno kroz utrobu brda. Nakon stotina stepenica provedenih u mraku i tišini, pred istraživačima se otvorilo zaslepljujuće svetlo dana.

Izbivši na površinu, na napuštene osmatračnice i radarske položaje, smeštene tik ispod vrha planine Hum, dočekao ih je pogled koji puca na otvoreno more i modri horizont Jadrana. Vela glava bila je njihova poslednja stanica u serijalu ostrvskog putopisa.

Sa ovim podzemnim “divom” Alen i Nino završavaju svoju odiseju na Visu. Ostrvo su detaljno pretražili i dokumentovali, ostavljajući iza sebe njegove tunele da i dalje u tišini svedoče o vremenu kada je ovaj komad raja bio jedno od najmilitarizovanijih mesta u Evropi.

(Telegraf.rs)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Madz Džun (20) šetala je plažom u Glenelg Nortu 19. maja kada je skočila sa stena na pesak.

Rekla je da joj je noga "propala pravo kroz pesak" i da je ostala zaglavljena.

Bacila je ključeve i telefon prijateljici koja je ostala na stenama i pokušala da ostane smirena dok je voda počela da se skuplja oko nje, a sunce zalazilo.

"Voda mi je već bila do struka", rekla je, prenosi ABC.

Džun je provela između 10 i 15 minuta pokušavajući da se sama oslobodi pre nego što je pozvala hitne službe, dok je plima nastavila da nadolazi.

"U početku su mislili da govorim o automobilu koji je zaglavio u pesku, pa sam morala da im objasnim da mislim na sebe, na svoje telo", rekla je.

Na kraju su na mesto događaja stigla četiri policajca i pet vatrogasaca koji su je izvukli iz peska u uslovima potpunog mraka.

"Mislim da sam ukupno provela oko sat vremena zaglavljena u pesku", rekla je.

"To je bila situacija tipa: ili ću se smejati ili ću zaplakati."

Navela je da joj je bilo "veoma neprijatno", ali da ipak želi da podeli svoje iskustvo kao upozorenje drugima.

"Najviše me je brinulo to što bi se na mom mestu mogla naći starija osoba ili malo dete koji možda ne bi mogli sami da se izvuku ili ne bi imali telefon da pozovu pomoć. Mislim da je to najzabrinjavajući deo cele priče", rekla je.

"Srećom, bila sam sa prijateljicom i imala sam telefon kod sebe, pa sam uspela da izađem iz te situacije, dok drugi možda ne bi imali toliko sreće."

Džun je rekla da je danas ponovo posetila to mesto i da je lokalna opština postavila upozoravajuće table na opasnost od živog peska.

Opština Holdfast Bej kontaktirana je za komentar.

(Telegraf.rs)

Program je započeo vožnjom turističkim vozićem tokom koje su učesnici obišli deo ostrva i upoznali stanovnike Safari parka. Nakon toga usledila je vođena šetnja prema fazaneriji, uz zaustavljanja na zanimljivim lokalitetima poput prostora nekadašnjeg Zoološkog vrta i Kohovog kamenoloma, nazvanog po dr Robertu Kohu, naučniku zaslužnom za iskorenjivanje malarije na Brionima.

Vrhunac obilaska bio je susret s Kokijem. Kao i uvek, pokazao je svoj osebujan karakter. Nekim posetiocima je odgovarao na pitanje kako se zove, druge je pozdravljao svojim poznatim „Kako si?“, dok je pojedine iznenadio oponašanjem oglašavanja kokošaka. Upravo su takvi spontani trenuci izazvali najviše osmeha i još jednom pokazali zašto Koki već decenijama zauzima posebno mesto u srcima posetilaca.

Poseban deo programa bila je i izložba dečjih radova „Koki u očima dece“, postavljena na otvorenom među stablima Velikog Briona. U izložbi su učestvovali učenici Osnovne škole Veruda (2.b i 2.c razred), Osnovne škole Veli Vrh (2.c razred), Osnovne škole Vodnjan (3.t razred), Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ Labin (2. razredi) te deca Dečjeg vrtića Petar Pan – grupa Lavići iz Peroja. Kroz crteže, slike i maštovite prikaze najmlađi su posetiocima predstavili svoj doživljaj Kokija, kao prijatelja, stanovnika Briona i jednog od simbola ostrva. Izložba je privukla veliki interes posetilaca te dodatno obogatila rođendansku atmosferu.

Najmlađi posetioci mogli su da preuzmu i posebnu bojanku-strip posvećenu Kokijevom rođendanu, a u kreativnoj radionici oslikavanja platnenih torbi izrade uspomenu na ovaj poseban dan.

Reportažu o prelepom ostrvu u jugozapadnoj Istri, koje je našu novinarku ostavilo bez reči, možete OVDE pročitati.

(Telegraf.rs)

Veliki je ljubitelj svetskih i evropskih prvenstava u fudbalu, a kada fudbalska groznica trese planetu, on je tu da na jedinstven način najavi sve ono što nas čeka od osmog juna. Njegov rad je već planetarno poznat, zato je sada odlučio da ode korak dalje i novi portret uradi na mesecu, piše RTS.

"Došao sam na ideju da ipak uradim Jamala, on je trenutno najveća fudbalska senzacija. Tako da smo spojio zanimljivo, i her tatu portret poznate ličnosti sa temom meseca, pogotovo što se u Americi održava. A njihov najveći nacionalni ponos je navodno sletanje na Mesec, tako da sam iskoristio sve te segmente i napravio jednu priči", navodi Mario Hvala, frizer iz Novog Sada.

U kuću zajedničkog prijatelja u Sremskoj Mitrovici gde je snimljen video, pohitao je i drugar Igor, koji je sa trudnom suprugom krenuo na put iz Hrvatske, kako ne bi, propustio ovaj spektakl.

Igor Žižak, prijatelj iz Hrvatske ističe: "Oduševio sam se kad sam video njegov rad, dva odela koja je on sašio, jer stvarno izgledaju kao da su originalna, znači neverovatno, međutim najveći šok je usledio kad je došao njegov model sa portretom Jamala".

Prvi rad koji je odjeknuo, bio je portret iz 2017. godine. U pitanju je lider Severne Koreje, Kim Džong Un. Zahvaljujući tome, bio je gost Si-En-En-a, ZDF-a, i mnogih drugih svetskih medija.

"Što se tiče svetskih lidera, poznatih svetskih lidera, uradio sam Putina, Merkelovu, Kim Džong Una i Trampa. To su objavile sve njihove državne televizije", kaže Mario.

Nakon toga, svoju je umetnost usmerio ka velikanima fudbala, odao je počast Maradoni, ali i mnogim drugim fudbalskim zvezdama.

"Kada sam uradio prvi put Mesija to je postao svetski hit, i jedan poznati američki magazin, prestižni me je ubrajao u deset najbitnijih tema te godine. Onda mi je čak došao ambasador egipatski da se upoznamo i zamolio me da uradim Salaha. I kad sam uradio, to su počeli da objavljuju prvo britanski mediji, pa onda su ga zvali egipatski, egipatska televizija ga je zvala, direkno je davao intervju iz ambasade", priča Mario.

Zbog portreta Argentinca na temenu glave, pojavio se u reklami jedne od najvećih svetskih kompanija, u kojoj je učestvovao i Mesi.

Na njegovom Instagram profilu, videlo ga je više od 50 miliona ljudi. Godine 2023, njegov rad osvanuo je u Luvru, bila je to Mona Liza iscrtana u kosi,a posetioci su čekali u redovima pet sati, ne bi li pogledali rad umetnika iz Srbije.

(Telegraf.rs/RTS)

Naučnici navode da se vlasnicima ptica neretko savetuje da obeshrabre, pa čak i kažnjavaju svoje ljubimce ukoliko primete ovakvo ponašanje. Nova studija, međutim, pokazuje da je samozadovoljavanje češće kod ptica u divljini, nego kod onih u zatočeništvu, i zaključuje da je reč o “sasvim prirodnoj pojavi”.

Rezultati obimne ankete

Autori su pozvali veterinare da “umire zabrinute vlasnike” i objasnili da ovakvo ponašanje nije štetno za ptice. Istovremeno upozoravaju da pokušaji intervencije, koji mogu uključivati uklanjanje prečki za sedenje, hormonske tretmane, pa čak i hirurške zahvate, mogu biti znatno štetniji.

“Naše najvažnije otkriće jeste da samozadovoljavanje nije negativna reakcija na život u zatočeništvu. Ovo ponašanje je široko rasprostranjeno među pticama i ustanovili smo da je potpuno prirodno i zdravo, te da predstavlja deo njihovog repertoara seksualnih ponašanja“, objasnila je dr Kloi Hejs sa Univerziteta Lankašir u Prestonu.

Prema navodima istraživača, u prošlosti se često pretpostavljalo da se ptice ili uopšte ne samozadovoljavaju ili da to čine isključivo usled stresa izazvanog životom u zatočeništvu. Međutim, dr Hejs navodi da je takvo ponašanje “prilično često i lako prepoznatljivo”.

“Imala sam nimfu koja se stalno samozadovoljavala. Ako ste ikada videli pticu u tim trenucima, apsolutno ste znali šta radi“, dodala je.

Istraživački tim sproveo je anketu među stručnjacima, kao i među internet zajednicama vlasnika, odgajivača i ljubitelja ptica. Njihova svedočenja objedinjena su sa podacima koji su već bili objavljeni u naučnoj literaturi.

Foto: Shutterstock/nymphoenix

Mašu krilima i ispuštaju glasove

Ukupno su prikupljeni podaci o 120 vrsta ptica, kako onih koje žive u zatočeništvu, tako i onih iz prirodnih staništa, prenosi The Guardian.

Rezultati su pokazali da je samozadovoljavanje široko rasprostranjeno među različitim vrstama, uključujući papagaje, patke, ćurke i kokoške. Istraživači su, takođe, utvrdili da se ovo ponašanje češće beleži kod ptica u divljini nego kod onih u zatočeništvu.

Nešto veći broj zabeleženih slučajeva odnosio se na mužjake, ali istraživači naglašavaju da ni ženke nisu izuzetak.

Prema rečima dr Hejs, mužjaci se najčešće “prilično energično trljaju“ o prečku za sedenje, igračku ili grančicu, a ponekad i o ruku, stopalo ili rame svog vlasnika. Ženke, s druge strane, obično podižu rep i naslanjaju zadnji deo tela na pogodne predmete.

Istraživači navode da je ovakvo ponašanje ponekad praćeno mahanjem krilima i glasovima koji “nisu tipični za svakodnevno oglašavanje ptica”.

Svedočenja vlasnika pokazuju da su neretko tražili pomoć veterinara, a pošto su primetili svoje ptice u ovakvim situacijama, strahujući da bi mogle da se povrede.

Foto: Shutterstock

Istraživanje od ključnog značaja

Neki veterinari su, prema svedočenjima, savetovali prekidanje takvog ponašanja uklanjanjem prečki i igračaka, kao i izbegavanjem maženja ptica po određenim delovima tela.

“U zaista ekstremnim slučajevima veterinari su pticama davali lekove ili hormonske terapije kako bi ih sprečili da to rade. Bilo je čak i slučajeva hirurških zahvata kojima su ptice u potpunosti lišavane polnih funkcija, što je besmisleno“, kazala je dr Hejs.

Ona dodaje da veterinari ne bi trebalo da savetuju vlasnike da sprečavaju ovakvo ponašanje osim ukoliko nije izazvalo hroničan problem, poput prolapsa, ali je naglasila da takvi slučajevi predstavljaju apsolutnu manjinu.

Nova studija je objavljena u naučnom časopisu Ecology and Evolution.

Veterinarka sa Univerziteta Lankašir, dr Ana Basto, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenjuje da će izveštaj pomoći veterinarima da daju kvalitetnije savete vlasnicima ptica.

“Ovo istraživanje je od ključnog značaja i predstavlja korak ka sveobuhvatnijem razumevanju određenih ponašanja ptica“, izjavila je ona.

Koautorka studije, dr Matilda Brindl sa Univerziteta u Oksfordu, navodi da istraživanje doprinosi sve većem broju naučnih radova koji ukazuju da se seksualna ponašanja - koja nisu povezana sa razmnožavanjem - javljaju širom životinjskog carstva.

“Činjenica da je masturbacija češća kod divljih ptica nego kod onih u zatočeništvu ima ogromne implikacije po njihovu dobrobit, posebno imajući u vidu da uzgajivačka industrija često savetuje vlasnike da obeshrabre ili kažnjavaju ovo ponašanje“, rekla je ona.

(Telegraf.rs)

Prema demografu Janu Latenu, svest o ozbiljnosti ovog problema još nije dovoljno prisutna jer Holandija nadoknađuje manjak radne snage dolaskom ljudi sa drugih kontinenata, prenosi "NL tajms".

"To ne mora da bude loše, pod uslovom da se postupa umereno i da se pažljivo razmisli o integraciji, odnosno o tome kako se prevazilaze kulturne razlike. Ali se već mogu videti velike tenzije u društvu u vezi sa migrantima kojima ne možemo da pronađemo smeštaj", rekao je Laten.

CBS je prošle nedelje izvestio da su porodice u 93 odsto opština imale manje dece u 2024. godini nego deceniju ranije.

Broj dece po ženi je opao sa 1,71 na 1,43 odsto između 2014. i 2024. godine, što se smatra previše malim procentom kako bi zemlja opstala.

"Vlada mora da podrži porodice"

Laten ističe da bi za Holandiju bilo mnogo bolje kada bi se rađalo više dece, dodajući da bi vlada morala da podrži porodice kako potencijalni roditelji ne bi morali da brinu o tome da li će moći da izdržavaju svoju decu ili da održe svoj način života.

"Ako deca žele da uče, roditelji moraju da znaju da ne moraju da štede za to, jer je organizovano da vlada omogućava učenje svima. Moramo da ponudimo garancije da niste 'kažnjeni' zbog toga što imate decu, već da svi imaju koristi od toga", rekao je on.

Prema profesoru, Holandija je suočena sa "narandžastim", a u nekim opštinama i "crvenim kodom" zbog stope fertiliteta, uz opadanje socijalne povezanosti i brige o starijima, kao i porast usamljenosti i ranjivosti, što se ne može jednostavno rešiti većom migracijom radne snage.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sve je počelo kada je neimenovani farmer zatekao na svojoj zemlji više parkiranih automobila, uprkos istaknutom upozorenju da je to strogo zabranjeno, prenosi LadBible

"Ne mogu da ga krivim"

Vlasnik zemlje tvrdi da je ranije postavio natpis: “Uljudno vas molim - nemojte parkirati na polju”.

Ipak, određeni broj vozača je ignorisao upozorenje, ostavljajući vozila na privatnoj poljoprivrednoj površini. Ne dugo potom, zabeležena je bizarna scena.

Drugi farmer iz pomenutog kraja, star 25 godina, naime, snimio je parkirana luksuzna vozila prekrivena, kako deluje, stajskim đubrivom.

“Ne mogu da ga krivim. Vozači su ignorisali znak i namerno parkirali na polju, tako da je reakcija razumljiva“, rekao je farmer.

Oglasila se policija

On dodaje da je prizor za vlasnike automobila verovatno bio neprijatan.

“Zamislite da se vratite iz šetnje i zateknete automobil prekriven prljavštinom. Užasno, ali oni su sami to izazvali. To zapravo deluje kao upozorenje i neka vrsta pravde“, kazao je.

Povodom incidenta se oglasila i policija, koja je upozorila vozače na poštovanje saobraćajnih pravila.

“Ako parkirate negde, pobrinite se da to bude u skladu sa propisima i na mestima koja neće blokirati saobraćaj - posebno vozila hitnih službi koja moraju imati prolaz“, navode nadležni.

Portparol policije dodaje da su 25. maja u 22 časa primili prijavu o vozilima koja su, navodno, isprskana “sumnjivom poljoprivrednom supstancom”, te da se sprovode dodatne provere kako bi se utvrdile sve okolnosti.

(Telegraf.rs)

Sve je počelo nakon zaustavljenja kombija, za čijim upravljačem je bila neimenovana žena iz Švajcarske, a koja se vraćala s odmora.

"Nema ništa sporno"

Tokom kontrole, žena je počela da vadi prtljag iz kombija. Jedan po jedan, carinici su na kraju izbrojali neverovatnih 55 kofera!

Svaki je detaljno pregledan rendgenskim uređajem, a na kraju je utvrđeno da nema nepravilnosti, nema pokušaja krijumčarenja, niti posedovanja zabranjenih proizvoda, prenosi Heute.

“Koferi su sadržali različite lične stvari putnice. Ništa sporno”, izjavio je portparol Saveznog zavoda za carinu i graničnu bezbednost.

Jedna stvar ostaje tajna

Šta je žena nosila u 55 kofera, međutim, ostaje tajna. Nadležne službe nisu želele da otkrivaju dodatne informacije, a jedino je jasno da prilikom kontrole nije utvrđeno ništa sporno.

U praksi, ovako velika količina prtljaga nije zabranjena.

Stanovnici Švajcarske imaju pravo da lične predmete bez plaćanja carine unesu u zemlju, pod uslovom da su ih imali prilikom izlaska.

(Telegraf.rs)

Incident se dogodilo u subotu, a putnici su bili zatečeni nakon obaveštenja da moraju da napuste letelicu tokom pregleda bezbednosnih službi.

Bezopasan uređaj tinejdžera

Avion United Airlinesa sa 190 putnika i 12 članova posade poleteo je iz Njuarka oko 18 časova, ali se vratio na isti aerodrom oko 21:30.

Putnici su prethodno obavešteni da isključe sve elektronske uređaje, dok je posada pokušavala da razjasni situaciju, prenosi Daily Mail.

Inostrani mediji navode da je incident izazvao bezopasan uređaj jednog tinejdžera u avionu - popularni “pametni” sat Fitbit, tačnije njegovo “ime” na mreži.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Policija koristila dresirane pse

Jedna od putnica, Džordan Mur, opisala je situaciju na TikToku: “Sve je otkrivano nakon poletanja i posada je odmah obaveštena. I pored više molbi da se isključi Bluetooth na svim uređajima, ovaj je ostao aktivan“.

Zatim je dodala: “Osoblje nas je uverilo da je reč o neslanoj šali, ali da moraju da preduzmu sve odgovarajuće mere predostrožnosti. Ko, dođavola, naziva svoju Bluetooth mrežu BOMBA, kakva je ovo bolesna šala“.

Nakon otkrića i upozorenja posade doneta odluka da se let prekine. Putnici su izvedeni napolje, dok je policija sa psima pretražila avion.

Nova posada preuzela je letelicu, koja je u ranim jutarnjim satima poletela ka Palma de Maljorki. Iako tinejdžer koji je izazvao incident nije optužen, FBI je pokrenuo istragu, navode mediji.

(Telegraf.rs)

Međutim, podaci govore drugačije. Prema dostupnim izveštajima, ajkule su odgovorne za manje od desetak smrtnih slučajeva godišnje širom planete. Nasuprot tome, nekoliko drugih životinja nanosi znatno veću štetu, često zbog prenošenja bolesti ili učestalog kontakta s ljudima.

Statistika je neumoljiva

Iako se napadi ajkula redovno nalaze u medijskoj žiži i izazivaju pažnju javnosti, statistika pokazuje da najveće opasnosti po čoveka dolaze od životinja koje mnogi svakodnevno viđaju ili čak smatraju bezazlenim.

Times of India navodi pet stvorenja koja su, prema svom uticaju na ljudsku populaciju, daleko opasnije od ajkula.

Foto: Shutterstock/Gulf MG

Komarac

Za mnoge će ovo biti najveće iznenađenje, ali komarac se često smatra najopasnijom životinjom na svetu.

On ne ubija direktno, već prenosi opasne bolesti poput malarije i denga groznice. Upravo te bolesti svake godine odnose veliki broj života, naročito u tropskim i suptropskim područjima.

Najveća opasnost kod komarca - kao prenosioca bolesti - jeste to što je praktično svuda prisutan, pa je izbegavanje kontakta izuzetno teško.

Foto: Telegraf.rs

Zmija

Ujedi zmija i dalje predstavljaju ozbiljan problem u mnogim delovima sveta.

Iako većina vrsta nije opasna za ljude, otrovne zmije mogu izazvati teška stanja, trajna oštećenja organizma, pa čak i smrt ukoliko se pomoć ne pruži na vreme.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od posledica ujeda zmija godišnje umre između 81.000 i 138.000 ljudi, dok mnogo veći broj preživelih trpi ozbiljne zdravstvene posledice.

U najvećem broju slučajeva do ujeda dolazi slučajno - tokom šetnje, radova na njivama ili drugih aktivnosti na otvorenom, kada ljudi ne primete zmiju u svojoj blizini.

Foto: Shutterstock

Pas

Ovi krzneni četvoronošci se uglavnom smatraju najvernijim čovekovim prijateljem i životinjama najbližim ljudima.

Ipak, u pojedinim delovima sveta upravo su psi povezani sa širenjem besnila, jedne od najopasnijih zaraznih bolesti.

Besnilo je gotovo uvek smrtonosno kada se pojave simptomi bolesti. Prema procenama SZO, ono godišnje uzrokuje oko 59.000 smrtnih slučajeva, pri čemu je većina povezana sa ujedom zaraženih pasa u područjima gde vakcinacija nije dovoljno zastupljena.

Foto: Shutterstock/Henk Bogaard

Nilski konj

Na prvi pogled, ne deluju posebno zastrašujuće. Veći deo dana provode u vodi i često izgledaju tromo i mirno.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je reč o izuzetno teritorijalnoj i agresivnoj životinji.

Nilski konji važe za jedne od najopasnijih velikih životinja u Africi i svake godine izazivaju veliki broj smrtonosnih incidenata. Uprkos veličini, mogu da se kreću iznenađujuće brzo i veoma burno reaguju na svaku pretnju.

Foto: Shutterstock

Krokodil

Krokodili spadaju među najopasnije predatore na svetu upravo zbog načina na koji love. Najčešće miruju u vodi i gotovo su neprimetni, a zatim iznenada napadaju kada se plen približi.

U mnogim krajevima sveta gde ljudi žive u blizini reka i močvara, napadi krokodila predstavljaju realnu opasnost.

Njihova ogromna snaga, snažan ugriz i sposobnost da napad izvedu potpuno neočekivano čine ih jednom od najrizičnijih životinja za čoveka.

(Telegraf.rs)

Na snimcima, objavljenim na mrežama, vidi se kako putnici skaču sa plovila u Sredozemno more, piše Daily Mail.

Incident u blizini plaže

Za manje od sat vremena, impozantni brod sa piratskom tematikom - potpuno je potonuo. Kasniji snimci prikazivali su jedra iznad površine vode, okružena plovilima koja su došla u pomoć.

“Big Boss Diamond“ je tog dana isplovio iz Marmarisa za svoju dnevnu turu Rajskim ostrvom sa, kako se navodi, ukupno 148 putnika. Incident se dogodio u blizini plaže Akvaryum Bay.

Turski spasilački timovi brzo su intervenisali. Svi putnici su uspešno evakuisani i dovedeni na obalu, a, srećom, nije bilo povređenih.

"Nema žrtava, niti povređenih"

Guverner provincije Mugla, u čijem području se dogodio incident, izjavio je:

“Ekipe su koordinisale evakuaciju sa podrškom obližnjih plovila. Nema žrtava, povređenih ili zdravstvenih problema. Svi evakuisani građani su bezbedno prevezeni do obale“.

Kompanija Yagna Tourism koja upravlja brodom izdala je zvanično saopštenje:

“Dragi gosti i prijatelji, hvala vam što ste brinuli za nas. Svi smo bezbedni i dobro. Dok se Big Boss Diamond ne popravi, nastavljamo izlete sa Big Boss Yagna“.

(Telegraf.rs)

Reč je o jednom od najvećih glečera na svetu koji se prostire na površini približno jednakoj teritoriji Velike Britanije.

Strahuju za "zaleđenu tvrđavu"

U slučaju potpunog urušavanja, nivo mora mogao bi da poraste za čak 65 centimetara, što bi izazvalo ozbiljne posledice za priobalne regione širom sveta, prenosi Daily Mail.

Istraživači sada navode da bi plutajući “ledeni oslonac“ glečera mogao da se raspadne u narednim mesecima.

Istočna ledena polica Tvejtsa (Thwaites Eastern Ice Shelf - TEIS) predstavlja “ledeni zid” povezan sa istočnim bokom glečera, koji usporava oticanje leda u more. Ova zaštitna barijera debela je više od 350 metara i pokriva oko 1.500 kvadratnih kilometara - površinu približnu području šireg Londona.

Međutim, zagrevanje okeana oko Antarktika alarmantnom brzinom stanjuje ovu “zaleđenu tvrđavu”.

Morski geofizičar iz Britanske antarktičke službe, dr Robert Larter, upozorava da je raspad ledene police “verovatan događaj koji će se odigrati tokom 2026. godine“.

Iako naučnici ne smatraju da je potpuni kolaps Tvejtsa neposredno pred nama, više studija ukazuje da je istočna ledena polica na “ivici sloma”.

U intervjuu za Live Science, dr Larter je rekao:

“Poslednji deo ledene police, ispred glečera, spreman je za raspadanje. Ne znamo tačno kako će doći do pucanja, ali će se to sigurno dogoditi“.

Glavni razlog za ovu dramatičnu transformaciju jeste činjenica da se ledena polica “stanjuje odozdo”, dok topla voda prodire ispod leda.

Nedavna ekspedicija koja je bušila ledeni pokrivač otkrila je da se vode ispod Tvejtsa zagrevaju, što ubrzava proces topljenja i slabi strukturu leda. Satelitski snimci pokazuju da se nove pukotine u ledenoj platformi pojavljuju sve bržim tempom.

Ispitivanje Tvejtsovog glečera; Foto: Anna Wahlin/University of Gothenburg/Cover Images/INSTARimages.com / INSTAR Images / Profimedia

"Vide se pukotine i rascepi"

Posebno zabrinjava činjenica da se ove pukotine formiraju duž takozvane “linije uzemljenja“, mesta gde plutajuća ledena platforma dodiruje stensku podlogu ispod sebe.

To ukazuje da su se fizički procesi duboko u ledu promenili i da se platforma praktično “cepa sama od sebe” dok se ledene mase potiskuju ka toj kritičnoj tački oslonca.

“Na sekvencama satelitskih snimaka jasno se vidi rast pukotina i rascepa“, dodao je Larter.

Između januara 2020. i januara 2026. godine istraživači su ustanovili da se brzina kretanja istočne ledene police utrostručila i dostigla više od 2.000 metara godišnje. Tokom prvih pet meseci ove godine zabeleženo je dodatno ubrzanje.

Situacija je postala toliko ozbiljna da je, prema rečima dr Lartera, Britanska antarktička služba već pripremila saopštenje za javnost koje predstavlja svojevrsnu “čitulju“ za ledenu platformu.

Ukoliko se TEIS zaista uruši tokom ove godine, kako predviđaju naučnici, mnogi strahuju da bi to moglo da ubrza propadanje čitavog ”glečera sudnjeg dana” na Antarktiku.

Bez potpornog dejstva ledene police, pojedinci smatraju da bi glečer mogao znatno brže da “sklizne u more”.

To bi, na kraju, moglo dovesti do potpunog “urušavanja glečera” u vremenskom periodu koji se, zavisno od modela, procenjuje od nekoliko decenija do nekoliko vekova.

Međutim, bez obzira da li će se to dogoditi za nekoliko decenija ili nekoliko stotina godina, dr Larter smatra da je kolaps Tvejtsa neizbežan.

“Čak i ako do 2050. godine dostignemo neto nultu emisiju gasova staklene bašte, ovaj glečer će nestati. On će doprineti porastu nivoa mora za 65 centimetara, što predstavlja ogroman izazov sa kojim će se mnoga mesta širom sveta teško nositi“, rekao je.

Ilustracija: MARIO TAMA / Getty images / Profimedia

Različita mišljenja o riziku

Ipak, nisu svi naučnici uvereni da neposredni kolaps istočne ledene police automatski znači katastrofu za čitav glečer.

Dr Danijel Goldberg sa Univerziteta u Edinburgu slaže se sa procenom da je TEIS blizu raspada.

“Prepun je pukotina, na pojedinim satelitskim fotografijama izgleda kao skup ledenih bregova koji se slučajno još drže zajedno“, izjavio je.

Međutim, smatra da gubitak ledene police verovatno neće izazvati dramatično ubrzanje glečera kakvo predviđaju neki naučnici.

Po njegovim rečima, iako bi došlo do značajnih promena u području oko TEIS, uticaj na čitav glečer možda je “donekle prenaglašen“.

“Koristili smo modele ledenih pokrivača kako bismo simulirali posledice potpunog uklanjanja plutajućeg leda sa Tvejtsa. Uočili smo veoma male razlike između scenarija u kojem ledena platforma ostaje netaknuta i onog u kojem je potpuno uklonjena“, dodao je stručnjak.

Ovi modeli sugerišu da sila kojom ledena platforma trenutno usporava glečer možda nije toliko velika koliko se ranije verovalo.

“Ne verujem da ona pruža naročito snažan oslonac, pa njeno uklanjanje možda neće imati tako veliki uticaj kao što neki predviđaju“, kazao je Goldberg.

Ipak, on upozorava da je Tvejts jedan od najtežih glečera za precizno modelovanje.

Zbog toga je, kako ističe, “veoma teško sa sigurnošću reći da li i kada bi mogao potpuno da se uruši u budućnosti”.

(Telegraf.rs)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Skok u bazen u venčanici i odelu delovao je spontano, razigrano i potpuno bezazleno za ovaj par, prenosi People.

"To je nešto što sam ranije viđala da drugi rade i mislila sam da bi bio zabavan način da završimo veče“, izjavila je tridesetogodišnja Šelbi Kraford.

Mlada iz Čatanuge kaže da je ranije tokom dana usput pomenula tu ideju, ali plan nije postao stvarnost sve do kasno uveče, kada su letnja vrućina i uzbuđenje zbog venčanja dostigli vrhunac. Stojeći pored bazena sa svojim suprugom Korijem (35), odluka je odjednom delovala sasvim prirodno.

"Pred kraj večeri samo smo rekli jedno drugom: da, hajde da to uradimo", priseća se ona.

Pre nego što je skočila, Krafordova je mislila da će moći da kontroliše venčanicu pod vodom tako što će rukama držati tkaninu spuštenu uz bokove. Međutim, onog trenutka kada je skočila u bazen, potpuno je zaboravila na to.

"Kada sam zaista krenula da skočim, adrenalin me je potpuno obuzeo i nisam to uradila. Zbog toga mi je venčanica nakon skoka prešla preko glave", priseća se ona.

Kada je izronila, kaže da su se teški slojevi tkanine odmah zalepili za njeno lice. Iako više nije bila pod vodom, i dalje nije mogla normalno da diše.

"Nisam bila zadržana ispod vode, ali jednostavno nisam mogla da dođem do daha", kaže ona.

U međuvremenu, gosti koji su se nalazili u blizini nastavili su da snimaju ono za šta su verovali da je bezbrižan i zabavan trenutak sa kraja svadbene večeri. Krafordova kaže da niko nije shvatio da ima problema, jer nije vrištala niti panično mahala rukama.

"Zaista nisu mogli da primete da nešto nije u redu. Rekli su da sam tokom svega delovala toliko smireno i tiho", objašnjava ona.

Srećom, Kori je već bio pored nje u bazenu i brzo joj je pomogao da skloni venčanicu sa lica. Čak i tada, kaže Krafordova, prisutni nisu odmah shvatili koliko je situacija bila ozbiljna.

"Bili su šokirani", kaže ona.

Par je kasnije objavio video na TikToku, napisavši u tekstu: "Saksofoni postaju sve glasniji dok me svi snimaju kako se davim u venčanici. Nisu očekivali da će milioni ljudi gledati ovaj zastrašujući trenutak na mreži, iako sada ima 2,2 miliona pregleda. Kroford kaže da ga gotovo uopšte nije objavila".

"Smešno nam je što je uopšte postao viralan jer smo to radili samo zabave radi. „Skoro da nisam ni objavila video", kaže mlada.

Sada se par uglavnom smeje tom trenutku, iako Kroford priznaje da će im sećanje verovatno ostati zauvek u sećanju. Ona kaže da je incident već postao jedna od onih priča za koje znaju da nikada neće prestati da slušaju.

"Apsolutno“, kaže ona kada je pitaju da li će ih taj trenutak pratiti kroz brak. Nikada nećemo ovo zaboraviti", zaključuje ona.

(Telegraf.rs)

Nestanak banane, koja je lepljivom trakom bila pričvršćena za zid i čini provokativnu instalaciju nazvanu "Komedijaš", primećen je u subotu, piše France24.

Muzej podneo krivičnu prijavu

Uprava muzeja Pompidu Mec, podružnice poznatog pariskog Centra Pompidu, potvrdila je da je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca. U saopštenju su dodali i da je ukradena banana odmah zamenjena novom.

Ovo nije prvi put da je ovo konceptualno delo oštećeno. Naime, njegov ključni i kvarljivi deo, banana, ionako se menja svaka tri dana kako bi instalacija ostala sveža.

Niz incidenata s "Komedijašem"

Prošlog jula jedan posetilac muzeja je jednostavno pojeo izloženu bananu. Čuvari su tada brzo reagovali i postavili novu, a muzej nije podizao tužbu. Sam umetnik Katelan tada je izjavio da je razočaran što gladni posetilac nije pojeo i lepljivu traku, a ne samo bananu.

Ovoga puta, međutim, muzej je odlučio da podnese krivičnu prijavu jer počinilac nije identifikovan, pa stoga, kako navode, "nema mogućnosti za dijalog".

Dodali su i da se "ovo događa drugi put" i da je u pitanju poštovanje prema umetničkom delu.

Koliko vredi "umetnička banana"?

Katelanovo jestivo delo, koje ispituje pojam umetnosti i njene vrednosti, izaziva kontroverze još od svog predstavljanja na izložbi Art Basel u Majamiju 2019. godine, gde je početna cena bila 120.000 dolara.

Tada je "Komedijaša" pojeo performans umetnik David Datuna, rekavši da je bio "gladan". Uprkos tome, vrednost dela je samo rasla. Kineski osnivač kriptovaluta Džastin Sun je 2024. godine platio 5,2 miliona dolara za jednu verziju dela, da bi je nekoliko dana kasnije pojeo pred kamerama u Hong Kongu.

Umetnik i ukradena zlatna WC šolja

Osim po "Komedijašu", Katelan je poznat i po izradi potpuno funkcionalne WC šolje od 18-karatnog zlata nazvane "Amerika", koja je svojevremeno bila ponuđena Donaldu Trampu za vreme njegovog prvog mandata u Beloj kući.

Ta instalacija je ukradena tokom izložbe u Ujedinjenom Kraljevstvu 2020. godine iz palate iz 18. veka u kojoj je rođen Vinston Čerčil. Britanski sud je u martu proglasio dvojicu muškaraca krivim za krađu. Ipak, WC školja je navodno isečena na delove, a zlato nikada nije pronađeno.

(Telegraf.rs)

Mladunče po imenu Rio prethodno su pregledali timovi stručnjaka za veterinarstvo, u saradnji sa ekspertima iz Kineskog centra za zaštitu i istraživanje džinovskih pandi, prenela je agencija Sinhua.

Rio je rođen u novembru 2025. godine, sa samo 200 grama, i razvio se u zdravog mužjaka od 11 kilograma.

"Sada je u stanju da samostalno hoda, aktivno komunicira sa svojom majkom, Hu Čun, i počeo je da konzumira bambusove izdanke kao deo pažljivo vođene nutritivne tranzicije pod kontinuiranim stručnim nadzorom", navodi se u saopštenju zoološkog vrta koji se nalazi u regiji Bogor, južno od Džakarte.

Da bi se osigurala njegova dobrobit, uprava vrta kontroliše postepena pojavljivanja malog pande pred posetiocima, u skladu sa međunarodnim standardima za brigu o životinjama.

"Kao jedino mladunče džinovske pande koje je na svet došlo van Kine u poslednje tri godine, njegovo rođenje predstavlja značajan doprinos međunarodnoj saradnji u oblasti zaštite prirode, a istovremeno dodatno jača ulogu Indonezije u globalnoj mreži za zaštitu džinovskih pandi", navodi se u saopštenju zoološkog vrta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

"Istraživači iz Centra za kognitivna istraživanja i neuronauku i Fakulteta za psihologiju na TSU proučavali su koje vizuelne tehnike najbolje privlače pažnju studenata. Ispostavilo se da je najefikasniji format kada predavač objašnjava gradivo van ekrana, dok se na ekranu pojavljuju jarki dijagrami i ilustracije", saopštio je univerzitet, prenosi TASS.

Uspešan dizajn lekcije zavisi od predmeta: ono što dobro funkcioniše za biologiju možda neće da funkcioniše za matematiku, ističu naučnici.

Nastavnik koji razume svoj predmet može da kreira video-lekcije koje su jasne i zanimljive. Dizajn obrazovnog videa treba da bude specifičan za predmet: dijagrami sa glasovnom naracijom najbolje funkcionišu u biologiji, dok u matematici i ruskom jeziku prisustvo govornika i teksta na slajdu najbolje funkcioniše.

Istraživači su otkrili da su dijagrami i slike bili najprivlačniji školskoj deci - na njima su im se oči najduže zadržavale dok su gledali video zapise iz biologije. Nasuprot tome, u matematici i ruskom jeziku ključna kombinacija bila je "predavač + tekst": uparivanja "predavač + dijagram" i "predavač + slika" pokazala su se loše, učenici gotovo da nisu obraćali pažnju.

Optimalna kombinacija za časove ruskog i matematike je kada nastavnik objašnjava gradivo dok istovremeno prikazuje tekst na slajdu.

Prema istraživanju, tinejdžeri najjače reaguju na svetle i neočekivane elemente u kadru.

Naučnici preporučuju korišćenje živopisnih dijagrama, slika i grafikona koji privlače i zadržavaju pažnju. Savet je da, kada se predavač pojavi pred kamerom, obavezno treba da doda tekst na slajd, ali treba da izbegava preopterećenje videa sa previše vizuelnih prikaza kako se oni koji prate onlajn nastavu ne bi zamorli. Posebno se savetuje uključivanje interaktivnih elemenata u predavanje.

"I dalje se postavljaju pitanja o tome kako i šta uključiti u video-predavanje i šta bi ono trebalo da sadrži da bi zadržalo pažnju studenata. Upravo nam je to bio cilj: da ispitamo šta treba, a šta ne treba da bude uključeno u predavanje, koji stimulusi su emotivni, a koji nisu. Nastavljamo da gradimo bazu podataka inovativnih metoda u onlajn obrazovanju. U budućnosti, naše tehnologije mogu biti uključene u dizajn novih obrazovnih kurseva", istakao je Sergej Moisejev, mlađi naučni saradnik u Centru za kognitivna istraživanja i neuronauku TSU.

Naučnici su uporedili video-zapise o srednjoškolcima koji se pripremaju za olimpijade i Jedinstveni državni ispit (JDI): iz biologije, matematike i ruskog jezika.

Koristeći tehnologiju praćenja pogleda, utvrdili su na koje elemente gledaoci obraćaju više pažnje: predavača, tekst, dijagrame, slike i njihove kombinacije.

Studija je obuhvatila 45 školske dece - 19 dečaka i 26 devojčica, uzrasta od 13 do 17 godina. Informisani pristanak je dobijen od roditelja učesnika.

"Rezultati nam pomažu da razumemo kako da koristimo fiziološka istraživanja kako bismo obrazovne video-snimke učinili efikasnim, razumljivim i zanimljivim za adolescente. Ovo je posebno važno za one koji imaju poteškoće u učenju i za razvoj obrazovanja na daljinu uopšte", navodi se u studiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Naime, kako se vidi na snimku mečka sa mladuncem je dobijala hranu iz vozila i u početku je sve izgledalo gotovo idilično, skoro poput epizode "Opstanka" snimljene u 21. veku.

Međutim, nakon što je mečka pojela bačeni komad hrane ubrzo se propela na zadnje noge i munjevito se svom snagom zaletela u automobil. Samo pukom srećom bočni prozori su izdržali, a vozač je očigledo shvatio da je vrag odneo šalu u pritisnuo papučicu gasa.

Neobičan snimak napravljen je izvozila iza. Navodno je simljen na putu u Bugarskoj.

"Prirodna selekcija, glupani koji ne znaju da je medved zver nego misle da je to medo sa crtanog filma….", navodi se u jednom od komentara.

"Osnovno pravilo. Ne hraniti divlje životinje!", navodi se u drugom.

(Telegraf.rs)

Životinje, smeštene u privremenim štalama postavljenim na Carskim forumima u očekivanju vojne parade 2. juna, očigledno su se uplašile i reagovale su na iznenadnu buku prvom raspoloživom kontramerom - bekstvom.

Prema rečima svedoka, krdo je počelo da galopira duž puta Kristofora Kolumba prema Ostiji, preneli su italijanski portali.

Upravo na toj ruti su ih presrele snage reda, koje su ih zaustavile nakon što su blokirale put, a zatim ih vratile u štale. Srećom, životinje nisu povređene.

Još uvek nije jasno ko je izazvao eksploziju koja je izazvala ovaj noćni stampedo. Prema nezvaničnoj verziji vatromet je bio okidač da se životinje uznemire i pobegnu.

(Telegraf.rs)

Vidno raspoložen, a po mišljenju mnogih i pod dejstvom nešto veće količine rakije, sveštenik se teturao po dvorištu, pokušavajući da održi ravnotežu. U jednom trenutku zamalo nije oborio ženu koja mu se našla na putu, dok su prisutni sa strane kroz smeh pratili neobičnu scenu.

Dok se na snimku, koji je najverovatnije nastao u Srbiji, čuje smeh okupljenih, na društvenim mrežama ubrzo su počeli da se nižu komentari – od onih šaljivih do onih koji su stali u odbranu sveštenika.

„Ajde, nemojte da ste tako bezdušni – i on je čovek od krvi i mesa, desi se ponekad. Po meni je veći grešnik klinac koji je sve to snimio i odmah okačio na društvene mreže, da se ovde bezbožnici naslađuju“, napisao je jedan korisnik.

Drugi su pažnju usmerili na odbranu sveštenika.

„Eto kakvi vernici – napili ga, a ni ruku da mu pruže i pomognu. Samo snimaju i smeju se, još bi ga dotukli komentarima“, navodi se u jednom od komentara.

Da li je u pitanju bila dobra domaćinska rakija, veselo slavlje ili samo nezgodan trenutak zabeležen kamerom, nije poznato. Jedno je sigurno – snimak je za kratko vreme postao hit na društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)

Opcije za ukrštenicu: Klasični - Klasično rešavanje bez automatskog označavanja tačnosti. Srednje lak - Kada popunite celu reč, postaje zelena ako je tačna, odnosno crvena ako je netačna. Najlakši - Čim unesete pogrešno slovo, to polje postaje crveno. Napomena: Duplim klikom menjate sa horizontalnog na vertikalno popunjavanje polja, i obrnuto.

(Telegraf.rs / M.B.)

Mnogi ovu promenu povezuju sa stvaranjem mirnije atmosfere ili uštedom energije, što je prema vazduhoplovnim stručnjacima, potpuna besmislica. Svetla troše zanemarljivu količinu energije u poređenju sa snagom motora. Zbog toga su prigušena svetla jedna od mera koje su osmišljene da zaštite putnike tokom leta.

Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), više od polovine avionskih nesreća događa se tokom sletanja. Iako je letenje izuzetno bezbedno, avio-industrija primenjuje stroge mere predostrožnosti. Svaki detalj, od podizanja zavesica do prigušivanja svetala, deo je protokola koji u slučaju opasnosti omogućava najbržu moguću reakciju.

Glavni razlog za gašenje svetala je omogućavanje adaptacije očiju na mrak. Ljudskom oku je potrebno vreme da pređe sa dnevnog na noćno svetlo. Ovaj proces može da traje i do 30 minuta, jer fotoreceptorske ćelije u mrežnjači, poznate kao štapići,treba da se aktiviraju.

One su zadužene za vid u uslovima niske osvetljenosti, ali im je potrebno vreme da se regenerišu nakon izlaganja jakom svetlu. Te dragocene sekunde su ključne u kriznoj situaciji.

U slučaju vanredne situacije i nestanka struje, kabina bi utonula u mrak. Putnici čije oči nisu naviknute na tamu bili bi dezorijentisani, što bi izazvalo paniku i usporilo evakuaciju.

Prigušivanjem svetala pre kritičnih faza, oči i vid putnika već su delimično adaptirani na mrak. Time se skraćuje vreme potrebno da se uoče svetlosni markeri na podu i znakovi za izlaz. Zanimljivo je da su, prema nekim izvorima, sličan princip koristili i pirati, koji su povezom čuvali jedno oko adaptiranim na mrak za borbe u potpalublju.

Prigušeno svetlo ima i drugu važnu funkciju: omogućava posadi bolji pregled situacije izvan aviona. Smanjenjem unutrašnjeg odsjaja na prozorima, kabinsko osoblje može lakše da uoči opasnosti poput vatre ili dima na krilima. Ova informacija je od presudnog značaja prilikom odluke o tome koja vrata su bezbedna za evakuaciju. Zbog toga se od putnika traži i da podignu zavese na prozorima kako bi posada i spasioci imali jasan pogled.

Unutar kabine, tamnija atmosfera čini sve elemente sistema za hitne slučajeve vidljivijim. Jarko osvetljeni natpisi "IZLAZ" i fotoluminiscentne trake na podu koje vode do vrata postaju dominantni. U uslovima dima, praćenje ovih svetlosnih staza može biti jedini način za brzu evakuaciju. Procenjuje se da putnici imaju oko 90 sekundi da napuste avion u opasnosti, a svaka sekunda je važna.

Ova procedura nije proizvoljna odluka avio-kompanija. To je obavezujući međunarodni standard propisan od strane vodećih regulatornih tela, kao što su Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA). Propisi su rezultat decenija istraživanja i analize incidenata, a sve kompanije ih se moraju pridržavati.

Svaka od ovih naizgled malih radnji je karika u lancu mera predostrožnosti, osmišljenih da čak i u najmanje verovatnim okolnostima, svaki putnik uvek ima najbolje šanse da ostane bezbedan.

(Telegraf.rs/RTS)

Jedni su otkriće opisali kao “neverovatno“ i “nerealno“, dok su drugi priznali da su “izuzetno ljubomorni”.

Brza reakcija kolekcionara

Korisnik @Lucid_Jinx je objavio dve fotografije kovanica, uz kratku poruku: “Nađeno u dvorištu”.

Na jednoj strani novčića, koji deluje kao da je srebrni, nalazi se Lady Liberty (alegorijska figura koja predstavlja ideju slobode i nezavisnosti SAD, prim. aut), kao i godina 1838.

Na drugoj strani vidljivi su natpis “United States of America“, venac sa oznakom “One Dime“ i slovo “O“.

Autor objave otkriva da je novčić pronašao dok je šetao pored obale reke, u sklopu svog dvorišta, prenosi Mirror.

Ubrzo, oglasili su se kolekcionari koji su identifikovali kovanicu kao “1838-O Seated Liberty Dime, No Stars“.

Razlika u dizajnu kovanica

Prema podacima sajta NGC (Numismatic Guaranty Company), izrađeno je 406.304 primeraka, a njihova vrednost na aukcijama danas dostiže 2.200 evra. Primerci u gotovo savršenom stanju prodavani su i za 30.000 evra!

Drugi sajt specijalizovan za numizmatiku, libertseateddime.com, navodi da je nakon prve godine proizvodnje serije “Liberty Seated Dime” došlo do izmene dizajna, kada je na aversu dodato 13 zvezdica.

Prema objašnjenju, novi dizajn je korišćen na kovanicama iz 1838. godine, proizvedenim u Filadelfiji, dok su primerci iz kovnice u Nju Orleansu zadržali staru verziju bez zvezdica.

Mnogi korisnici su izrazili oduševljenje otkrićem, uz komentare da bi trebalo pretražiti područje detektorom za metal, kao i da je reč o jednom od “najzanimljivijih američkih novčića”.

Jedan od korisnika je kratko poručio: “Zavidim vam“.

(Telegraf.rs)

Podsećamo, nalazi se na jednom od najviših vrhova, Petrovcu, a izgrađen je kao memorijal posvećen ustanku naroda Banije i Korduna tokom Drugog svetskog rata.

Impozantna građevina

Spomenik ustanku naroda Banije i Korduna predstavlja simbol stradanja i herojske borbe prvenstveno srpskog stanovništva, koje se na tom području borilo protiv fašizma i okupacije.

Impozantna građevina je napravljena od armiranog betona i nekada je bila obložena pločama od nerđajućeg čelika, koje su joj davale futuristički izgled, po kojem je postala prepoznatljiva širom bivše Jugoslavije.

Gradnja je trajala gotovo deceniju, a završena je 1982. godine.

Foto: Dragoncello/Shutterstock

Kompleks napušten 1990-ih

Osim memorijalne funkcije, objekat je imao i muzejski prostor sa stalnom postavkom posvećenom Narodnooslobodilačkom pokretu ovog kraja. U okolini spomenika postojao je i uređen rekreativni kompleks namenjen gostima.

Međutim, nakon početka ratova devedesetih godina, čitav kompleks u Hrvatskoj je postepeno napušten.

Muzejski deo je nakon 1995. godine devastiran, dok je spomenik izložen oštećenjima i krađi metalnih delova, navodi Wikipedia.

Scene ostavile snažan utisak

Upravo taj spoj monumentalne arhitekture, oštećenih površina i guste šume, koja okružuje kompleks, ostavio je snažan utisak na korisnike Reddita.

Mnogi su u komentarima navodili da građevina izgleda kao "lokacija iz horor igara" ili nekog "postapokaliptičnog filma".

Pojedinci su uporedili scene sa video-igrom “Stalker“, poznatom po mračnom i napuštenom ambijentu.

(Telegraf.rs)

Reč je o mozaiku smeštenom u galeriji "Vitorio Emanuele II" iz 19. veka, gde turisti, prema legendi, okreću petu na testisima bika i tri puta se zavrte kako bi im se ispunile želje i kako bi se, kako veruju, ponovo vratili u Milano.

"Pločice vidno istrošene"

Zbog svakodnevnog izvođenja ovog rituala, centralni deo mozaika, izrađen od ružičastih pločica, znatno je istrošen, saopštili su gradski većnici.

"Hiljade ljudi svakog dana izvode poznati pokret okretanja pete, a ružičaste pločice koje čine deo mozaika su se vidno istrošile", naveli su.

Mozaik, koji prikazuje bika okruženog grbom, predstavlja simbol grada Torina i deo je čuvene galerije u centru Milana.

Obnova je počela ove nedelje, a oko mozaika je postavljeno gradilište, dok restauratori rade na vraćanju njegovog prvobitnog izgleda, saopštio je gradski savet Milana.

Foto: IPA, Independent Photo Agency Srl / Alamy / Profimedia

"Prilično štetna navika"

Restaurator Đanluka Gali viđen je kako ručno oblikuje nove delove kamena, dok su okupljeni posmatrači pratili njegov rad.

Govoreći o ritualu koji potiče iz 19. veka, Gali je ocenio da je reč o "šarmantnoj, ali prilično štetnoj navici za umetničko delo".

Gradski većnici Emanuel Konte i Marko Graneli naveli su da je poslednja restauracija mozaika izvršena 2017. godine.

"Galerija je živo nasleđe koje se troši upravo zato što je voljeno i korišćeno. Mi se brinemo o njemu kako bi nastavilo da traje", poručili su.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Dodaje se da u takozvanoj zoni opasnosti žive desetine hiljada stanovnika, dok bi “vulkanska bujica”, čak i bez klasične erupcije, mogla da razori čitave zajednice.

Direktno na putanji katastrofe

Naučnici dodaju da klizišta, obilne padavine, topljenje glečera ili manji zemljotresi mogu destabilizovati delove ovog vulkana i pokrenuti “bujicu” blata, kamenja i krhotina koja bi se velikom brzinom spustila niz rečne doline.

Geofizičar Endi Lokhart izjavio je za Popular Mechanics da se gradovi Orting, Pjualup i Samner nalaze direktno na putanji potencijalne katastrofe koja bi mogla da nastupi bez gotovo ikakvog upozorenja.

Rejnir se nalazi oko 100 kilometara od Sijetla i prekriven je glečerima i nestabilnim vulkanskim stenama, što, prema stručnjacima, stvara idealne uslove za nastanak razornih “talasa”.

Ozbiljna opasnost u Vašingtonu

Vulkanolog Lizet Kabaljero Garsija sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika ističe da su ovakvi “talasi” posebno opasni jer se menjaju tokom kretanja, mogu da se uvećavaju ili razređuju.

Jedan od najvećih, u istoriji SAD, zabeležen je pre više hiljada godina nakon urušavanja dela planine Rejnir. Naučnici procenjuju da je “razorni talas“ nosio dovoljno materijala da ispuni 1,5 miliona olimpijskih bazena i da je prešao više od 350 kilometara ka Pudžet Saundu, zatrpavši delove današnjih dolina Enumkloua i Kent.

Opasnost u Vašingtonu postala je toliko ozbiljna da nadležne službe redovno organizuju vežbe evakuacije, kako bi stanovništvo bilo pripremljeno za katastrofu koju mnogi stručnjaci smatraju “neizbežnom”.

Više od 45.000 učenika i zaposlenih iz više od 20 škola učestvovalo je 23. aprila u jednoj od najvećih vežbi evakuacije u svetu, prenosi Daily Mail.

Foto: George Cole / Alamy / Profimedia

Mreža nadzornih stanica

Naučnici upozoravaju da bi razorni “talas”, kada stigne do naseljenih područja, mogao biti visok i nekoliko desetina metara, uz ogromnu snagu.

Ova pretnja podstakla je decenije naučnih istraživanja i unapređenja sistema ranog upozoravanja.

Specijalizovane službe su razvile mrežu nadzornih stanica oko Rejnira, koje prate seizmičku aktivnost i potencijalne pretnje u realnom vremenu.

Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da klimatske promene povećaju rizik, jer mogu destabilizovati glečere i pojačati ekstremne vremenske uslove koji pokreću ovakve “talase”.

(Telegraf.rs)

Reč je o modelu Boeing 727 sa oznakom N908JE (pri čemu “JE” označava Jeffrey Epstein), koji je pokojni Epstajn koristio za prevoz visokoprofilnih gostiju do svog privatnog ostrva na Američkim Devičanskim ostrvima.

Proizveden je 1969. godine

Avion je “parkiran” i polako propada na aerodromu Brunswick Golden Isles, u američkoj državi Džordžija.

Proizveden je 1969. godine za kompaniju TWA, a kasnije pretvoren u privatnu letelicu. Godine 2001, kupila ga je kompanija JEGE Inc, koja se povezuje sa Epstajnom i Gislejn Maksvel.

Nakon toga, Epstajn je navodno provodio više od 600 sati leta godišnje u ovom avionu, što, kako se tvrdi, pokazuje koliko je bio “značajan za njegove aktivnosti”.

Mediji su avion prozvali “Lolita ekspres”, dok se u sudskim dokumentima navode tvrdnje da su njime “putovale i žrtve seksualnog zlostavljanja”, prenosi Unilad.

Foto: Us District court

Veći deo je netaknut

Avion je opremljen spavaćom sobom, kuhinjom, a postoje dva kupatila i tri različita prostora za sedenje. Međutim, nekada luksuzna unutrašnjost danas izgleda potpuno drugačije.

Buđ i rđa prekrile su deo trupa koji ne dobija direktnu sunčevu svetlost, dok se spoljašnja farba ljušti i otpada sa površine. Kokpit je u haotičnom stanju, sa razbacanim otpadom i kablovima.

Ipak, veći deo aviona je netaknut, uključujući aparate za kafu koji su i dalje na svom mestu, kao i kuhinju. Najjeziviji deo je spavaća soba. U zadnjem delu se nalazi bračni krevet koji i dalje ima dušek i posteljinu.

Poslednji let 2016. godine

Toaletne potrepštine u kupatilu nisu pomerene od poslednjeg sletanja aviona. To se dogodilo 11. jula 2016. godine, kada je prizemljen u Džordžiji.

Džefri Epstajn je prodao avion neposredno pre hapšenja 2019. godine, a nešto kasnije je pronađen mrtav u svojoj ćeliji na Menhetnu. Maksvelova je osuđena 2021. i služi kaznu od 20 godina zatvora.

“Kada je poslednji vlasnik saznao detalje optužnice, sve vredno iz aviona je uklonjeno i ostavljen je da stoji, napušten, skriven među drvećem“, zaključio je autor videa.

(Telegraf.rs)

Očekivano, to je dodatno podgrejalo teorije o mogućoj “vanzemaljskoj vezi”, prenosi Daily Star.

Menjali oblik lobanja dece?

Tim naučnika sa Univerziteta Liberti u Virdžinija pokrenuo je detaljno istraživanje lobanja iz oblasti Parakas - neobične kolekcije više od 300 posmrtnih ostataka koje su arheolozi otkrili dvadesetih godina prošlog veka.

Među istoričarima i arheolozima decenijama preovlađuje mišljenje da su neobični, izduženi oblici lobanja rezultat drevne prakse vezivanja glava beba, između 800. i 100. godine pre nove ere.

Smatra se da su drevni narodi koristili daske, tkanine i različite vrste pritiska kako bi menjali oblik lobanje dece još u najranijem uzrastu, često kao simbol društvenog statusa, moći ili pripadnosti eliti.

Međutim, pojedini istraživači ukazuju da su takvi zaključci uglavnom zasnovani na vizuelnim analizama i istorijskim pretpostavkama, dok čvrsti genetski dokazi do danas nisu pružili potpuno objašnjenje.

Ilustracija: Shutterstock

Dve metode za analizu

Pošto su prethodni pokušaji genetskog testiranja završili bez jasnih rezultata, naučnici su sada primenili novu metodu. Oni su bušili zube da bi izvukli sitne tragove materijala iz unutrašnjosti, nadajući se da će uspeti da rekonstruišu genetski kod.

Ipak, nisu dobili konačan odgovor.

Zbog neubedljivih rezultata, pristalice “teorije o vanzemaljcima” i dalje tvrde da bi misteriozne mumije mogle predstavljati bića koja “nisu ljudskog porekla”.

Naučnici su posebno analizirali zube jer oni funkcionišu poput svojevrsnih “drevnih DNK sefova”, pošto mogu da odole propadanju i hiljadama godina čuvaju biološki materijal.

Kako bi došli do tragova, istraživači su koristili dve različite metode. Prva je podrazumevala pažljivo struganje mikroskopskih količina praha iz korena zuba, dok je druga bila mnogo agresivnija - čitav zub pretvaran je u fini prah pomoću standardnog mlina.

Iako je metoda mlevenja dala čak pet puta više DNK materijala, količina dobijenih podataka i dalje nije bila dovoljna za konačan naučni zaključak.

Istraživači veruju da je genetski materijal tokom vekova jednostavno previše degradirao, ali naglašavaju da ne odustaju.

Foto: Igor Muravyev/Shutterstock

Za sada nema dokaza

Njihov sledeći korak biće proces poznat kao demineralizacija, tokom kojeg će pokušati da rastvore delove kostiju da bi došli do kvalitetnijih uzoraka DNK. Dobijeni rezultati potom će biti upoređeni sa uzorcima kose uzetim sa pronađenih ostataka.

Pažnju javnosti izazvalo je i istraživanje iz 2022. godine, kada su naučnici iz Južne Amerike analizirali 159 lobanja sa nalazišta Parakas. Oni su zaključili da 98 odsto lobanja nosi tragove “namerne modifikacije oblika glave”.

Istoričari smatraju da su drevna plemena širom Perua, Bolivije i Ekvadora čvrsto vezivala glave novorođenčadi uz pomoć dasaka i tkanina, dok “lovci na NLO” ne prihvataju takvo objašnjenje.

Dejvid Čajldres, gost popularne emisije “Ancient Aliens”, navodi da su drevna plemena možda pokušavala da “oponašaju napredna kosmička bića” za koja su verovala da su nekada posetila Zemlju.

Uprkos brojnim teorijama i spekulacijama, naučna zajednica za sada nema dokaz koji bi potvrdio “vanzemaljsko poreklo”. Misterija drevnih lobanja iz Perua tako ostaje jedna od najkontroverznijih arheoloških tema modernog doba.

(Telegraf.rs)

U brojnim letovalištima, poslednjih godina, uvedene su stroge zabrane nošenja kupaćih kostima van plaža i bazena, a kazne dostižu i 1.500 evra.

Kada nastaje problem?

Iako većina turista podrazumeva da je šetnja u bikiniju, kupaćim šortsevima ili bez majice sasvim normalna tokom letnjih vrućina, lokalne vlasti u pojedinim mediteranskim gradovima smatraju da takvo ponašanje narušava izgled i atmosferu njihovih centara.

Zbog toga su uvedeni propisi kojima se zabranjuje ulazak u gradske zone, prodavnice i restorane u odeći namenjenoj isključivo za plažu.

Jedna od poznatijih italijanskih destinacija, Sorento, još od 2022. godine primenjuje pravila prema kojima je zabranjeno nošenje kupaćih kostima van plaža i bazenskih zona. Turisti koji budu uhvaćeni kako šetaju gradom u bikiniju ili kupaćim šortsevima mogu dobiti kaznu do 500 evra.

Važno je naglasiti da se pravila uglavnom ne odnose na prostore hotela, bazena ili plažnih klubova, prenosi Mirror.

Problem nastaje kada turisti u istoj odeći krenu u obilazak grada, kupovinu ili ručak u restoranima. Upravo tada rizikuju susret sa komunalnom policijom i visokim novčanim kaznama.

Ilustracija: luciopix / Alamy / Profimedia

Upozorenja na vratima

Slične mere poslednjih godina uvedene su i u brojnim španskim turističkim centrima. U Barseloni turisti mogu biti kažnjeni sa 260 evra ukoliko šetaju gradom u odeći za plažu, dok na Majorci kazne dosežu 500 evra za sve koji se van glavnih plaža i bazena pojavljuju u kupaćim kostimima ili bez majice.

Pravila se podjednako odnose i na muškarce koji gradom hodaju goli do pojasa.

Mnogi restorani i kafići u ovim mestima postavili su jasna upozorenja na ulazima, zabranjujući gostima ulazak u kupaćim kostimima. Vlasnici lokala tvrde da žele da očuvaju pristojnu atmosferu i spreče scene koje su poslednjih godina postale česte tokom vrhunca turističke sezone.

U Malagi su pravila dodatno pooštrena, pa bi šetnja centrom grada u odeći za plažu mogla da košta turiste do 300 evra. Lokalne vlasti navode da cilj nije kažnjavanje posetilaca, već očuvanje kulturnog identiteta grada i poštovanje lokalne zajednice.

Italija je među državama koje najdoslednije sprovode ovakve propise. Stanovnici Sorenta, u južnoj Italiji, više puta su isticali da žele da zaštite dostojanstvo grada i spreče situacije u kojima turisti dolaze u restorane gotovo potpuno goli, samo u kupaćim šortsevima ili bikinijima.

Foto: Shutterstock/AstroStar

Nova pravila oblačenja

Slična pravila primenjuju i poznata italijanska mesta poput Portofina, Pozitana i Kaprija. U tim turističkim centrima kazne za šetnju gradom u odeći za plažu takođe mogu iznositi do 500 evra.

Ni Venecija nije izuzetak. U istorijskom centru grada strogo je zabranjeno kretanje u kupaćim kostimima ili bez majice, a turisti koji prekrše pravila mogu odmah dobiti kaznu do 250 evra.

Portugal je, takođe, pooštrio pristup turističkom ponašanju. U Albufeiri su prošle godine uvedena nova pravila oblačenja kao deo šire kampanje protiv neprimerenog ponašanja turista. Prema novim propisima, osobe koje budu uhvaćene u kupaćim kostimima van plaža i bazena mogu biti kažnjene iznosima od 300 do čak 1.500 evra.

I Hrvatska primenjuje stroga pravila u pojedinim gradovima. U Dubrovniku je turistima zabranjen ulazak u stari grad, ukoliko su u kupaćim kostimima ili bez majice. Kazne za prekršioce dostižu 700 evra.

Slične mere su uvedene i na ostrvu Hvar, gde su lokalne vlasti odlučile da stanu na put šetnji gradom u kupaćim kostimima i bez odeće na gornjem delu tela.

(Telegraf.rs)

Fertitta Entertainment, vlasnik Golden Nuggeta te lanaca Rainforest Cafe i Morton's, za Caesars će platiti 5,7 milijardi dolara i preuzeti gotovo 12 milijardi dolara duga. Time ukupna vrednost transakcije doseže približno 17,6 milijardi dolara, javlja AP.

Caesars je postao jedno od kultnih imena američke industrije zabave nakon otvaranja Caesar's Palace na Las Vegas Stripu 1966. godine. Koreni kompanije, ipak, sežu još u 1930-te godine u Rinu, u američkoj saveznoj državi Nevada.

Prema uslovima sporazuma, Caesars do 11. jula može tražiti konkurentske ponude. Investitori kompanije dobiće 31 dolar u gotovini za svaku deonicu koju poseduju, što predstavlja premiju od 49 posto u odnosu na cenu deonice pre nego što su u februaru počele spekulacije o mogućem povezivanju dve kompanije.

Deonice Caesars Entertainment Inc., koje su od pojave glasina o spajanju porasle 15 odsto, u predtrgovanju u četvrtak dodatno su ojačale za gotovo dva odsto.

(Telegraf.rs)

Prema podacima MeteoSvisa, prosečna dnevna temperatura na nacionalnom nivou tokom maja bila je 10,7 stepeni Celzijusa, dok su u sredu u gradu Sionu izmerena čak 34,2 stepena.

Meteorolozi navode da kišni period početkom meseca nije bio dovoljan da nadoknadi veliki deficit padavina koji traje još od marta, preneo je SvisInfo.

U pojedinim regionima palo je svega 40 odsto prosečnih padavina za maj, a ukoliko do kraja sedmice ne dođe do značajnih promena vremena, ovogodišnje proleće moglo bi da bude među najsušnijima od početka merenja 1901. godine.

Na nivou cele Švajcarske količina padavina dostigla je 56 odsto prosečnih vrednosti, što predstavlja manjak od gotovo 150 milimetara.

Meteorolozi upozoravaju da sadašnja situacija podseća na istorijske sušne periode iz 1944. i 1976. godine.

Švajcarske vlasti izdale su upozorenje drugog stepena za Alpe i istočni deo visoravni, što označava blagu sušu, a kratkoročno poboljšanje vremenskih uslova se ne očekuje.

Švajcarska je od vikenda zabeležila i prve ovogodišnje dane sa ekstremno visokim temperaturama, što meteorolozi ocenjuju kao neuobičajeno rano za ovo doba godine.

Temperature iznad 30 stepeni registrovane su na više lokacija severno od Alpa, dok je u kantonu Vale u sredu zabeležen maksimum od 34,2 stepena u Sionu.

Visoke temperature zahvatile su i planinske predele, pa je granica nultog izoterma dostigla visinu od 4.328 metara, što predstavlja treću najvišu vrednost zabeleženu u maju.

MeteoSvis upozorava da klimatske promene dovode do toga da toplotni talasi počinju sve ranije, traju duže, zahvataju više nadmorske visine i postaju intenzivniji.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ovaj projekat bi predstavljao istorijski trenutak - prvi trajni ljudski objekat na drugom nebeskom telu. Ali, kako bi izgledao?

Potpuno samoodrživo naselje

Planirana lunarna baza, kako navode iz NASA, u početnoj fazi neće ličiti na futuristički grad, već na jednostavno, funkcionalno i skromno istraživačko naselje.

Prvi moduli biće kompaktne, sklopive strukture koje će se dopremati sa Zemlje i postavljati direktno na površinu Meseca.

Vremenom, kako prisustvo astronauta postane stabilnije i dugotrajnije, mala baza trebalo bi da se razvije u široko rasprostranjeni modularni kompleks - svojevrsnu “metropolu” sastavljenu od više odvojenih jedinica.

Stručnjaci objašnjava da se najbolje poređenje za buduću lunarnu bazu može naći u istraživačkim stanicama na Antarktiku.

Poput polarnih baza, i lunarno naselje moraće da bude potpuno samoodrživo, izgrađeno od materijala dopremljenih sa velike udaljenosti, ali i da štiti ljude od ekstremnih uslova okoline. Međutim, Mesec donosi dodatne izazove koji ne postoje na Zemlji.

Zbog toga, konačna struktura neće biti kompaktan kompleks, već rasprostranjena mreža prefabrikovanih modula koji bi mogli da zauzmu i stotine kvadratnih kilometara površine.

Šta su najveće prepreke?

Administrator NASA, Džared Ajzakman, predstavio je plan u tri faze:

Faza (2025-2029)

Planirano je do 21 sletanje na Mesec, tokom kojih će se isporučivati naučna oprema i roboti-izviđači. Autonomni roveri i dronovi tipa MoonFall patroliraće oblast južnog pola Meseca u potrazi za ledom i potencijalnim resursima za život.

Faza (2029-2032)

Prvi astronauti stižu na Mesec i započinju izgradnju osnovne infrastrukture - stambenih modula, sistema za energiju i osnovnih istraživačkih stanica.

Faza (2032 i dalje)

Počinje trajno prisustvo ljudi na Mesecu, sa stalnim smenama posada i redovnim dopremanjem opreme i zaliha sa Zemlje.

Džared Ajzakman je istakao da je najveća prepreka izgradnji baze surovo lunarna okruženje. Na Mesecu temperature variraju od oko 100°C tokom dana do čak -100°C tokom noći. Uz to, ne postoji atmosfera koja bi ublažila ove ekstremne promene.

Dodatne opasnosti na Mesecu uključuju:

- stalno kosmičko zračenje;

- udare mikrometeorita;

- toksičnu i abrazivnu lunarnu prašinu.

Zbog toga će prvi zadatak baze biti obezbeđivanje sigurnog i stabilnog okruženja za astronaute.

Stručnjaci objašnjava da će lunarna baza podrazumevati sve osnovne uslove za život:

- vazduh za disanje;

- kontrolu temperature;

- zaštitu od zračenja;

- zaštitu od sitne, ali opasne prašine.

Foto: JLPPA / Bestimage / Profimedia

Regolit kao zaštita

Pored fizičke zaštite, jednako važni biće i psihološki uslovi. Astronautima će biti potreban prostor za higijenu, vežbanje (zbog gubitka mišićne mase u slaboj gravitaciji), kao i prostori za odmor i mentalni oporavak u izolovanim i stresnim uslovima.

Najverovatnije rešenje za izgradnju baze biće slanje prefabrikovanih modula sa Zemlje, koji će se sklapati na licu mesta, prenosi Daily Mail.

Razmatra se i korišćenje struktura na naduvavanje koje se transportuju u kompaktnom obliku, a zatim se šire po dolasku na Mesec.

Veruje se da će prvi smeštaj gotovo sigurno biti napravljen od materijala dopremljenih sa Zemlje, ali će se kasnije kombinovati i sa lokalnim lunarnim resursima.

U prvim fazama, moduli bi mogli biti delimično prekriveni lunarnim regolitom - prašinom i stenom sa površine Meseca - kako bi se obezbedila dodatna zaštita od zračenja i udara meteorita.

Ključni tehnološki skok očekuje se oko 2029. godine, kada NASA planira instalaciju malog nuklearnog reaktora snage oko 40 kilovata.

Reaktor bi bio lansiran u “neaktivnom” stanju, a zatim aktiviran po dolasku na lokaciju. Zbog zračenja, morao bi biti postavljen daleko od stambenih zona ili zakopan duboko u lunarno tlo.

Stabilno snabdevanje energijom omogućilo bi početak industrijske faze - korišćenje lokalnih materijala za gradnju i proizvodnju.

Foto: Shutterstock.com

Baza neće biti kompaktna

Stručnjaci ističu da će jedan od glavnih principa buduće baze biće korišćenje lokalnih resursa. Zato NASA već razvija robote koji mogu da pretvaraju lunarno tlo u građevinske blokove, kao i tehnologije 3D štampe koje koriste laser za topljenje prašine i formiranje čvrstih struktura.

U budućnosti bi čak čitave zgrade mogle biti “štampane” direktno na Mesecu.

Za razliku od istraživačkih stanica na Antarktiku, lunarna baza neće biti kompaktna. Razlog za to su bezbednosni i tehnički zahtevi:

- nuklearni reaktor mora biti udaljen od ljudi;

- zone za iskopavanje i preradu prašine moraju biti izolovane;

- naučni instrumenti moraju biti u “radio-tihoj” zoni bez smetnji.

Zbog toga će konačna struktura ličiti na mrežu udaljenih objekata raspoređenih po velikoj površini Meseca, a ne na jednu centralnu stanicu.

Ako plan bude uspešan, Mesec bi do 2032. godine mogao dobiti prvu stalnu ljudsku koloniju. To bi označilo početak nove ere svemirskog istraživanja - prelazak iz povremenih misija u trajno prisustvo čoveka van Zemlje.

(Telegraf.rs)

U upozorenju, koje prenosi BBC, navodi se da "toplije vreme nažalost dovodi do povećanja broja slučajnih utapanja", i da se preporučuje plivanje na nadgledanim lokacijama sa spasiocima gde god je to moguće, i polako ulaženje u vodu kako bi se smanjio rizik od hladnog šoka.

Šok u dodiru sa hladnom vodom

RLSS je upozorio da temperature vode ostaju veoma niske uprkos povećanim temperaturama vazduha, kao i da šok u dodiru sa hladnom vodom može da oteža plivanje i izlazak iz vode.

Najmanje devet osoba u Velikoj Britaniji utopilo se u poslednjih sedam dana, a najmlađi je Džunior Slejter (12), koji je poginuo u reci u Lankaširu.

U Svonholm Lejksu u Linkolnu, Deklan Sojer (15) je pronađen mrtav u vodi, Reko Patok (13) je proglašen mrtvim nakon što je izvučen iz brane Ledbiter u Zapadnom Jorkširu, telo Lilijane Tomlison (16) pronađeno je u vodenom parku Kingsberi, u Vorikširu, dok je telo tinejdžera pronađeno u jezeru u parku Roter Vali Kantri u Roteramu, u južnom Jorkširu.

Tokom plivanja žena (72) je izvučena iz vode na plaži Vest Engl Bej u Velsu dok je muškarac u šezdesetim godinama preminuo nakon što je utrčao u more kako bi pomogao dvojici rođaka na plaži Tregerls blizu Padstoua, u Kornvolu, saopštila je policija.

Džunior Slejter (12) udavio se u reci Ribl u Lankaširu.

Vrućine ne prestaju

U sredu je policija Češira pronašla telo u jezeru Pikmir tokom potrage za 17-godišnjim dečakom koji je nestao pošto se kupao na tom mestu a istog dana, policija je na jezeru Houli blizu Farnboroa pronašla telo tinejdžera koji je nestao nakon što je otišao na plivanje.

U utorak je u Velikoj Britaniji zabeležen najtopliji dan u maju sa temperaturom koja je dostigla 35,1 stepen Celzijusa u Kju Gardensu u Londonu.

Dva dana zaredom, delovi jugoistočne Engleske su prešli 34 stepena Celzijusa.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U Gdanjsku, šestom gradu po veličini u Poljskoj, izgrađeno je osam takvih zgrada, a najpoznatija se nalazi u ulici Obroncow Wybrzeza.

Tri autobuske stanice

Pomenuto zdanje obuhvata četiri kućna broja (4, 6, 8 i 10), visoko je 32, široko 13, a dugačko 860 metara, prenosi Pun Kufer.

Smatra se najdužim stambenim objektom u Poljskoj, ali i jednim od najdužih u Evropi. Toliko je dugačak da između početka i kraja bloka postoje tri odvojene autobuske stanice!

Zgrada u ulici Obroncow Wybrzeza izgrađena je u periodu od 1970. do 1973. godine.

Foto: Jakub Porzycki / AFP / Profimedia

Posleratni modernizam

Ima 10 spratova i prizemlje, 16 velikih stepeništa, a obuhvata 1.792 stana.

U njoj živi oko 6.000 ljudi - što je otprilike populacija naselja Barič, u opštini Obrenovac.

Taj impresivni stambeni blok projektovali su Tadeusz Różanski, Danuta Oledzka i Janusz Morek, a predstavlja dobar primer posleratnog modernizma u Poljskoj.

(Telegraf.rs)

Ono što su otkrili potpuno ih je zateklo i pretvorilo rutinsku kupovinu u viralnu priču koja je obišla svet.

"To je prilična suma"

Snimak neobičnog otkrića je objavljen na TikToku, gde je privukao veliku pažnju.

Prikazuje kako par, tokom restauracije starog komada nameštaja, proverava skrivene delove konstrukcije, i nailazi na nešto sasvim neočekivano.

Između drvenih delova pronašli su pažljivo složen i sakriven svežanj novčanica!

“To je prilična suma novca”, kazao je muškarac.

"Najneobičnije otkriće"

Njegova žena je izvukla svežanj, a ubrzo shvataju da je nepoznata osoba sakrila - ni manje ni više - nego 600 dolara.

Ipak, to nije kraj!

Daljom pretragom, pronašli su zlatnik u zaštitnoj plastičnoj kutiji, sa simbolima i motivom zmaja, koji je, prema njihovoj proceni, najverovatnije suvenir ili imitacija.

Supružnici priznaju da je ovo jedno od njihovih “najneobičnijih otkrića” i da su bili potpuno zatečeni.

Zašto je novac sakriven?

Nešto kasnije, žena je otkrila da većina novčanica potiče iz perioda između 1963. i 1969. godine, dok jedna datira iz 1950. godine, što ukazuje da je novac verovatno dugo bio sakriven u komodi.

Objava je izazvala lavinu komentara, a mnogi korisnici su savetovali bračni par da novčanice i zlatnik odnesu na procenu.

Pojedinci su nagađali da je novac možda sakriven iz ličnih, bezbednosnih razloga, ili za “hitne slučajeve“.

(Telegraf.rs)

Kako se navodi, najčešći razlozi za to je ušteda vremena, prenosi STA.

Lokalni saveti i preporuke

Pokazalo se da 15 odsto ispitanika redovno koristi AI prilikom planiranja putovanja, dodatnih 26 odsto je koristi povremeno, a 23 odsto je koristi ređe.

Dodaje se da se ljudi najčešće oslanjaju na AI kada traže lokalne savete i preporuke (59 odsto), planiraju detaljan plan putovanja (45 odsto) i pronalaze najbolje ponude (38 odsto).

Među najvećim prednostima veštačke inteligencije istaknuta je ušteda vremena (60 odsto), jednostavnost korišćenja (54 odsto) i dostupnost 24/7 (41 odsto).

"Veća otvorenost korisnika"

Oko 43 ispitanika reklo je da bi poverilo agentu sa AI da pregleda ponude za putovanja i izvrši rezervaciju, pod uslovom da korisnik uvek da konačnu potvrdu i izvrši plaćanje.

"Ovo ukazuje na sve veću otvorenost korisnika ka automatizovanim rešenjima koja ne samo da podržavaju planiranje već mogu da pomognu i u sprovođenju pojedinačnih koraka", zaključuje se.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.000 osoba starosti između 18 i 75 godina, u periodu od 21. aprila do 8. maja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ovog puta, predstavljaju predatora poznatog širom Balkana, ali i Evrope - ozloglašenog poskoka (Vipera ammodytes).

Narodne legende o poskoku

Reč je o jednoj od najopasnijih evropskih zmija, dok su susreti sa ovom vrstom nezaobilazna tema svake sezone.

U narodu kruže legende o tome kako poskoci “skaču na ljude” ili se “kotrljaju nizbrdo”, ali naziv poskok verovatno potiče od njegove izuzetne brzine pri napadu.

Kada je ugrožen ili kada lovi, može da “umota” zadnji deo tela, podigne prednji deo i munjevito se izbaci unapred.

Domet tog “skoka“ iznosi oko 40 centimetara, što je zapravo maksimalna dužina njegovog napada, a ne stvarno skakanje. Priče o agresivnosti su uglavnom plod ljudskog straha od zmije koja obično naraste između 65 i 90 centimetara. Tek retki primerci sa Velebita mogu da premaše jedan metar.

Poskok se po izgledu može zameniti sa šarkom (Vipera berus).

Glavna i najsigurnija razlika je u tome što poskok na vrhu njuške ima prepoznatljiv mekani rog i preferira suvi krš i kamenjar, dok šarka nema rog (njuška joj je tupa), nešto je kraća i češće boravi u vlažnijim ili visokoplaninskim staništima.

Prema tome, ako obratite pažnju na ključne detalje, poskoka nećete pomešati s drugim zmijama.

Njegova boja tela varira od sive i žute do braon, a na leđima mu se proteže prepoznatljiva tamna cik-cak pruga, dok mu je stomak beličast s crnim tačkama.

Glava mu je trouglasta, spljoštena i jasno odvojena od vrata, sa specifičnim zenicama. Da ponovimo, njegov “najsigurniji zaštitni znak“ jeste mali rog na vrhu njuške. U gornjoj vilici ima dva dugačka šuplja očnjaka koji kod velikih primeraka mogu da dostignu i centimetar u dužinu.

Može da doživi 20 godina

Reč je o “tromom samotnjaku“ koji većinu dana provodi mirujući. Pari se u proleće, od kraja aprila do početka maja, a ženke u jesen dobijaju od četiri do 15 živih mladunaca.

Zanimljivo da su mladunci, dugi svega oko 15 centimetara, odmah opremljeni funkcionalnim zubima i snažnim otrovom.

Poskok u divljini može da doživi 15 godina, uprkos prirodnim neprijateljima, poput ptica grabljivica. U kontrolisanim uslovima, recimo u zoološkim vrtovima, ova zmija može da živi i više od 20 godina.

Kao tipični lovac iz zasede, dane provodi sklupčan na suncu, vareći hranu, dok u lov kreće uglavnom noću. Zahvaljujući mimikriji, njegova koža se potpuno stapa sa okolinom, pa danima može nepomično da čeka plen na istom mestu.

Hrani se pre svega miševima, krticama, gušterima i malim pticama koje usmrćuje otrovom pre gutanja. Oprez je poželjan u jesen, jer poskoci mogu da se popnu na žbunje ili niže grane drveća, kako bi vrebali ptice.

U tom periodu, neoprezni berači plodova ili šetači mogu stradati ako rukom slučajno dodirnu granu na kojoj se nalazi zmija.

Glavni razlog ljudskog straha jeste izuzetna toksičnost otrova poskoka. Primarno se sastoji od hemotoksičnih supstanci koje zgrušavaju krv, razaraju tkivo i izazivaju težak šok.

Prvi simptomi, poput oštrog bola i jakog oticanja, mogu da se pojave veoma brzo nakon ugriza. Ako zmija svojim dugim zubima unese otrov direktno u mišić, širenje toksina kroz telo drastično se ubrzava, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Foto: Telegraf.rs

Šta je "suvi ugriz"?

Važno je naglasiti da čovek nije na “jelovniku” poskoka, kao i da ovaj predator ne troši uzalud svoj otrov.

Proizvodnja otrova predstavlja dugotrajan proces za poskoka i zahteva ogromnu energiju, pa ga štedi za lov. Otrov će u čoveka ubrizgati isključivo u samoodbrani, kao krajnju meru kada oseti da je direktno ugrožen, recimo kada neko stane na njega ili pokuša da ga uhvati.

Statistike pokazuju da u 20-50% slučajeva ugriza poskok uopšte ne ispušta otrov, što se naziva “suvi ugriz”. Većina nesreća događa se upravo kada ljudi pokušavaju štapom ili kamenom da oteraju, ili ubiju zmiju.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se u svetu godišnje dogodi oko 5,4 miliona ugriza zmija, ali su u Evropi oni relativno retki. Dok u Africi, Aziji i Latinskoj Americi od ugriza stradaju stotine hiljada ljudi, evropski slučajevi uglavnom su vezani za rekreaciju i turizam.

Nekada su poljoprivrednici bili prva rizična grupa, ali je uvođenjem moderne mehanizacije taj trend drastično smanjen.

Ako uprkos oprezu dođe do ugriza, prvo i najvažnije upozorenje glasi - ostanite mirni i pribrani, što je moguće više. Panika, vrištanje i trčanje ubrzavaju rad srca, što uzrokuje znatno brže širenje otrova kroz krvotok i limfni sistem.

Ako se nakon ugriza ubrzo pojave bol i otok, to je jasan znak da je otrov ubrizgan i da treba odmah reagovati.

Prvi korak je pozivanje Hitne pomoći ili organizovanje što bržeg transporta do medicinske ustanove. Dok se čeka pomoć, osoba mora da sedi ili mirno leži kako bi se telo maksimalno umirilo.

(Telegraf.rs)

Za razliku od pčela, stršljeni mogu da ubodu više puta, što ih čini posebno opasnim, naročito za osobe koje su alergične ili osetljive na otrov insekata.

Rasprava na mreži

U toplijem delu godine često se približavaju kućama i dvorištima, u potrazi za hranom, pa njihova gnezda u stambenim područjima zahtevaju dodatni oprez.

Upravo takva situacija postala je tema ranije rasprave na Redditu, gde je korisnik iz Hrvatske opisao problem sa gnezdom stršljena na sopstvenoj kući.

“Komšija preti da će me prijaviti nadležnoj službi, da mu smetaju stršljeni, jer su napravili gnezdo na mojoj kući, pa dolaze u njegovo dvorište. Ne znam kako da reagujem. Meni ne smetaju. Valjda će i oni pocrkati”, napisao je.

Nakon svega, došlo je do tenzija, jer je komšija smatrao da problem mora odmah da se reši. Ova situacija je izazvala raspravu na mreži.

Većina korisnika smatra da stršljeni nisu bezazleni, ali da rešenje nije u sukobu među komšijama, već u pozivanju stručnih službi.

Ističu da vlasnik objekta po pravilu nije “kriv“, u pravnom smislu, ali se od njega očekuje da reaguje čim primeti gnezdo, posebno ako se nalazi blizu ljudi ili u naseljenom području.

U takvim slučajevima najvažnija je bezbednost, a ne međusobne prijave i rasprave.

Foto: Shutterstock

"Daj to saniraj, pobogu"

U komentarima se ukazivalo da gnezdo nikako ne treba uklanjati samostalno, jer stršljeni mogu biti izrazito agresivni i opasni, naročito u većim kolonijama, prenosi Slobodna Dalmacija.

Evo i nekih od komentara:

“Pa daj to saniraj, pobogu”.

“Neki ljudi mogu da podnesu par uboda stršljena, neki umiru nakon jednog. Kapiram da je 'besplatno' da pozoveš ekipu, koja ih uklanja, jer su volonteri”.

“Da sam ti komšija, zamolio bih da to rešiš. Ako ne bi, onda bih te prijavio. Već vidim i neke elemente za tužbu ako ignorišeš upozorenje. Nadam se da si svestan da stršljeni mogu nekoga ubiti”.

(Telegraf.rs)

Hirurške makaze i pinceta otkrivene su 1974. godine u grobnici čuvenog lekara, po imenu Sja Čuan, koji je živeo od 1348. do 1411. godine u kineskoj pokrajini Đangsu.

"Nije slučajna kontaminacija"

Tim istraživača, predvođen Kongkang Džaom sa Univerziteta u Sijanu, koristio je lasersku analizu kako bi ispitao sastav ostataka na instrumentima.

Rezultati su pokazali prisustvo akonitina - jedinjenja koje proizvode biljke iz roda Aconitum. Ove biljke često su se pominjale kao sastojci u drevnim kineskim lekovitim receptima.

Akonitin u odgovarajućoj dozi ima anestetičko dejstvo, ali je istovremeno izuzetno opasan i danas se veoma retko koristi zbog rizika od trovanja, prenosi New Scientist.

Naučnici ističu da su tragovi ove supstance bili koncentrisani upravo na sečivima makaza i vrhovima pincete, i smatraju da nije reč o “slučajnoj kontaminaciji”.

Karni Mateson sa Univerziteta u Brizbejnu, analizirajući objavljene zaključke, smatra da nema sumnje da je ovo “najstariji dokaz” upotrebe anestetika u istoriji medicine.

Foto: Anton Chalakov / Alamy / Alamy / Profimedia

"Ogromno naučno znanje"

Po njegovim rečima, otkriće pokazuje da su rani hirurzi znali mnogo više o ublažavanju bola nego što se do sada pretpostavljalo.

“Sada možemo da razumemo zbog čega su hirurški zahvati postojali i kako su u prošlosti mogli da budu toliko rasprostranjeni i izvodljivi“, rekao je Mateson.

Istorijski zapisi ukazuju da su lekari iz perioda dinastije Ming razvili posebne metode za smanjenje toksičnosti akonitina. Među njima su bili tretmani poput “pripreme uz dečački urin, potapanja u crnu soju, kuvanja u sirćetu, detoksikacije mungo pasuljem i uklanjanja spoljne kore akonita“, navodi se u najnovijem istraživanju.

Karni Mateson ističe da je izdvajanje akonitina iz tako otrovne biljke, kao i pronalaženje načina da se bezbedno primeni na pacijentima, zahtevalo ogromno naučno znanje za to vreme.

“Morali su da izvuku supstancu iz biljke, a da pritom ne naškode sebi. Zatim su morali da je obrade tako da može bezbedno da se koristi. I na kraju, morali su da budu sigurni da zaista deluje“, objasnio je.

(Telegraf.rs)

Životinja teška 750 kilograma ima prepoznatljivu plavu kosu, što je zabavilo lokalno stanovništvo koje je odlučilo da bivola nazove upravo Donald Tramp zbog sličnosti sa američkim liderom, prenosi Daily Mail.

Ružičasta tekstura kože dodatno ga izdvaja od ostatka krda i daje mu zapanjujuću sličnost sa republikancem. Nakon što je životinja postala viralna na internetu, privukla je ogromne gužve na farmi u Narajanganju, blizu glavnog grada Dake.

Međutim, pošto je prodat za klanje povodom festivala Eid al-Adha (Kurban-bajram), trebalo je da bude žrtvovan. Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bangladeša intervenisalo je u poslednjem trenutku, pozivajući se na bezbednosne razloge.

Ministar unutrašnjih poslova Salahudin Ahmed naredio je da bivol bude pošteđen, da kupcu bude vraćen novac i da životinja bude premeštena u nacionalni zoološki vrt u Daki.

"U poslednjem trenutku doneta je odluka da se bivol poštedi žrtvovanja zbog bezbednosnih razloga i neuobičajeno velikog interesovanja javnosti", rekao je jedan zvaničnik ministartva.

Vlasnik životinje, Ziaudin Mridha, rekao je da su obožavaoci dolazili da se fotografišu pored neobične životinje nakon njene viralne slave na internetu.

"Moj mlađi brat ga je u šali nazvao Donald Tramp kada je video dlaku na njegovoj glavi. Veoma je mirne naravi. Albino bivoli su generalno pitomi i ne postaju agresivni osim ako nisu isprovocirani".

Jedan posetilac se složio s tim, rekavši za list Prothom Alo:

"Kada sam video njegove slike na Fejsbuku, izgledao je potpuno kao Donald Tramp. Njegove crte lica, pa čak i frizura, podudaraju se sa Trampovim. Bivol je veoma mirne i ljubazne prirode, što se definitivno ne poklapa sa Donaldom Trampom".

(Telegraf.rs)

Ilija S. ispričao jeda je napad počeo nakon što je čuo pse kako laju u dvorištu, prenose hrvatski mediji.

"Videli smo čudnu životinju kako se zaleće na psa, a onda je krenula prema meni", rekao je on.

Prema njegovim rečima, dabar je najpre nestao iza automobila, a zatim nasrnuo na njega.

"Skočio je i ugrizao me za potkolenicu. Da je skočio malo više, ugrizao bi me negde drugdj", rekao je Ilija.

Branio se vilama

Muškarac kaže da je krvario i da je uspeo da se odbrani tek kada je uzeo vile koje su bile u blizini. Nakon napada seo je u automobil i putem naišao na policiju koja ga je uputila u Hitnu pomoć.

Doktori su mu sanirali rane, a potom je prebačen u bolnicu u Pakracu. Imao je dve otvorene rane duge nekoliko santimetara.

Čeka rezultate zbog mogućeg besnila

Ilija kaže da mu je postavljena drenaža i da ga noga i dalje veoma boli. Veterinari sada analiziraju leš dabra kako bi se utvrdilo da li je  životinja bila zaražena besnilom ili nekom drugom bolešću.

"Tek nakon nalaza će odlučiti trebaju li dodatni lekovi ili vakcina protiv besnila".

Posebno ga je pogodilo, kaže, to što nakon napada nije dobio pomoć nadležnih službi.

"Zvao sam sve, pa i lovce, ali svi su me ignorisali. Na kraju su mi rekli da sam odvezem leš dabra veterinaru", ispričao je.

Životinja je imala više od 30 kilograma. Uz pomoć supruge uspeo je da je ubaci u automobil i odveze je veterinarima.

(Telegraf.rs)

Incident se dogodio uoči velikog muslimanskog praznika Kurban-bajrama, u periodu kada se širom Turske pripremaju životinje za tradicionalno klanje.

Podivljala životinja probila je stakleni izlog i ušla u unutrašnjost salona, a prisutni građani pokušavali su da se sklone iza stolica i nameštaja kako bi izbegli povrede.

Kako prenosi turska novinska agencija Haber, bik je pričinio veliku materijalnu štetu pre dolaska nadležnih službi.

Nakon potere kroz gradske ulice, ekipe lokalnih službi uspele su uz pomoć specijalne opreme da savladaju i uhvate životinju.

Snimci incidenta ubrzo su se proširili društvenim mrežama, dok su lekari potvrdili da nije bilo teže povređenih. Nekoliko osoba zadobilo je lakše posekotine od razbijenog stakla i pretrpelo veliki šok.

(Telegraf.rs)

Mnogi ga nazivaju “modernim naslednikom” Mišela de Nostradama, a nedavno smo pisali o njegovoj izjavi da je rat sa Iranom tek u “početnoj fazi” i da bi situacija mogla da preraste u “potpuno novi oblik globalnog sukoba”.

"Bojno polje velikih sila"

Sada je Salome izneo novo “predviđanje” koje se odnosi na budućnost čovečanstva, svemirsku trku i razvoj tehnologije, a koje bi moglo da promeni način na koji funkcionišu države, vojske i bezbednosni sistemi.

“Sledeća globalna hegemonija neće biti određena onim što se nalazi na Zemlji, već time ko bude dominirao orbitom“, rekao je Brazilac.

Na prvi pogled, njegovo “predviđanje” više liči na konstataciju. Naime, poslednjih meseci sve češće se govori o “novoj svemirskoj trci” tehnoloških milijardera Ilona Maska i Džefa Bezosa, posebno nakon planova o lansiranju hiljada satelita u orbitu.

Pored toga, pažnju javnosti izazvala je i tehnološka kompanija koja je otkrila ideju za postavljanje ogromnih svemirskih ogledala oko planete, sa idejom da Zemlja bude obasjana gotovo neprekidnim dnevnim svetlom.

Međutim, prema Salomeovim tvrdnjama, suština “problema” nije u ambicijama milijardera, već u tome da bi svemir uskoro mogao postati novo “bojno polje velikih sila”.

On navodi da privatne kompanije već razvijaju projekte “rudarenja asteroida”, dok vojske najmoćnijih država ulažu milijarde dolara u autonomne satelite i “tajne orbitalne tehnologije”.

Zbog toga, Salome “predviđa” da bi oružje raspoređeno u svemiru u narednim godinama moglo postati "potpuno uobičajena stvar", prenosi LadBible.

Foto: Instagram/athos_salome

"Prekretnica u istoriji čovečanstva"

Ipak, “svemirski sukobi” nisu jedina stvar koja ga zabrinjava. “Živi Nostradamus” upozorava i na ubrzan razvoj kvantnih računara, za koje veruje da bi mogli predstavljati “prekretnicu u istoriji čovečanstva”, uporedivu s otkrićem električne energije.

Kvantni računari predstavljaju napredne sisteme koji koriste principe kvantne fizike da bi rešavali izuzetno složene probleme. Stručnjaci smatraju da bi mogli da pronađu odgovore za zadatke koje današnji računari ne mogu da reše.

Iako je tehnologija daleko od masovne upotrebe, Salome veruje da bi upravo kvantni računari mogli dovesti do “urušavanja savremenih sistema bezbednosti”.

Po njegovim rečima, bankarski sistemi, lozinke, diplomatske komunikacije i vojne mreže danas se oslanjaju na matematičke metode zaštite koje bi kvantni računari uskoro mogli da “probiju” za svega nekoliko minuta.

”Čitav svet moraće ponovo da izgradi svoju digitalnu bezbednosnu arhitekturu. Vlade već tiho prelaze na ono što stručnjaci nazivaju postkvantnom kriptografijom“, kazao je Salome.

Treba napomenuti da se izjave Atosa Salomea zasnivaju isključivo na njegovim ličnim uverenjima i interpretacijama, pa tako ostaju u domenu spekulacija.

(Telegraf.rs)

Istovremeno, meteorološke službe upozoravaju da je reč o posledicama klimatskih promena i takozvane "toplotne kupole" koja je donela temperature i više od 10 stepeni iznad proseka za maj.

"Bar hotel ima klimu"

Na madridskom trgu Plaza Major, pod gotovo potpuno vedrim nebom, turisti su tražili hlad u arkadama, dok su konobari i ulični umetnici usporeno radili na temperaturama koje su se približile 30. stepenu.

"Ovo nisu temperature koje smo očekivali", rekao je turista iz Sidneja, Džim, koji je sa suprugom Marinom doputovao u Madrid sa garderobom za hladnije vreme.

"Poneli smo slojevitu odeću, mislili smo da će biti prohladno", dodala je Marina, priznajući da ih je evropska vrućina iznenadila uprkos tome što dolaze iz Australije, piše danas "Gardijan".

Bračni par Pola i Džonatan Dajmond iz Hertfordšira odustali su od planiranog pešačenja sa decom i spas pronašli u hladu madridskih trgova.

"Bar hotel ima klimu", rekla je Paula, dodajući da su ipak srećni što nisu ostali u Engleskoj, gde su temperature bile još više.

Foto: Panagiotis Moschandreou / Xinhua News / Profimedia

Utočište u parkovima

U centru Madrida, Peruanca Fabricija Dezu vrućina nije sprečila da satima stoji u kostimu King Konga i pozira turistima za fotografije.

"Danas i nije toliko strašno. Leti bude mnogo gore", rekao je 23-godišnjak, objašnjavajući da dnevno pije tri litre vode kako bi izdržao vrućinu.

Slična atmosfera zabeležena je i u Parizu, gde su građani utočište pronašli u parkovima i fontanama.

Studentkinja psihologije Darsi rekla je da su temperature u njenom malom stanu u potkrovlju gotovo nepodnošljive.

"Nekada je toliko vruće da se plašite i da izađete napolje", kazala je ona.

Njena prijateljica Gabi, studentkinja ekologije iz Britanije, upozorila je da ovakvi ekstremi postaju sve češći.

"Bila sam na festivalu u Bristolu tokom vikenda i vrućina je bila nepodnošljiva", rekla je ona.

Foto:Tanjug/AP

"Navikli smo na temperature"

U Londonu su turisti iz američke države Nju Džerzi rekli da ih je šokirao nagli rast temperature sa 14 na čak 34 stepena za samo nekoliko dana.

U Dablin su turisti iz Egipta stigli sa zimskim jaknama i kabanicama, očekujući tipično irsko vreme.

"Nisam ponela nijednu letnju stvar. Očekivala sam da će biti vetrovito i vlažno", rekla je Manal Jusef.

U Berlinu su građani i turisti spas od vrućine potražili na jezerima i gradskim plažama.

"Navikli smo na ovakve temperature, ali smo navikli i na klimatizaciju, a Berlin je nema", rekao je Danijel Sans iz Perua.

Njegova prijateljica Ana Viktorija Asevedo iz Meksika upozorila je da bi ovakvi vremenski uslovi mogli da postanu nova realnost.

"Ako nešto ne promenimo, budućnost neće biti samo vrući dani na plaži, već uslovi koje će biti teško podneti", rekla je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Nekoliko metara od obale je primećen neočekivani “posetilac”, kome nikako nije bilo mesto u vodi.

Prolaznici su snimili životinju koja je brzo plivala, a zatim shvatili da je reč o divljoj svinji. Prizor je sve iznenadio, prenosi ProtoThema.

Scena deluje neobično, ali divlje svinje su zapravo poznate po plivačkim sposobnostima.

Ova vrsta je vrlo izdržljiva i više puta je zabeleženo da može da pređe veće morske distance - od jedne obale do druge.

Upravo ta sposobnost je zaslužna, ističu stručnjaci, za prisustvo velike populacije divljih svinja i na ostrvu Evija u Egejskom moru, gde su stigle plivajući od kopnenog dela Grčke.

(Telegraf.rs)

U obrazloženju se navodi da ne postoji zakonska obaveza ugostiteljskih objekata da obezbede besplatnu vodu iz javne mreže.

Tražila svoja prava

Kako je preneo BBC, vrhovni sud Italije odbacio je žalbu jedne turistkinje koja je tražila naknadu štete u iznosu od 2.700 evra zbog, kako je navela, emotivne i materijalne štete pošto joj u restoranu hotela, u mestu Korvara, tokom skijaške sezone 2019. godine nije bila ponuđena voda iz česme.

Umesto toga, osoblje joj je ponudilo flaširanu mineralnu vodu - po ceni od sedam evra.

Turistkinja je tvrdila da su joj povređena potrošačka prava i da voda iz česme predstavlja osnovno pravo, navodeći da bi njeno obezbeđivanje trebalo da bude standard, poput "posteljine u krevetu" ili "sapuna u kupatilu".

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Ne postoji obaveza"

Međutim, sud je zaključio da italijanski zakoni i propisi ne obavezuju ugostiteljske objekte da služe vodu iz česme gostima, već da je odluka o tome prepuštena samim objektima.

Advokat hotela Silvio Belardi naveo je, prema pisanju "Korijere Alto Adiđe", da je sud jasno utvrdio da "ne postoji obaveza služenja vode iz česme".

Kako napominje BBC, s druge strane, ugostiteljski objekti u Engleskoj i Velsu imaju zakonsku obavezu da obezbede besplatnu vodu za piće na zahtev gosta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Na konstrukciji je okačen natpis “Arbeit macht frei” (Rad oslobađa), koji se istorijski povezuje sa nacističkim logorima smrti, prenosi Bild.

Nađeni otisci prstiju

Ne dugo zatim, ispred istog zdanja, objavili su nadležni, postavljena je druga drvena konstrukcija koja podseća na peći za kremiranje tela iz koncentracionih logora.

Na osnovu otisaka prstiju, pronađenih na konstrukciji, policija je identifikovala i uhapsila Marijusa P. (33). Odlukom suda zadržan je u pritvoru, uz obrazloženje da postoji opasnost od bekstva (poseduje poljski pasoš).

Prema pisanju medija, Marijus P. je imao poreski dug od 70.000 evra. Poreska uprava je procenila prihode njegove reklamne agencije, iako, prema tvrdnjama porodice, firma nije ostvarivala prihode već tri godine.

Istraga u toku

Marijusova majka tvrdi da je finansijski pritisak bio prevelik, a da familija nije znala za izgradnju konstrukcije koja podseća na ulaz u Aušvic.

Ona dodaje da njen sin “nije ekstremista niti antisemit”, ali ističe da ovakvo ponašanje “ne može biti opravdano”.

Protiv Marijusa se vodi istraga zbog sumnje na korišćenje ustavno zabranjenih simbola i podsticanje na mržnju. Njegov advokat nije odgovorio na medijske upite.

(Telegraf.rs)

Boje kovanih ograda mogu da budu razne, štaviše, možete da izaberete bilo koju nijansu sa palete. Ipak, većina bira neutralne tonove. Ako poredimo tamnije i svetlije boje, više se traže one tamne jer su zahvalnije za održavanje i na njima se manje vidi prljavština. Crna boja se oduvek izdvajala kao jedna od najpopularnijih. To je boja elegancije i luksuza. U kombinaciji sa besprekornim dizajnom dobija se efekat kakav ste želeli. Na kraju, kada vidite rezultat, bude vam jasno zašto ste se opredelili za kovane ograde i uložili novac u njih. Takođe, kovane ograde koje su u kontrasnoj boji u odnosu na fasadu dodatno dolaze do izražaja. Pošto su fasade češće svetlijih nijansi, jasno je zašto crna, tamno siva ili tamno braon ili bordo kovana ograda najbolje deluju u kombinaciji sa njima. Kontrast doprinosi da svaki kovani element dođe do izražaja i bude posebno upadljiv.

Kovane ograde su svojevrsni fenomen. Kada se pomene ova sintagma, među prvim asocijacijama su luksuz, elegancija, raskoš itd. Iako kovane ograde spadaju u skuplje, efekat koji se pomoću njih postiže u velikoj meri opravdava cenu. Naime, kuća ili vikendica koje imaju kovane ograde spolja ili unutra, automatski zahvaljujući njima dobijaju na vrednosti. Pogotovo, ako su te kovane ograde s pažnjom održavane. Prednost uvek ima bogat i maštovit dizajn koji se ne razlikuje puno na kovanoj ogradi od dvorišta, stepeništa, balkona i verande. Kada su sve urađene u istom stilu i naravno treba da budu iste boje, dobija se željeni sklad i estetski balans. Pun pogodak se postiže ako su i unutrašnje ograde od istog modela, iako ih ne vidimo u istom kadru. Unutar kuće, vikendice, ugostiteljskog ili poslovnog objekta potrebno je da se ograde stepeništa, galerije ili da se prostorije razdele na neki način a da to nije pregradni zid. Kovane ograde spolja i unutra čine da dizajn jednog objekta bude dosledan. Ovo je jednostavan izbor koji donosi mnogo koristi. Oku posmatrača prija usklađenost, pa tako objekat koji ima istovetne kovane ograde spolja i unutra deluje primamljivo. Ovakvim opremanjem eksterijera i enterijera utičete na povećanje vrednosti, bilo da je reč o stambenoj nekretnini ili komercijalnom objektu.

Naime, da bi neki hotel ili restoran na primer mogli da privuku goste, treba da budu između ostalog lepo opremljeni. S kovanim ogradama utičete na percepciju klijenata koji će to mesto doživeti kao luksuzno. Ako iznajmljujete nekretninu ili planirate da je prodate, kovane ograde su vaš saveznik, jer pomoću njih možete da postignete bolju cenu. Prvi utisak o nekom mestu je veoma važan, a kovane ograde mnogo pomažu da on bude pozitivan. Zbog toga je opravdano uložiti novac u njih.

Pored vrednosti nekretnine, kovane ograde su interesantne i zbog toga što su veoma dugotrajne, jake i izdržljive. Ograde od nekih drugih materijala lakše se mogu oštetiti slučajno ili namerno, međutim, da se kovana ograda ošteti za to je potrebna mnogo veća sila. Zbog toga one mnogo bolje od mnogih drugih odolevaju raznim uticajima sredine. Ako su pažljivo održavane, trajaće decenijama. Sa kvalitetnom farbom za metal i zaštitom od rđe, neće im smetati bilo koji vremenski uslovi. Svako naknadno farbanje dodatno ih osvežava i ulepšava.

Kovane ograde su prozirne, ali uz dodatke to ne mora da bude slučaj. Prema tome, one su lako prilagodljive vašim potrebama i zahtevima. Ako vam je važno da sačuvate privatnost u svom dvorištu, na kovane ograde mogu se dodati paneli od raznih materijala, kroz koje se ništa ne providi. Takođe, luksuzne varijante mogu čak da imaju peskirano kaljeno staklo koje je odličan izbor za modernije građevine. Ipak, imajte na umu da uz neka dvorišta, ili čak samo sa jedne strane bolje pristaju providne ograde, tj. one koje ne zaklanjaju pogled. Kovane ograde su odličan izbor u tom slučaju, jer tada njihov izgled i dizajn u potpunosti dolazi do izražaja. Zašto biste ogradu ostavili da bude prozirna? Na taj način postiže se utisak jedinstvenog i neprekidnog prostora. Tada kovana ograda nije barijera koja dvorište deli od ulice ili travnjaka ispred kuće. Samim tim i dvorište deluje da je veće i prostranije. Takođe, unutra nema senki, a vazduh slobodno cirkuliše. Kada je to strana okrenuta prema ulici, u prostoru između ograde i kuće ili vikendice lepo je zasadi cveće i ukrasno bilje. Tada i spolja ima šta da se vidi, a iznutra vaš pogled nije blokiran zahvaljujući kovanoj ogadi.

Gde možete da pronađete najveći izbor kovanih ograda na jednom mestu? Na sajtu Oglasiko pogledajte oglase svih najboljih domaćih proizvođača kovanih ograda. Tu možete uporediti modele i cene, a i dobiti inspiraciju kakve kovane ograde biste najviše voleli da imate oko svoje kuće, vikendice ili poslovnog objekta. S kovanim ogradama sigurno nećete pogrešiti i videćete kasnije da se ulaganje u njih itekako isplatilo.

(Telegraf.rs&/PR)