Kakvu kovanu ogradu ćete izabrati zavisi od više faktora. Jedan od njih je i cena. Međutim, cena kovane ograde varira i formira se na osnovu nekoliko činilaca. Jednostavniji kataloški modeli imaju povoljniju cenu jer se izrađuju serijski. Na njih se mogu dodati razni ukrasi kako bi se obogatio dizajn. Postoje i opcije kod kojih je dizajn potpuno personalizovan i unikatan. To je kada sami osmislite izgled kovane ograde, ili date nekom stručnjaku da to uradi umesto vas. Cilj je da se pomoću kovane ograde prenese neka poruka, bilo da je reklamna ili jednostavno želite da objekat ima vaš lični pečat. Što se ideja tiče kako bi personalizovana kovana ograda mogla da izgleda, one zavise od vrste i namene objekta koji se ograđuje. Ako je u pitanju neki komercijalni ili ugostiteljski objekat poput hotela ili restorana, logično je da unikatni dizajn kovane ograde može da sadrži nešto što je vezano za konkretan brend. To može biti logo objekta, početno slovo ili slova naziva, ili čak čitav naziv ako nije dugačak. Dizajn ovakve kovane ograde treba da bude upadljiv i čitljiv kako bi se postigao željeni efekat.

Kovane ograde spadaju u skuplje vrste ograda, a kada su još personalizovane to ostavlja utisak moći, bogatstva i luksuza. Zbog toga se neke kompanije odlučuju za njih, jer upravo je to poruka koju žele svetu da pošalju. Svima stavljaju do znanja da su jake, stabilne, pouzdane i uspešne, pa na taj način indirektno privlače nove klijente ili kupce. Reprezentativna funkcija personalizovanih kovanih ograda nije prisutna samo u poslovnom svetu, gde joj je cilj da osnažuje brend, već ima i kupaca koji svoje privatne stambene objekte ograđuju na ovaj način. Na primer, kovana ograda oko dvorišta kuće može da sadrži inicijale vlasnika, početno slovo imena ili nadimka, ili čak porodični grb ako postoji a ako ne dizajner ga može osmisliti po želji naručioca.

Ipak, mnogo se više prodaju kovane ograde koje imaju standardni dizajn i pristupačniju cenu u poređenju sa specijalno naručenim. One su itekako estetične i ne svojim izgledom ne zaostaju za onima koje su kupci naručili po posebnim nacrtima. Standardne kovane ograde imaju raznolike ukrase. Proizvođači imaju široku ponudu, tako da će svako pronaći kovanu ogradu po svom ukusu. Ako više volite jednostavnije dizajne i ravne linije u poređenju sa kitnjastim i izuvijanim detaljima i ukrasima, naći ćete više modela među kojima možete da birate. Takođe, ukoliko vam se dopadaju diskretni detalji poput cvetova, listova i slično – nikakav problem, sve se to može dodati na postojeću osnovu.

Što se praktičnosti tiče, kovane ograde su odličan izbor jer pružaju veliku sigurnost. Mogu biti dosta visoke, ili imati betonsku ili zidanu osnovu, tako da ukupna visina daje još veću sigurnost. Dizajn im je osmišljen na takav način da se teško mogu preskočiti, naročito ako na vrhu imaju guste šiljke. Transparente su, ali ne moraju da budu, jer ako želite veću privatnost na njih se mogu dodati drveni ili metalni paneli koji potpuno blokiraju pogled. Svakako, kovane ograde u ovom pogledu mogu da ispune sve vaše zahteve, bilo da želite nižu prozirniju ogradu, ili višu kroz koju se ništa ne vidi.

Dalje, kada je o praktičnosti reč, najvažnije je da se kovana ograda zaštiti od rđe. To se postiže praškastim farbanjem ili pocinkovanjem. Međutim, kovanu ogradu treba pažljivo pregledati jednom godišnje da bi se proverilo da li se pojavila rđa, koja naročito može da se javi na spojevima. Takođe, proverava se da li su zavareni spojevi čvrsti i da li se negde pojavilo neko oštećenje. Svaki nedostatak treba odmah popraviti. Spojeve koji su oštećeni treba naknadno zavariti, ali to se kod kovanih ograda ređe dešava osim ako je došlo do fizičkog oštećenja. Još više treba voditi računa o pojavi korozije. Svugde gde se ona javlja ili nazire treba pristupiti popravci kako se ne bi širila. Zarđali delovi se detaljno izbruse dok se ne dođe do zdravog metala. Nakon toga, nanosi se zaštitni antikorozivni prajmer i potom gornji sloj farbe. Postupak treba ponavljati po potrebi ili na svakih par godina. Dakle, kovane ograde za razliku od nekih drugih, zahtevaju vašu dodatnu pažnju. Međutim, posedovanje lepe kovane ograde pruža veliku satisfakciju jer pored toga što su sigurne i funkcionalne, one ulepšavaju vašu kuću ili poslovni objekat.

Kao što je već napomenuto, kovane ograde mogu da imaju personalizovan dizajn, dok na veb-sajtu Oglasiko možete pronaći kataloške modele, kao i dosadašnje radove najboljih domaćih proizvođača. Kada kupujete ogradu za sva vremena, koja će uvek biti dopadljiva, atraktivna i sigurna, jedna od opcija je i kovana ograda. Preporuka je da prilikom kupovine dodatno uložite i u zaštitu od korozije, koja se postiže procesom galvanizacije. Brinite se o svojoj novoj kovanoj ogradi na način kako je to preporučio proizvođač, kako biste iz nje izvukli maksimum i kako bi trajala decenijama.

(Telegraf.rs/PR)

Džoni Mičel se probudila u 00.30 po lokalnom vremenu u nedelju, 5. aprila, u njihovom domu u Hjustonu, nakon što je njihov pas Eli počeo da laje jer je čuo buku.

"Pitala sam se: 'Eli, šta se dešava?', a onda sam i sama čula neke zvuke", prisetila se Džoni u izjavi za lokalni medij KHOU 11. "Odjednom sam počela da čujem stenjanje, a dopiralo je iz kamina."

Zatim je protresla i probudila svog muža Kerta, koji isprva nije znao o čemu se radi. "Možda je ušao rakun ili tako nešto", pomislio je on.

"Sišao sam i otvorio klapnu unutar kamina... a taj tip je unutra potpuno paničio", dodao je Kert.

Vatrogasci su ubrzo stigli i morali su da razvale kamin kako bi izvukli muškarca, koji je jednom vatrogascu ispričao da su ga "jurili i da je pokušavao da pobegne od nečega", objasnio je Kert za KHOU 11. "Kada su probili zid, prednji deo je otpao i ugledali smo njegovo lice i ramena."

Osumnjičeni je identifikovan kao 33-godišnji Edvin Leonel Salmeron Granados, prema sudskom dokumentu okružnog tužilaštva okruga Haris do kojeg je došao magazin People.

Policija Hjustona uhapsila je osumnjičenog u 1.35 posle ponoći, navodi se u dokumentu u kojem stoji da se Granados tereti za provalu u stambeni objekat.

Par veruje da se osumnjičeni popeo preko ograde na njihov krov i pokušao da se spusti niz odžak, ali se u tom procesu zaglavio.

"Nikada ranije nisam čula za ovako nešto. Bilo je ludo", rekla je Džoni.

"Nadam se da nećemo morati mi da platimo popravku, jer šteta u kući izgleda zaista skupo", dodao je Kert povodom razvaljenog kamina.

(Telegraf.rs)

Kanadska kompanija „Dandi Prešus Metals“ (DPM) objavila je planirani prestanak proizvodnih aktivnosti u svom rudniku u Krumovgradu. Iako će postrojenje prestati sa radom do sredine ove godine, uprava kompanije već je preduzela korake kako bi obezbedila budućnost za svojih 300 zaposlenih, od kojih su gotovo svi lokalni meštani.

Sudbina radnika i nove destinacije

Prema rečima nadležnih, radnici će ostati angažovani do 1. oktobra. Kompanija je pripremila socijalni program koji uključuje ponude za prelazak u druge sektore DPM-a, uključujući rudnik u Čelopeču, ali i daleku Namibiju.

- Paralelno sa internim preraspodelama, vodimo intenzivne pregovore sa jednom turskom kompanijom koja je zainteresovana za angažovanje naših stručnjaka nakon što operacije u Krumovgradu budu u potpunosti obustavljene - navode iz kompanije.

Arheološko blago pod industrijskim velom

Značaj lokaliteta „Ada tepe“ prevazilazi granice moderne ekonomije. Arheološka istraživanja potvrdila su da je ovo najstariji rudnik zlata u Evropi, sa tragovima eksploatacije koji datiraju hiljadama godina unazad. Investicija vredna 165 miliona dolara uspela je da pomiri moderne rudarske metode sa očuvanjem istorijskog nasleđa, što je ovaj projekat učinilo jedinstvenim u svetu.

Ekološki standardi kao primer za region

Ada tepe nije bila samo izvor dragocenog metala, već i poligon za primenu najstrožih ekoloških standarda. Rudnik je funkcionisao koristeći isključivo kišnicu, koja je kroz savremeni sistem za prečišćavanje dovođena do nivoa pijaće vode, čime je eliminisan negativan uticaj na lokalne vodotokove.

Izvršni potpredsednik kompanije, inženjer Ilija Garkov, istakao je da je ovaj projekat bio „lakmus papir“ za Bugarsku, dokazavši da je zemlja spremna za visoke tehnologije i velike strane investicije. Iako se proizvodna svetla u Krumovgradu gase, nasleđe koje „Ada tepe“ ostavlja u sferi održivog rudarstva služiće kao model za buduće projekte širom Balkana.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay.com

Odlazak crvene boje sa zvaničnog simbola BiH nije bio slučajan, već rezultat dubokih političkih kompromisa. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, tri konstitutivna naroda godinama nisu mogla da se usaglase oko zajedničkih simbola. Svaki predlog koji je sadržao crvenu, belu ili plavu u tradicionalnom rasporedu, podsećao je na jednu od strana u sukobu ili na bivšu zajedničku državu.

(Telegraf.rs)

Na ilustraciji iz 1989. godine vidi se da je Poljska graničila sa državama koje danas više ne postoje u tom obliku – Istočna Nemačka, Čehoslovačka i SSSR. Već početkom devedesetih, nakon pada Berlinskog zida i raspada socijalističkih sistema, dolazi do velikih promena: Nemačka se ujedinjuje u Nemačka, Čehoslovačka se deli na Češka i Slovačka, dok se Sovjetski Savez raspada na više nezavisnih država, uključujući Rusija, Ukrajina, Belorusija i Litvanija.

Upravo zbog toga današnja Poljska ima potpuno drugačiji skup suseda nego pre nešto više od tri decenije, iako njene granice nisu pretrpele drastične promene u tom periodu. Ova zanimljivost često se koristi kao ilustracija koliko su političke transformacije u Evropi bile duboke i brze nakon završetka Hladnog rata.

(Telegraf.rs)

PVC ograde važe pre svega, za jedne od najpovoljnijih. U poređenju sa drugim vrstama ograda, njihova cena je prihvatljivija, što nije mala stvar, naročito ako treba da ogradite veću površinu. Cene raznih vrsta ograda su raznolike, tako da imamo cenovne rangove. Kada vidimo koliko neki model ograde košta po dužnom ili kvadratnom metru, to treba pomnožiti sa određenim brojem u skladu sa količinom koja nam je potrebna, pa tako na kraju ukupan iznos može da bude poprilično velik. Prilikom gradnje ili renoviranja kuće ili vikendice, desi se da zaboravimo na ogradu i da nam je kasnije teže da uvrstimo i taj trošak. Međutim, ograda nam je neophodna, a PVC ograde se često nametnu kao najbolji izbor zbog svoje isplativosti i povoljnije cene.

Kod PVC ograda ne važi ono pravilo da je nešto što je skuplje ujedno i bolje. U stvari, ovo pravilo nije primenjivo na ograde generalno, zato što među jeftinijim ogradama ima onih koje zadovoljavaju sve zahteve kupaca. Štaviše, skuplje ograde imaju takve cene zbog materijala od kog se prave, a pri tom ne znači da su savršene za vaše potrebe.

Na primer, pre kupovine zapitajte se koliko ste spremni da se posvetite održavanju. Kod PVC ograda održavanje je minimalno i ne iziskuje dodatni novac. Takođe, ne treba da trošite sopstveno vreme i da ulažete trud, jer PVC ograde su tako napravljene da im nije naknadno potrebno nikakvo održavanje osim povremenog pranja i čišćenja. Za razliku od PVC ograda, neke druge vrste su daleko zahtevnije. Ne samo da im je cena viša u početku, drvene ili metalne ograde i kasnije treba na poseban način održavati, što je dodatno ulaganje. Poređenja radi, drvo mora da se farba i premazuje zaštitnim sredstvima da bi se zaštitilo od vlage, propadanja, truljenja, štetočina i insekata, dok sa PVC-om ovakvih briga nema. Dodatno periodično farbanje znači da treba da potrošite određenu sumu novca, bilo da taj posao radite sami ili angažujete nekog drugog. Kada samostalno radite, ulažete vaše vreme i novac za materijal. Ako niste vešti u farbanju ograde ili nemate vremena da se bavite tim poslom, dodatno treba da platite nekom majstoru da to uradi umesto vas. Kao što je već napomenuto, kod PVC ograda svega toga nema. Drugi primer su metalne ograde od čelika ili gvožđa, koje bi zarđale da se ne farbaju na par godina. Sa PVC ogradama ne morate o tome uopšte da razmišljate. PVC je materijal koji je otporan na sve vremenske prilike. Vlaga mu ne smeta, kao ni jako sunce, jer se prilikom proizvodnje dodaju aditivi koji pružaju zaštitu od UV zračenja. Zahvaljujući tome, PVC orada ne bledi vremenom i boja koju ste izabrali ostaje nepromenjena. Ogradu od PVC-a s vremena na vreme samo treba obrisati vlažnim sunđerom ili krpom, sa blagim deterdžentom ili bez njega.

Pored lakog održavanja, PVC ograde su praktične i zato što se lako uklapaju u sve stilove. Sastoje se od gotovih PVC panela ili ređe od pojedinačnih dasaka koje se kače na noseće stubove. Sami stubovi PVC ograde mogu da budu od istog materijala koji je iznutra ojačan metalnom konstrukcijom koja je pocinkovana i otporna na rđu. Takođe, noseći stubovi PVC ograde mogu da budu i od drugim materijala, kao što je beton ili cigla na primer. Sve u svemu, PVC ograde su čvrste, postojane i lako se montiraju. Prvo se postavljaju noseći stubovi koji se učvršćuju u betonu. Kada se oni osuše, može da se pređe na postavljanje panela PVC ograde. Posao se brzo uradi, a rezultatom svi budu zadovoljni. PVC ograda dostupna je u mnoštvu nijansi sa RAL palete, tako da imate da birate. Izaberite istu boju i dizajn i za ograde od balkona, terasa, verandi, stepenica, jer na taj način postižete najbolji efekat. PVC ograda može neodoljivo da podseća na drvenu ako izaberete takav dezen, koji može da ima i teksturu sličnu drvetu. Samo neko ko se izbliza zagleda možda može da primeti da to nije drvo, a možda i ne. Na taj način sa PVC ogradom možete da postignete i veoma dopadljiv rustičan, planinski stil, a da pri tom prođete jeftinije i da nema naknadnog farbanja i lakiranja.

PVC ograde možete nabaviti preko veb-sajta Oglasiko pošto su proizvođači tu predstavili svoju ponudu modela. Bilo da birate ogradu za kuću ili vikendicu, s PVC ogradama nećete biti greške. U godinama, pa čak i decenijama koje dolaze, PVC ograda stajaće gotovo neizmenjeno, ista onakva kakva je bila kad ste je kupili. Ukoliko se neki deo izgrebe ili ošteti, može se zameniti samo taj panel. U zavisnosti od toga da li više volite transparentnije ograde ili neke koje bolje čuvaju privatnost, birajte nižu ili višu PVC ogradu sa ređe ili gušće raspoređenim daskama.

(Telegraf.rs/PR)

Mašinovođa je u regionalnom vozu koji je saobraćao ka univerzitetskom gradu Tibingenu pronašao paket sa natpisom "paukovi i škorpije" i odmah obavestio policiju.

Nakon što je paket predat na glavnoj stanici u Tibingenu, policajci su na kutiji pronašli odštampanu poruku koja identifikuje vlasnicu i potvrđuje usklađenost sa propisima o zaštiti vrsta, izjavio je portparol policije u petak.

U kutiji se nalazilo 20 brazilskih tarantula vrste Avicularia geroldi, koje su bile upakovane u pojedinačne kontejnere. Svi paukovi su bili u dobrom stanju kada su otkriveni u četvrtak.

Policija je kontaktirala vlasnicu, koja je istog dana preuzela životinje. Ostalo je nejasno zašto je ovaj neobičan teret ostavila u vozu.

(Telegraf.rs)

Istraga je organizovana nakon medijskih izveštaja o incidentu koji se dogodio u Vorošilovskom okrugu grada, saopštila je pres-služba Istražnog komiteta Rusije za Rostovsku oblast, preneo je ruski Interfaks.

Kako se navodi, tokom predstave tigar je iskočio iz arene u pravcu gledalaca, ali niko od posetilaca nije povređen, a životinja je odmah uhvaćena i vraćena u kavez.

Proveru sprovodi i tužilaštvo Rostovske oblasti, koje je saopštilo da se incident dogodio tokom nastupa umetnika putujućeg cirkusa sa divljim životinjama.

Pogledajte kako je izgledato taj zastrašujući trenutak:

(Telegraf.rs/Tanjug)

Alfija Cukerman (39), Ruben Tamrazijan (26) i Vahe Muradkanjan (32) izjasnili su se da ne osporavaju krivicu za teško delo prevare s osiguranjem (oštećenje ili uništavanje osigurane imovine) u okviru istrage pod nazivom "Operacija 'Medveđa šapa'" (Operation Bear Claw). Prema saopštenju kalifornijskog Odeljenja za osiguranje (CDI), osumnjičeni su tvrdili da je medved provalio u njihov "Rolls Royce Ghost" iz 2010. godine i uništio unutrašnjost vozila.

Nakon hapšenja u novembru 2024. godine, svako od njih je u četvrtak, 16. aprila, osuđen na 180 dana zatvora i dve godine uslovne kazne pod nadzorom. Cukermanovoj je naloženo da isplati 55.360 dolara odštete, Tamrazijanu 52.268 dolara, dok se iznos odštete za Muradkanjana još utvrđuje.

Četvrti osumnjičeni, Ararat Čirkinjan (39), trebalo bi da se pojavi pred sudom na pripremnom ročištu u septembru 2026. godine.

Foto: : California Department of Insurance

Operacija "Medveđa šapa"

Istraga je počela nakon što je jedna osiguravajuća kuća označila kao "sumnjiv" zahtev za odštetu zbog napada medveda na "Rolls Royce" u mestu Lejk Erouhed u Kaliforniji. Kada je obavešten CDI, detektivi su utvrdili da je "medved" zapravo bila osoba u kostimu.

Biolog iz kalifornijskog Odeljenja za ribu i divlje životinje pregledao je snimke i potvrdio da je reč o čoveku u kostimu medveda. Prilikom pretresa kuće osumnjičenih, detektivi su pronašli i zaplenili pomenuti kostim. Ukupna šteta pričinjena osiguravajućim društvima iznosi 141.839 dolara.

Kasnije je otkriveno da su istog dana i na istoj lokaciji podneta još dva lažna zahteva, ali drugim osiguravajućim kućama. Ti zahtevi su se odnosili na "Mercedes G63 AMG" iz 2015. i "Mercedes E350" iz 2022. godine.

Slučaj procesuiraju nadležni iz kancelarije okružnog tužioca okruga San Bernardino.

(Telegraf.rs)

Nesvakidašnji događaj desio se neposredno pre početka prolećne utakmice američkog fudbala na kojoj je domaćin bio koledž tim Virdžinija Tek, zbog čega je početak susreta morao biti odložen.

Na amaterskom videosnimku s tribina, koji se brzo proširio društvenim mrežama, vidi se kako se dvojica padobranaca spuštaju prema areni. Međutim, jedan od njih, koji je sa sobom nosio američku zastavu, izgubio je kontrolu i umesto na teren, udario pravo u konstrukciju ogromnog ekrana iznad tribina.

Njegov padobran se zapetljao i ostao zaglavljen između slova "C" i "H" na velikom natpisu "Virginia Tech" na samom vrhu semafora.

Ubrzo je usledila dramatična akcija spasavanja. Na teren su izašle hitne službe koje su, koristeći specijalno vozilo sa vazdušnim merdevinama, uspele doći do zaglavljenog padobranca i sigurno ga spustiti na tlo.

Foto: Tanjug/AP/Ben Walls

Zvaničnici univerziteta Virdžinija Tek oglasili su se putem društvene mreže X (bivši Tviter), potvrdivši da je padobranac "osiguran i da je u stabilnom stanju" te da nije pretrpeo povrede. Njegov identitet za sada nije objavljen.

"Naš primarni fokus ostaje na njegovoj dobrobiti. Izražavamo iskrenu zahvalnost hitnim službama, osoblju događaja i medicinskim radnicima na brzoj, koordinisanoj i profesionalnoj reakciji", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Nakon što je akcija spasavanja uspešno okončana, utakmica je nastavljena.

(Telegraf.rs/Klix.ba)

Zašto su stanovnici Springfilda žuti? Zbog jedne crte!

Zasluge idu bivšem animatoru koji je dobio zadatak da oboji originalne crteže kreatora Meta Groninga.

„Izabrala je žutu boju zbog kose junaka! Nije im nacrtano gdje prestaje čelo, a počinje kosa, pa je animator izabrao žutu jer liči i na boju lica i boju kose“.

Ime iza oblaka je važno…

Na početnoj špici vidite prezime junaka serije kako izranja iz oblaka. Rejs je rekao da u trenutku kada nam se otkriva ime serije i čuvene porodice vidimo tek polovinu riječi dok izranja iz oblaka „The Simps“ što je namjerno urađeno kako bismo imali vremena da shvatimo da je riječ o jednostavnim, tačnije priglupim ljudima, koje na kraju i gledate tokom serije. ‘Simps’ je skraćenica za ‘simpletons’ – glupe ljude“.

Zašto Springfild?

Rejs je u knjizi objasnio da je ime grada pozajmljeno iz hit sitkoma pedesetih „Father knows best“, kao i da, „prema riječima kreatora serije“ zvuči dosadno kao što bi i trebalo. O lokaciji grada je napisao „da ima okean na istoku i na zapadu“.

“U jednoj seriji smo rekli da je istočni Springfild veličine tri Teksas, a u drugoj vidimo Homera koji ujutru čisti snijeg ispred kuće, a uveče pije limunadu u ležaljci u dvorištu“.

Rejs piše da je Sem Sajmon, koautor serije zapravo osmislio Simpsonove, a onda to podijelio s Metom Groningom, koji je prikupio svu slavu kao kreator.

Sajmon, koji je preminuo 2015. godine, napisao je epizodu „Flaming Moe’s“ u kojoj Homer slučajno smućka koktel koji je Mo potom prodavao kao blesav i prikupio svu slavu. Homer poludi i uništi recept i šansu da obojica zarade milione.

Tajna epizode s Majklom Džeksonom

Kralj popa je gostovao u Simpsonovima 1991. godine, a gledaoci su mogli da uživaju u njegovom glasu polovinu vremena… Iako je snimio dijaloge, Majkl Džekson nije želio da pjeva. Tačnije pjevuši. Umjesto da sam odradi svoj posao, Majkl je na snimanje djelova pjesama doveo „autorizovanog imitatora“ Kipa Lenona. Kada su ga pitali zašto ne otpjeva sam, Majkl je bez mnogo objašnjenja samo rekao: „To je šala za moju braću“.

U seriji ne gostuju oni koje kreatori najviše žele!

Tri „Bitlsa“, Stiven Hoking, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson… ovo su samo neka od imena koja su pozajmili glas junacima Springfilda. Oni koji nikad nisu pristali da se pojave u seriji, iako su pozivani nekoliko puta su Brus Springstin i Tom Kruz.

(Telegraf.rs/cdm)

Kako je ispričala, u kuću se uselila pre šest godina, privučena čvrstom starinskom gradnjom i posebnim šarmom objekta. Međutim, tek kasnije je počela detaljnije da istražuje prostor, posebno podrum.

Jedne večeri, oko devet sati, uzela je baterijsku lampu i sišla u podrum. Tamo je primetila neobičan, uski otvor u zidu, smešten između drvenih greda. U početku je pomislila da bi mogao da posluži za odlaganje stvari, ali je radoznalost pobedila, pa je odlučila da pogleda šta se nalazi unutra.

Kada je uperila svetlo u otvor, ostala je potpuno zatečena – unutra je pronašla pažljivo složene stotine praznih flaša viskija različitih veličina.

Nakon što je priču podelila sa komšijama, dobila je moguće objašnjenje. Prema njihovim rečima, bivši vlasnik kuće navodno je bio sklon alkoholu i često boravio u podrumu, a flaše je skrivao na tom mestu kako bi prikrio svoje navike.

Njeno otkriće podsetilo je mnoge na slične priče iz starih kuća širom sveta, gde vlasnici godinama kasnije pronalaze skrivene predmete iz prošlosti. Takvi slučajevi pokazuju da stare kuće često kriju neočekivane tajne.

(Telegraf.rs/Dnevno)

Izraz „kokushobi“, koji se u japanskim i međunarodnim medijima prevodi kao „okrutno vruć“, „brutalno vruć“ ili „ekstremno vruć dan“, izabran je kao najpopularniji u velikoj nacionalnoj onlajn anketi. Na drugom mestu našao se predlog „super-ekstremno vruć dan“.

Novi termin dolazi u trenutku kada su ekstremni vremenski događaji, poput toplotnih talasa, sve češći i intenzivniji širom sveta, uglavnom zbog ljudskih aktivnosti poput sagorevanja fosilnih goriva.

Naziv je zvanično uvela Japanska meteorološka agencija (JMA), a reč „koku“ u ovom kontekstu označava nešto surovo ili okrutno, čime se dodatno naglašava težina vremenskih uslova.

Anketa je sprovedena tokom februara i marta i prikupila je oko 478.000 odgovora, pri čemu su građani birali između 13 ponuđenih izraza za opis najekstremnijih vrućina.

Japan već koristi posebne termine za dane sa temperaturama iznad 25, 30 i 35 stepeni Celzijusa, ali je zbog sve učestalijih ekstremnih vrućina uvedena i nova kategorija.

Leto 2025. godine bilo je najtoplije od početka merenja 1898. godine, sa prosečnom temperaturom višom za 2,36 stepeni u odnosu na dugogodišnji prosek.

Tokom tog leta, temperature su prelazile 40 stepeni u devet dana između juna i avgusta, a zabeležen je i novi nacionalni rekord od 41,8 stepeni u gradu Isesaki.

Broj ekstremno toplih dana oborio je sve prethodne rekorde. Na primer, Tokio je imao 25 dana sa temperaturama iznad 35 stepeni, dok je raniji prosek bio svega 4,5 dana. Kjoto je zabeležio čak 52 takva dana, u poređenju sa prosečnih 18,5.

Prema prognozama Japanske meteorološke agencije, i ovog leta se očekuje velika verovatnoća nadprosečnih temperatura širom Japana u periodu od juna do avgusta.

(Telegraf.rs/BBC)

Njuz 5 Klivlend prenosi da su nadležni upućeni u dom ove žene 9. aprila u gradu Vestlejk, američka država Ohajo, nakon što se nije javila na poziv automatizovanog sistema za proveru dobrobiti građana. Ovo je deo gradskog programa pod nazivom "Confirm OK", putem kojeg građani mogu pristati na redovne telefonske pozive kako bi se osiguralo da su dobro.

Gospođa se nije javljala na ove pozive, kao ni na poziv policijskog dispečera. Nadležni su potom pozvali njenu ćerku, koja je potvrdila da bi majka u to vreme trebalo da bude kod kuće. Policija je zatim otišla na lice mesta, a prvobitno su postali „još više uznemireni” jer žena nije odgovarala na njihovo kucanje.

Policajci su ušli u kuću i zatekli staricu kako igra "bubble pop" (pucanje mehurića) i pokušava da nadmaši svoj prethodni najbolji rezultat. Snimak sa policijskih kamera je objavljen kao deo izveštaja, ali iz razloga privatnosti nije prikazan sam trenutak kada su je policajci pronašli.

- Svi su bili pomalo uplašeni jer se nije odazivala na pozive. Ispostavilo se da je sve u redu. Na kraju smo se svi dobro nasmejali - izjavio je kapetan policijske uprave Vestlejk, Džeri Vogel.

Prema podacima ESA, 36% Amerikanaca starosti između 80 i 90 godina igra video-igre na nedeljnom nivou, mada trenutno ne postoje podaci za osobe starije od 90 godina.

(Telegraf.rs/gamespot.com)

On je objasnio da se bol postepeno pojačavala, pa je odlučio da potraži savet, ne sluteći kakvo ga šok iznenađenje očekuje.

"Nisam imao nikakve simptome"

Tek kada je urađen skener, postalo je jasno šta je uzrok problema.

Na snimku se, naime, video “strani predmet” u dvanaestopalačnom crevu, a kasnije je utvrđeno da je reč o toplomeru (FOTO).

Skener je, takođe, pokazao da je vrh toplomera pritisnut uz zid creva, pa je postojao rizik od perforacije i unutrašnjeg krvarenja.

Ono što je dodatno začudilo lekare bila je priča pacijenta. On se prisetio da je kao 12-godišnjak progutao toplomer, ali to nikome nije rekao.

“Nisam imao nikakve simptome. Nisam želeo da brinem roditelje, niti da budem na meti kritika”, rekao je medicinskim stručnjacima.

Za razliku od mnogih koji bi potražili pomoć, neimenovani muškarac je zaboravio na incident - do trenutka kada su bolovi u stomaku počeli da se inteziviraju.

Zabrinuti za zdravlje, odlučio je da potraži pomoć, a lekarima je njegov problem delovao kao prava enigma.

Foto: Shutterstock/Chokniti-Studio

Nije usamljen slučaj

Brzo je odlučeno da je potrebna operacija. S obzirom na to da je predmet ostao u telu dve decenije, postupak je bio delikatan.

Toplomer se nalazio u neposrednoj blizini žučnih kanala, pa je postojao rizik od oštećenja, prenosi South China Morning Post.

Srećom, operacija je protekla bez problema, a lekarima je trebalo 20 minuta da izvade “strani predmet” uz organizma. Toplomer je ostao netaknut, iako su svi njegovi markeri nestali tokom godina.

Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju na mrežama, ali nije jedini takav incident u Kini.

Prema izveštajima lokalnih medija, više od milion ljudi svake godine potraži medicinsku pomoć nakon što slučajno proguta “strane predmete”.

Deca čine više 60% tih slučajeva, dok su i starije osobe često u istom problemu. Najčešći se greškom gutaju riblje kosti, pileće kosti, baterije, magneti i proteze.

(Telegraf.rs)

Viralni snimak, čiji je glavni junak upravo jedan "nevaljali" papagaj, osvojio je korisnike širom sveta.

Na početku, vidimo ženu koja "razgovara" sa zelenim papagajem. Zapravo, čini se da ga "grdi", jer je izgrizao kabl za telefonski punjač.

Dok se žena žali i pokazuje šta je papagaj uradio, on je uporno prekida i deluje da negira svoju krivicu!

Svi koji su pogledali snimak nisu krili oduševljenje, pa su se pozitivni komentari nizali.

Međutim, postoje i oni koji nisu sigurni u autentičnost viralnog snimka, odnosno, smatraju da je proizvod veštačke inteligencije.

Za sada, to pitanje ostaje bez odgovora, dok se korisnici širom sveta zabavljaju gledajući nesvakidašnju scenu.

(Telegraf.rs)

Projekat, koji se sprovodi u oblasti oko Orknijskih ostrva na severu Škotske, ima za cilj obnovu velikih grebena ostriga, što bi, prema stručnjacima, pokrenulo takozvanu "trofičku kaskadu" sa značajnim klimatskim i ekološkim koristima.

Model za obnovu

Morski stručnjak Ričard Lend, koji predvodi projekat, izjavio je da će efekti biti višestruki i da neće obuhvatiti samo riblji fond, već i morske sisare, ptice i celokupno morsko okruženje.

Inicijativu sprovode organizacije "Green Britain foundation", "Nature restoration fund", "Marine fund Scotland and North Bay Innovations", a cilj je da posluži kao model za obnovu ostriga širom britanskih i evropskih obala.

Nekada su grebeni ostriga bili ključni deo morskog ekosistema Velike Britanije i prostirala su se na velikim površinama, dok su tokom Industrijske revolucije prekomerni izlov, zagađenje i klimatske promene doveli do njihovog gotovo potpunog nestanka, ističe britanski list.

Foto: Tanjug/AP

Zaštićene od predatora

Osnivač fondacije Dejl Vins istakao je da grebeni ostriga mogu da vežu značajne količine ugljen-dioksida, navodeći da bi novi projekat mogao da omogući apsorpciju do 76 tona ugljen-dioksida godišnje.

On je dodao da je dugoročni cilj podsticanje prirodnog razmnožavanja ostriga, čime bi kapacitet za vezivanje ugljenika u narednim godinama mogao da se višestruko poveća.

U okviru projekta, mlade ostrige se uzgajaju na kopnu na posebnim pločama obogaćenim kalcijum-karbonatom, a zatim se postavljaju u more, gde su zaštićene od predatora dok ne dostignu veličinu potrebnu za formiranje stabilnih naselja i grebena.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sud je utvrdio da je ukrao i preprodao oko 100 komada vrednog posuđa iz predsedničke rezidencije, saopšteno je danas.

"Narušio poverenje poslodavca"

Sud je ocenio da su dela teška zbog dužeg perioda izvršenja, broja ukradenih predmeta, kao i njihove finansijske i istorijske vrednosti, uz konstataciju da je optuženi narušio poverenje poslodavca.

Tomasu M. izrečena je i zabrana obavljanja poslova vezanih za srebrninu, kao i zabrana prisustva aukcijama, uz novčanu kaznu od 10.000 evra.

Njegov partner, Damijen G, osuđen je na dve godine zatvora, od čega 16 meseci uslovno, dok će preostalih osam meseci služiti uz elektronski nadzor.

Sud je naveo da je upravo on organizovao prodaju ukradenih predmeta putem interneta, zaradivši oko 15.000 evra.

Foto: Alexandre ROSA / Alamy / Profimedia

Afera otkrivena 2025. godine

Glavni kupac ukradenih predmeta, Gislen M, osuđen je na godinu dana uslovne kazne.

On je, prema navodima suda, od optuženih kupio oko 80 predmeta, uglavnom u direktnim susretima, često plaćajući gotovinom ili razmenom.

Afera je otkrivena 2025. godine, kada je francuska nacionalna manufaktura u Sevru uočila prodaju tanjira iz Jelisejske palate na aukcijskim sajtovima, nakon čega je uprava predsedničke rezidencije prijavila nestanak vrednih predmeta, uključujući i dela poznatih umetnika.

Ukupna šteta procenjena je na oko 377.370 evra, dok je odbrana taj iznos osporila.

Tokom suđenja, optuženi je priznao da je ukrao oko 100 predmeta, navodeći da ih je u početku uzimao zbog njihove lepote, a kasnije i radi preprodaje kako bi vratio dugove.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Nesrećni trenutak se odigrao tokom sedmočasovne vožnje, kada se vozač zaustavio na jednoj benzinskoj pumpi. Ona je iskoristila priliku za toalet, ne sluteći kakvo je iznenađenje očekuje.

Osetila se bespomoćnom

Nakon što je izašla iz WC-a, šokirana je shvatila da je autobus otišao, zajedno sa njenim prtljagom!

Ani je putovala do grada Hoj An, u vijetnamskoj pokrajini Kvang Namu, 30. marta, kada su stvari krenule po zlu. Nakon šoka, kako kaže, osetila se “bespomoćnom”.

“Počela sam da paničim i zatražila pomoć. Žena koja je stajala u blizini mi je rekla da će autobus vratiti po mene“, ispričala je Britanka.

Međutim, uključila je praćenje AirTaga u svom prtljagu i shvatila da se sve više udaljava, što je dodatno povećalo paniku, prenosi Whats The Jam.

Sreća u nesreći

Tada su joj prišli ljubazni ljudi, otac i kćerka, i objasnili da će na pumpu uskoro stići drugi autobus. Pola sata kasnije, to se i dogodilo.

“Upitala sam vozača kako ću doći do svojih stvari. Rekao je da će me prevesti do Da Nanga, što je značilo da kružim dodatnih sat i po vremena”, kazala je.

Ona je ušla u autobus i krenula, ali je nakon izvesnog vremena ugledala svog prevoznika, parkiranog pored puta.

“Izašla sam, preuzela stvari, a kasnije rezervisala svoj hostel”, kazala je Britanka.

Foto: Jam Press / Jam Press / Profimedia

"Moja najveća noćna mora"

Ova neobična situacija izazvala je veliku pažnju na mrežama, a mnogi korisnici su podelili svoja iskustva s putovanja.

“Ovo je moja najveća noćna mora, uvek ostajem relativno blizu autobusa”, napisala je jedna osoba.

“Bar su ti dozvolili da ideš do WC-a. Ja sam proveo u autobusu 14 sati, bez stajanja. Mislio sam da ću umreti“, dodao je drugi.

Iako je situacija bila neprijatna i stresna, Ani je srećno završila svoju avanturu. Ovaj događaj je postao lekcija za sve turiste - uvek budite oprezni, čak i kad se čini da je sve pod kontrolom.

(Telegraf.rs)

Kako se navodi u opisu patenta, nova tehnika predstavlja alternativu tradicionalnim operacijama koje zahtevaju zaustavljanje srca, priključenje pacijenta na aparat za veštačku cirkulaciju, primenu heparina i dug oporavak.

Metoda podrazumeva hirurški pristup srcu putem sternotomije ili torakotomije, nakon čega se otvara perikard i vrši detaljan pregled srca i krvnih sudova radi utvrđivanja položaja stranog tela.

U slučaju površinski lociranih gelera, njihova precizna lokalizacija obezbeđuje se pomoću posebnog magneta smeštenog u silikonsku cev, dok se kod dublje pozicioniranih fragmenata koristi intraoperativna rendgenska kontrola.

Nakon lociranja, deo srčanog mišića se stabilizuje vakuumskim stabilizatorom, a radi sprečavanja krvarenja postavlja se privremeni šav.

Potom se pravi rez na miokardu iznad gelera, koji se uklanja pomoću magneta.

Foto: Shutterstock/Spotmatik Ltd

Nakon vađenja stranog tela, rana se tretira antiseptikom, ivice se zatvaraju prethodno postavljenim šavom i obezbeđuje se zaustavljanje krvarenja, a zatim se hirurški slojevi ušivaju, navodi se.

Autori ističu da su ovom metodom već izvedene dve operacije, uz uredan postoperativni tok.

Dodaje se da nova tehnika omogućava skraćenje trajanja operacije, smanjenje gubitka krvi i postoperativnog bola, kao i izbegavanje dodatnih troškova lečenja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U centru pažnje, međutim, nije bila filmska predstava, već “ljubavni obračun” koji se odigrao pred zapanjenim posetiocima.

Prema informacijama koje su šire mrežama, “supruga” je navodno zatekla “muža” u društvu nepoznate žene, nakon čega je nastao haos (postoji i verzija da je muškarac zatečen sa "suprugom").

Dok je besnela usred bioskopske sale, posetioci su izvadili telefone i počeli da snimaju, pa su kadrovi osvanuli na internetu.

Tako je zabeleženo kada je besna žena dohvatila buket i počela njime da udara muškarca!

Snimak je postao viralan, a mnogi su napisali da je sukob delovao kao “gluma” i da je verovatno reč o “marketinškom triku”.

Korisnici su izneli teoriju da je scena “deo promocije filma”, koji na neki način uključuje elemente ljubavne drame. Međutim, do trenutka pisanja ovog izveštaja, nije bilo potvrde da je to istina.

Informacije se brzo šire na mrežama, vode se brojne diskusije, ali jedno pitanje ostaje - da li je reč o vešto orkestriranoj promociji, ili autentičnom ljubavnom obračunu...

Koje je vaše mišljenje? Pogledajte scenu i iz drugog ugla, pa nam napišite u komentarima.

(Telegraf.rs)

Da bi vršile svoju zaštitnu ulogu kamionske cerade moraju da budu pažljivo napravljene uz odabir adekvatnih materijala koji su potrebni za njihovu izradu. Što se tiče težine, tj. mase, važno je napomenuti da kamionske cerade ne smeju da budu previše teške. Kada bi tako bilo, one ne bi bile praktične jer bi nepotrebno opterećivale kamion i oduzimale deo nosivosti koja je inače rezervisana za robu. Tako da, trebalo je osmisliti kamionsku ceradu tako da se pravi od materijala koji nije masivan, štaviše lagan je, a koji ujedno pruža odličnu zaštitu od padavina, naleta vetra i jakih sunčevih zraka. Pri tom, taj materijal mora da bude dovoljno jak i izdržljiv da se ne kida lako ni slučajno ali ni namerno – kako bi robu štitio od potencijalne krađe.

Izbor je pao na nekolicinu sličnih materijala. Prema tome, za izradu kamionskih cerada koristi se PVC gramaže od 650 do 900 g/m². Kamionske cerade od ovog materijala se najčešće koriste jer pružaju zaštitu od UV zračenja i imaju svojstvo da su vodootporne. Postoje i vinilne kamionske cerade koje su pogodne da se na njima štampa, a ujedno pružaju dobru zaštitu od kiše i drugih vrsta padavina. Sledeće kamionske cerade su one koje su napravljene od poliestera sa PVC oblogom – izuzetno su čvrste, a ujedno i elastične.

Kao što se da primetiti kamionske cerade su i odličan reklamni pano. Velikih su površina, uočljive su na ulici i na putu, tako da ih svakako treba iskoristiti za brendiranje i ispisivanje reklamnih poruka. Dobro osmišljen dizajn kamionske cerade može do svakog da dopre i da utiče na to da se poruka prenese kupcima.

Popravke kamionskih cerada su moguće i one se vrše zavarivanjem ili dodavanjem zakrpa.

Što se tiče cena kamionskih cerada, one variraju i zavise od dimenzija, tj. od površine koju treba da pokriju, i od toga kakvu vrstu štampe želite na njima. Na brendiranju nemojte štedeti jer upečatljiv dizajn jača vaš brend, a može postati izuzetno primećen ako osmislite nešto zanimljivo i duhovito.

Kada je o vrstama kamionskih cerada reč, postoje: klasične kamionske cerade, bočne rolo kamionske cerade, krovni rolo, kiper kamionska cerada, kao i kamionske cerade za prikolice.

Klasične kamionske cerade pokrivaju ceo prostor za prevoz robe i one se fiksiraju sajlama. Tautliner kamionske cerade su praktične jer se sa strane otvaraju kao zavesa, a drugi naziv im je bočne rolo kamionske cerade. Zahvaljujući ovoj karakteristici one omogućavaju lako rukovanje i samim tim brži utovar i istovar. Kod kipera se koriste kamionske cerade koje se zovu i krovne rolo cerade zato što pokrivaju kiper samo odozgo. Takođe, za kipere postoje već pomenute kiper kamionske cerade, koje su izuzetno čvrste i otporne na habanje, a koriste se kod građevinskih kipera. Manjim automobilskim prikolicama potrebne su specijalne cerade koje im po dimenzijama savršeno odgovaraju i ne treba ih mešati sa kamionskim ceradama.

Inače, kamionske cerade se tokom vremena habaju i troše, a mogu se i pocepati nakon duže upotrebe. Popravka je moguća, a svakako treba znati da uz kvalitetno održavanje i pažljivo rukovanje dobra kamionska cerada može dugo da traje. Neophodne su u kamionskom transportu jer bez njih roba ne bi imala dovoljnu zaštitu od raznoraznih spoljašnjih uticaja. Kamionske cerade se lako montiraju, ali i skidaju radi zamene ili popravke kada je to potrebno. Ne opterećuju svojom masom kamion zahvaljujući izboru materijala od kojih se prave. Fleksibilne su i lako se njima manipuliše, naročito kada je reč o robi koja se često vadi iz kamiona, kao što je to na primer slučaj na pijacama. Na kamionskim ceradama su viđane neke od najzanimljivijih reklama. Ako je vaša kamionska cerada brendirana to je još jedan razlog više da je bolje čuvate i pazite kako bi što duže trajala i da bi vam se uloženi novac u ceradu i reklamu što više isplatio.

Kupovina kvalitetne kamionske cerade najbolja je preko veb-sajta Oglasiko gde ćete pronaći kompletnu ponudu mnogih proizvođača. Možete im se obratiti i kad vam je potrebna popravka vaše kamionske cerade. Uložite u kvalitet kako bi vam se to isplatilo na duge staze. Na vama je samo da čuvate i pravilno održavate kamionsku ceradu i ona će dugo trajati. Uz savete stručnjaka izaberite kvalitetnu ceradu za vaš kamion i jako sunce, kiša, sneg, vetar i prašina nisu više vaša briga.

(Telegraf.rs/PR)

Istragu je sprovela disciplinska komisija, a tvrdi se da je tokom rada u specijalizovanom odeljenju za rehabilitaciju, K. S. uporno kršila profesionalne standarde.

U izveštaju zaveden kao "Kolega A"

K. S. je privremeno unapređena na poziciju menadžera odeljenja, dok je između 2020. i 2021. godine bila u ljubavnoj vezi sa neimenovanim kolegom. Međutim, vezu nije prijavila poslodavcu, čime je prekršila bolničku politiku, prenosi Daily Star.

Kasnije je priznala da je bila u “slobodnoj vezi“ sa zaposlenim, kojeg je komisija označila kao “Kolega A”.

Ona je u početku negirala optužbe, dok je komisija tvrdila da je više puta imala seksualne odnose na radnom mestu - 4. marta 2021. godine, a zatim 8. i 17. januara naredne godine. U tim trenucima, ostali zaposleni bili su odsutni, ili u drugim delovima bolnice.

U izveštaju komisije se navodi da je K. S, jednom prilikom, rekla koleginici u noćnoj smeni da ih “ostavi same”. Nakon toga, žena je čula zvuke koji su ukazivali na seksualni odnos, koji se odvijao u susednoj prostoriji.

“Bilo je jasno da su K. S. i ‘Kolega A’ u intimnoj situaciji. Čula sam i da sto udara o zid. Niko drugi nije bio tu, a svi pacijenti su spavali. To nije trajalo dugo, između dva i pet minuta”, izjavila je neimenovana medicinska radnica.

Ona je istu koleginicu “obavestila” o intimnim odnosima putem tekstualnih poruka, u kojima je opisala detalje. Jednom prilikom je, navodno, napisala: “Haha... upravo je imao seks sa mnom”.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Komisija istraživala i druge optužbe

Tokom istrage komisije, K. S. je optužila koleginicu da je “izmislila priče” kako bi bila u centru pažnje.

Međutim, nadležni su odlučili da je kriva za ozbiljan etički prekršaj, uz druge optužbe. Naime, komisija je ispitivala navode da je odbila da pregleda pacijenta koji je imao osip po preponama, kao i da je otkrivala poverljive podatke o kolegama i njihovim bolovanjima.

Komisija je, takođe, utvrdila da je K. S. manipulisala rasporedom, kako bi češće radila sa “Kolegom A”, pa čak i dolazila na smene koje joj nisu dodeljene, verovatno da bi se srela sa njim.

Takođe, bilo je situacija kada je napustila odeljenje zajedno sa “Kolegom A”, čime je izazvala manjak osoblja i ugrozila bezbednost pacijenata.

Na kraju, komisija je zaključila da aktivnosti K. S. predstavljaju ozbiljan prekršaj i da su u suprotnosti sa standardima koje se očekuju od registrovane medicinske sestre. Iako je imala sedmogodišnji radni staž, otpuštena je.

U zaključku, komisija je odlučila da je potrebno izbrisati njeno ime iz registra medicinskih sestara, kako bi se održalo poverenje javnosti u profesiju i poslalo jasno upozorenje o standardima ponašanja koji se traže od svih radnika.

(Telegraf.rs)

“Dogovorila sam popravku bojlera u osam, jer je to taman - ako i zakasni pola sata, da odradi posao pre nego što uspavam bebu”, započela je priču. “Naravno, još čekam, bebi se spava, kalkulišem da ako uspavam dete, sigurno će doći za 10 minuta i probuditi ga”.

"Uvek imaju neke obaveze"

Ogorčena žena je postavila pitanje: “Da li vam je majstor ikada došao na vreme?”, a odgovori su potvrdili da je tačnost za mnoge relativan pojam.

“Jedino kada su dolazili po pare", napisao je jedan korisnik.

“Mislim da nikada nisu došli ni prvi dan kad su rekli, a kamoli sat. Uvek imaju neke obaveze”, dodao je drugi.

“Hteli smo redovan servis koji, ako ne napravimo, gubimo garanciju na ceo sistem podnog grejanja. Zvali smo ih u novembru prošle godine, bila je gužva, pa su nas zapisali za februar ove godine. Nisu došli. Nakon pet poziva smo se dogovorimo za danas i - sada ih nema. Juče je bio komšiji i kaže da su došli u minut na termin”, požalio se treći korisnik.

Bilo je predloga da se takvim majstorima jednostavno otkaže posao. To, međutim, prema iskustvu jedne korisnice, nije najbolja stvar koju možete da uradite.

Ona je napisala kako je otkazala posao električaru, jer nije bio u stanju da završi posao, a sada već godinu dana ne može da nađe drugog električara, prenosi Večernji.hr.

Foto-kolaž: Shutterstock

Bilo je i pozitivnih komentara

Pojedini korisnici su istakli da je ključni problem u tome što nema dovoljno kvalitetnih i dostupnih majstora.

“Ne bi oni radili tako da ne mogu - jednostavno ih nema dovoljno i mogu kako hoće. Mušterije moraju da trpe jer nemaju izbora”, piše u jednom komentaru.

Međutim, osim brojnih negativnih, našlo se i nekoliko pozitivnih komentara.

“Ne uzimam često majstore, ali ovo što sam uzimao (keramičare) došli su na dan i tačno u dogovoreni termin (još 10 minuta ranije)”, napisao je jedan korisnik.

"Najbolji je bio keramičar, bilo je više posla pa je dolazio otprilike 5-7 puta, ne sećam se tačno. Jednom je zakasnio, ali je poslao poruku sat vremena pre nego što je trebalo da dođe. I onda se izvinjavao jer je zakasnio”, dodao je drugi.

Kakva su vaša iskustva sa majstorima u Srbiji? Napišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)

Njegova istraživanja bila su temelj za stvaranje prvog naučno preciznog skeleta Deinosuchus schwimmeri. Ovaj praistorijski reptil, često opisivan kao "ubica dinosaurusa", široko je prihvaćen kao dominantni predator u periodu kasne krede.

Živeo na istoku današnjih SAD

Deinosuchus schwimmeri živeo je na teritoriji današnjih istočnih Sjedinjenih Država, pre 83 i 76 miliona godina. Ogroman rođak modernih aligatora hranio se dinosaurima, a mogao je da dostigne dužinu od neverovatnih 9,45 metara, što je otprilike veličina školskog autobusa.

Nedavno završenu repliku skeleta naručio je Muzej nauke Telus u Džordžiji, gde je i izložena. Njeno stvaranje predstavlja rezultat dvogodišnje saradnje između Švimera i kompanije Triebold Paleontology Inc, poznate po proizvodnji muzejskih replika fosilnih skeleta.

“Svake godine nas poseti na hiljade učenika iz Džordžije i okolnih država. Mnogi od njih dolaze kako bi saznali više o regionu u kojem žive i kako se menjao kroz vreme. Dodavanje Deinosuchus schwimmeri omogućava nam da pružimo detaljniju sliku ekosistema ovog područja u periodu krede“, rekla je Hana Ajsla, direktorka obrazovnih programa.

Koordinator kustoske službe, Rebeka Melšeimer, ističe da Muzej nauke Telus jedini izlaže skelet drevnog predatora, prenosi SciTechDaily.

Strategije opstanka u prirodi

“Veličina dinosaurusa i drugih stvorenja koja su živela u kasnom periodu krede teško može da se prenese rečima ili slikama. Možemo vam reći da je Deinosuchus dugačak devet metara, ali videti ga predstavlja mnogo jače iskustvo“, dodala je Melšeimer.

Tokom 2020. godine, tim paleontologa zvanično je identifikovao i imenovao vrstu Deinosuchus schwimmeri, u čast dr Dejvida Švimera koji je istraživao fosil drevnog krokodila.

Švimer je proveo više od 40 godina tražeći i iskopavajući ostatke Deinosuchus schwimmeri. Posao ga je vodio po nalazištima širom Alabame, Džordžije i Teksasa. Primerci koje je pomogao da se iskopaju sada su smešteni u velike muzeje i institucije, uključujući Smitsonijan u Vašingtonu, Američki muzej prirodne istorije u Njujorku i Muzej nauke Telus.

“Razumevanje predatorskih navika dinosaurusa pomaže nam da dešifrujemo neke od najvećih strategija opstanka u prirodi. Studirajući ova drevna stvorenja, zapravo gledamo unazad u vreme da bismo videli kako je život prilagođavao i dominirao u promenljivom svetu“, rekao je naučnik.

(Telegraf.rs)

Incident se dogodio 12. aprila, a audio-snimak je objavljen na sajtu posvećenom avijaciji i komunikaciji kontrole letenja ATC.com, prenosi ABC news.

Ubrzo nakon emitovanja spornih zvukova, drugi učesnici komunikacije opomenuli su pilote da se ponašaju profesionalno, na šta su oni odgovorili novim imitacijama životinja.

Američka Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) saopštila je da propisi zabranjuju nebitne razgovore pilota na visinama ispod tri kilometra i najavila istragu nakon provere autentičnosti snimka.

Portparol sindikata Udruženja pilota Denis Tajer upozorio je da je reč o ozbiljnoj frekvenciji namenjenoj hitnim situacijama i pozvao pilote da prestanu sa neprimerenim ponašanjem.

Prema njegovim rečima, takve radnje narušavaju bezbednost i ne nailaze na odobravanje u profesionalnoj zajednici pilota.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Selina je, deset godina nakon venčanja i nakon što je rodila troje dece, naručila komplet za brzi DNK test. Kada je nekoliko nedelja kasnije saznala rezultat, ostala je zatečena - ispostavilo se da je u srodstvu je sa svojim suprugom Džozefom!

"Bila sam u šoku", otkrila je Selina svoju prvu reakciju u podkastu "Love Don't Judge".

Kada joj je informacija "došla do mozga", čak je upala i u depresiju.

"Iskreno, bila sam i pomalo depresivna. Ali, to sam saznala kada smo već imali troje dece, i sva su zdrava", kaže Selina koja sa suprugom ima sinove stare 15 i 13 godina, i desetogodišnju ćerku.

Ističe da se detaljno bavila svojim DNK jer je želela da sazna više o svom poreklu.

"Moja ćerka ima veoma tamnu kožu, moj sin ima kovrdžavu kosu, moje srednje dete je svetle puti, i svi su uvek pitali: 'Šta ste vi? Šta ste vi?' Nisam mogla da dam drugi odgovor osim: starosedeoci Amerike", kaže Selin.

"Razmišljala sam o razvodu"

Prema DNK testu, ona i njen suprug Džozef su dalji rođaci. Nisu mogli da utvrde tačan stepen srodstva, ali najbliži zajednički predak verovatno je prabaka.

"Kada sam shvatila da smo rođaci, pozlilo mi je i pomislila sam: 'Da li treba da se razvedemo? Da li uopšte smemo da budemo zajedno?'", priča Selin iz Kolorada i dodaje da je na kraju, zbog troje zajedničke dece, odlučila da to ne učini.

Selina je svoju tajnu svetu otkrila pre tri godine, ali je priča ponovo postala viralna na društvenim mrežama. Njen video na TikToku, u kojem je otvoreno govorila o izazovu kroz koji je prošla njena porodica, pregledan je milionima puta.

U komentarima je dobila mnogo negativnih reakcija.

"Nadam se da deca neće biti zlostavljana", pisali su pojedinci.

"Kako niste znali da ste rođaci?", ređali su se komentari.

Odgovor na to pitanje leži u specifičnoj istoriji porodice. Džozefov deda je bio da na usvajanje.

Iako je Selin bila veoma potresena zbog DNK rezultata, Džozef se nije uznemirio.

"Dušo, ne brini. Nije to tako strašno. Samo to prihvati", rekao joj je.

Nakon teškog perioda i brojnih preispitivanja, Selina se takođe pomirila sa sudbinom.

"Direktno srodstvo je ipak nekoliko generacija unazad. Ne možemo to da promenimo. Neću dozvoliti da krv stoji između nas", kaže Selina, koja je srećna što je otkrila "tajnu".

"Osećam se malo slobodnije. "U fazonu sam tako je kako je. Postoje ljudi koji se vole bez obzira na sve i bez obzira na to kakav je neko, pa zašto onda ja ne bih mogla slučajno da volim svog rođaka?", pitala je Selin.

(Telegraf.rs)

Oni su plovili na ledolomcu “Polarstern”, Instituta Alfred Vegener, i primetili “nepoznatu masu” dok su tražili zaklon od oluje, nadomak Žoinvil ostrva.

Odmah su podigli dron

Tokom putovanja, naučnici su primetili “smeđu kopnenu masu”, a kako se kasnije ispostavilo - otkrili su do tada nepoznato ostrvo.

“Ugledali smo 'ledeni berg' koji je izgledao prljavo. Pošto smo ga pažljivije pogledali, shvatili smo da je verovatno u pitanju kamen”, rekao je Simon Dreter, stručnjak za podvodnu kartografiju.

Istraživači su zatim promenili kurs i krenuli ka “misterioznoj masi”. Zaustavili su brod 150 metara od ostrva i podigli dron, kako bi ga istražili s visine.

Ostrvo je dugačko 130 metara, široko 50 metara i izdiže se oko 16 metara iznad vode. Za poređenje, približno iste dužine kao i Velika piramida u Gizi.

Traži se prikladno ime

“Na analiziranim satelitskim slikama, ostrvo se gotovo nije moglo razlikovati od brojnih ledenih santi koje se kreću u okolini", objasnili su naučnici.

Pre nego što bude dodato na mape - potrebno je da dobije ime. Tim još nije odlučio kako će ga nazvati, a mnogi internet korisnici su odlučili da pomognu, prenosi Daily Mail.

Jedan je predložio naziv “Ajsberg” (Eisberg), a drugi “Lumerlend” (Lummerland). Bilo je i duhovitih predloga, poput “Ostrvo za sastanke ptica” (Bird Rendezvous Island).

(Telegraf.rs)

Medi Hejning, koja objavljuje sadržaj na Instagramu pod korisničkim imenom "maddieiswheelycool", navodi da je obezbeđenje "Tropikane" prišlo i zatražilo da napusti objekat u roku od nekoliko minuta, preneo je portal "GBN".

Ona tvrdi da joj je menadžer kluba rekao da su invalidska kolica "bezbednosni rizik" i da predstavljaju "opasnost od požara", nakon čega je zatražila objašnjenje i pozvala se na Zakon o ravnopravnosti iz 2010. godine.

Hejning je navela da je pokušala da ospori odluku, ističući da smatra da se radi o diskriminaciji, dok je u video-snimku koji je podelila na Instagramu navela da je slučaj dobio široku podršku javnosti.

Kasnije je kazala da joj je rečeno da mora da napusti lokal i zbog ponašanja njene prijateljice, iako je, kako tvrdi, ona bila trezna.

Grad Mančester je pokrenuo istragu nakon što je slučaj prijavljen nadležnom timu za trgovinske standarde.

Klub "Tropikana" je saopštio da je pokrenuo internu istragu, pošto je video postao viralan i da je kasnije uputio izvinjenje i naveo da je otpušten zaposleni koji je bio uključen u incident.

U saopštenju kluba je navedeno da objekat nema pristup za osobe sa invaliditetom na spratu gde se nalazi, jer je reč o staroj zgradi, kao i da je osoblje izrazilo zabrinutost zbog bezbednosti u slučaju evakuacije.

Klub je dodao da je korisnici invalidskih kolica bio omogućen ulazak, ali da je morala da bude fizički preneta na sprat.

Vlasnici su preuzeli odgovornost za incident i naveli da će preispitati obuku osoblja i pristupačnost prostora, uz izvinjenje zbog "stresa i neprijatnosti" koje je doživela njihova gošća.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U želji da proveri “krznene štetočine” pregledala je snimke i užasnuta shvatila da se ispred njenih vrata šunjao maskirani muškarac, u dva sata ujutru!

"Ne prepoznajem tog čoveka"

Pre toga, nepoznati čovek je hodao po njenom tremu, a delovalo je kao da pokušava da otvori prozor, prenosi Daily Mail.

Ona je alarmirala komšije, koje nisu uspele da identifikuju muškarca, čije je lice skrivala ski-maska.

“Kao da je neko zlostavljao moj prostor, tako se osećam. Ne prepoznajem tog čoveka. Ne znam šta je radio. Ispitivao je prozore, izgledalo je kao da nešto pokušava”, kazala je uznemirena vlasnica.

Nestao bez traga

Jedan od komšija, Bil Fič, tvrdi da je istu maskiranu osobu video u svom dvorištu, usred noći.

“Nosio je baterijsku lampu i tražio način da uđe”, kazao je.

Fič je pozvao policiju, ali je maskirani muškarac nestao bez traga.

Nakon bizarnih dešavanja, žitelji ovog dela Filadelfije su uplašeni, a nisi hteli da otkrivaju naziv svoje ulice, strahujući od neželjene pažnje.

Ilustracija: Pixabay/Anja

"Sve proveravamo dva puta"

Fič je priznao da oseća “paranoju” i da noću ostavlja kabaste stvari kod ulaznih vrata, kako bi potencijalnom provalniku otežao ulaz.

“Zaključavamo vrata, sve proveravamo dva puta. Stvarno imam osećaj da će se vratiti", rekao je.

Po zakonu Pensilvanije, uzurpiranje privatne imovine, uključujući kuće i dvorišta, smatra se prekršajem. Kazne za ovakvo ponašanje mogu biti do 25.000 dolara.

Policija je pokrenula istragu i pokušava da identifikuje maskiranog muškarca.

(Telegraf.rs)

Ovaj slučaj je izazvao medijsku pažnju, uz informaciju da se odigrao u gradu Mirni, poznatom i kao “dijamantska prestonica Rusije”.

Veruje se da je muškarac, čiji identitet nije otkriven, bio pod uticajem alkohola, pošto je pio votku, kada je izgubio svest na klupi u Mirnom, u zapadnom delu Jakutije - najhladnijem naseljenom regionu na svetu.

Temperatura je, u tom trenutku, iznosila oko -20°C, a muškarca su zatekli slučajni prolaznici koji su odmah pozvali hitnu pomoć. Tvrdi se da već tada nije disao.

Kada su lekari stigli, konstatovali su da nema pusla, krvnog pritiska, dok je elektrokardiogram pokazivao “ravnu liniju” - sve indikacije da je osoba klinički mrtva.

Međutim, lekari nisu odustajali, već su odlučili da primene posebnu metodu reanimacije, prilagođenu za arktičke uslove.

Pacijent je prebačen u bolnicu, gde je anesteziolog, dr Dmitrij Bosikov, nadgledao pažljiv proces zagrevanja koji je trajao četiri sata, kako bi se telesna temperatura nesrećnika podigla na 33,9°C.

Prema zvaničnom saopštenju, proces se primenjuje kako bi se sprečila oštećenja najmanjih krvnih sudova.

“Ova metoda zagrevanja je ključna jer sprečava oštećenje mikrovaskularne mreže, što bi moglo dovesti do infarkta, prestanak rada bubrega, pa čak i smrti. Tokom četiri sata, telesna temperatura pacijenta je postepeno podignuta, a nakon što je dostigla 33,9°C, započeta je kardiopulmonalna reanimacija“, rekao je Bosikov za RT.

Grad Mirni; Foto: not supplied / WillWest News / Profimedia

Nakon 25 minuta, na monitoru se pojavila slaba “naznaka života”. Lekari su nastavili sa naporima, a ukupno je bilo potrebno pet sati i 34 minuta kako bi se prijavio "povratak života".

Inicijalni strahovi o katastrofalnim oštećenjima organa brzo su otklonjeni, a pacijent se probudio nakon 24 sata provedenih u veštačkoj komi.

Iznenađujuće, njegovi bubrezi su normalno funkcionisali, a nijedan vitalni sistem nije bio ozbiljno ugrožen. Nakon svega pet dana, pacijent je napustio bolnicu, prenosi The Express.

Stručnjaci iz oblasti medicine ističu da ovaj slučaj osvetljava malo poznatu činjenicu - pacijenti koji pate od ekstremne hipotermije mogu ponekad biti oživljeni i mnogo nakon što su proglašeni mrtvima.

Ekstremna hladnoća može usporiti telesne potrebe za kiseonikom, čime se efikasno štite mozak i vitalni organi, ali to je moguće samo ako se pacijent pažljivo leči i njegovo telo postepeno zagreva.

Bolnica je ovaj izuzetni oporavak pripisala koordinisanim naporima hitnih službi i specijalizovanoj tehnici zagrevanja. Napori su omogućili da pacijent preživi i oporavi se.

(Telegraf.rs)

Na ovaj način, gledaoci mogu da zavire u zlatno doba Minojske civilizacije i kulture, čije je središte bilo na ostrvu Krit.

Digitalna rekreacija prikazuje palatu Knosos, kako se pretpostavlja da je izgledala u antičko doba - veliki kompleks sa više od 1.000 soba, bez zaštitnih bedema, ali sa izuzetno razvijenom infrastrukturom.

Ono što je posebno interesantno, jeste da je palata imala sofisticirani sistem vodovoda i kanalizacije, uključujući toalete sa ispiranjem, što se smatra revolucionarnim za to vreme.

Video, takođe, stavlja poseban naglasak na društvenu organizaciju Minojaca, navodeći da ova civilizacija nije bila predvođena kraljevima, već najverovantije moćnim sveštenicama.

Ovo je ključna razlika koja Minojsku civilizaciju odvaja od drugih drevnih civilizacija - u kojima su moć obično držali vladari. Podatak, koji je izveden iz arheoloških istraživanja, dodatno naglašava jedinstvenost drevne zajednice sa Krita.

Iako je Minojska civilizacija doživela veliki uspon, video ukazuje na dve katastrofe koje su dovele do njenog propadanja. Prva je bila snažna vulkanska erupcija, koja je imala dalekosežne posledice po region. Druga katastrofa bila je invazija ratnika sa kopna Grčke, koja je dodatno oslabila već načetu civilizaciju.

Dve katastrofe, zajedno sa prirodnim i ljudskim faktorima, doprinele su slomu Minojaca, što je označilo kraj njihovog uticaja na region.

Jedan od najfascinantnijih delova videa se odnosi na mitove o lavirintu i Minotauru, prenosi ProtoThema.

Autor sugeriše da su mitovi možda proizašli iz sećanja i ruševina stvarnog društva koje je postojalo u to vreme. Prema ovom tumačenju, legenda o Minotauru, mitskom biću koje je bilo zatvoreno u lavirintu, može predstavljati metaforičko sećanje na razaranje i pad snažnih društvenih struktura koje su bile prisutne u Minojskoj civilizaciji.

(Telegraf.rs)

Nakon pada, u januaru 2024. godine, doživela je potres mozga, glavobolje, povrede leđa i modrice, a pronađena je bez svesti u prostoru za posadu, prenosi Skaj njuz.

Porota na strani oštećene

Porota u Majamiju je presudila u korist žene nakon što je zaključila da je kompanija postupila nemarno.

Njen advokat rekao je da ovaj slučaj naglašava inherentnu opasnost od "ol inkluziv" paketa pića, koji podstiču prekomernu konzumaciju i vrše pritisak na slabo plaćene konobare da daju prioritet napojnicama u odnosu na bezbednost.

On je tokom suđenja tvrdio da su barmeni na kruzeru trebali da prestanu da uslužuju ženu kada je postala vidljivo pijana, a izneo je i tvrdnju da Karnival "namerno dizajnira svoja plovila kako bi osigurao da postoje stanice za točenje alkohola u svakom ćošku", kako bi što više profitirao.

Kompanija: "Nema dokaza..."

Kompanija Karnival Kruz Lajn saoštila je da se ne slaže s presudom i da "nema dokaza da se žena spoticala, spavala u baru, nerazgovetno govorila ili pokazivala bilo kakvo drugo ponašanje slično pijanom stanju".

U odvojenom slučaju koji je još u toku, verenica muškarca koji je umro na kruzeru jedne druge kompanije podnela je tužbu za nezakonito prouzrokovanu smrt.

Ona tvrdi da mu je kompanija nemarno poslužila 33 alkoholna pića.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prohromske ograde ili inox ograde sve češće viđamo oko novih stambenih ili poslovnih objekata. Ova dva naziva su sinonimi i odnose se na ograde koje spadaju u skuplju kategoriju jer se prave od nerđajućih metalnih profila. Inače, ako niste znali, inox je nerđajući čelik koji predstavlja leguru gvožđa i hroma sa dodatkom elemenata kao što su nikl i molibden radi bolje otpornosti na koroziju i radi veće čvrstoće. Sama činjenica da je reč o materijalu koji ne korodira mnogo govori o tome zašto su inox ograde veoma cenjene. Sve spoljne ograde izložene su raznim vremenskim prilikama. Na njih utiču temperaturne promene, padavine, udari vetra, sunčevo zračenje… Obične metalne ograde od čelika podložne su pojavi rđe, pa se moraju zaštiti na adekvatan način zaštiti. Rđa nije ništa drugo nego oksidacija gvožđa koja se ne zaustavlja na površini, već potpomognuta vlagom prodire dublje i razjeda metal do potpune dezintegracije. Za razliku od njih, inox ograde ne mogu da zarđaju i ne treba da se farbaju. Prema tome, njihovo održavanje je daleko jednostavnije. Potrebno je samo s vremena na vreme i prebrisati ili oprati vodom sa eventualnim dodatkom blagog deterdženta.

Istina je da kupci prvo primete cenu, koja za inox ograde nije niska u poređenju sa drugim vrstama ograda. Štaviše, prohromske ograde spadaju u skuplje, luksuznije opcije. Međutim, ulaganje se isplati na duge staze jer nema dodatnih troškova u vezi sa njihovim održavanjem. Na primer, drvene ili obične metalne ograde moraju periodično da se farbaju specijalnim farbama kako bi se zaštitile. Drvo štitimo od propadanja, truljenja i štetočina, a čelik od korozije. U oba slučaja treba uložiti dodatni novac i energiju. Sa inox ogradama priča je jednostavnija jer naknadnih troškova nema.

Kako da znate da li su inox ograde dobar izbor za vas? One su idealne i za stambene i za poslovne objekte kada želite da postignete moderan izgled. Najčešće ih viđamo u srebrnoj boji koja može biti sjajna ili mat. Što se tiče dizajna, on može da bude jednostavan i da se sastoji od paralelnih pravih linija koje spajaju noseći stubovi. Takođe, dizajn može da bude i nešto kompleksniji i da sadrži razne nepravilne i izuvijane figure sa oblim linija i sve to da bude simetrično ili ne. Ukoliko želite izrazito moderan i pomalo avangardan izgled, jedna od odličnih opcija je asimetričan dizajn, koji više podseća na neko umetničko delo savremene umetnosti. U katalozima proizvođača pronaći ćete dosta toga, a moguće je i da sami osmislite svoj dizajn, što je doduše skuplja opcija. Međutim, nameće se pitanje da li su inox ograde prikladne samo za moderan stil gradnje ili mogu da se uklope i u tradicionalne i klasične stilove. Ključ je u dizajnu i donekle u boji. Pored srebrne, inox ograde mogu da budu i u drugim bojama što se postiže posebnim tehnikama bojenja i obrade. Naročito su zanimljive bronzane, crne, zlatne, tamno sive, mada se praškastim farbanjem može dobiti bilo koja boja sa RAL palete. Izuvijane linije i boje poput braon, crne, sive ili bronzane sa mnoštvom ukrasa mogu delovati elegantno i romantično i odlično mogu da se uklope uz klasične građevine. S druge strane prave linije i asimetrija u kombinaciji sa mat ili sjajnom srebrnom bojom više se slažu uz moderan stil. Prema tom, inox prohromske ograde mogu lako da se uklope u eksterijer o kakvom god stilu da je reč. Važno je da se za ograđivanje dvorišta, terasa, balkona, stepeništa i verandi na istom objektu koristi isti dezen i boja, kako bi se postigao potpuni sklad.

Inox ograde mogu se kombinovati sa drugim materijalima. Veoma moderna i luksuzna estetika postiže se uz kombinaciju sa staklenim panelima. Reč je o specijalnom kaljenom staklu koje je veoma jako i izdržljivo. Staklo može da bude prozirno ili mat, sa raznim dodacima, ukrasima i natpisima. Inoks ograde sa staklom su odličan izbor za firme, poslovne zgrade, luksuzne hotele i druge ugostiteljske objekte. Na staklu može biti ugraviran logo firme, naziv ili ceo reklamni slogan. U kombinaciji sa dobro postavljenom rasvetom postiže se veoma moćan efekat. Kada je reč o poslovnom objektu, na ovaj način jačate brend. Zašto ne biste iskoristili priliku da ulaganjem u veoma lepu modernu inox ogradu ujedno dobijete upečatljiv reklamni pano koji će svaki posetilac da zapazi. Što se stambenih objekata tiče, ovakve ograde utiču na formiranje pozitivnog prvog utiska i može se reći da podižu vrednost nekretnini. S tim u vezi je i tvrdnja da su inox ograde pametno i isplativo ulaganje, bez obzira na početnu veću cenu.

Gde da kupite kvalitetne inox ograde? Na veb-sajtu Oglasiko pronaći ćete veliki broj oglasa u kojima su prikazani razni kataloški modeli inox ograda koje nude domaći i strani proizvođači. Kontaktirajte ih i raspitajte se u vezi sa rokovima isporuke i montaže. Saznajte i da li su u mogućnosti da izrade inox ogradu prema vašim specijalnim nacrtima ako imate neku ideju. Tu možete i uporediti okvirne cene, mada one dosta zavise od toga da li je reč o serijskim modelima ili o specijalnim narudžbinama.

(Telegraf.rs/PR)

Ovaj sistem struja je ključan za globalni klimatski sistem, a već je poznato da je na najslabijem nivou u poslednjih 1.600 godina. Zato ovi rezultati izazivaju ozbiljnu zabrinutost.

Naučnici smatraju da bi eventualni kolaps AMOC-a imao dalekosežne efekte na globalnu klimu, izazivajući promene u vremenskim obrascima, povećanje nivoa mora i potencijalne ekološke katastrofe širom sveta, prenosi Guardian.

Atlantska meridijalna cirkulacija je ključna za regulisanje klime na severnoj hemisferi, posebno u Evropi i na Arktiku. Ovaj sistem struja transportuje tople (tropske) vode prema severu, gde se hlade i vraćaju kao duboke struje, održavajući ravnotežu u globalnom klimatskom sistemu.

U slučaju kolapsa AMOC-a, posledice bi bile dramatične - evropske zime bi postale ekstremno hladne, dok bi letnji periodi u zapadnoj Evropi postali sušniji. Takođe, povećanje nivoa mora u Atlantskim oblastima moglo bi biti između 50 i 100 centimetara, što bi dodatno ugrozilo obalu i naseljene oblasti, smatraju stručnjaci.

Naučnici su ranije uočavali znakove usporavanja ovog ključnog sistema, ali najnovija istraživanja ukazuju da bi smanjenje AMOC-a do 2100. godine moglo biti između 42% i 58% - nivo koji gotovo sigurno vodi ka njegovom kolapsu.

U poređenju sa ranijim prognozama, poslednje istraživanje donosi mnogo pesimističniji pogled na budućnost.

Dr Valentin Portman iz istraživačkog centra Inria u Bordou, koji je predvodio istraživanje, objasnio je:

“Otkrili smo da će AMOC opasti više nego što smo očekivali u odnosu na prosečne klimatske modele. To znači da se približava tački preokreta“.

Ovi nalazi su dobijeni kombinovanjem podataka o okeanima i klimatskih modela, što je smanjilo neizvesnost u predviđanjima. Istraživanje koristi precizniju metodologiju koja je omogućila bolju procenu realnog stanja AMOC-a, a samim tim i procene o mogućem kolapsu, navodi se.

Profesor Stefan Ramstorf iz Instituta za istraživanje klimatskog uticaja u Potsdamu, koji je proučavao AMOC više od 35 godina, kaže:

“Ovo je zabrinjavajući rezultat. Pokazuje da su pesimistični modeli, koji predviđaju značajno slabljenje AMOC-a do 2100. godine, nažalost najrealističniji, jer bolje odgovaraju stvarnim podacima. Sada sam više zabrinut da ćemo verovatno preći tu tačku preokreta, kada će kolaps postati neizbežan, već sredinom ovog veka. To je veoma blizu”.

Glavni razlog za slabljenje AMOC-a je globalno zagrevanje, koje izaziva brže zagrevanje Arktika. Ovo znači da okean u tim područjima sporije hladi vodu, a toplija voda postaje manje gusta, što ometa proces njenog potonuća i smanjuje snagu AMOC-a.

Ovaj usporeni proces dodatno pogoršava problem, jer veći obim padavina u površinskim vodama Atlantskog okeana takođe čini vodu manje gustom, što dalje usporava cirkulaciju i formira povratnu petlju.

Iako su modeli klimatskih promena i dalje vrlo složeni i podložni prirodnim varijacijama, naučnici veruju da je veliko slabljenje AMOC-a gotovo neizbežno. Iako je teško precizno predvideti njegov tačan tok, sam slabiji proces bi mogao imati ozbiljan uticaj u narednim decenijama.

Najnovije istraživanje je objavljena u časopisu Science Advances.

(Telegraf.rs)

U januaru 2020. godine, Džon je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, zbog koje su mu izvađeni prednji zubi radi postavljanja cevčice za disanje. Tokom oporavka, dobio je metalne implantate u vilici i, kako kaže, sve je postalo izuzetno teško - posebno pranje zuba.

Nije mogao normalno da se hrani

U jednom trenutku, kako kaže, zubi su počeli da se “raspadaju“, a pošto se obratio stomatologu u Velikoj Britaniji shvatio je da ne može priuštiti lečenje koje je koštalo oko 34.000 evra.

Džon tvrdi da se situacija dodatno pogoršala, da je stalno osećao bolove i da nije mogao normalno da se hrani, prenosi Mirror.

Kako bi rešio problem, odlučio je da potroši 4.000 evra i otputuje u Tursku, u januaru ove godine, kako bi dobio “novi osmeh“. Posle ugradnje 14 implantata, tvrdi da je bio u “nepodnošljivim bolovima”, a njegovi donji zubi su “ispali” pošto se vratio u domovinu.

Kada je ponovo otputovao u Tursku na kontrolu, u martu, tvrdi otac iz Hartfordšira, zubar je odlučio da ukloni sve implantate, umesto da ih popravi. To je učinio dok je Džon bio pod sedativima.

“Sada ne mogu da pojedem ni tortu i žao mi je što sam uradio ovu proceduru”, kazao je.

"Dobio sam mnogo ponuda u Turskoj"

Džon je podelio bolne detalje nakon prve intervencije u klinici.

“Sećam se da sam se probudio i nije bilo ničega (nijednog zuba). Osim prednjeg koji je bio malo bolan, svi ostali su bili čvrsti. Nije bilo potrebe da ih sve uklone. Bio je to šok kada sam shvatio da su svi izvađeni. Posle sam se zatvorio u sebe“, prisetio se.

“U poređenju sa ovim, bio sam u boljem stanju pre odlaska u Tursku. Znam da su neki ljudi ovde došli i dobili sjajne zube, ali to nije bio slučaj samnom“, dodao je.

Džon je, pre nego što je otišao u Tursku, dobio nekoliko ponuda od stomatologa.

“Navikao sam da pokrivam usta kada razgovaram s ljudima i nisam se smejao. Dobio sam mnogo ponuda od stomatologa u Turskoj i odabrao jednog koji je bio srednja opcija, jer sam mislio da je to sigurna opcija. Imali su dobre recenzije i bili su među retkim klinikama koje nisu forsirale klijente da odmah rezervišu dolazak, pa su delovali iskreno“, objasnio je.

"Kad sam se vratio, bio sam srećan"

Pošto je platio početni iznos za lečenje, Džon tvrdi da je morao da plati još 900 evra kada je stigao u kliniku.

“Sve je delovalo ubrzano“, seća se Džon.

Proveo je šest sati u stomatološkoj stolici, dok su mu ugradili 14 implantata, a sledećeg dana su mu ugradili nove zube. U početku, bio je zadovoljan, ali ubrzo su počeli problemi.

“Kada sam se vratio, bio sam zaista srećan. Osećao sam bolove i mislio da je to deo procesa. Pošto su lekovi prestali da deluju, bol je postala nesnošljiva”, dodao je.

Džon tvrdi da su privremeni donji zubi ubrzo ispali.

“Takođe, nisam mogao da ih perem jer su bili toliko bolni, bilo je nepodnošljivo“, kazao je.

"Ako ovo ne rešim, uništiće mi vezu"

Po povratku u Tursku, u martu ove godine, implantati su uklonjeni pod objašnjenjem da su bili “neuspešni”, navodi Džon.

Klinika mu je ponudila da plati ugradnju proteze ili da dobije delimičan povraćaj novca (3.100 evra), što je i izabrao.

Sada prikuplja sredstva za “novi osmeh”.

“Ako ovo ne rešim, uništiće mi vezu. Svaki dan se budim u lošem raspoloženju i ne želim da idem na posao, što utiče na moje račune i prihode. Količina bola koju sam preživeo, moram ponovo da prođem kroz sve to“, zaključio je.

(Telegraf.rs)

Naizgled beznačajan nalaz - zlatni novčić pretvoren u privezak - mogao bi da promeni način na koji razumemo susret paganskih nordijskih ratnika i ranog hrišćanstva, pre više od 1.200 godina.

Slučajno otkriće u Norfolku

Sve je počelo kada je jedan “lovac na blago” u današnjoj engleskoj grofoviji Norfolk, koristeći detektor za metal, naišao na neobičan predmet u zemlji.

Reč je o malom, oštećenom zlatnom novčiću koji je u nekom trenutku prepravljen u privezak, što sugeriše da nije služio samo kao sredstvo plaćanja, već i kao lični ili simbolični predmet.

Nakon detaljne analize, stručnjaci su utvrdili da novčić potiče iz kasnog 9. veka. To je vreme kada su Vikinzi osvojili Kraljevinu Istočna Anglija na istoku današnje Engleske i učvršćivali svoju vlast nad tim područjem.

Foto: Shutterstock/Alexander Ishchenko

Lik svetitelja zbunio stručnjake

Ono što je posebno zapanjilo istraživače, jeste ikonografija novčića. Na jednoj strani nalazi se lice bradatog muškarca uz latinski natpis “IOAN”, što predstavlja skraćenicu za ime Jovan. Na drugoj strani uočljiv je delimičan latinski natpis koji su stručnjaci preveli kao “Krstitelj i Jevanđelista”.

Ovakav motiv je neobičan, jer novac iz 9. veka u zapadnoj Evropi gotovo bez izuzetka prikazuje likove kraljeva i careva, dok su religijske figure bile izuzetno retke, gotovo nepostojeće.

Upravo zbog toga, mnogi veruju da je ovo prvi pronađeni novčić ili komad nakita iz tog perioda u zapadnoj Evropi na kojem je prikazan Sveti Jovan Krstitelj.

Izazov za istoričare

Preovlađujuće mišljenje među istoričarima glasi da su Vikinzi u 9. veku bili gotovo isključivo pagani, odani nordijskim bogovima, poput Odina i Tora.

Prema toj teoriji, masovnije prihvatanje hrišćanstva započelo je tek u 10. veku, pošto su se mnogi od njih trajno naselili, stupili u brak sa lokalnim stanovništvom i postepeno usvajali novu veru.

Međutim, neobični novčić sugeriše mogućnost da su pojedini Vikinzi prihvatili hrišćanstvo znatno ranije nego što se do sada verovalo, prenosi Daily Mail.

Istoričar dr Sajmon Kaupland ukazao je na dodatnu misteriju: “Ovakve imitacije zlatnog rimskog solidusa obično su izrađivali Skandinavci, koji u tom trenutku nisu bili hrišćani. Pa, zašto bi onda prikazivali Jovana Krstitelja“.

On dodaje da je pojava lika Jovana Krstitelja na novčiću iz tog perioda “toliko neobična i izuzetna da ne poznaje nijedan sličan primer iz karolinškog doba”, naglašavajući da je nalaz “bizaran i bez presedana”.

Foto: Peter Horree / Alamy / Profimedia

Između vere, trgovine i radoznalosti

Ipak, uprkos uzbudljivim implikacijama, stručnjaci su oprezni. Nađeni privezak ne predstavlja “konačan dokaz” da su Vikinzi masovno ili čak delimično prešli iz paganstva u hrišćanstvo u kasnom 9. veku.

Poznato je da su Vikinzi bili ne samo osvajači, već i trgovci koji su održavali kontakte s brojnim evropskim zajednicama.

Tako ovaj predmet može predstavljati rezultat kulturne razmene, trgovine, pljačke ili čak lične fascinacije nepoznatom religijom, a ne nužno dokaz duboke verske promene.

Takođe, nije sasvim izvesno ni da je predmet bio u posedu Vikinga, već je mogao pripadati lokalnom hrišćanskom stanovništvu ili poticati iz šire cirkulacije predmeta u tom periodu.

Vikinški pohod... Foto: akg / North Wind Picture Archives / akg-images / Profimedia

Otkriće koje menja istoriju

Ovaj nalaz ne predstavlja usamljen slučaj - u kojem arheologija pomera granice poznate istorije hrišćanstva. Istraživači su 2024. godine pronašli srebrni amulet, star oko 1.800 godina, u rimskoj grobnici u blizini Frankfurta.

Amulet, datiran između 230. i 270. godine nove ere, sadržao je natpis na latinskom od 18 redova u kojem se Isus više puta pominje kao “sin Božji”, uz direktan citat iz Biblije.

Pomenuti predmet predstavlja najstariji poznati hrišćanski artefakt pronađen severno od Alpa, pomerajući potvrđenu istoriju hrišćanstva u tom delu Evrope za čak 50 do 100 godina unazad.

Pitanja bez odgovora

Zlatni privezak iz Norfolka ostaje enigma koja izaziva više pitanja nego što daje odgovora.

Da li su Vikinzi počeli da prihvataju hrišćanstvo znatno ranije nego što se mislilo? Ili je reč o izolovanom primeru kulturnog dodira dve civilizacije?

Kako god bilo, jedno je sigurno - mali komad zlata iz Engleske uspeo je da uzdrma vekovima stare pretpostavke i podseti da istorija još krije brojne tajne koje čekaju da budu otkrivene.

(Telegraf.rs)

Na raskrsnici sa više traka semafor je više puta otkazivao, a zbrka u saobraćaju dovela je do dve nesreće, u kojima je više osoba lakše povređeno, prenosi "Špigel".

Gradska služba za niskogradnju na kraju je otkrila uzrok problema - mrave u kontrolnoj kutiji semafora, saopštio je portparol grada.

Kutija će biti očišćena i dodatno zapečaćena, navodi list.

Za sada nije poznato o kojoj vrsti mrava se radi.

U početku se sumnjalo da je reč o invazivnoj vrsti, međutim, gradska služba za niskogradnju saopštila je da se "vrlo verovatno" ne radi o vrsti Tapinoma magnum, velikim žlezdastim mravima, koja je od 2009. godine prisutna na više lokacija u jugozapadnoj Nemačkoj.

U gradu Kelu, na zapadu Nemačke, ova vrsta je izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom i internetom, a prodirali su i u stambene objekte.

Njene superkolonije mogu brojati stotine hiljada do miliona jedinki.

Grad Karlsrue je prošle godine prvi put pogođen invazivnom vrstom Lasius neglectus (zaboravljeni vrtni mrav), kada su se stanovnici žalili na najezde mrava na terasama, ulicama, drveću i kontejnerima.

Invazivne vrste mrava sve su prisutnije u Nemačkoj, u Kelu oštećuju staze i zidove i izazivaju prekide u snabdevanju strujom i internetom.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Muškarac je u utorak uhapšen na Kopakabani, odmah preko puta dva najpopularnija hotela u regionu, prenosi Guardian.

Prevarant i njegov saučesnik su navodno manipulisali terminalom za plaćanje kako bi drastično povećali cenu kebaba strancu.

On je, navodno, platio kebab 10.000 reala, odnosno 1.697 evra, umesto 10 reala, što je 1,70 evra.

Ovo kriminalno delo je poslednja u nizu prevara na obali najpoznatijeg grada u Brazilu.

Naime, proteklih meseci su kriminalci pokušali da naplate dvojici argentinskih turista 7.000 reala (oko 1.190 evra) za dve čaše asai bobica, dok je jednom posetiocu iz Kolumbije naplaćeno 2.500 reala, odnosno 425 evra, za jednu kajpirinju, vrstu koktela.

U možda najšokantnijem slučaju pre incidenta sa kebabom, jedna žena iz Argentine je platila 20.000 reala, što je skoro 3.400 evra, za klip kukuruza obložen margarinom, koji bi trebalo da košta samo 20 reala, odnosno oko 3,40 evra.

"Ne razumem brojeve na portugalskom. Ne govorim portugalski", rekla je ona nakon što je upala u zamku.

Patricia Alemani, načelnica turističke policije Rio de Žaneira, rekla je za list "O Globo" da njen tim naporno radi na hapšenju onih koji stoje iza nedavnog talasa kriminala na Kopakabani i susednoj plaži Ipanemi.

Ona je za "haotičnu" atmosferu na plažama Rija koja, kako navodi, ide na ruku prevarantima, optužila nedostatak vladinog nadzora.

Uprkos kriminalu, većina poseta Riju najčešće protekne bez problema i rekordan broj turista hrli u Brazil, a Rio de Žaneiro je naročito popularan među stranim turistima zbog niza velikih koncerata na plažama, napominje britanski list.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prema svedočenjima građana, na hiljade pčela se niotkud pojavilo na području oko popularnog tržnog centra i sletelo je na vozila, ali i zidove, zbog čega su građani u šoku uletali u lokale i zatvarali se.

Vlasnici radnji su brzo zatvarali vrata i prozore kako bi sprečili da pčele uđu unutra i šokirano su kroz izloge posmatrali nestvaran prizor.

"Izgledalo je kao na filmu. Odjednom su se stvorile i letele svud okolo. Ljudi su bežali strahujući od uboda", naveli su građani za lokalne izraelske medije.

Iako je ovo relativno neobičan događaj, stručnjaci objašnjavaju da se rojevi pčela mogu okupiti u velikom broju u određeno doba godine, posebno tokom prelaznih sezona, kada se košnica deli i pčele traže "novi dom".

Generalno, pčele nisu agresivne u ovoj fazi - ali preveliko približavanje ili uznemiravanje može dovesti do uboda.

Stručnjaci su savetovali građanima da izbegavaju približavanje rojevima, da ne pokušavaju da ih samostalno rasteraju i da sačekaju nadležne službe da dođu i pobrinu se za pčele.

Podsetimo, prethodnih godina zabeleženi su rojevi pčela i na lokacijama u Beogradu.

(Telegraf.rs)

Ipak, dileme ne prestaju ni nakon dobijanja vozačke dozvole. Zato su i danas popularne ilustracije sa saobraćajnim scenarijima, koje traže samo jedno - tačan odgovor na pitanje: “Ko ima prednost“.

Ponuđeni scenario

Jedan takav primer nedavno je postao viralan na platformi YouTube i privukao pažnju velikog broja korisnika.

Reč je o ilustraciji raskrsnice na kojoj se nalaze tri automobila - žuti smešten na dnu, beli sa njegove leve strane, kao i sivi koji dolazi s leve strane belog.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se na svakom uglu raskrsnice nalazi znak “Stop“, što znači da su vozači dužni da se zaustave i ispoštuju pravila prvenstva prolaza.

Da li znate odgovor na pitanje - ko ima prednost?

Foto: Pixabay

Detaljno objašnjenje

Prema objašnjenju autora videa, rešenje leži u dobro poznatom pravilu - ako dva ili više vozila dolaze istovremeno, svaki vozač mora da propusti vozilo koje mu dolazi sa desne strane. Vozač koji nema vozilo sa desne strane ima pravo prvenstva i može prvi da nastavi kretanje.

U konkretnom slučaju, to znači da prvi kreće žuti automobil, jer se nalazi sa desne strane belog vozila i samim tim ima prednost. Beli automobil kreće drugi, pošto se nalazi sa desne strane sivog vozila.

Na kraju, sivi automobil polazi poslednji, jer mora da propusti oba vozila koja mu dolaze sa desne strane.

Razlika između teorije i prakse?

Video je izazvao brojne reakcije korisnika, koji su u komentarima analizirali moguće ishode ove situacije, prenosi Dnevno.hr.

Dok su jedni razmatrali šta bi se dogodilo kada bi sva vozila krenula istovremeno, ili kada bi neko skretao, drugi su isticali koliko su ovakvi primeri korisni za podsećanje na saobraćajna pravila.

Posebnu pažnju privukli su komentari onih koji upozoravaju na razliku između teorije i prakse na putevima:

“Važno je da svi vozači poštuju ista pravila (kakva god ona bila), ali problem koji imam sa ustupanjem prednosti desnoj strani jeste iz perspektive - defanzivne vožnje. Osoba sa vaše leve strane predstavlja najveću ‘pretnju’ za vas. Imate više mogućnosti da vidite i izbegnete vozača sa desne strane ako se krećete istovremeno. Ako vi i vozač sa vaše desne strane krenete u isto vreme, možete se zaustaviti i sprečiti nesreću. Ako vozač sa vaše leve strane krene u isto vreme, zaustavljanje vašeg vozila ne sprečava ga da vas udari. Oslanjate se na to da će se zaustaviti, ali to više nije u vašim rukama, pošto uđete u raskrsnicu“, naveo je jedan korisnik.

“Da li ovo uopšte neko primenjuje? Ja samo dam znak drugom vozaču da prođe ako smo stali u isto vreme“, “Dobar savet i vrlo jednostavno objašnjenje“, pisali su drugi korisnici.

(Telegraf.rs)

Dva osumnjičena su uhapšena u februaru u Surabaji, na istočnoj obali ostrva Java, dok su se iskrcavala sa broda sa tri živa komodo zmaja.

Preti im ozbiljna robija

Prema navodima policije, životinje su poticale od "dobavljača ili lovaca" iz indonežanske provincije Istočna Nusa Tengara, gde ovi najveći gušteri na svetu žive na nekoliko malih ostrva.

Osumnjičeni se terete da su kupovali gmizavce po ceni od 5,5 miliona rupija (oko 272 evra), po jedinki, a zatim ih preprodavali po šest puta višoj ceni i slali u Tajland.

Policija navodi da su od januara 2025. godine prodali najmanje 20 komodo zmajeva, zaradivši oko 28.000 evra i preti im kazna do pet godina zatvora.

Foto: Pixabay/auretjansen

Ugrožena vrsta

Komodo zmaj je ugrožena vrsta prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode, a procenjuje se da u svetu ima oko 3.400 jedinki.

Mogu da dostignu dužinu do tri metra i težinu od 90 kilograma, ugroženi su zbog ljudskih aktivnosti i klimatskih promena koje uništavaju njihovo stanište.

Krivolovci ih hvataju kako bi ih prodavali kao kućne ljubimce ili za izlaganje.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prsluk je Frankateli stavila pre nego što je ušla u čamac za spasavanje broj jedan, pošto je brod udario u ledeni breg, u noći 14. aprila 1912. godine. Ona je kasnije potpisala prsluk, zajedno sa još sedam preživelih.

Jedini ponuđen na prodaju

Frankateli je preminula 1967. godine, a prsluk je ostao u njenoj porodici sve dok ga pre oko 20 godina nije kupio britanski privatni kolekcionar.

Reč je o jednom od retkih sačuvanih prsluka za spasavanje sa Titanika i jedinom koji je do sada ponuđen na prodaju.

Prsluk krem boje, koji je proizvela kompanija "Fosbery & Co", sastoji se od 12 platnenih džepova ispunjenih plutom, sa naslonima za ramena i bočnim kaiševima.

Foto: Morten Watkins / Solent News / Profimedia

Ukrcala se u Šerburu

Frankateli, tada 22-godišnja sekretarica iz Lambeta u južnom Londonu, ukrcala se na Titanik u Šerburu i putovala u kabini E-36.

Radila je za modnu dizajnerku Lusi Daf-Gordon, koja je putovala sa suprugom, baronetom Kosmom Daf-Gordonom.

Ona se kasnije prisećala da joj je jedan čovek stavio prsluk za spasavanje i rekao da je reč samo o meri predostrožnosti.

Kada su stigli na gornju palubu, videla je da je more bliže brodu nego ranije i shvatila da Titanik tone.

Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

"Karpatija" u spasilačkoj misiji

Frankateli i bračni par Daf-Gordon na kraju su ušli u čamac za spasavanje broj jedan, koji je mogao da primi 40 ljudi, ali je spušten sa samo 12 putnika i članova posade.

Preživeli su kasnije spaseni kada ih je pokupio parobrod "RMS Karpatija", koji je stigao oko dva sata nakon što je Titanik potonuo.

Na istom parobrodu je završio i Nikola Lulić, Srbin iz ličkog sela Konjsko Brdo.

Njegova sudbina ostaće zauvek upamćena, a povodom godišnjice tragedije Titanika možete OVDE pročitati i druge detalje.

Foto: Morten Watkins / Solent News / Profimedia

"Izuzetno dirljiv i kultni predmet"

Posle nesreće, Frankateli se vratila u Britaniju, a 1913. godine se udala za švajcarskog hotelskog menadžera Maksimilijana Heringa. Par se 1916. preselio u Njujork, gde su vodili hotele i restoran.

Nakon muževljeve smrti 1951. godine, ona se 1954. vratila u Britaniju.

Aukcionar Endru Oldridž rekao je da je reč o "izuzetno dirljivom i kultnom predmetu", jer je većina preostalih prsluka sa Titanika u muzejima i nikada neće biti prodata.

Prsluk je ranije bio izložen u Muzeju Titanika u Pidžon Fordžu u Tenesiju, kao i u muzeju "Titanik Belfast".

Aukcija je zakazana za 18. april.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ispod poda, koji je decenijama stajao netaknut, krila se priča čiji detalji ne pripadaju samo jednom vremenu - već povezuju više epoha u pravu zagonetku.

Jezivo otkriće ispod poda

Sve je počelo 29. jula 2024, kada su građevinski radnici pronašli dečje kosti ispod podnih dasaka istorijske kuće u Bišop Oklandu. Nađeni su i ostaci tankog kanapa, a sve je bilo umotano u novine datirane 19. juna 1910.

Slučaj je izazvao pažnju javnosti, nazvan je “Bejbi Okland” (Baby Auckland) i našao se pred sudom.

U početku se verovalo da dete potiče iz perioda kada su novine izdate, ali je kasnija analiza unela potpunu pometnju. Naime, radiokarbonsko datiranje je pokazalo da je mališan najverovatnije bio živ između 1726. i 1812.

Pošto je saopšteno da obdukcijom nije bilo moguće utvrditi uzrok smrti, nadležni su dozvolili da se posmrtni ostaci sahrane.

Ilustracija: Pixabay/Anja

Šta je pokazala DNK analiza?

Policija je pokrenula istragu i pokušala da utvrdi ko je živeo u viktorijanskoj kući, početkom 20. veka, verujući da bi to pomoglo u rasvetljavanju najvažnijih okolnosti.

Glavni istražitelj, Mel Saterland, istakao je važnost utvrđivanja identiteta i uzroka smrti.

DNK analiza je pokazala da je reč o dečaku, rođenom u terminu, kojem je kanap tri puta obmotan oko vrata. Njegovo telo je umotano u novine The Umpire.

Sahrana je zakazana za 27. april, a nastavak sudske istrage za 18. maj, kada bi moglo biti poznato više detalja.

(Telegraf.rs)

Zabrinuti ukućani su pomislili da je reč o zalutaloj životinji, a kada su krenuli u inspekciju - ugledali su nešto neverovatno!

Snimak spasilačke akcije

Slična, i podjednako nestvarna priča zabeležena je na Uskrs u engleskom gradu Lester.

Jedna porodica se suočila s pravom “uskršnjom potragom”, pošto su iz zidova njihove kuće počeli da dopiru misteriozni zvukovi.

Ukućani nisu imali predstavu šta se krije u nepristupačnom prostoru, pa su odlučili da pozovu lokalnu vatrogasnu službu, prenosi Mirror.

Sve se odigralo u nedelju 5. aprila, a porodica nije ni slutila da će intervencijom nadležnih biti spasena čak tri života!

Nakon pregleda objekta, vatrogasci su otkrili da se između zidova garaže nalaze - tri male lisice, a na društvenim mrežama su objavili snimak spasilačke akcije.

“Dok ste u nedelju ujutru tragali za uskršnjim jajima, naša ekipa je razbijala zid garaže u potrazi za zarobljenim mladuncima“, naveli su.

"Ovako nešto se retko viđa"

Uz dozvolu vlasnika, pažljivo su uklonili deo zida kako bi prišli životinjama. U uskom prostoru zatekli su tri zarobljene lisice, od kojih je jedna bila u lošem stanju.

Nakon uspešne akcije, životinje su predate lokalnoj organizaciji RSPCA, gde se zadržane na oporavku. Prema poslednjim informacijama, o njima brine i Leicestershire Wildlife Hospital.

Snimak iz Lestera za kratko vreme je obišao svet, a gledaoci su pohvalili vatrogasce i vlasnike kuće.

“Ovako nešto se retko viđa“, napisala je jedna osoba, a druga je dodala: “Najlepša priča koju sam video u poslednje vreme“.

U ovom trenutku, nije poznato kako su mladunci lisice završili u zidu, i gde im je majka.

(Telegraf.rs)

Mungosi su “uvezeni” na ostrvo Mljet 1910. godine, kako bi potamanili poskoke. Sada su i sami na udaru, jer su prepoznati kao opasnost za zaštićene vrste - morskog vranca i sredozemnog galeba.

Da li postoji drugi način?

Pomenute zamke su postavljene na tri izolovana jadranska ostrva, a u njih su, potvrđuju iz Nacionalnog parka Mljet, uhvaćeni i brojni pacovi.

Međutim, građani se pitaju da li je postojao drugi način za obračun s malim predatorima, recimo “preseljenje” ili kontrola populacije.

Direktor Nacionalnog parka Mljet, Ivan Sršen, objašnjava:

“Kontaktirao sam kolegu Osvina Pečara, biologa iz naše Stručne službe, koji je od početka najaktivniji na projektu, a radio je i istraživanje tržišta za nabavku zamki. Objasnio mi je da su zamke postavljene isključivo na nenaseljenim ostrvima Kobrava, Moračnik i Tajnik, kao i da nisu opasne za ljude ili njihove kućne ljubimce”.

Sršen dodaje da je istraživanje tržišta pokazalo da se u Hrvatskoj ne mogu nabaviti “mrtvolovke” (trenutno usmrćuju ciljanu vrstu), već samo “živolovke”, pa bi uhvaćene pacove ili mungose trebalo naknadno ubijati, čime bi se životinje nepotrebno mučile.

Foto: Pixabay/ivanbagic

"Ugrožavaju opstanak ptica"

Iz tog razloga, nabavljene su novozelandske zamke, dok se ostaci životinja transportuju u ovlašćenu kompaniju Agroproteinka, prenosi Dubrovački vjesnik.

“Mungosi su se, kao invazivna vrsta, nekontrolisano proširili po Mljetu. Ovdašnji teren je takav da ih ne možemo loviti, a ugrožavaju opstanak ptica koje se gnezde na tlu, tako što im jedu jaja. Naravno da su stanovnici osetljivi na mungose, ali ovde nije cilj uklanjanje neke vrste, već suzbijanje njenog dokazano negativnog uticaja na herpetofaunu. Poznato je da ih ima dosta i na Hvaru, Korčuli, u dolini Neretve i Hercegovini”, ističe direktor Nacionalnog parka Mljet.

Zbog akcije nadležnih reagovala je i Ane Stražičić Rodrigez, poznatija kao Ane Mljećka. Hrvatska iseljenica iz SAD, promotorka ostrva Mljet i hrvatske baštine kaže da je više od 95 odsto Mljećana glasalo da se mungosi ostave na miru.

“Ako počnu da ubijaju mungose, povećaće se broj poskoka, ali i mogućnost pojave zmija ‘letelica’ opasnih po ljude, koje su donete na Mljet i čija je koncentracija otrova mnogo veća nego kod ostalih gmizavaca u ovom području”, kazala je.

Foto: Pixabay

Nemaju prirodnih neprijatelja

Mali indijski mungos u Hrvatskoj se vodi kao invazivna vrsta i štetočina. Iako su početkom 20. veka dovedeni radi suzbijanja zmija, danas se smatraju vrstom koja ugrožava biodiverzitet, jer love manje ptice, uništavaju njihova jaja, i trajno narušavaju ekosistem.

Biolozi upozoravaju na njihovu štetnost po autohtone vrste, a nanose štetu i poljoprivredi jer, kada nestane zmija, hrane se grožđem, smokvama...

Budući da nemaju prirodnih neprijatelja, populacija im brzo raste, što zahteva kontrolu i uklanjanje radi zaštite domaće faune, navodi se.

(Telegraf.rs)

U objavi je opisala poklone, a zatim pomenula njihovu finansijsku situaciju. Upravo je ta rečenica mnogima zasmetala - više nego problem s igračkama.

"Lepo su zamoljeni"

Majka je navela da su svekar i svekrva “lepo zamoljeni“ da ne kupuju “gluposti“ unuku, da se igračke brzo kvare i da samo stvaraju nered.

Dodala je da “mogu sebi da priušte mnogo skuplje“, kao i da bi umesto kupovine nepotrebnih stvari, novac mogli da uplate na štednju ili kupe nešto sa spiska koji im ona i suprug unapred pripreme.

Prema njenim rečima, svekar i svekrva ne poštuju dogovor i ne slušaju sina, niti nju.

Reakcije korisnika

Međutim, pominjanje finansijske situacije izazvalo je reakcije korisnika, koje majka možda nije očekivala.

Mnogi su to doživeli kao znak “nezahvalnosti” i “pogrešnog fokusa”, kao da problem nije u količini ili kvalitetu poklona, već u “njihovoj ceni”, prenosi Slobodna Dalmacija.

Brojni Facebook korisnici su reagovali na objavu.

"To je njihova stvar"

“Tebe očigledno zanima njihov novac. ‘Finansijska situacija im je takva da mogu sebi da priušte mnogo skuplje’. Šta tebe briga kakva je njihova finansijska situacija? To je isključivo njihova stvar. Nije problem u igrački, nego u tome što je jeftina. I to ti smeta. Ceni sve što kupe, jer nigde ne piše da moraju“, napisala je jedna osoba.

“Mislim da to rade, jer je radost deteta - njihova radost. Detetu nije bitno da li se igračka polomi, deca nisu vezana za materijalno kao mi. Radost pažnje bake i deke ostaće u njegovom sećanju i to je nešto lepo“, dodala je druga.

“Pitanje je da li bi vam smetalo da vaši roditelji kupuju isto. Ili vam smeta samo to što oni ne ‘troše mnogo’ na poklone“, upitala je treća osoba.

Foto: Shutterstock

"Ne poštuju granice"

S druge strane, bilo je onih koji su podržali majku.

“I moja mama to radi, doduše ne često. Kupi gluposti, jer ode u prodavnicu bez naočara, pa ne zna šta uzima. Rekla sam joj sto puta, ali žena po svom. I neka. Mala se poigra sat, dva, dan-dva dok ne pokida i onda bacim u smeće. Ne opterećujem se. Ako će ona svoje pare da baca, neka baca“, napisao je jedan korisnik.

“Uopšte nije stvar u vrednosti igračaka. Stvar je u tome da ne poštuju granice. I ja sam baka, ali reč mame i tate je zakon“, dodao je drugi.

(Telegraf.rs)

Ogromni brod je tokom prvog putovanja iz Sautemptona ka Njujorku udario u ledeni breg, u noći između 14. i 15. aprila, nakon čega je potonuo za nešto više od dva i po sata.

Nastradalo 1.500 ljudi

U to vreme, Titanik je bio jedan od najvećih i najluksuznijih putničkih brodova na svetu, prezentovan kao vrhunac tehnološkog napretka.

Na brodu se nalazilo oko 2.220 putnika i članova posade, a u katastrofi je život izgubilo približno 1.500 ljudi, dok je oko 700 preživelo.

Prema podacima sa sajta Encyclopedia Titanica na brodu je bilo 34 ljudi s ovih prostora i svi su se nalazili u trećoj klasi. Osim Jozefa Draženovića iz Hrastelnice (Hrvatska), tela ostalih nikada nisu nađena ili identifikovana.

Ipak, bilo je i onih koji su preživeli - Mara Banski, Ivan Jalševac i njegov saputnik Nikola Lulić.

Foto: Wikimedia/Francis Godolphin Osbourne Stuart

Godinama radio u rudniku

Nikola Lulić, Srbin iz ličkog sela Konjsko Brdo, bio je seljačko dete. Radio je na njivi i pomagao roditeljima sve dok ga nisu regrutovali u austrougarsku vojsku. Međutim, priča kaže da ovaj mladić nije hteo da služi u vojsci koja nije srpska, pa je 1902. godine dezertirao.

Kako nije mogao da se vrati kući, “trbuhom za kruhom” krenuo je put daleke Amerike. Nakon godina rada u rudniku u Minesoti, Nikola se u jesen 1911. godine vraća u otadžbinu.

Tu se međutim, i dalje teško živelo. Nikola nije mogao da nađe posao, pa je jedini izlaz bila ponovna “pečalba”. Sa njim je krenulo i nekoliko zemljaka. Sudbina je htela da brod koji su izabrali bude baš - Titanik.

Dve verzije događaja

Navodno, Lulić je kasnije pričao da Titanik uopšte nije ličio na brod nego na “mali, plutajući grad”. Ipak, taj “grad” je uskoro doživeo jezivu tragediju.

O tome kako se Nikola spasao postoje dve verzije.

Po jednoj, na glavi je imao oficirsku kapu, pa su ga izvukli iz ledene vode i smestili u čamac.

Druga verzija priča o tome kako je spasao život detetu, koje je upalo u vodu, pa mu je njegova majka - Norvežanka, pružila ruku i povukla ga u čamac.

Nikola je tako mogao da vidi tehnološko čudo tadašnjeg sveta kako tone u ledeni okean.

Brod “Karpatija” koji je došao po preživele, prevezao ga je do Njujorka. Posle kratkog odmora u Čikagu, Nikola je nastavio putovanje i stigao u rudnik u Minesoti.

Tu je radio do kraja Prvog svetskog rata, a zatim se zauvek vraća u domovinu. U novoosnovanoj zajedničkoj državi je živeo sve do smrti 1962.

Imao je 79 godina.

(Telegraf.rs)

Jedinstvena zajednica se podelila na dva suprotstavljena tabora, a nekadašnji saveznici pretvorili su se u nemilosrdne protivnike. Ono što je počelo kao “tiho udaljavanje”, ubrzo je preraslo u obračun koji je odneo brojne žrtve.

Prvi dokumentovan slučaj

Reč je o sukobu članova velike zajednice divljih šimpanzi, koju istraživači decenijama prate u Nacionalnom parku Kibale, u južnom delu Ugande.

Vremenom, naučnici su zaključili da se radi o izuzetno retkom fenomenu u životinjskom svetu - svojevrsnom “građanskom ratu” među šimpanzama, koji se, po procenama, događa jednom u 500 godina.

U ovom šokantnom sukobu, čak 28 šimpanzi je nastradalo, dok su se nekadašnji članovi iste zajednice okrenuli jedni protiv drugih, prenosi Daily Star.

Naučnici ističu da je ovo prvi dokumentovan slučaj raspada jedne zajednice šimpanzi na dve potpuno odvojene grupe, praćen kontinuiranim i smrtonosnim nasiljem. Istraživanje se zasniva na tri decenije terenskih posmatranja, dodaje se.

Rezultati studije, objavljeni u časopisu Science, pokazuju da promene u društvenim vezama same po sebi mogu razbiti nekada jedinstvenu zajednicu i pokrenuti dugotrajan sukob.

Istraživači procenjuju da se ovakvi “ratovi” dešavaju izuzetno retko, što ovaj slučaj čini još neverovatnijim po obimu i brutalnosti.

Foto: Shutterstock/Sergey Uryadnikov

Sukob "Zapadne" i "Centralne" grupe

Sve je počelo 2015, kada se zajednica naglo podelila na dve polarizovane grupe. Ovaj društveni “rascep“ pratio je i fizički razlaz - jedinke su počele da zauzimaju odvojene teritorije i da se razmnožavaju unutar novih grupa.

Do 2018, podela je postala potpuna i trajna. Dve nove grupe, koje su naučnici nazvali “Zapadna“ i “Centralna“, više nisu imale međusobne veze. Sa učvršćivanjem ove podele, rasla je i agresija.

Nakon konačnog razdvajanja, “Zapadna grupa” započela je kontinuirane i koordinisane napade na supranike, što je označilo jasan prelazak u smrtonosni sukob (FOTO). U napadima su ubijani odrasli mužjaci, a od 2021. godine nasilje se proširilo i na mladunce, sa nekoliko ubistava godišnje.

Međutim, veruje se da je stvarni broj žrtava veći, jer su mnoge jedinke nestale bez jasnog objašnjenja - što bi ukazalo na dodatne, nezabeležene napade.

Posebno zabrinjava činjenica da su šimpanze, koje su godinama sarađivale i gradile bliske odnose, nakon podele počele da se međusobno ubijaju. Naučnici ističu da to pokazuje kako se grupni identitet može potpuno redefinisati, čak i uprkos dugogodišnjim vezama.

Foto: Shutterstock/Patrick Rolands

Mogući uzroci podele i okršaja

Vođa istraživanja, profesor antropologije Aaron Sandel, ističe:

“Ono što je posebno upečatljivo jeste da šimpanze ubijaju bivše članove svoje grupe. Novi identiteti nadjačali su odnose saradnje koji su postojali godinama“.

Primatolog Tamar Federman naglašava da je ovakvo ponašanje izuzetno neobično.

“Šimpanze žive u složenim društvenim grupama zasnovanim na porodičnim vezama i kompleksnim odnosima. Iako često pokazuju agresiju prema susednim grupama, nasilje unutar iste grupe je retko zbog mehanizama pomirenja“.

Kao mogući uzrok sukoba, navodi promenu u vođstvu, ističući da dominantne jedinke imaju ključnu ulogu u održavanju stabilnosti.

“Vođe imaju veoma važnu ulogu u održavanju zajedništva, a sve zavisi od njihovog karaktera“.

Ona ukazuje i na nestanak ključnih pojedinaca koji su ranije povezivali različite podgrupe.

“Postojale su jedinke koje su mogle da premoste razlike unutar zajednice. Kada su nestale, više nije bilo nikoga da povezuje te grupe, i one su se postepeno udaljavale“, zaključila je.

(Telegraf.rs)

Tokom misije, 2022. godine, posada broda Nautilus naišla je na dubini od 1.000 metara nešto što liči na drevno isušeno korito i “put od žutih cigala”.

Reakcije zbunjenih istraživača

Snimak koji je objavljen na platformi YouTube prikazuje trenutak kada je podvodno vozilo naišlo na neobičnu formaciju, prenosi Science Alert.

To se dogodilo u blizini grebena Liliʻuokalani, a prizor je podsetio na “put od žutih cigala”, poznatog iz bajke “Čarobnjak iz Oza”.

Na snimku se čuju reakcije istraživača, koji uzbuđeno komentarišu: “To je put do Atlantide” i “Žuti put od kamena“. U njihovim glasovima oseća se uzbuđenje, ali i čuđenje zbog nesvakidašnjeg prizora.

Ubrzo, međutim, bilo je jasno da nisu pronašli “čudesni put”, već razlomljeni tok hijaloklastitne stene (vulkanske stene nastale u snažnih erupcija).

Jedinstvene pukotine od 90°

Na snimcima se primećuje da je kamen imao jedinstvene pukotine od 90 stepeni, koje izazivaju naprezanja usled naglih promena temperature.

Formacija nadomak grebena Liliʻuokalani nije vodila do nekog “magičnog sveta”, ali je označila važan trenutak u razumevanju dubokih okeanskih ekosistema.

Istraživači su poručili da ovakva morska područja pomažu u razumevanju dinamike života u ekstremnim uslovima.

Više o ekspediciji Nautilusa iz 2022. godine možete OVDE pročitati.

(Telegraf.rs)

Tako je, nedavno, jedan par iznenadio goste na venčanju, jer je izgledao potpuno drugačije od svih ostalih.

Zanemela od prizora

Naime, simpatična Niki je otkrila pratiocima na TikToku da je stigla na venčanje, u društvu supruga, a zatim zanemela.

Razlog? Prisutni su, prema najavljenom dres kodu, bili obučeni u crnu garderobu, dok je Niki nosila belu cvetnu haljinu, a njen izabranik svetloplavu košulju!

Ona je objasnila da je ranije izgubila pozivnicu za venčanje i da joj je promaklo pominjanje dres koda.

"Majica za ribolov..."

Iako je delovao kao “nevin propust”, reakcije korisnika bile su brze i oštre, a posebno što se nošenje bele garderobe na venčanju često smatra - greškom.

Tako je jedna osoba ironično prokomentarisala: “Oh, ne! ‘Slučajno’ sam zaboravila da proverim dres kod! Samo ću nositi boju koju nikada ne bi trebalo da nosim na venčanju“.

Druga je dodala: “Vaš muž je obukao majicu za ribolov“.

Treći je razložio situaciju: “Pod 1 - nose belo na venčanju. Pod 2 - nisu adekvatno obučeni. Pod 3 - snimaju tokom ceremonije. Nepoštovanje na kvadrat“.

Pomoć prijatelja

Niki je ubrzo objavila još jedan snimak, kako bi objasnila situaciju. Istakla je da je pozivnica podrazumevala “crnu garderobu”, a ne “crnu kravatu”, što je česta razlika koja se može propustiti.

Dodala je da ne žive u blizini mesta gde je venčanje organizovano, ali ima prijatelja koji je odmah reagovao i pomogao joj da pronađe odgovarajuću haljinu u jednoj prodavnici.

Na istom mestu su kupili novu košulju za supruga.

“Hvala TikToku što je omogućio da iznova proživim ovaj porazni trenutak s dodatnim komentarima“, napisala je.

(Telegraf.rs)

Prema pisanju Euraktiva, u jednom od sportskih centara, koji se nalazi u EU kvartu, na listi čekanja je čak 1.300 dama!

"Smanjuju pritisak"

Viši istraživač na Univerzitetu Zapadne Engleske, Kat Šnajder, kaže da je razlog za to percipirana, ili možda nametnuta, "rodna podela" u teretanama, gde je deo sa tegovima i dalje uglavnom "muški", dok se u drugim delovima žene osećaju i tretiraju kao "početnice", što dovodi do neželjenih saveta.

Zbog toga je porasla potražnja za fitnes prostorom samo za žene koji, kako navodi portal, "uklanja uznemiravanje, seksualizaciju, objektivizaciju" i smanjuju pritisak stalnog posmatranja, takozvanog "muškog pogleda".

Ilustracija: Pixabay

"Osećaj kao kod kuće"

Osnivač teretane za žene, Anabel Šaten, kaže da je želela prostor u kojem se lepši pol oseća kao kod kuće i gde odeća "ne zahteva procenu rizika".

"Uklanjanjem ovih pritisaka, trening se menja, a sa njim dolazi napredak", kazala je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Posebnu pažnju privlače modeli koji uz pomoć naprednih superkompjutera simuliraju evoluciju uslova na planeti, a kroz ekstremno duga vremenska razdoblja.

Uradili 400.000 različitih simulacija

Pitanja opstanka planete, dostupnosti kiseonika i stabilnosti atmosfere sve češće se razmatraju u kontekstu astronomskih procesa, pre svega promena koje se dešavaju na Suncu, kao i njihovog uticaja na Zemljin ekosistem.

Iz tog razloga, naučnici koji koriste NASA superkompjuter sproveli su obimne simulacije kako bi procenili kada bi život na Zemlji, u najširem smislu, mogao da postane - nemoguć.

Prema dostupnim podacima, istraživači su pokrenuli oko 400.000 različitih simulacija da bi analizirali budući razvoj atmosfere i uslove za opstanak živih organizama.

Studija pod nazivom “The future lifespan of Earth’s oxygenated atmosphere” ukazuje da je sudbina života na Zemlji direktno povezana s evolucijom Sunca.

Tokom milijardi godina, Sunce će nastaviti da se širi i emituje sve veću količinu toplote, postepeno pretvarajući Zemlju u sve nepovoljnije okruženje za život.

Foto: Shutterstock/m.elyoussoufi

Ekstremno nepogodno mesto za život

Iako se često, u popularnoj kulturi, pominju ogromni vremenski okviri u kojima bi Zemlja mogla ostati nastanjiva, savremeni modeli sugerišu da bi stvarni uslovi za život mogli nestati znatno ranije nego što se pretpostavljalo.

Prema rezultatima superkompjutera agencije NASA, kraj uslova pogodnih za bilo kakav život na Zemlji mogao bi doći oko godine 1.000.002.021 - daleko pre nego što Sunce uđe u fazu “crvenog džina” (kada bi se proširilo na više od 200 puta sadašnje veličine).

U tom periodu, Zemlja bi postala ekstremno nepogodno mesto za život - okeani bi isparili, atmosfera bi se znatno proredila, a površinske temperature onemogućile bi opstanak i najotpornijih mikroorganizama.

Ključni faktor u ovom procesu jeste postepeni pad nivoa kiseonika u atmosferi, što bi direktno ugrozilo sve oblike života koji zavise od disanja.

Foto: Shutterstock

Sudbina biosfere povezana sa Suncem

Prema rečima autora studije, Kazumija Ozakija, dugoročna sudbina biosfere Zemlje već dugo se povezuje sa stalnim povećanjem sjaja Sunca.

On navodi da su ranije procene govorile da bi život mogao opstati oko dve milijarde godina, ali noviji modeli značajno skraćuju taj period, prenosi LadBible.

“Ako je to tačno, može se očekivati da će nivo atmosferskog kiseonika u dalekoj budućnosti početi da opada”, naveo je Ozaki.

U krajnjem ishodu, sve što zavisi od kiseonika ne bi moglo da opstane, dok bi planeta postepeno postajala negostoljubiva za bilo koji poznati oblik života.

Iako se ove projekcije odnose na ekstremno daleku budućnost, naučnici upozoravaju da se promene u atmosferi i klimatskim uslovima već danas mogu posmatrati, što ukazuje na to da se dugoročni procesi već odvijaju.

(Telegraf.rs)

Tako je jedan francuski buldog postao prava internet senzacija, dok njegovi snimci beleže milione pregleda i privlače pažnju brendova iz celog sveta.

Jedan snimak sve promenio

Popularnost simpatičnog Ti-Džeja je vremenom prerasla u ozbiljan (digitalni) projekat, uz saradnje sa firmama, putovanja i promotivne kampanje koje su počele da donose značajan prihod.

Glavni akteri ove neobične priče su francuski buldog i njegov vlasnik, Dankan Tout (33) iz Kenta, koji je 2021. godine napravio Instagram nalog kao svojevrsni album uspomena za svog ljubimca.

Međutim, sve se promenilo kada je snimak četvoronošca, kako se kupa, postao viralan. Ubrzo su počele da stižu ponude kompanija za plaćene promocije, uz sve veći broj humorističnih i putnih objava koje su privlačile publiku.

"Radio sam od jutra do večeri"

Zahvaljujući naglom rastu popularnosti i prihoda, Dankan je početkom 2025. godine doneo odluku da napusti posao stolara i u potpunosti se posveti upravljanju profila svog psa.

Dankan je većinu poslova obavljao u Londonu, a ističe da je njegov život ranije bio intenzivan, prenosi Mirror.

“Radio sam od ranog jutra do kasno uveče, ustajao u šest, putovao u London, a uz to sam igrao i poluprofesionalni ragbi. Sada imam mnogo više slobode. Prošle godine sam se oženio i preselio, sve to dok sam radio samo sa psom. Došlo je do trenutka kada sam se zapitao - zašto uopšte idem na posao? Više nije imalo smisla“, priznao je.

Specijalan gost u hotelu

Od tada, pas Ti-Džej je “potpisao” brojna brend-partnerstva, a bio je i gost luksuznog hotela Marriott Hotel Regents Park, gde mu je obezbeđen specijalno pripremljen obrok.

Takođe, putovao je u Pariz zahvaljujući kompaniji P&O Ferries, dok se ove godine očekuje i potencijalno putovanje u Njujork - privatnim avionom namenjenom prevozu pasa.

Iako na platformi TikTok ima više od 700.000 pratilaca, a njegovi snimci ostvaruju desetine miliona pregleda, Ti-Džej je nesvestan svoje slave.

"On nema apsolutno pojma"

Vlasnik kaže da ga ljudi sve češće prepoznaju na ulici upravo zbog simpatičnog buldoga.

“On nema apsolutno pojma šta se dešava i to je najzabavnije“, rekao je.

On se prisetio i događaja sa festivala “Frenchie Fest“, dvodnevnog okupljanja francuskih buldoga.

“Pričao sam sa jednom osobom i mazio njenog psa, a u sledećem trenutku oko nas je bilo 30 ljudi. On nema pojma da svi žele da ga vide“, ispričao je.

(Telegraf.rs)

Upravo to se dogodilo jednoj osobi koja je - iz radoznalosti i šale, odlučila da uradi popularni test putem platforme AncestryDNA. Ono što je počelo kao bezazlen eksperiment, ubrzo je preraslo u nesvakidašnju priču.

"Ceo život sam verovao..."

Kako je objasnio na platformi Reddit, sve je počelo kada je prijatelj sa svojom verenicom uradio DNK test i otkrio da dele 1% genetskog materijala - što i nije tako neobično.

Inspirisan time, čovek je odlučio da uradi test, očekujući slične, bezazlene rezultate. Međutim, ono što je usledilo bilo je daleko složenije.

“Test me povezao sa majčinom stranom porodice, koju sam već poznavao, ali me je sa očeve strane povezao sa dvoje prvih rođaka”, napisao je.

Rezultati su ukazivali na to da bi te osobe mogle biti prvi rođaci - ili čak tetka i ujak, što bi značilo da postoji ozbiljna neslaganja u porodičnom stablu kakvo je do tada poznavao.

“Rekli su mi da postoji ujak na koga ličim. To me je potpuno šokiralo, jer sam ceo život verovao da mi je neko drugi otac“, naveo je.

"On želi da bude moj otac"

U pokušaju da razjasni situaciju, stupio je u kontakt sa tim čovekom. Iako se ovaj nije odmah sećao njegove majke, ispostavilo se da su pohađali istu srednju školu i kretali se u istom društvu. Kada mu je poslao njenu fotografiju iz mladosti, prepoznao ju je!

Pre nego što su stigli konačni rezultati, osoba je priznala da je bila “nervozna“ zbog mogućeg ishoda.

“On želi da bude moj otac, a ja još nisam rekao ni majci ni čoveku za koga sam mislio da mi je otac“, napisao je.

Nedugo zatim, usledilo je ažuriranje koje je razrešilo dilemu, prenosi Mirror.

“Rezultati testa su stigli - on je moj otac!“, objavio je.

Uprkos strahu kako će majka reagovati, ispostavilo se da nije bila uznemirena.

“Rekla je da je oduvek mislila da postoji mogućnost da čovek za koga sam mislio da mi je otac - to zapravo nije. Meni to ne smeta, uzbuđen sam”, naveo je.

Foto: Shutterstock

"Videćemo šta će biti"

U komentarima je dodao da ga je sve što se dogodilo potpuno zateklo.

“Ne mogu da verujem da mi se ovo dešava. Sve vreme razmišljam koliko je ovaj test tačan. On je stvarno sjajan čovek i voleo bih da bude deo mog života. Videćemo šta će biti“, napisao je.

Njegova priča izazvala je brojne reakcije, a mnogi su podelili slična iskustva.

Jedan korisnik je napisao: “Presrećan sam zbog tebe. I ja sam slučajno otkrio biološkog oca putem Ancestry testa u januaru i bilo je neverovatno. I ja sam mislio da mi je neko drugi otac. Srećno u svemu što sledi“.

(Telegraf.rs)

Kovane ograde su idealne za stambene i poslovne objekte. Stilski se lako uklapaju i u modernu i u tradicionalnu arhitekturu. Kada se kaže kovana ograda, svi prvo pomisle na klasično kovano gvožđe. Međutim, danas se češće one prave od niskougljeničnog čelika koji je mekši i lakše se kuje i oblikuje u razne oblike.

Šta je to što možete da postignete sa kovanim ogradama? Pre svega, kovane ograde deluju luksuzno, otmeno i prefinjeno. Svaki posetilac prvo primeti ogradu i ona je ta na osnovu koje se formira prvi utisak. Poslovni, komercijalni i ugostiteljski objekti treba da budu reprezentativni. Na taj način se jača brend i utiče se na to kako vas klijenti percipiraju. Kovane ograde su najčešće transparentne i idealne su za sve prostore gde nije potrebno da postoji privatnost. Međutim, ako vam se dopadaju kovane ograde i imate ideju kakav model biste želeli, a ipak želite da se objekat zaštiti od pogleda spolja, moguće je dodati panele od drveta, metala ili kompozitnih materijala tako da ograda više nije prozirna. Odaberite odgovarajuću visinu i postigli ste tačno ono što ste želeli.

Kada je dalje o kovanim ogradama za poslovne objekte reč, treba naglasiti da one mogu da se koriste direktno kao alat za brendiranje. Naime, ručno kovane ograde mogu da imaju unikatan dizajn prema vašim zamislima, koji sadrži naziv firme, logo, inicijale i slično. Ovakve kovane ograde su skuplje od kataloških modela koji se serijski proizvode jer je potrebno više vremena da se naprave i podrazumevaju angažman veštih kovača koji panele ili njihove delove kuju ručno. To su prava umetnička dela koja deluju luksuzno i moćno. Ako vam je cilj da impresionirate posetioce, sadašnje i potencijalne buduće klijente koji dolaze u vaš objekat, ne treba da štedite na ogradi. Ne zaboravite da se ograde ne kupuju i menjaju često. Čak i kada renovirate stambeni ili poslovni objekat, ograda uvek nekako ostane po strani, osim ako je oštećena i mora da se popravi. Stoga ne bi trebalo padati u zamku postavljanja privremene ograde koja nije po vašim standardima, i koju planirate u neko dogledno vreme da zamenite. Tu se obično misli na neke druge jeftinije vrste ograda, kao što su na primer pletene žičane. One mogu da posluže, ali najveći problem je estetika, naročito ako želite da zadivite nekog izgledom vašeg objekta.

Međutim, unapred treba da znate i kako se kovane ograde održavaju. Najvažnija je zaštita od korozije, zbog čega su one često pocinkovane. To je proces galvanizacije, koji je skuplji, ali pruža dugoročnu zaštitu zahvaljujući sloju cinka koji se nanosi i štiti od dalje oksidacije unutrašnjih slojeva elemenata. Takođe, kovane ograde se farbaju specijalnim antikorozivnim premazima i specijalnim bojama za metal. Inače, proces održavanje kovanih ograda podrazumeva i da bi trebalo jednom godišnje proveriti da li se negde oštetila farba i pojavila rđe. Ukoliko je to slučaj, rđu prvo treba mehanički odstraniti brušenjem i šmirglanjem, a potom obavezno ponovi naneti zaštitni prajmer i odgovarajuću farbu na kraju. Postupak treba uraditi pažljivo i postupno. Nakon čišćenja površina mora da bude potpuno suva i da nema neravnina. Tek kada su ovi preduslovi zadovoljeni, pristupa se farbanju. Naročito treba dobro proveriti spojeve i one delove kovane ograde gde može da se zadrži voda jer su podložniji pojavi korozije. Uz pažljivo i redovno održavanje kovane ograde imaju veoma dug, višedecenijski životni vek. Treba računati na to da održavanje predstavlja dodatni trošak, pored toga što same kovane ograde spadaju u viši cenovni rang. Međutim, kovane ograde mogu da se kombinuju i sa nekim drugim pristupačnijim opcijama. Na primer, ako treba da ogradite prostor nekog sportskog kluba, sa strane gde je glavni ulaz i uprava može da bude pažljivo dizajnirana kovana ograda. U zavisnosti od toga kakva je orijentacija objekta u odnosu na ulicu, za zadnje strane može da se postavi druga vrsta ograda sa metalnim kovanim dodacima, ili bez njih. Na taj način po potrebi postižete da negde privatnost bude veća, na primer oko terena, dok s ulice imate reprezentativniji izgled koji donosi kovana ograda. Ovo je samo jedan primer kako možete da razmišljate kada planirate ograđivanje nekog objekta bilo da je poslovni ili stambeni.

Kvalitetne kovane ograde pronaći ćete na veb-sajtu Oglasiko gde možete da pogledate katalošku ponudu ili da kontaktirate proizvođače ako želite specijalnu narudžbinu prema vašim nacrtima. Dogovorite sa njima i u vezi sa rokovima isporuke i montaže. Pažljivo razmotrite više opcija i odlučite se za onu koja vam se najviše dopada. Kovane ograde mogu da budu i kombinovane kada se sastoje od delova koji su od različitih materijala, kao što su kamen, drvo, cigle ili beton.

(Telegraf.rs/PR)

Reč je o izuzetno invazivnoj vrsti koja u Jadranskom moru nema prirodnih neprijatelja, a predatori koji bi mogli da se njome hrane u velikoj meri su proređeni neselektivnim ribolovom. Iz tog razloga, naučnici udružuju snage na projektima koji bi mogli barem ograničiti narušavanje morskog ekosistema.

"Ne možemo hladiti Jadran"

Riba lav je neverovatno prilagodljiva riba i zato predstavlja veliku opasnost za Jadran i njegov svet.

“Kiparski ribari danas u mrežama hvataju ovu vrstu u oko 90% slučajeva. Nekada je njeno širenje sprečavala temperatura niža od 10 stepeni, jer to ne može da preživi. Međutim, sa klimatskim promenama više nema barijeru da se dalje širi. Na temperaturama od 10 do 20 ona živi, a na temperaturama višim od 20 mresti se na svakih petnaestak dana i izbaci 10-20 hiljada komada ikre”, kazao je Danijel Kanski iz Udruženja Hippocampus.

Na pitanje kako se boriti protiv takve najezde, hrvatski stručnjaci odgovaraju:

“Ne možemo zatvoriti Suecki kanal, ne možemo hladiti Jadransko more, ali ono što svako od nas može da uradi jeste da očuva lanac ishrane, odnosno da sačuva predatore koji se hrane invazivnim vrstama. To su morski psi, kirnje, pa čak i hobotnice”, kazala je Morana Bačić iz JU “Natura Jadera”.

Dugoročno rešenje u velikoj borbi, jeste zdrav morski ekosistemi, prenosi Morski.hr.

“Tu ključnu ulogu imaju zaštićena područja, u kojima su ljudske aktivnosti potpuno zabranjene ili na neki način regulisane, i u tim područjima omogućavamo zaštitu i obnovu predatora”, istakla je Milena Ramov iz Parka prirode Telašćica.

Foto: Pixabay

Njene bodlje sadrže otrov

Riba lav je poznata po otrovnim bodljama, koje se nalaze na njenim perajima.

Bodlje sadrže otrov koji služi kao odbrambeni mehanizam, a može izazvati veoma jak bol, otok, mučninu, pa čak i probleme sa disanjem u težim slučajevima.

Iako su smrtni slučajevi retki, ubod može biti veoma neprijatan i zahteva medicinsku pomoć.

Ova vrsta predstavlja opasnost za morske ekosisteme. Kao efikasan predator, može da smanji populacije manjih riba na koralnim grebenima i - narušiti prirodnu ravnotežu.

(Telegraf.rs)

On se posvetio modelovanju i analizi načina izgradnje piramida, dok je njegova studija nedavno objavljena u stručnom magazinu “NPJ Heritage Science”.

Radnici koristili nagnutu stazu?

Decenijama stručnjaci pokušavaju da objasne kako su drevni graditelji uspeli da podignu i precizno postave kamene blokove, od kojih su neki težili do 15 tona, bez upotrebe savremenih mašina.

Istovremeno, nijedan sačuvani pisani izvor ne otkriva kako je taj poduhvat izveden, podseća Daily Mail.

Nova studija nudi moguće rešenje - Keopsova piramida mogla je biti izgrađena uz pomoć skrivene spiralne rampe koja se protezala unutar same strukture.

Autor istraživanja smatra da su radnici koristili blago nagnutu stazu duž spoljašnjih ivica piramide, koja je postepeno zatvarana kako je svaka nova etaža dograđivana (FOTO).

Za razliku od ranijih teorija, koje su podrazumevale ogromne spoljašnje rampe, ovaj model omogućava kontinuirano podizanje blokova - nivo po nivo - bez stvaranja logističkih prepreka.

Delovi spoljnog kamenog omotača privremeno su ostavljani otvoreni kako bi formirali uzlazni put (FOTO), a zatim su zatvarani kada bi radovi napredovali, čime su svi tragovi rampe na kraju nestali, smatra autor.

Foto: Tanjug/AP

"Prazan prostor" unutar piramide

Razmere ovog građevinskog podviga i danas izazivaju divljenje. Keopsova piramida se prostire oko 230 metara sa svake strane osnove i dostiže visinu od približno 146 metara.

Istoričari procenjuju da je izgrađena od oko 2,3 miliona kamenih blokova, tokom vladavine faraona Khufua. Takav projekat zahtevao je izuzetnu organizaciju, planiranje i koordinaciju radne snage.

Jedan od ključnih doprinosa nove studije jeste procena brzine gradnje. Kompjuterske simulacije pokazuju da su blokovi mogli biti postavljani svakih četiri do šest minuta, što bi ukazivalo na izuzetno organizovan i stabilan radni ritam.

Prema tim proračunima, piramida je mogla biti završena za svega 14 do 21 godinu. Kada se u obzir uzmu dodatni faktori, poput vađenja kamena, transporta i odmora radnika, ukupno vreme izgradnje procenjuje se na 20 do 27 godina, što je u skladu s ranijim istorijskim procenama.

Nova teorija potencijalno rešava još jednu dugogodišnju zagonetku - prisustvo neobjašnjivih “praznih prostora” unutar piramide.

Savremene tehnologije snimanja već su otkrile ove šupljine, a model Roselja Roiga sugeriše da bi one mogle biti ostaci “unutrašnje rampe”. Drugim rečima, praznine nisu slučajne, već deo originalnog građevinskog sistema.

Foto: NASA

Napredne metode simulacije

U vreme izgradnje piramide, tokom perioda poznatog kao Staro kraljevstvo Egipta, graditelji nisu raspolagali gvozdenim alatima niti točkovima za transport teških tereta.

Ipak, koristili su sanke “podmazivane” vodom, konopce, poluge, zemljane konstrukcije i brodove na Nilu - dovoljno sofisticiranu tehnologiju da omogući ovakav poduhvat.

Nova studija koristi napredne metode simulacije kako bi pokazala da je konstrukcija bila stabilna tokom čitavog procesa gradnje. Analiza naprezanja pokazuje da su pritisci unutar strukture ostajali u granicama koje krečnjak može da izdrži pod sopstvenom težinom.

Model je, takođe, usklađen sa postojećim fizičkim dokazima iz unutrašnjosti piramide, što dodatno povećava njegovu verodostojnost, navodi autor.

Za razliku od nekih ranijih hipoteza, nova teorija nudi konkretne, proverljive tragove. Istraživači sada mogu tražiti specifične obrasce u kamenu - poput tragova popunjavanja ili habanja na uglovima, a koji bi potvrdili postojanje rampe.

Ako buduća arheološka istraživanja verifikuju ove nalaze, to bi moglo značajno promeniti naše razumevanje jednog od najpoznatijih spomenika na svetu.

Umesto da se gradnja pripisuje isključivo ogromnoj radnoj snazi, nova teorija ukazuje na nešto drugo - pažljivo planiranje, precizno inženjerstvo i genijalno osmišljen sistem gradnje koji je na kraju “nestao” unutar same građevine.

(Telegraf.rs)

Kako je naveo, dve godine je tragao za mestom gde je “istorija stala”.

"Ovo je definitivno mesto..."

“Svaki prekopani komad zemlje bio je nada da ću sklopiti mozaik. Ovo nije bila samo potraga. Ovo je bio dug prema čoveku i istoriji koja ne sme ostati nedorečena. Kada sam pronašao čizmu, znao sam da je to trenutak kada je Prenj odlučio da progovori”, kazao je.

Džino je ceo proces dokumentovao kamerom i snimio video-zapis na kojem se vidi kako pronalazi čaure i fragmente italijanskih ručnih bombi i druge predmete koji bi mogli pripadati Španoviću.

Džino je, takođe, pronašao i dugme za koje je kazao da bi moglo biti sa šinjela ovog narodnog heroja.

“Evo i kopče. Ovo je, takođe, nešto vojno. Nisam siguran, ali mislim da bi ovo mogao biti dobar znak. Ovo je definitivno mesto gde je uniforma istrulela. Čija, ne znam. Jedna je ovde istrulela sigurno, a to je od Ilije Španovića“, ispričao je.

Sve navedene predmete Džino je pronašao u blizini. U videu je ispričao i da je pozvao prijatelja, vrsnog poznavaoca predmeta iz Drugog svetskog rata, koji mu je rekao da su navedeni artefakti definitivno kopča od pantalona, dok je dugme sa šinjela iz perioda Kraljevine Jugoslavije.

Takođe, pronašao je đon cipele i druge delove obuće, kao i kosti za koje veruje da pripadaju Iliji Španoviću, prenosi Klix.ba.

Čeka se DNK analiza

“Ljudske kosti u čizmi. Prsti. Pronašao sam ostatke narodnog heroja. Pronašao sam ostatke Ilije Španovića 12. aprila 2026. godine“, ispričao je u videu.

Kosti je ostavio na mestu pronalaska, a o svemu će obavestiti policiju. Dodao je da smatra da je pronađeno sasvim dovoljno za DNK analizu.

Ilija Španović je rođen 30. aprila 1918. godine, a poginuo je na planini Prenj tokom Drugog svetskog rata 1943. godine. Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Prema istorijskim zapisima, poginuo je tokom Četvrte neprijateljske ofanzive, kada je posle prelaska Neretve, 10. marta 1943. godine, njegov bataljon na planini Prenj, u severnom delu istočne Hercegovine, bio iznenada napadnut od strane četnika.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, Španović je proglašen narodnim herojem.

(Telegraf.rs)

Bračni par je u prvi mah verovao da se u dimnjak zavukla neka "živuljka", a kada su krenuli u inspekciju kako bi ustanovili koja životinja je pokušala da zaluta u njihovu kuću, ugledali su provalnika koji se zaglavio!

Sve je počelo 5. aprila, oko 1.30 časova ujutru, kada je Mičelove probudio lavež njihove keruše Eli. Vlasnica Džoni se odmah razbudila i krenula da osluškuje.

"Čula sam zvuke poput jauka, dolazili su iz dimnjaka", rekla je Džoni za KHOU 11.

"Bio je u panici"

Džoni je odmah probudila svog supruga Kurta koji je pospan pokušavao da je umiri rečima da je u dimnjak ušao rakun ili neka slična životinja.

Međutim, to nije bio slučaj.

"Kada sam otvorio vrata kamina ugledao sam tipa koji je bio u panici", rekao je Kurt.

Bračnom paru nije preostalo ništa nego da pozovu policiju i vatrogasce. Kada su ekipe stigle, krenula je nova glavobolja.

Naime, da bi provalnika izvukli napolje morali su da im polupaju ceo kamin i deo dimnjaka.

"Kako su razbijali cigle, tako je njegovo lice postalo vidljivo", rekao je Kurt.

Vatrogasci su na kraju iz dimnjaka izvukli Edvina Leonela Salmerona Granadosa (33), koji je uporno tvrdio da ga je neko jurio i da je pokušao da pronađe spas sakrivši se u dimnjak.

Ipak, tužilac mu nije poverovao. On je zadržan u pritvoru i tereti se za pokušaj krađe.

Mičelovi kažu da ovako nešto nikad nisu doživeli, niti da su čuli da se ovo nekome dogodilo.

Uvereni su da je Granados preskočio ogradu, nekako se popeo na krov njihove kuće, a potom je preko dimnjaka pokušao da uđe unutra. Ko zna šta bi bilo da se nije zaglavio.

Ono što im je glavna muka sada jeste ko će da plati štetu, pošto su nakon rušenja, vatrogasci samo pokupili alat i otišli!

(Telegraf.rs)

Pikaso je naslikao sliku Tête de Femme (Glava žene) 1941. godine. Onlajn platforma za prodaju tiketa navodi da će broj srećki biti ograničen na 120.000, što znači da bi moglo da se prikupi 12 miliona evra ako se sve prodaju.

Od prihoda, milion evra biće isplaćeno Galeriji Opera, međunarodnoj umetničkoj firmi koja je vlasnik slike. Ovakva akcija doprineće radu Fondacije za istraživanje Alchajmerove bolesti, sa sedištem u jednoj od vodećih pariskih javnih bolnica.

Organizatori kažu da su dve prethodne "Pikaso lutrije" prikupile više od 10 miliona evra za kulturni rad u Libanu i programe za vodu i higijenu u Africi.

Prva takva umetnička igra na sreću u kojoj je nuđen "1 Pikaso za 100 evra", održana je 2013. godine, a radnik na vatrogasnom raspršivaču u Pensilvaniji osvojio je delo Man in the Opera Hat, koje je španski majstor naslikao 1914. godine tokom svog perioda kubizma, prenosi Guardian.

Druga Pikasova slika, ulje na platnu Mrtva priroda (Nature Morte) bila je nagrada 2020. godine i otišla je računovođi u Italiji čiji je sin kupio srećku majci kao božićni poklon.

Ta slika, naslikana 1921. godine, obezbeđena je za potrebe humanitarne lutrije kupovinom od milijardera kolekcionara umetnina Dejvida Namada, koji je u intervjuu tvrdio da bi Pikaso odobrio lutrijsku prodaju njegovih dela. Pikaso je umro 1973. godine.

"Pikaso je bio veoma velikodušan. Poklanjao je slike svom vozaču, svom krojaču. Želeo je da njegovu umetnost sakupljaju sve vrste ljudi, ne samo superbogati", rekao je Namad.

Tête de Femme biće izložena u aukcijskoj kući Kristi u Parizu od danas, a izvlačenje dobitnog listića održaće se na istom mestu u utorak u 18 časova po lokalnom vremenu.

(Telegraf.rs)

Naime, tokom 2025. godine, sa morskog dna su podignuta 22 masivna kamena bloka - teška i do 80 tona, za koje se smatra da su bili deo čuvenog Svetionika u Aleksandriji.

Testiranje teorija o konstrukciji

Izvedena akcija je deo međunarodnog projekta “Pharos”, kojim rukovodi Izabela Hairi, s ciljem stvaranja “digitalnog blizanca” svetionika - detaljne 3D rekonstrukcije građevine koja je vekovima postojala samo u istorijskim zapisima i legendama.

Svaki od podignutih kamenih blokova prolazi kroz detaljan proces fotogrametrije, kako bi se sa velikom preciznošću zabeležili svi površinski detalji, uključujući tragovi alata.

Početkom marta, istraživači su objavili da primenom sofisticiranih metoda na više od 100 već skeniranih blokova mogu da testiraju teorije o konstrukciji drevnog tornja.

Na taj način, pokušavaju da utvrde kako je monumentalna građevina opstajala više od 1.600 godina, ali i zbog čega se konačno urušila tokom snažnih zemljotresa u 14. veku.

Foto:

Oživljavanje izgubljenog kulturnog blaga

Ovaj multidisciplinarni projekat objedinjuje podvodnu arheologiju sa analizom istorijskih izvora, uključujući antičke novčiće i natpise, kako bi se popunile “praznine” u digitalnom modelu svetionika, prenosi Lidar News.

Iako će kameni blokovi ostati na kopnu, radi očuvanja i daljih istraživanja, krajnji cilj projekta jeste stvaranje virtuelne rekonstrukcije koja će omogućiti javnosti da “poseti” svetionik i vidi ga u njegovom originalnom izgledu.

Veliki projekat pokazuje koliko su savremene tehnologije, poput fotogrametrije i 3D modelovanja, ključne za oživljavanje izgubljenog kulturnog nasleđa koje je preveliko ili previše osetljivo da bi bilo fizički obnovljeno.

Svetionik u Aleksandriji je podignut početkom 3. veka pre nove ere, tokom vladavine Ptolemeja II Filadelfa (280–247. p. n. e.). Procene govore da je bio visok najmanje 100 metara, čime je vekovima spadao među najviše građevine koje je čovek ikada podigao.

Njegova svetlost vodila je brodove ka sigurnoj luci i učinila Aleksandriju jednim od najvažnijih trgovačkih i kulturnih centara antičkog sveta.

Tragovi svetionika slučajno otkriveni

Sudbina svetionika bila je dramatična. Niz snažnih zemljotresa, koji su započeli oko 4. veka nove ere, postepeno je razarao strukturu. Do početka 14. veka nove ere građevina je potpuno uništena. Paralelno s tim, obala i delovi grada postepeno su tonuli i bili potopljeni morem.

Tragovi svetionika ponovo su otkriveni tek kada su lokalne vlasti radile na očuvanju drugog istorijskog zdanja - Kajtbejove citadele, smeštene na obali Aleksandrije. Tada je postalo jasno da se ispod površine mora krije ogroman arheološki kompleks.

Danas je poznato da potopljeni lokalitet zahvata najmanje 13.000 kvadratnih metara i sadrži više od 3.000 pojedinačnih elemenata na dubinama između 2,6 i 8,5 metara. Među njima su kameni blokovi, statue, kao i metalne komponente od bronze, gvožđa i olova koje su služile kao spojni elementi originalne konstrukcije.

Sistematska podvodna istraživanja započela su 1994. godine i od tada se sprovode kroz redovne godišnje misije. Istraživači su izradili detaljne mape i baze podataka u kojima je katalogizovan pronađeni materijal.

(Telegraf.rs)

Za ovu priču nije važno da li pripadate jednoj ili drugoj "kategoriji", a verujemo da će vam "poljuljati emocije".

Incident na promenadi

Sve se odigralo u jednoj azijskoj zemlji i zabeleženo je nadzornom kamerom.

Veče je. Čovek sa svojim psom šeta po promenadi. Ulični prodavac sedi ispred radnje, okružen sokovima, balonima vode i visećim fenjerima.

Dok čovek lagano korača sa svojim ljubimcem, u kadar upada bela mačka i napada njegovog četvoronošca!

"Napadač" nestao u mraku

Uplašen i zabrinut, vlasnik pokušava da ga odbrani, ali stvar postaje još gora, jer besna mačka počinje da se bori i protiv njega.

Hvata ga za nogu, pokušavajući da dođe do malog pomeranca.

Na kraju, momak pada, a "napadač" se vraća u isti onaj mrak iz koga je izašao i nestaje bez traga.

Srećom, niko nije povređen, mada ostaje nejasno šta je motiv iznenadnog, brutalnog i, čini se, ničim izazvanog ataka.

(Telegraf.rs)

Prema predloženim pravilima, koja su trenutno na devetonedeljnom razmatranju, školama će biti zabranjeno da svakodnevno nude obroke poput pice i rolni sa kobasicama, dok će deserti biti ograničeni, a pržena hrana u potpunosti zabranjena, preneo je Skaj njuz.

Većina roditelja je zabrinuta

Umesto toga, škole će morati da uvode više integralnih žitarica, kao što su integralni hleb, smeđa testenina i pirinač, uz obavezan dodatak povrća ili salate uz svaki glavni obrok.

Cilj mera je smanjenje broja dece sa prekomernom težinom, s obzirom na to da se procenjuje da je jedno od troje dece u Engleskoj gojazno ili ima višak kilograma po završetku osnovne škole.

Prema podacima Ministarstva prosvete, većina roditelja izražava zabrinutost zbog ishrane dece, posebno zbog prevelikog unosa šećera.

Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Podršku stručnjaka i javnih ličnosti

Britanska vlada planira i uspostavljanje nacionalnog sistema kontrole kako bi se obezbedilo sprovođenje novih pravila, koji bi trebalo da stupi na snagu od septembra 2027. godine, uz dodatni rok za srednje škole.

Predložene promene dobile su podršku stručnjaka i javnih ličnosti, uključujući glumicu Emu Tompson i kuvara Džejmija Olivera, koji već godinama zagovaraju poboljšanje kvaliteta školske ishrane.

Ministarka obrazovanja Velike Britanije, Bridžit Filipson, ocenjuje da je reč o "najambicioznijoj reformi" školske hrane u jednoj generaciji, ističući da zdrava ishrana direktno utiče na koncentraciju i razvoj dece.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ona se uselila u istorijsko zdanje pre šest godina, privučena solidnom gradnjom i jedinstvenim šarmom, ali ni u najluđim snovima nije mogla da zamisli šta će pronaći u podrumskim prostorijama.

Uska rupa u zidu

Kako je objasnila, kuća ima standardnu osnovu, ali i malo proširenje na jednoj strani, pridodato postojećim temeljima. U jednoj od prvih večeri, provedenih u novom domu, odlučila je da detaljnije istraži podrum.

Oko devet sati uveče, nova vlasnica se “naoružala” baterijskom lampom i započela avanturu, prenosi Mirror.

Tada je otkrila neobičnu, usku rupu u gornjem delu zida, između drvenih greda. Odmah je pomislila da bi mogla da je iskoristi za odlaganje stvari. Radoznalost ju je naterala da se popne na merdevine i sazna šta se nalazi u rupi.

Foto: Reddit/CloneClem

"Krio navike od supruge"

Kada je usmerila svoju lampu u otkriveni prostor, ostala je bez reči. U tom skrivenom delu neko je pažljivo složio stotine praznih flaša viskija, Lord Calvert, i to različitih veličina!

Želeći da sazna više informacija, zatražila je pomoć komšije. Tada je čula da je bivši vlasnik, navodno, “provodio slobodno vreme u podrumu”, kao i da je bio “strastveni pušač i ljubitelj alkohola”.

Komšija je tvrdio da je bivši vlasnik želeo da “sakrije svoje navike od supruge”, pa je prazne boce viskija skrivao u neobičnoj rupi u podrumu.

Foto: Reddit/CloneClem

Neobično otkriće u Njujorku

Njena priča je podsetila na slučaj iz Njujorka, kada je čovek pronašao veliki broj flaša iz perioda prohibicije - ispod poda svoje kuće.

Inostrani mediji su detaljno izvestili o neobičnom otkriću, koje je izazvalo pažnju javnosti u vreme pandemije i karantina.

Dva otkrića, iako u različitim kontekstima, pokazuju da istorijske kuće često kriju više nego što na prvi pogled izgleda.

(Telegraf.rs)

Sa ove tačke, gotovo 1.300 metara nad morem, vojska je detektovala i pratila letove u širokom području, i upozoravala na eventualnu opasnost.

Veza sa aerodromom Željava

Signal sa Panosa prebacivan je na kotu Repetitor na Ljubovu, a odatle do radarske baze koja se nalazila iznad Korenice, na Goloj Plješevici.

Ukoliko bi na moru ili nebu bila zapažena neprijateljska - ili barem sumnjiva aktivnost, upozorenje sa kote Panos u najkraćem roku bi stiglo do Željave, podzemnog vojnog aerodroma na granici BiH i Hrvatske, o kojem smo ranije pisali.

Dakle, radarska baza na Velebitskom masivu, udaljena tridesetak kilometara od Gospića, imala je ulogu glavnog osmatračkog punkta. Često je nazivana “orlovskim okom”, jer je mogla u kratkom vremenu da detektuje i prenese signal o mogućem narušavanju vazdušnog prostora.

Baza na Panosu nekada je bila u nadležnosti 5. armijske oblasti. Zbog položaja i strateške važnosti, bila je strogo obezbeđena i zatvorena za civilni pristup.

Foto: Shutterstock/ninopavisic

Nagle "promene" na terenu

U periodu aktivnog korišćenja, sve u vezi sa bazom bilo je obavijeno velom tajni. Stanovnici sela Lukovo Šugarje sećaju se učestalih preleta vojnih aviona, koji su počeli krajem 1968, a nakon čega su usledile promene na terenu.

Stanovnicima koji su imali kuće iznad magistralnog puta naloženo je da ih napuste. Oni koji su živeli dublje u planini ostali su praktično izolovani, bez pristupa drugim naseljima, magistrali, crkvi i groblju, prenosi Pun Kufer.

Na terenu su osvanuli betonski stubovi, između kojih je razvučeno više redova bodljikave žice, u nekim delovima i do pet paralelnih linija. Time je prostor dodatno fizički zatvoren i kontrolisan.

Zbog maskiranja vojnog objekta, put od Panosa prema Karlobagu nikada nije izgrađen, pa je kompleksu bilo moguće prići samo sa zadnje strane planine.

Radovi su bili zahtevni

Izgradnja baze na Panosu započela je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih godina. Radovi su bili zahtevni i uključivali su značajne intervencije - kamen je bušen, sečen i oblikovan kako bi se dobio prostor za kompleks.

Spoljašnji deo objekta bio je projektovan tako da izgleda kao obična planinska zgrada, dok je podzemni deo skrivao tunele, tehničke prostorije, kablove i radarsku opremu.

Kompleks je bio deo standardnog sistema jugoslovenskih relejnih i radarskih baza, gde je spoljašnji izgled namerno minimalizovan, a funkcionalni deo smešten u podzemne strukture.

Vidljivi elementi bili su antenski stubovi, stražarske pozicije, helidrom, veliki rezervoar, kao i mreža energetskih i telefonskih instalacija koja je povezivala objekat s drugim vojnim tačkama.

Foto: Shutterstock/ninopavisic

Baza je danas napuštena

Izgradnja na koti Panos je završena tek nekoliko godina pre raspada Jugoslavije.

Danas, bivša radarska baza je napuštena. Posetioci mogu videti objekte bez prozora, vrata i bilo kakve tehničke opreme.

I njihova unutrašnjost je prazna - nema radarskih uređaja, kablova i druge originalne opreme, prenosi Novi list.

Na prostoru nekadašnje vojne baze danas dominira priroda, a "preuzeli" su je novi stanovnici - zmije, gušteri, miševi i druge životinje.

(Telegraf.rs)

Kako se vidi na snimku, mladić se čvrsto držao za krov crnog “volksvagena”, a lokalni mediji prenose da je očigledno bio u potrazi za “dodatnim adrenalinom”.

Izdato zvanično upozorenje

Policija saopštava da se mladić “provozao” na krovu, dok je automobil kružio po selu. Nešto kasnije, patrola je obišla adresu vlasnika automobila i imala “zanimljiv razgovor” s njegovim roditeljima.

Nakon istrage, izdato mu je takozvano Section 59 upozorenje, koje podrazumeva neprikladnu ili opasnu vožnju, prenosi Daily Star.

Ilustracija: Pixabay/Anja

Dan kasnije slavio rođendan

“Vozilo je primećeno u području Burbage Commona i prijavljeno od strane zabrinutog građanina. Pored iskazanog rizika, putnici su očigledno imali potrebu za dodatnim adrenalinom”, saopštila je policija.

Vozač je identifikovan pomoću nacionalne baze podataka, nakon čega je policila pokucala na vrata njegovih roditelja. Ispostavilo se da je dan kasnije slavio rođendan.

(Telegraf.rs)

Ovo su zaključci istraživanja objavljeni u časopisu "Journal of experimental biology".

Eksperiment s medonosnim pčelama

U savremenoj poljoprivredi se koristi za uklanjanje neželjenih biljaka kako bi usevi ravnomerno rasli, ali nova istraživanja ukazuju na moguće složenije posledice takve prakse, posebno po pčele kao ključne oprašivače.

Iako se dugo smatralo da je glifosat relativno bezbedan za insekte, jer deluje na biološke procese prisutne u biljkama - a ne u životinjama, nova istraživanja dovode tu pretpostavku u pitanje, prenela je Al Džazira.

Naučnici su u eksperimentima izložili medonosne pčele dozama glifosata koje nisu smrtonosne, a zatim pratili njihove svakodnevne aktivnosti.

Utvrđeno je da je aktivnost prikupljanja hrane opala za oko 13 odsto već u roku od nekoliko dana, navodi se u studiji.

Foto: Shutterstock/Nailya GR

Šta su zaključili naučnici?

Iako se ovaj pad može činiti ograničenim, na nivou cele košnice znači smanjenje dotoka hrane i narušavanje složenog društvenog sistema na kojem počiva život pčela, dodaju istraživači.

Dalja analiza ukazuje da glifosat utiče i na hemiju mozga pčela, posebno na jedinjenja koja imaju ključnu ulogu u regulaciji kretanja, motivacije i reakcije na nagradu.

Među njima su promene u nivou tiramina i oktopamina, što ukazuje na to da ovaj herbicid može da poremeti nervne signale povezane sa traženjem hrane i donošenjem odluka.

Ovi nalazi ponovo otvaraju pitanje kriterijuma za procenu bezbednosti hemikalija - da li je dovoljno da supstanca ne izaziva direktnu smrt organizma da bi se smatrala bezbednom.

Foto: Shutterstock

Pčele suočene s brojnim izazovima

Kod društvenih organizama poput pčela, i male promene u ponašanju pojedinaca mogu da se prenesu na čitavu zajednicu, utičući na prikupljanje nektara, oprašivanje biljaka i proizvodnju hrane od koje zavisi i čovek.

Značaj ovih rezultata dodatno raste u kontekstu globalnog opadanja broja oprašivača, koji su ključni za proizvodnju velikog dela hrane u svetu, naglašava katarska televizija.

Pčele se već suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući gubitak staništa, bolesti i parazite, a nova istraživanja ukazuju da im dodatni, skriveni rizici moguće predstavljaju i široko korišćene hemikalije poput glifosata.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Da, dobro ste pročitali! Čitav grad sa dva preostala stanovnika se našao u oglasima, a nekada je predstavljao važno železničko čvorište u ovom delu zemlje.

Ima poštu i poštanski broj

Iako je svojevremeno brojao 270 žitelja, danas je praktično pust zbog gašenja lokalne industrije i ukidanja železničkih veza, prenosi Mirror.

Prema objavljenim podacima, Kuladi je udaljen 800 kilometara od prestonice Kvinslenda, Brizbejna. Iako gotovo napušten, i dalje ima svoju poštu i poštanski broj (4479).

Potencijalni kupac moraće da izdvoji oko 240.000 evra za kupovinu grada, a poređenja radi istu sumu bi izdvojio za stan od 50 kvadrata u širem centru Beograda.

Po rečima preostalih stanovnika, Džoa Kornela i Kerol Jarov, koji su se ovde naselili 2023, lokalna zajednica i dalje je aktivna, iako je najbliža naseljena tačka udaljena 70 kilometara.

“Trgovina i pab verovatno predstavljaju glavne poslove. Takođe, radimo poštanske rute“, kaže Kerol i dodaje: “Najbolja stvar u Kuladiju je lokalna zajednica. Ljudi koji putuju oko 70 kilometara da bi nas posetili”.

"Život u savršenom okruženju"

Agent za nekretnine, Beki Džejsmen, koja vodi prodaju, ističe da kupovinom ovog australijskog grada ne dobijate samo zemljište, motel Foxtrap Roadhouse i druge objekte, već i “šansu za život u savršenom okruženju”.

“Ako želite da pobegnete od užurbanog ritma modernog života ovo je prava stvar. Ukoliko bi četiri osobe kupile grad, njegova populacija bi se duplirala“, kazala je.

S druge strane, Džo i Kerol su odlučili da krenu dalje.

“Možda je vreme da neko drugi preuzme brigu i nastavi priču ovog malog grada”, kazala je Kerol, uz nadu da će se neko odvažiti na kupovinu i novi početak u ovom okrugu.

(Telegraf.rs)

Prema autoru, postotak pušača je prikazan bojama od zelene do jarko crvene, a u centru pažnje ovdašnjih korisnika je naravno - Balkan.

Karta izazvala reakcije

Na početku, treba naglasiti da je reč o podacima, kako navodi autor, koji su preuzeti od Svetske zdravstvene organizacije za 2022. godinu.

Tako, vidimo da su zemlje na severu Starog kontinenta, poput Islanda i Velike Britanije obojene zelenom, dok gotovo čitav Balkan prekriva crvena boja.

Prema karti (LINK), Crna Gora beleži 32% pušača, Bosna i Hercegovina 36%, Hrvatska 37%, a Srbija 40%. Visoke stope su vidljive u Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, ali i u Grčkoj, Turskoj i Francuskoj.

Pomenuta mapa je izazvala reakcije korisnika, a mnogi se nisu složili s prikazanim brojkama, posebno za zapadne zemlje.

Foto: Shutterstock

Procene za 2022. godinu

Bilo je i onih koji su iznete podatke okrenuli na šalu. Tako je jedna osoba napisala: “Na Balkanu ima više nikotina”, a druga je dodala: “Koliko pušite? Balkanci: Da”.

Na kraju, važno je naglasiti da podaci na kojima se mapa zasniva, prema navodima autora, potiču iz 2022. godine. To znači da predstavljaju procene za taj period i da su se u međuvremenu mogli promeniti.

Dodatno, prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ovi podaci nisu jednostavni “prebrojani“ procenti pušača, već statističke procene koje su prilagođene po starosnoj strukturi stanovništva (tzv. age-standardized), a služe za uporedivost među državama.

Zbog toga mape koje kruže internetom često pojednostavljuju stvarno stanje - prikazuju zaokružene ili približne vrednosti i ostavljaju utisak veće preciznosti nego što podaci zapravo imaju.

(Telegraf.rs)

Snimak, nastao krajem prošlog meseca, najbolji je dokaz kako je uvek potrebno držati "četvoro očiju" otvoreno u saobraćaju, jer stvari za sekund mogu da izmaknu kontroli, čak i da ste najiskusniji vozač na svetu.

Lančanom sudaru je, naime, prethodilo "čukanje" dva automobila... I ne, nisu bili u traci gde se karambol potom odigrao.

Naime, dvoje vozača iz "prvog sudara" zaustavili su se pored puta kako bi razmenili informacije nakon manjeg sudara. Dok su ćaskali pored vozila, saobraćaj na autoputu pored njih je počeo da usporava, pokrećući lanac događaja koji se više nije mogao zaustaviti.

Snimak sa kamere u automobilu prikazuje kako se saobraćaj iznenada zaustavlja, a vozač crvenog automobila ne reaguje na vreme i udara u zadnji deo Honde CR-V. Ovo pokreće lančanu reakciju. Neki vozači uspevaju da izbegnu sudar snažnim kočenjem ili skretanjem, poput vozača "Hjundai Tusona" i "Subaru Forestera", ali većina iza njih nije imala dovoljno prostora da reaguje.

Za samo nekoliko sekundi, situacija je eskalirala. Još jedno vozilo je relativno velikom brzinom udarilo u kolonu, a nakon toga su se sudari nastavili jedan za drugim.

Iako većina sudara nije bila dovoljno jaka da izazove ozbiljne povrede, materijalna šteta je, kao što se i može videti na snimku, bila velika.

Poslednji udarac, koji se ne vidi na snimku, ali se jasno čuje, bio je posebno jak, a delovi automobila su ostali razbacani po kolovozu.

(Telegraf.rs)

Glavni akteri ove smele akcije bili su arhimanadrit, koji je imao čin majora, Elefterios Noufrakis (rođen kao Emanuil 1872. ili 1874. godine u selu Alones u Retimnu) i četiri grčka oficira: brigadir Ambrosios Franzis mlađi, major Liaromatis, kapetan Stamatiou i potporučnik Nikolaou.

Kako su grčki vojnici završili u Carigradu?

Kraj Prvog svetskog rata označio je i kraj Osmanskog carstva, koje je bilo na gubitničkoj strani. Jedna od posledica osmanskog poraza bila je saveznička okupacija Carigrada (13.10.1918-10.4.1923) nakon potpisivanja Mudroskog primirja (18/31. oktobar 1918). Carigrad su okupirale britanske, francuske, italijanske i grčke trupe. Ukupno se u gradu iskrcalo 27.419 britanskih, 19.068 francuskih, 3.992 italijanska i 795 grčkih vojnika.

Nakon pobede u Prvom svetskom ratu, Francuzi su se iskrcali u Carigradu 12. novembra 1918. godine, a britanske trupe sledećeg dana. Italijanske trupe su se iskrcale u Galati 7. februara 1919. Saveznička vojna uprava u Carigradu je stvorena u decembru 1919.

Kao što je poznato, nakon apela francuskog premijera Klemansoa, koji je dao neka nejasna obećanja grčkom ambasadoru u Parizu, Atosu Romanosu, o povratku Trakije Grčkoj i francuskoj podršci Grčkoj u slučaju da Amerikanci i Britanci pokrenu pitanje Smirne, Venizelosova vlada je odlučila da pošalje trupe u Ukrajinu da se bore protiv boljševika.

Francuzi su imali ekonomske interese u regionu i bili su jedine velike sile koje su poslale grubo organizovane ekspedicione snage u Ukrajinu krajem 1918.

Grčka je poslala dve divizije i dva eskadrila brdske artiljerije (približno 23.550 ljudi), koji su krenuli za Ukrajinu početkom 1919. Ova kampanja je propala i boljševici su prvi pomogli Kemalu Ataturku novcem i oružjem. Uostalom, ovo je nedavno ponosno priznao i stalni ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, bliski saradnik Vladimira Putina. Krećući iz Kavale, jedinice grčke vojske ukrcale su se na francuski "Tigar" i "Normandiju" i, uz pratnju legendarnog bojnog broda "Averof", stigle su u januaru 1919. ispred Carigrada.

Tema o liturgiji u Aja Sofiji iz 1919. godine nije nova, ali postoji jedna važna dimenzija koja do sada gotovo da nije detaljno obrađivana - koliki je bio broj stanovnika Carigrada u to vreme i koliko je Grka tada živelo u gradu.

Procene govore da je u Carigradu 1919. godine živelo oko 1.200.000 ljudi. Oko 600.000 bili su muslimani, pretežno Turci. Grka je navodno bilo između 350.000 i 400.000, Jermena je bilo oko 120.000, Jevreja oko 15.000, dok je u gradu živelo i stanovništvo drugih nacionalnosti.

Ipak, ne postoji potpuno precizna procena broja stanovnika u tom periodu, pa različiti izvori daju različite podatke, piše Protothema. Neki čak navode da su muslimani činili između 38% i 44% stanovništva, što bi značilo da su bili tek neznatno brojniji od Grka. U tom periodu Grci su imali i snažnu ulogu u ekonomsko, životu grada.

Zbog toga se često postavlja i pitanje zašto Eleftherios Venizelos nije tražio od Saveznika da Grčkoj pripadne Carigrad, već je prioritet dao Smirni. To je tema koja i danas izaziva rasprave.

Liturgija u Aja Sofiji 

Navodno su svi grčki vojnici, u trenutku kada su ugledali Carigrad i Aja Sofiju bili veoma emotivni. Tako blizu, a tako daleko... Ljudi iz 2. divizije ukrcali su se na jedan od francuskih brodova. 34. pešadijski puk je pripadao njemu, sa pukovnikom Colakopulosom kao komandantom. Arhimandrit Elefterios Nufrakis je služio u ovom puku. Hrabri Krićanin je izgleda smislio smeo plan - da deluje unutar Aja Sofije, 466 godina nakon pada grada. U svoj plan je upleo brigadnog generala Francisa, majora Liaromatisa, kapetana Stamatijua i poručnika Nikolaoua.

Kada su ugledni Grci iz Carigrada prišli čamcima na kojima su se nalazili grčki vojnici, zatražili su od pukovnika Tsolakopoulosa dozvolu da njegovi ljudi posete grad. On je zaista dozvolio oficirima i onim vojnicima koji su imali rodbinu u gradu da se iskrcaju i odu u Carigrad. Planirana je i poseta Vaseljenskoj patrijaršiji i njenom namesniku, mitropolitu Doroteju pruskom.

Nufrakis, koji je sa sobom imao sve što je potrebno za služenje liturgije, i četiri oficira uputili su se ka Aja Sofiji. Turski stražar ih je pogledao neprijateljskim pogledom, ali pogled brigadnog generala Francisa naterao ga je da zaboravi svaku želju za daljom reakcijom. Nufrakis je sproveo svoj plan u delo. Uzeo je sto koji je pronašao u crkvi i na njega stavio antimens (to je osveštana tkanina, koja na sebi nosi razne prikaze i stavlja se na oltar radi služenja tajne Svete evharistije ili je zamenjuje), obukao petraheliju i započeo liturgiju. Glavni pojac bio je major Liaromatis.

Grci unutar Aja Sofije bili su iznenađeni, ali su ubrzo pobožno posmatrali liturgiju, ne verujući šta vide. Upravo isto se dogodilo i Turcima, koji su bili iznenađeni. Ubrzo, dok je liturgija trajala, pojavilo se nekoliko naoružanih Turaka, uglavnom sledbenika Kemala. Grčki oficiri su izvukli pištolje i spremili se da se bore sa Turcima unutar svetinje. Čak i ako samo sporadično, liturgija je bila završena. Kada su Nufrakis i grčki oficiri počeli da odlaze, neki Turci su krenuli prema njima. Međutim, jedan turski zvaničnik ih je zaustavio rekavši im "ndurun hemen", to jest, "pustite ih da prođu". Iako je to rekao, njegov pogled je bio pun mržnje.

Ipak, morao je da im dozvoli odlazak, jer je Carigrad u tom trenutku bio pod savezničkom okupacijom. Da je došlo do ubistva pet grčkih oficira, posledice po tursku stranu bile bi veoma ozbiljne.

Turski oficir nije zaboravio da su kod obala Carigrada bile dve spremne grčke divizije, kao ni to da je Carigrad tada u suštini bio pod vlašću pobednika Prvog svetskog rata, među kojima, naravno, nije bilo Turaka. Kada je izgovorio te reči, Turci su se povukli.

Elefterios Noufrakis i ostali oficiri izašli su iz Aja Sofije i krenuli ka obali, gde ih je čekao čamac. Jedan krupan Turčin ih je pratio, podigao štap i nasrnuo da udari Noufrakisa, znajući da je on bio inicijator tog događaja. Noufrakis se sagnuo da se zaštiti, ali je ipak zadobio udarac u rame. Bol je bio jak, ali je prikupio snagu i nastavio dalje.

U međuvremenu, major Liaromatis i kapetan Stamatiou razoružali su napadača koji je bio spreman da zada još jedan, možda i kobni udarac. Zatim su stigli do čamca i svi su ušli unutra. Kosmas je povukao užad i brzo počeo da vesla. Ubrzo su se njih petorica našla na grčkom ratnom brodu, bezbedni i ponosni.

Usledio je i diplomatski incident, a o svemu je obavešten i sultan, koji je uputio žalbu Britancima i Francuzima. "Saveznici" su oštro protestovali kod premijera Elefteriosa Venizelosa, koji je bio primoran da ukori Noufrakisa. Ipak, on je kasnije tajno stupio u kontakt s njim i "pohvalio i čestitao patrioti-igumanu, koji je makar na kratko oživeo najdublje nacionalne snove u Aja Sofiji", prenosi Protothema.

Ko je bio Elefterios Noufrakis?

Elefterios Noufrakis (rođen kao Emanuil) rođen je 1872. ili 1874. godine u selu Alones u Retimnu. Osnovno obrazovanje stekao je u obližnjem mestu Rustika.

Od 1890. do 1905. godine odlazi na Svetu Goru i živeo je u manastiru ili isposnici, gde je postao iskušenik, dok je istovremeno studirao u atonskoj školi.

Od 1905. do 1907. godine studirao je u crkvenoj školi Rizarej, čiji je direktor tada bio episkop Pentapolja, Nektarije Kefalas, koji je kasnije proglašen svetiteljem.

Godine 1907, Nufrakis se upisao na Teološki fakultet Univerziteta u Atini, gde je diplomirao 1911. godine. Jerođakon Pajsije, kako su ga tada zvali, kasnije je postavljen za nastavnika grčkog jezika u školi u Atoliku.

Kada je izbio Prvi balkanski rat, napustio je školu i pojurio u borbu. Od oktobra 1912. do kraja života učestvovao je u 27 bitaka. 1915-16. postao je arhimandrit i dobio ime Elefterije. Vratio se u školu u Aitoliku.

Od 1912. učestvovao je u brojnim vojnim operacijama, ukupno u 27 bitaka. Tokom Prvog svetskog rata i kasnije grčkih vojnih pohoda učestvovao je u borbama u Makedoniji, Ukrajini i u Maloj Aziji, gde je i ranjen. Nakon katastrofe u Maloj Aziji služio je kao vojni sveštenik i propovednik, vodeći asketski život u vojnim objektima u Atini.

Godine 1940. ponovo se priključio vojsci uprkos godinama i lošem zdravlju i borio se u Severnom Epiru, gde je ubrzo zbog posledica zime i promrzlina prebačen u Atinu, gde je umro 5. avgusta 1941. Njegovi posmrtni ostaci kasnije su preneti u rodno mesto. Dve ulice u Grčkoj nose njegovo ime, iako, prema navodima Protothema, država ga nije posebno institucionalno odlikovala.

(Telegraf.rs)

Vrhunac Velikog večernja pratio je spektakularan i karakterističan izraz radosti: prisutni vernici, ritmičnim kucanjem po klupama i uz zvuke zvona, objavljivali su radosnu poruku Hristove pobede nad smrću.

„Ustani, Bože, sudi zemlji, jer si ti nasleđe svih naroda“, pevao je sa dubokom pobožnošću sveštenik crkve, otac Hristoforos Gurlis, započinjući vrhunac ceremonije. Odmah nakon toga, kandela su počela da se tresu, dok su klupe odjekivale ritmičnim kucanjem vernika.

Sveštenik je po hramu rasuo lovore, simbole pobede i večnog života. Slike su bile impresivne: kandila su se tresla kao od zemljotresa, emocije su dostigle vrhunac, a svi prisutni su aktivno učestvovali u ritualu.

Učešće vernika u Svetoj crkvi Panagije Evangelistrije nije samo deo liturgijskog čina, već se pretvara u iskustveni doživljaj, jer kombinuje zvuk, pokret, govor i emocije.

Ovo je jedan od najkarakterističnijih trenutaka Strasne nedelje na Hiosu, koji svake godine okuplja stotine vernika, meštana i posetilaca, koji traže ne samo duhovno učešće već i emocionalnu vezu sa Vaskrsenjem.

(Telegraf.rs / Politischios)

Međutim, nije se vratio po automobil sutradan, ni prekosutra... a ni danima nakon toga. Koliko dugo je auto bio tamo? Od aprila... 2019. godine, piše Japan Today.

Da, dok je ovaj automobil stajao na istom mestu, pandemija koronavirusa je došla i prošla. Olimpijske igre u Tokiju su odložene, a potom i održane. Japan je postao najpopularnija turistička destinacija na svetu. Kroz sve ove istorijske događaje, čovek je ostavio svoj automobil na istom parking mestu više od šest godina... a sada je zbog toga i uhapšen.

Hapšenje zbog "ometanja poslovanja"

Policija prefekture Hjogo objavila je 4. februara da je uhapsila vlasnika automobila, 47-godišnjeg muškarca.

Međutim, pošto korisnici ovog parkinga plaćaju tek pri izlasku, a automobil je i dalje bio tamo, on nije mogao biti optužen za krađu, prevaru ili neplaćanje. Umesto toga, optužen je za nasilno ometanje poslovanja (Forcible Obstruction of Business). To je u Japanu široka kategorija koja pokriva različite vrste remetilačkog ponašanja u radnjama i kancelarijama.

Specifičan prekršaj u ovom slučaju je taj što je, ostajući toliko dugo na istom mestu, sprečavao druge mušterije da koriste parking i plaćaju uslugu, čime je vlasnika parkinga lišio prihoda.

Vlasnik automobila je zaposlen u špediterskoj kompaniji, pa mu ideja da se stvari povremeno pomeraju s jednog mesta na drugo verovatno nije strana. Na ispitivanju je priznao da je parkirao automobil, ali je rekao da ne može da se seti tačnog datuma - što je i razumljivo, s obzirom na to da je prošlo više od šest godina. Što se tiče parking duga, on je narastao na više od tri miliona jena (oko 18.500 evra).

Motor nije hteo da "upali"

Čovek je izjavio da se u međuvremenu vraćao i pokušavao da pokrene automobil, ali da "motor nije hteo da se pokrene".

Moguće je da nije planirao da ostane tamo toliko dugo, ali dok je razmišljao da li da vozilo popravi, proda ili baci u staro gvožđe, dani su se pretvorili u nedelje, nedelje u mesece, a meseci u godine. Ipak, pola decenije deluje kao sasvim dovoljno vremena da se reši bilo kakav mehanički problem.

S druge strane, način na koji je vlasnik parkinga rešavao situaciju takođe nije baš uobičajen.

Zakoni o upravljanju parkinzima sigurno predviđaju neki vremenski okvir za uklanjanje napuštenih vozila, a taj period sigurno nije šest godina. Takođe, deluje logično da zakoni o zaštiti potrošača imaju klauzulu koja sprečava da se naknada za parking beskonačno gomila bez ikakve komunikacije između vlasnika parkinga i vlasnika automobila.

Nadajmo se da će se ovaj pravni čvor razmrsiti i da će automobil na kraju pronaći vlasnika koji će mu posvetiti malo više pažnje.

(Telegraf.rs)

Grdosija koju je izvukao iz vode teška je 57 kilograma i duga čak 210 centimetara, a upecala se na kišnu glistu. Borba sa kapitalcem, kako je rekao Franjo, trajala je pola sata, a isprva nije ni slutio da će dobiti najveći ulov u svojoj ribarskoj karijeri.

- Zabacio sam tri štapa i otišao u kućicu da malo odmorim. Malo sam i odremao i kad sam došao do vode video sam da je jedan štap napet. Mislio sam da je voda malo nabujala pa da se zakačila grana, no, kad sam počeo da namotavam krenuli su udari i tad sam shvatio da je reč o kapitalcu. Kako je ulov silno vukao, zapetljao mi je preostala dva štapa, pa sam zovnuo prijatelja da mi donese nož da oslobodim glavni štap na koji je zagrizao - priča Herclik.

Kad je oslobodio štap seo je u čamac i na vodi je krenula njegova borba s kapitalcem. Dugogodišnje ribarsko iskustvo, kako kaže, bilo je presudno da soma izvuče iz vode.

- Ne može da se opiše sreća kad sam video što sam zapravo ulovio. Da stvar bude još bolja za mene, baš sam danas planirao da prestanem sa pecanjem, jer za dva dana idem u Nemačku na tri meseca. I taman kad sam pomislio da neće biti ništa od ulova došao je ovaj som. To je prava sreća - kaže Franjo.

Nedavno je njegov komšija Branko Halapa na jezeru Šodrana kod Pitomače ulovio soma od 36 kilograma pa je Franji to bio i dodatni izazov da ga nadmaši.

- Lani sam "primio" soma od 35 kilograma i Branko me zezao kako je on ulovio težeg za jedan kilogram. E, sad su se stvari okrenule, samo što sam ja sad njega prestigao za 20 kilograma - dodaje u šali Franjo.

Ribolov je Franji hobi od malih nogu. Kao vrckavi dečak majci je skidao zavese i od njih pravio mreže, a naravno da to nije prolazilo nekažnjeno.

- Pretrpeo sam malo batina, ali sam mesec dana imao mrežu. To je ta neopisiva ljubav nas ribara - zaključio je Franjo Herclik.

(Telegraf.rs/Podravski)

Enco Kontičelo (29) je u novembru 2024. ukrao torbu Rouzi Doson koju je ona spustila između nogu na pod dok je stajala ispred paba “Pas i patka” u Sohou, podsetio je BBC.

Faberžeovi predmeti bili su u njenoj torbi nakon što ih je ponela kako bi bili izloženi na poslovnom događaju ranije te večeri, a ukradene vrednosti nisu pronađene.

Kontičelo, poznat i pod imenom Hakin Budženun, osuđen je nakon što se na ranijem ročištu izjasnio krivim po tri tačke optužnice za prevaru lažnim predstavljanjem i po jednoj tački optužnice za krađu.

Snimci nadzornih kamera zabeležili su kako Kontičelo u pabu pokušava da ukrade torbu drugog gosta, pre nego što je izašao napolje, a zatim je snimljen kako krade torbu žrtve. Na sudu je rečeno da je Kontičelo tražio “laku zaradu“ kako bi kupio drogu.

On je povezan sa krađom torbice nakon što je pokušao da koristi bankovne kartice Dosonove u obližnjoj prodavnici u roku od nekoliko minuta nakon pljačke.

Osiguravači su isplatili 106.700 funti za gubitak ukradenih predmeta poslodavcima Dosonove u kompaniji Craft Irish Whiskey.

Printskrin: X

Kontičelova advokatica, Kejti Porter-Vindli, izjavila je da je on ranije radio kao kuvar, ali je izgubio posao tokom pandemije kovida i postao zavisnik od kokaina.

Kontičelo je uhapšen zbog odvojenih krađa u Belfastu u novembru 2025. godine, više od godinu dana nakon krađe torbice, a potom je povezan sa prestupom iz 2024. godine.

Porter-Vindli je rekla sudu da Kontičelo nije shvatao koliko su vredni predmeti koje je ukrao, kao i da se iskreno kaje.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Naime, Kovač, kojeg mnogi sa pravom zovu "virtuoz na gitari", ovih dana obišao je banju u Mađarskoj, a prilikom odlaska u spa-centar primetio je neobična uputstva turistima koji dolaze sa naših prostora.

Kako odlično govori i srpski i mađarski, gospodin Kovač je u prvi mah verovatno i sam bio zbunjen uputstvima koje je zatekao na ulasku u saunu.

Iako su ona na mađarskom jeziku veoma jasna, uputstva na srpskom jeziku nateraće svakog da ih pročita bar dva puta kako bi mu bilo jasno koja su pravila ponašanja prilikom korišćenja saune.

Kovač je, sledeći onu čuvenu frazu "čitaj kao što je napisano", jasno i glasno uz "mađarski naglasak" pročitao sve što na tablama kod saune piše i nasmejao gledaoce do suza.

Da vam ne otkrivamo previše, sami pogledajte snimak:

Podsetimo, Morahalom je mali grad na jugu Mađarske, u blizini granice sa Srbijom, koji je poznat po termalnim izvorima i banjskom turizmu, i iz godine u godinu privlači sve više turista iz našeg zemlje.

(Telegraf.rs)

Prizor je šokirao slučajne prolaznike koji su sve snimili, prenosi South China Morning Post.

Bila je potpuno iscrpljena

Kako izveštavaju kineski mediji, žena je primećena da visi sa spoljne strane na 26. spratu, pošto su čistač i pripadnik obezbeđenja čuli njeno zapomaganje.

Oni su primetili ženu baku se čvrsto drži za zaštitu oko klima-uređaja i pozvali vatrogasce i hitnu pomoć. Penzionerka, navodno, nije čekala spasioce, već je nastavila da se spušta niz soliter i na kraju zastala na 21. spratu, nekih 50 metara iznad tla.

Bila je potpuno iscrpljena i nije mogla dalje da se spušta. U međuvremenu, stigli su vatrogasci koji su je osigurali nosiljkom i konopcem, a zatim isekli deo zaštitne ograde, kako bi mogla da sedne na rashladni uređaj.

Kako bi se smirila, vatrogasci su joj dali jaknu i vodu, a zatim je pažljivo uvukli u stan. Baka je bila nepovređena, ali iscrpljena i uplašena.

Planirala da stigne do prizemlja

Navodno, ispričala je da živi sama na 27. spratu, ali je slučajno zaključala vrata spavaće sobe i nije mogla da izađe. Telefon je ostao u drugom delu stana, pa je odlučila da se spusti niz stambeni objekat.

Lokalni mediji prenose da je, navodno, rekla vatrogascima da je planirala da se spusti do prizemlja, ali joj je ponestalo snage.

Korisnici kineskih društvenih mreža bili su zapanjeni, a mnogi i uvereni da je reč o proizvodu veštačke inteligencije (AI), a ne autentičnom snimku.

Telegraf.rs nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost snimka i priče koja je objavljena u kineskim medijima.

(Telegraf.rs)

U anketi se "maltretiranje" definiše kao ponašanje nastavnika ili drugog osoblja koje kod učenika izaziva loša osećanja kroz reči ili postupke, preneo je Yle.

Najavljene promene

U pojedinim opštinama zabeležen je visok procenat takvih odgovora, uključujući Joutsu i Kinulu, gde gotovo polovina učenika navodi slična iskustva.

U Asikali je 38 odsto učenika prijavilo maltretiranje, a lokalne vlasti su utvrdile slučajeve neprikladnog govora i komunikacije nastavnika, uz najavu promena u ponašanju i radu sa učenicima.

Foto: Shutterstock

"Dodatno razjasniti granice"

U pojedinim sredinama, poput Inarija, stručnjaci upozoravaju da rezultati mogu da budu pod uticajem veličine škola i odnosa između učenika i nastavnika, dok se u manjim grupama pojedinačni odgovori snažnije odražavaju na statistiku.

Istraživači ističu da se rezultati ne odnose nužno na klasično maltretiranje, već i na disciplinske situacije koje učenici mogu da dožive kao neprijatne i pozivaju škole da dodatno razjasne granice između vaspitnih mera i neprimerenog ponašanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sve je počelo kada je tišinu prekinuo neobičan zvuk, jedva primetan, ali dovoljan da probudi najmlađeg člana porodice.

Primetio plamen kod vrata

U tom trenutku, niko nije slutio da se opasnost već širi kroz kuću. Sekunde su odlučivale, a brza reakcija bila je ključna da se izbegne najgori scenario.

Porodicu je od požara spasio petogodišnji dečak, po imenu Džejden, koji se probudio oko 6.20 sati, pošto je čuo neobično pucketanje.

Kada je otvorio oči, primetio je plamen kod ulaznih vrata. Bez oklevanja je probudio tetku Lulu Krejven i upozorio je na opasnost.

“Ušao sam u njenu sobu i rekao: ‘Požar’“, ispričao je kasnije lokalnim medijima.

Tetka se priseća da je dečak i dalje bio umotan u malo ćebe kada ju je probudio.

“Rekla sam: ‘O, Bože’, a u tom trenutku se oglasio alarm za dim“, kazala je.

Evakuacija svih ukućana

Dok je porodica u panici napuštala kuću, komšinica Jana Erera, inače medicinski tehničar i dobrovoljni vatrogasac, primetila je vatru. Odmah je pozvala nadležne, a zatim pomogla u evakuaciji.

Na ulici je zatekla dečaka i ženu koji su joj rekli da unutra ima još ljudi, među kojima su bili i teško pokretni. Erera je bez oklevanja krenula u akciju i pomogla da svi budu izvučeni na sigurno.

U trenutku kada je izvela poslednju osobu iz zapaljene kuće, na lice mesta su stigli vatrogasci, prenosi People.

“Da nije bilo dečaka, mislim da bi se sve završilo drugačije“, izjavila je Erera, dodajući da je Džejden “pravi mali heroj“.

Foto: facebook.com/LongviewTXFireDept

"Anđeo ga je poslao..."

Njegova tetka veruje da je sve imalo i dublje značenje.

“Anđeo ga je poslao da me probudi. Ne znam kako, ali imali smo sreće što smo svi izašli“, rekla je, dodajući da ga porodica sada zove “naš anđeo i heroj“.

Zahvaljujući prisebnosti mališana, ukućani su prošli bez težih povreda. Samo jedna osoba je pregledana zbog mogućeg udisanja dima, ali nije bilo potrebe za daljim lečenjem.

Vatrogasna služba posebno je pohvalila dečakovu “pribranost i brzu reakciju“, što je sprečilo potencijalne povrede i gubitak života.

Uzrok požara bio je električni kvar na utičnici, a pričinjena materijalna šteta procenjena je na oko 75.000 dolara.

(Telegraf.rs)

Ipak, mladi entuzijasta Džordž Bird nije bio uveren da se priča završava na jednom kamenu. Njegova radoznalost i osećaj da bi u šumi moglo da se krije nešto mnogo veće pokrenuli su niz događaja koji će dovesti do značajnog otkrića.

Otkriće "ceremonijalne platforme"

Vođen intuicijom, 24-godišnji student je godinama istraživao područje oko kamenog monolita u šumi Farli Mur (Farley Moor). Smatrao je da bi u okolini mogao postojati mnogo “složeniji arheološki kompleks”, nego što se ranije pretpostavljalo.

Njegova pretpostavka privukla je pažnju arheologa iz organizacije Forestry England, kao i ekipe televizijskog programa Time Team, nakon čega su započeta sistematska iskopavanja na lokaciji. Rezultati su ubrzo potvrdili da je mladi istraživač bio u pravu!

Tokom iskopavanja, otkriveni su ostaci koji ukazuju da je pomenuti kamen nekada bio deo mnogo većeg ritualnog prostora. Istraživači su utvrdili da se pored njega nalazila i “ceremonijalna platforma”, pažljivo postavljena iznad prirodnog izvora vode.

Dalja analiza terena je pokazala da je na istom mestu verovatno stajalo još pet kamenih monolita, raspoređenih u obliku ovalne strukture - dimenzija približno 25 sa 23 metra. Na osnovu radiokarbonskog datiranja, ceo kompleks se smešta u period oko 1700. godine pre nove ere.

Značaj vode u bronzanom dobu

Stručnjaci smatraju da ovo otkriće ukazuje na mnogo složeniji “ritualni pejzaž” nego što se ranije pretpostavljalo, prenosi Popular Mechanics.

Kamena “platforma”, kako navode, verovatno je nastala pre usamljenog monolita, što sugeriše da je lokacija korišćena tokom dužeg vremenskog perioda u religijske ili ceremonijalne svrhe, posebno u vezi sa vodom i njenim značajem za zajednice iz bronzanog doba.

Izvor koji se nalazio u blizini ovog kompleksa napajao je potok Bentli Bruk (Bentley Brook), koji se uliva u obližnju reku. Arheolozi ističu da to dodatno naglašava važnost vode u duhovnim i svakodnevnim praksama ljudi iz bronzanog doba.

Prema rečima stručnjaka, ovakva otkrića pokazuju da drevni ritualni život perioda nije bio ograničen samo na poznate lokalitete poput Stounhendža, već da je bio široko rasprostranjen i kompleksan. Oni, takođe, smatraju da engleske šume i dalje kriju veliki broj neotkrivenih arheoloških lokacija.

Foto: Shutterstock

Nastavak istraživanja tokom leta

Ovaj tip kamenih struktura bio je karakterističan za drugi i treći milenijum pre nove ere, što nalazište u Farli Muru svrstava u širi kontekst sličnih spomenika u regionu.

Iako je pomenuto otkriće danas predmet ozbiljnih arheoloških analiza, zasluge u velikoj meri pripadaju Džordžu Birdu, koji je godinama ukazivao na potencijal lokaliteta. Njegova upornost i radoznalost, kako ističu istraživači, bili su ključni za početak ozbiljnih iskopavanja.

Stručnjaci planiraju nastavak istraživanja tokom leta, uključujući detaljniju analizu novih kamenih struktura, sa ciljem da se utvrdi kada je kompleks tačno nastao i koliki je njegov puni obim.

Iz organizacije Forestry England poručuju da Bird nije bio samo posmatrač, već ravnopravan učesnik istraživanja. Kako ističu, njegova pitanja su otvorila vrata jednom značajnom otkriću.

(Telegraf.rs)

Kako je navedeno, Gabanina ostavka na nadzorne funkcije stupila je na snagu 1. januara i predstavlja "prirodnu evoluciju organizacione strukture i upravljanja" kompanije, preneo je Rojters.

Ostaje u modnoj kući

Gabana (63) će, međutim, nastaviti da obavlja svoju kreativnu ulogu u modnoj kući.

On je bio prisutan i na poslednjoj reviji brenda u februaru, gde je u prvom redu sedela Madona.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sve počinje sa Suncem. Ono šalje ka Zemlji “belu” svetlost, a ta svetlost je zapravo mešavina svih mogućih boja. Kada “bela” svetlost uđe u našu atmosferu, “sudara” se s molekulima vazduha - kiseonikom, azotom i ostalim jedinjenjima.

Fenomen Rejlijevo rasejanje

Ono što se dalje dešava objasnio je Džon Vilijam Strat. Ovaj engleski fizičar je dobio Nobelovu nagradu 1904. godine, pošto je zajedno sa Vilijamom Remzijem otkrio element argon.

Ipak, danas nam je zanimljiv jer je dao odgovor na pitanje - zašto je nebo plavo?

U njegovu čast, taj fenomen je nazvan Rejlijevo rasejanje. Ukratko, opisuje kako se "bela" svetlost, koja u sebi sadrži sve boje spektra, rasejava po sitnim česticama u atmosferi.

I tu dolazimo do ključne stvari - kraće talasne dužine (poput plave i ljubičaste) rasejavaju se mnogo više nego duže (poput crvene).

Zbog toga se svetlost iz tog dela spektra širi u svim pravcima mnogo izraženije nego duže talasne dužine, koje se kreću stabilnije i u većoj meri zadržavaju pravolinijski pravac.

Foto: NASA Goddard Laboratory for Atmospheres and Yohkoh Legacy data Archive, Public domain, via Wikimedia Commons

Gde je nestala ljubičasta?

Neko će sada, verovatno, pomenuti ljubičastu, pa da i to objasnimo.

Iako se ljubičasta svetlost rasipa čak i više od plave, nebo ipak ne vidimo u toj boji. Razlog je u kombinaciji faktora:

- ljudsko oko je znatno osetljivije na plavi deo spektra nego na ljubičasti;

- Sunce emituje manje ljubičaste svetlosti u poređenju sa plavom;

- deo kratkotalasnog zračenja, odnosno ljubičasta svetlost, dodatno se apsorbuje u višim slojevima atmosfere.

Zbog toga dominantan vizuelni utisak rasutog svetla postaje plava boja, prenosi Pun Kufer.

Foto: Pixabay

Šta je sa zalascima Sunca?

A, zašto su onda zalasci sunca crveni ili narandžasti?

Kada je Sunce nisko na horizontu, njegova svetlost mora da prođe kroz mnogo deblji sloj atmosfere. Plava svetlost se tada već “raspršila“, pa do nas dolaze toplije nijanse - crvena, narandžasta i žuta.

To sve znači sledeće - kad Zemlja ne bi imala atmosferu, nebo bi bilo potpuno crno, čak i tokom dana. Upravo zato je nebo gledano iz svemira u potpunom mraku.

Zato, hvala atmosferi i večitoj igri svetlosti i vazduha na plavetnilu i spektakularnim zalascima Sunca.

(Telegraf.rs)

Tog dana, ništa nije nagoveštavalo da će se njen život “pretvoriti” u horor film, a čitav slučaj privući pažnju medicinskih stručnjaka.

Potpuno neočekivan obrt

Kako je kasnije zabeleženo u medicinskom izveštaju, žena je primetila neuobičajeno veliki broj muva koje su joj uporno kružile oko lica, ali tome nije pridavala veliki značaj.

U danima koji su usledili, pojavili su se prvi znaci nelagodnosti. Osećaj “pritiska” u sinusima prerastao je u bol, a potom su usledile nedelje iscrpljujućeg kašlja.

Ipak, simptomi su ostali ograničeni i nisu ukazivali na ozbiljniji zdravstveni problem - barem ne na prvi pogled. A, onda je situacija dobila potpuno neočekivan i uznemirujući obrt.

U naletu kijanja žena je iz nozdrve izbacila crva!

Zabeležen mali broj slučajeva

U panici, potražila je pomoć specijaliste koji ju je pregledao, a zatim naložio intervenciju tokom koje je izvukao deset larvi iz nosne duplje.

Kasnijom analizom je utvrđeno da je reč o larvama ovčijeg obada (Oestrus ovis), koje najčešće žive i razvijaju se u nozdrvama i sinusima ovaca.

Jedna od izvučenih larvi bila je dugačka bezmalo 2,5 centimetara, prenosi New York Post.

Prema dostupnim podacima, medicina je zabeležila mali broj slučajeva u kojima su larve muva završavale u ljudskom telu - najčešće je to oko (stanje poznato kao oftalmička mijaza), a ne nos ili usta.

Istorijski gledano, larve u takvim slučajevima nisu uspevale da se razviju dalje od prvog stadijuma.

Foto: Shutterstock

Kriva je devijacija nosa?

Međutim, poslednjih godina, situacija se delimično promenila. Zabeleženi su slučajevi razvoja larvi u kasnijim fazama kod ljudi, naročito kada je prisutno slabljenje imuniteta ili anatomske nepravilnosti nosnih puteva.

Pacijentkinja iz Grčke, kod koje je dijagnostikovana “nazalna mijaza izazvana vrstom O. ovis sa pupacijom”, imala je ozbiljnu devijaciju nosa.

Upravo je ta anomalija, prema mišljenju lekara, sprečila da larve budu izbačene iz nosnih kanala i omogućila im da se zadrže u sinusima.

U takvom okruženju, larve su nastavile razvoj i čak dostigle stadijum lutke - nešto što su naučnici ranije smatrali “biološki nemogućim” kod sisara, uključujući i njihove uobičajene domaćine poput ovaca i koza.

Foto: Shutterstock/UfaBizPhoto

Uznemirujuća alternativna hipoteza

U tipičnim okolnostima, larve rastu u nosnim kanalima životinja, a zatim budu “izbačene” u spoljašnju sredinu, gde prelaze u sledeću fazu razvoja.

Nasuprot tome, kada larve ostanu zarobljene u sinusima, najčešće se raspadaju ili kalcifikuju, često izazivajući bakterijske infekcije.

Ipak, istraživači su izneli i uznemirujuću alternativnu hipotezu - moguće da ovaj slučaj predstavlja rani znak prilagođavanja ovčijeg obada našem organizmu.

To bi potencijalno omogućilo ovom parazitu da u budućnosti kompletira svoj životni ciklus i kod ljudi.

(Telegraf.rs)

Reč je o najstarijoj poznatoj kineskoj dinastiji, saopštili su tamošnji zvaničnici.

Orijentacija sever-jug

Kanali su pronađeni na lokalitetu Vangčenggang, a detalji su predstavljeni na forumu posvećenom najnovijim arheološkim nalazima u pokrajini.

Na lokalitetu su identifikovana dva nova veštačka jarka iz ranog perioda dinastije Sja, svaki širine oko tri metra i potvrđene dužine veće od 120 metara.

Svaki jarak je bio orijentisan sever-jug i povezan sa jarkom širine oko 10 metara, formirajući kompletan sistem za vodosnabdevanje, odvodnjavanje i prostornu podelu, rekao je arheolog Ma Long.

"Hijerarhijski organizovan sistem"

On ističe da su dva jarka pažljivo planirana i projektovana, uz visok nivo inženjerskih standarda, kao i da je za njihovu izgradnju uklonjeno više hiljada kubnih metara zemlje, što ukazuje na organizovan i veliki radni sistem.

Pored toga, otkriveni su i brojni manji kanali širine od 0,3 do jednog metra, koji su bili povezani sa pojedinačnim objektima ili pećima, omogućavajući brzo odvođenje kišnice i otpadnih voda i održavanje suve životne sredine.

"Ovakav veliki i hijerarhijski organizovan sistem veštačkih kanala pokazuje da je još u doba dinastije Sja lokalitet Vangčenggang imao jedinstvenu organizaciju i standardizovane inženjerske prakse", rekao je Jang Vensheng, zamenik direktora Pokrajinskog instituta za kulturno nasleđe i arheologiju u Henanu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Incident se dogodio 7. novembra 2024. godine, u čuvenom Sohou, a žrtva je ostavila torbicu pored sebe - svega nekoliko trenutaka, ne sluteći šta će se dogoditi.

Torbicu spustila pored nogu

Prema pisanju inostranih medija, vlasnica torbice je nakratko skrenula pažnju kako bi pozdravila prijatelja. Upravo taj trenutak nepažnje bio je dovoljan da lopov iskoristi priliku i neprimetno zgrabi plen.

Prema navodima suda, Kontičelo je ukrao Givenchy torbicu vrednu 1.800 evra od Rouzi Doson, koja radi kao direktorka premijum brendova u kompaniji Craft Irish Whiskey. Torbicu je spustila pored svojih nogu, a nekoliko trenutaka kasnije je shvatila da je nema.

U torbici su se nalazili brojni lični predmeti - laptop vredan 1.700 evra, slušalice, vaučer od 400 evra, ključevi, tri bankovne kartice, kozmetika vredna 230 evra, držač kartica od 170 evra i 20 evra u gotovini.

Međutim, u torbici je bilo još nešto, nepojmljivo vrednije od navedenih stvari, prenosi LadBible.

Plen zamenio za drogu

Dosonova je nosila predmete koji su pripadali njenom poslodavcu - retko Faberžeovo jaje i sat, deo istog kompleta vrednog oko 2,5 miliona evra!

Detektiv Arben Morina je izjavio da “Kontičelo nije razmišljao kada je prisvojio tuđu imovinu, ali će snositi posledice svoje pohlepe kroz zatvorsku kaznu”.

Sud je, takođe, čuo da ovo nije bio jedini pokušaj krađe te večeri - Kontičelo je navodno prethodno pokušao da ukrade stvari drugog gosta u istom pabu.

Policija je saopštila da je ukradenu torbicu predao drugoj osobi u zamenu za drogu.

Bankovni izveštaji pokazujuu da je pokušao da iskoristi ukradene kartice Rouzi Doson za kupovinu u obližnjoj prodavnici, u iznosu od 37 evra, kao i da je kasnije te večeri još dva puta pokušao transakcije.

Jaje i sat nisu pronađeni

“Ova krađa je imala ozbiljan uticaj na žrtvu, koja je bila na putu kući s poslovnog događaja kada je postala meta”, dodao je Morina, napominjući da Kontičelo nije objasnio policiji šta se dogodilo s skupocenim stvarima.

On je u februaru priznao krivicu, nakon čega je osuđen na kaznu zatvora. Njegova braniteljka, Kejti Porter-Vindli, izjavila je pred sudom da nije bio svestan vrednosti ukradenih predmeta, te da se iskreno kaje zbog svog postupka.

“Iskoristio je trenutak i duboko žali zbog svog ponašanja“, rekla je, dodajući da je u tom periodu imao problem sa zavisnošću od kokaina.

Set ukrašen smaragdima, dizajniran od strane Faberžea, kao deo kolekcije Emerald Isle, do danas nije pronađen. Jaje i sat bili su deo ekskluzivne serije od svega sedam kompleta, a svaki sadrži ukrašeno jaje, sat, bocu viskija, cigare i humidor za čuvanje cigara.

Osiguravajuća kompanija isplatila je 122.500 evra kompaniji Craft Irish Whiskey zbog nastalog gubitka.

(Telegraf.rs)

Vlasnica jednog butika za bebe u Južnoj Karolini ponovo je privedena i to samo četiri dana nakon njenog 15. hapšenja ove godine, preneo je US Weekly.

Pamela Bruk Šrons, koja se tereti da je prevarila desetine kupaca širom države, uhapšena je u ponedeljak, 6. aprila, po dve tačke optužnice za zloupotrebu poverenja sa prevarnom namerom, saopštila je Kancelarija šerifa okruga Okoni.

Ovo je Šronsovo 16. hapšenje i 16. put da joj je napravljena policijska fotografija u 2026. godini.

Zamenici šerifa okruga Okoni uhapsili su 30-godišnju Šrons u vezi sa dva oštećena lica koja su naručila robu od njenog preduzeća, ali nikada nisu dobila proizvode koje su, kako se navodi, platili.

Više kupaca je iznelo slične pritužbe protiv Šrons, koja je iz Beltona, gde je vlasnica butika "Thomas & Turner". Prema Kancelariji šerifa okruga Okoni, "ovaj butik je sada zatvoren"

Šrons je reklamirala svoj butik kao "butik za moderne male bebe" koji nudi "po meri dizajniranu" odeću, prema Instagram stranici njenog butika.

Jedna od dve osobe za koje se tvrdi da ih je Šrons prevarila u okrugu Okoni rekla je policiji da je naručivala robu iz njenog butika putem interneta sedam puta između oktobra 2024. i marta 2025. godine, saopštila je kancelarija šerifa. Ukupna vrednost kupovina bila je skoro 500 dolara.

Žena je rekla zameniku šerifa da je poslala nekoliko mejlova Šrons u vezi sa tim što nikada nije dobila naručene proizvode i da su joj "obećani povraćaji novca", prema navodima kancelarije šerifa.

"Međutim, novac nije vraćen, a građanka nikada nije primila artikle koje je naručila", saopštila je šerifova kancelarija.

Dana 16. marta, druga žena je rekla istražitelju za prevare okruga Okoni da je "unapred naručila odgovarajuću dečiju odeću" iz njenog butika u decembru 2024. godine koju "nikada nije primila", prema navodima vlasti.

Žena je dobila delimičan povraćaj novca na poklon kartici, koju je primila nekoliko meseci kasnije, u julu 2025. godine, prema navodima šerifove kancelarije. Povraćaj je iznosio 73,02 dolara.

Zatim je iskoristila poklon karticu za kupovinu novih artikala ali ti artikli nikada nisu stigli u januaru kako je planirano.

"Žrtva nikada nije primila svoju porudžbinu i žrtva ne može da koristi preostali iznos na poklon kartici zbog činjenice da je butik sada zatvoren", saopštila je šerifova kancelarija.

U četvrtak, 2. aprila, Šrons je uhapšena po 15. put u okrugu Grinvil po pet tačaka optužnice za pribavljanje imovine vredne 2.000 dolara ili manje pod lažnim izgovorom.

Nakon hapšenja 6. aprila, prebačena je iz zatvora okruga Grinvil u pritvorski centar okruga Okoni.

(Telegraf.rs)

Belo-krilati papagaj po imenu Bebe, dugačak oko 15 centimetara od kljuna do repa, postao je internet senzacija nakon što se pojavio snimak na kojem istražuje podvodni svet nadnu živopisnog mora na Bahamima.

Njegov vlasnik, Stiven Loer, napravio je posebno dizajniranu, minijaturnu podmornicu za ptice, koja je obezbeđivala stalan dotok kiseonika.

Ova avantura koja je trajala 15-minuta tokom kojih je pernati avanturista uživao među šarenim koralima i ribama, prenosi Daily Mail.

Ljubimac je delovao opušteno i zainteresovano za svoje okruženje dok se uređaj lagano ljuljao ispod površine. Njegov vlasnik je rekao da papagaj "nije bio pod stresom" i da uživa u avanturama, kao i da je "dobrovoljno ušao u podmornicu".

Oduševljeni fanovi su se šalili da mu njegovi prijatelji neće verovati, dok su drugi rekli da proživljava najbolje trenutke svog života.

Međutim, neki su kritikovali ovaj potez, tvrdeći da papagaj "nema šta da traži tamo dole" i da je to "bukvalno potpuno suprotno mesto na kojem bi jedna ptica trebalo da bude".

Snimak, koji je podeljen na Instagramu, već je prikupio više od 600.000 lajkova. Bebeov vlasnik, Stiv, kasnije je objavio poseban video u kojem insistira da snimak nije napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.

"Potpuno je autentično", rekao je, držeći podmornicu. „"vo je ono u čemu ste ga videli u snimku ovo je ‘Bebesfera’".

"Ovo je bila domaća sprava, opsežno testirana pre nego što je Bebe uopšte ušao u vodu sa njom".

Objasnio je da je plastična posuda "bezbedna za hranu" i da je bila opremljena bocom za pejntbol od 3000 PSI koju su punili jako filtriranim vazduhom.

Igličasti ventil mu je omogućavao da kontroliše protok vazduha koji ulazi u posudu, dok je jednosmerni izlazni ventil ispuštao mehuriće vazduha.

Na spoljašnjoj strani posude bili su i olovni tegovi koji su pomagali kod zarona, dok je merač kiseonika značio da njegovi vlasnici mogu da prate uslove unutar boce.

"Bebe je potonuo samo oko jedan metar, kao što vidite na snimku. Bio je u ovome samo oko 15 minuta", rekao je vlasnik.

"Voli da radi ovakve avanturističke stvari sa nama. Nije bio pod stresom znamo kako naša ptica izgleda kada je pod stresom".

Kada je avantura završena, Bebe pušten napolje i proveo je neko vreme leteći iznad talasa, pre nego što se vratio svom pratiocu koji je čekao na obali.

Na Instagram nalogu PETA (Ljudi za etički tretman životinja) objavljen je komenta sledeće sadržine:

"On vam veruje svojim životom, a vi ste ga naterali da bude pod vodom u malom kontejneru zbog pogleda".

(Telegraf.rs)

Objava, osmišljena kao brz test znanja pod naslovom: “Da vidimo ko zna da vozi”, prikazuje tri automobila i postavlja jednostavno pitanje - kojim redosledom treba da prođu kroz raskrsnicu?

Komentari ispod objave

Scenario predviđa žuti automobil (A) koji želi da se uključi desno sa prilazne ulice, ali ispred njega stoji znak stop. Na glavnoj ulici, beli automobil (B) vozi pravo, dok mu u susret dolazi plavi automobil (C), koji namerava da skrene levo, gde čeka automobil A.

Iako se mnogima čini kao situacija sa kojom se susreću svakodnevno, komentari ispod objave pokazali su da tačan odgovor nije svima očigledan, prenosi Net.hr.

Dok su mnogi tačno naveli redosled "BCA", pojavili su se i odgovori poput "CBA", uz duhovite opaske da bi vozač automobila A trebalo jednostavno da "doda gas".

Stranica Genzlaboratory, koja se fokusira na edukativni sadržaj za "radoznale umove", u opisu objave dala je detaljno objašnjenje.

Detaljno objašnjenje

Tačan redosled prolaska je - automobil B, zatim C i na kraju A. Logika je zasnovana na osnovnim saobraćajnim pravilima koja važe u većini zemalja. Automobil B ima apsolutnu prednost, jer se kreće pravo glavnom ulicom i ne preseca putanju drugim vozilima.

Automobil C, iako se nalazi na glavnoj ulici, mora da propusti vozilo iz suprotnog pravca (automobil B) pre nego što završi svoje skretanje.

Ključni element koji određuje sudbinu trećeg vozača je znak stop. Prema tzv. "apsolutnom pravilu" za T-raskrsnice, sva vozila sa sporednog puta su dužna da propuste vozila na glavnom putu, bez obzira na pravac njihovog kretanja.

Zato, automobil A mora strpljivo da sačeka da B i C sigurno prođu. Ova pravila, zajedno sa hijerarhijom "pravo, pa desno, pa levo", ključna su za bezbedan i nesmetan saobraćaj na raskrsnicama.

(Telegraf.rs)