Njihova glavna “meta” bila je Velika Rouz (Big Rose), neuhvatljiva ženka teška oko tri tone, za koju se veruje da je jedna od najvećih velikih belih ajkula ikada viđenih u severnom Atlantiku.

Istraživači spustili kavez u vodu

Dr Nil Hameršlag prvi put je uočio ovu kolosalnu grabljivicu prošle godine. Ovoga puta vratio se na isto područje kako bi je pronašao, označio satelitskim uređajem i pratio njeno kretanje u okviru specijalne emisije koju je emitovao Discovery Channel.

Ekspedicija je realizovana u trenutku kada su susreti sa velikim belim ajkulama između Kejp Koda i Nove Škotske, prema navodima istraživača, porasli čak 1.000 odsto tokom poslednje decenije.

Naučnici sve češće primećuju primerke koje Hameršlag opisuje kao “ogromne velike bele ajkule”, prenosi Daily Mail.

Potraga je istraživače odvela do ostrva Mud, poslednjeg mesta na kojem je Velika Rouz primećena, ali i do nove tačke okupljanja ajkula znatno većih od uobičajenih primeraka - dugih između dva i tri metra, a koji su najčešće zabeleženi duž obala Severne Amerike.

Istraživači su pored čamca spustili kavez i postavili mamac, nadajući se da će privući predatore dovoljno blizu kako bi ih identifikovali, izmerili i označili.

Ubrzo su se iz dubine pojavile prve ajkule. Među njima su bile tri jedinke duže od četiri metra, kao i ženka duga oko pet metara, kojoj je tim dao ime Duša (Sweetheart).

Ipak, kako se mrak spuštao nad ostrvom, od ajkule duge šest metara, zbog koje su prešli stotine kilometara, i dalje nije bilo ni traga.

Dr Hameršlag je tada ušao u gumeni čamac i približio se predatorima koji su kružili oko njega. Sa sobom je imao specijalni vazdušni pištolj namenjen za ispaljivanje oznaka za praćenje.

Okružen velikim belim ajkulama, uspeo je da označi četiri jedinke, što je omogućilo timu da prati njihovo kretanje oko ostrva.

Satima nije bilo peraja na površini

Sledećeg jutra uređaji za praćenje doneli su neočekivanu informaciju - sve četiri označene ajkule premestile su se na suprotnu stranu ostrva Mud.

Istraživači su posumnjali da je možda i Velika Rouz krenula istim putem. Brzo su spakovali opremu i zaputili se ka novoj lokaciji. Međutim, kada su stigli, okean je izgledao neobično “prazan”.

Satima nije bilo nijednog peraja na površini, zbog čega se pojavila sumnja da nešto sprečava ajkule da priđu čamcu. Tek su podvodne kamere otkrile pravi razlog. Mračne siluete predatora kružile su duboko ispod plovila, odbijajući da se podignu iz mutnih dubina.

Kako bi došli do njih, tim je upotrebio posebno napravljen lagani kavez koji je mogao da se spusti mnogo dublje od prethodne opreme.

Stručnjak emisije “Shark Week”, Pol de Gelder, ušao je u kavez i spustio se na dubinu od 15 metara. Tada se iznenada pojavila ajkula duga oko četiri metra, potvrđujući da predatori nisu napustili područje - samo su ostajali u dubljim “slojevima” mora.

A, onda se iza kaveza pojavila još veća senka.

Zbog slabe vidljivosti Pol de Gelder nije mogao da identifikuje morsko stvorenje, a kako mu je ponestajalo vazduha, morao je da prekine zaron i vrati se na površinu.

Tim je sada bio gotovo siguran da se ispod njih krije ogromna ajkula, ali bilo je potrebno izmamiti je na svetlost dana kako bi utvrdili da li je to Velika Rouz.

Istraživači su u vodu spustili komad tune, težak oko 23 kilograma, i strpljivo čekali. Nekoliko trenutaka kasnije, iz dubine se pojavila velika bela ajkula. Prišla je čamcu, zgrabila mamac snažnim čeljustima i počela da ga vuče kroz vodu.

Foto: mediadrumimages/Ron Daniel / Media Drum World / Profimedia

Rouz ponovo nestala u dubinama

Dok je prolazila pored kaveza, članovi tima ugledali su karakterističnu oznaku u obliku ruže na njenom leđnom peraju - detalj po kojem je dobila ime. Bila je to Velika Rouz.

Istraživači su slavili dok je ogromna ajkula kružila oko plovila. Merenja su pokazala da je duga približno šest metara od vrha njuške do repa, široka oko 1,8 metara i teška oko tri tone!

Stručnjaci procenjuju da je Velika Rouz starija od 50 godina, što je čini ne samo izuzetno velikom, već i jednom od najstarijih velikih belih ajkula koje obitavaju u tom području.

Tim je ponovo spustio komad tune u vodu, nadajući se da će privući ajkulu dovoljno blizu kako bi je Hameršlag označio uređajem za praćenje.

Ali, Velika Rouz je ponovo nestala u dubinama i više se nije vratila, uskraćujući istraživačima mogućnost da prate njeno dalje kretanje.

Ipak, njen povratak na ostrvo Mud doneo je važan trag. Naučnici smatraju da ponovni dolasci ukazuju da ovo udaljeno mesto ima veliki ekološki značaj za velike bele ajkule.

Tokom narednog meseca, Hameršlagov tim označio je još tri velike ajkule i zabeležio ukupno 109 velikih belih ajkula oko ostrva. Među njima je bilo 25 jedinki koje su se pojavljivale više puta.

Kasniji podaci praćenja pokazali su da je ajkula Duša prešla čitavu istočnu obalu SAD, prošla pored Floride i na kraju stigla sve do Luizijane.

Iako je Velika Rouz uspela da izbegne oznaku za praćenje, istraživači smatraju da njena izuzetna širina tela ukazuje na mogućnost da se vratila u ovo područje kako bi dobila potomstvo. Ukoliko se njihove pretpostavke pokažu tačnim, negde u blizini možda se nalazi do sada neotkriveno “porodilište” velikih belih ajkula.

(Telegraf.rs)

Među njima je bila i dr Meliha Čaušević, specijalista maksilofacijalne hirurgije i iskusna planinarka koja je pre samo godinu dana govorila o tome koliko su u planinama iskustvo, priprema i vremenski uslovi presudni za bezbedan uspon.

Vreme se naglo pogoršalo

Na Elbrusu su nastradali i Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam, svi iz Zenice. Jedini preživeli članovi ekspedicije su Haris Adilović i Kemal Vidimlić.

Drama je počela kada je sedmočlana grupa krenula prema vrhu. Iako su vremenski uslovi u početku bili povoljni, ubrzo su se naglo pogoršali. Vetar je duvao brzinom do 45 km/h, a do jutra dostigao oko 70 km/h, što je dodatno otežalo boravak na planini.

Jedan od preživelih uspeo je da se spusti i pozove pomoć, dok su drugog pronašli spasioci. Obojica su prevezena u bolnicu.

Dr Meliha Čaušević je prošle godine postala prva žena iz Bosne i Hercegovine koja se popela na planinu Kinabalu u Maleziji, visoku 4.095 metara, prenosi 24sata.hr.

Nakon toga, govorila je o važnosti priprema, ali i o tome da u planinama ponekad presudi nešto na šta čovek ne može da utiče.

“Tako je to u planinarenju, možete sve isplanirati, ali kada dođe dan uspona, vreme vam jednostavno ne dozvoli i morate da odustanete”, rekla je tada za Avaz.

Istakla je i da u planinarenju nije presudna samo fizička spremnost, već i sreća da se u pravom trenutku nađete na pravom mestu.

Foto: Ustupljene fotogtrafije/Hps.hr

Tragičan pohod na Kavkaz

Tragedija na Elbrusu podsetila je i na jednu od najvećih nesreća u istoriji hrvatskog alpinizma, koja se dogodila pre više od pola veka.

Naime, 24. jula 1974. godine, tokom uspona jednim od najzahtevnijih smerova na severozapadnoj steni Ušbe na Kavkazu - smerom Križ Ušbe, život su izgubila četvorica istaknutih hrvatskih alpinista.

Nastradali su Ante Bedalov, Nenad Čulić, Viktor Tabaković i Urso Vrdoljak, objavio je Hrvatski planinarski savez.

Na alpinističkom pohodu na Kavkaz učestvovalo je 15 alpinista iz tadašnje SFRJ, među kojima šestorica iz Hrvatske. Nakon aklimatizacionog uspona na Elbrus, članovi ekspedicije podelili su se u tri grupe radi penjanja različitim smerovima. Bedalov, Čulić, Tabaković i Vrdoljak izabrali su smer Križ Ušbe.

Uspon su započeli 23. jula, a već sledeće večeri slovenački alpinisti videli su dve ispaljene crvene rakete, što je bio znak da je hrvatskim penjačima potrebna pomoć. Zbog veoma loših vremenskih uslova spasilačka akcija bila je otežana.

Foto: Ustupljene fotogtrafije/Hps.hr

Sahranjeni uz sve počasti

Tek 26. jula spasioci su pronašli tela Ante Bedalova i Urse Vrdoljaka, dok su Nenad Čulić i Viktor Tabaković ostali zatrpani pod ledom.

Njihova tela nađena su tek decenijama kasnije. Nakon otkrića na glečeru Ušbe 2011. godine, Hrvatski planinarski savez i HGSS organizovali su potragu.

Godine 2012. pronađeno je telo Tabakovića, a godinu dana kasnije, kada su se iz leda pojavili novi posmrtni ostaci, potvrđeno je da pripadaju Čuliću. Obojica su nakon identifikacije prevezena u Hrvatsku i sahranjena uz sve počasti.

Hrvatski planinarski savez tu nesreću opisao je kao najveću u istoriji hrvatskog planinarstva i alpinizma. Ante Bedalov, Nenad Čulić, Viktor Tabaković i Urso Vrdoljak bili su iskusni alpinisti i gorski spasioci, a tragedija na Kavkazu ostavila je neizbrisiv trag u hrvatskom planinarstvu.

Više od 50 godina nakon te nesreće, nova tragedija na Kavkazu ponovo je pokazala koliko planine, uprkos iskustvu, pripremi i opremi, mogu biti nepredvidive kada se vremenski uslovi iznenada promene.

(Telegraf.rs)

Incident se dogodio u trenutku kada se zemlja još oporavlja od posledica izuzetno snažnog tajfuna Bavi, koji je nedavno pogodio istočnu obalu zemlje.

Vozači nemo posmatrali scenu

Snimak sa kamere iz jednog vozila prikazuje trenutak kada se snažan vazdušni vrtlog iznenada obrušio na auto-put u gradu Hajning, u provinciji Džeđang.

U tren oka, automobil je izgubio kontakt sa tlom, jer ga je tornado podigao u vazduh i odbacio poput igračke.

Vozači koji su se nalazili u blizini odmah su zakočili, nemo posmatrajući šta se događa. Dok se tornado kretao preko kolovoza, vetar je lomio drveće, a razni predmeti i delovi otpada leteli su kroz vazduh.

Opsežne mere zaštite stanovništva

Tornado je zabeležen u području koje je već pretrpelo veliku štetu usled tajfuna Bavi. Ovaj snažni tropski ciklon pogodio je obalu provincije Džeđang dva puta, 11. i 12. jula, ostavljajući za sobom velika razaranja.

Kineske vlasti reagovale su opsežnim merama zaštite stanovništva i preventivno evakuisale više od 2,2 miliona ljudi.

U Šangaju su otkazane stotine letova, brojne saobraćajnice bile su poplavljene, a saobraćaj je na mnogim mestima bio ozbiljno poremećen, prenosi oe24.at.

Pošto je Bavi oslabio nad kopnenim delom zemlje, nastavio je da donosi obilne padavine i poplave u severoistočnim delovima Kine.

(Telegraf.rs)

Uprkos miru koji danas vlada na tom mestu i prelepom pogledu koji se odatle pruža, o njemu se verovatno ne bi mnogo govorilo da nema neverovatnu prošlost. I ne samo neverovatnu, već i prilično kontroverznu.

Sporazum sa državom

Na ovom mestu, nekada se nalazio La Catedral (Katedrala) - zatvor u kojem se jedno vreme boravio čuveni narko-bos Pablo Eskobar.

Reč je o kompleksu koji je izgrađen prema njegovim zahtevima, u okviru sporazuma sa kolumbijskom državom, a iz kojeg je kasnije pobegao.

Iako od nekadašnjeg zatvora nije ostalo mnogo, priče o njemu i danas se prepričavaju, jer je važio za jedan od najneobičnijih na svetu, prenosi Pun Kufer.

Foto: Shutterstock/Corey1970

Lokacija nije slučajna

Početkom devedesetih godina prošlog veka Kolumbija je bila iscrpljena ratom protiv narko-kartela. Posle brojnih bombaških napada, atentata i velikog broja žrtava, vlasti su pokušale da zaustave nasilje pregovorima.

Eskobar je 1991. godine pristao da se preda, ali pod uslovom da neće biti izručen Sjedinjenim Državama i da će kaznu služiti u posebno izgrađenom zatvoru koji će ispuniti njegove zahteve.

Tako je nastao La Catedral, smešten na oko 2.400 metara nadmorske visine, nedaleko od Medeljina. Lokacija nije izabrana slučajno. Do kompleksa je vodio jedan glavni pristupni put, zbog čega ga je bilo lako braniti, dok se sa vrha pružao pregled čitave okoline.

Foto: Tužilaštvo

Redovne posete u zatvoru

Iako je zvanično bio zatvor maksimalne bezbednosti, u stvarnosti je mnogo više podsećao na privatni planinski rizort. U okviru kompleksa nalazili su se fudbalski teren, bar, sala za bilijar, prostorije za društvene igre, đakuzi, sauna, uređene bašte...

Eskobar je kaznu služio u prostranoj sobi, opremljenoj nameštajem po sopstvenom ukusu, sa televizorom i telefonom. U posetu su mu redovno dolazili članovi porodice, advokati, prijatelji i poslovni saradnici, a prema brojnim svedočenjima, među posetiocima su bile i poznate ličnosti.

I danas se tvrdi da kontrolu nad zatvorom “nije imala država”, već sam Eskobar. Veliki deo čuvara činili su ljudi koje je lično izabrao, a pojedini izvori navode da su među njima bili dugogodišnji telohranitelji i najbliži saradnici.

Bekstvo i pogibija u Medeljinu

Eskobar ni tokom izdržavanja kazne nije prestao da upravlja svojim kartelom. Telefonske linije nisu bile pod strogim nadzorom, saradnici su dolazili na sastanke, a situacija je kulminirala kada su neki od njegovih saradnika, navodno, ubijeni unutar zatvorskog kompleksa.

Kolumbijske vlasti odlučuju da Eskobara premeste u pravi državni zatvor, ali bilo je prekasno.

Pre nego što je premeštaj sproveden, u julu 1992. godine, Eskobar je pobegao. Zahvaljujući odličnom poznavanju terena, položaju zatvora i pomoći svojih ljudi, nestao je pre nego što su nadležni shvatili šta se dogodilo.

Usledila je jedna od najvećih potraga u istoriji Kolumbije, koja je okončana godinu dana kasnije njegovom pogibijom u Medeljinu.

(Telegraf.rs)

Brojni građevinski radovi i nepredviđeni izazovi bili su cena doma o kakvom su oduvek maštali. Međutim, vrlo brzo nakon useljenja ispostavilo se da će - pored restauracije istorijskog imanja, morati da se suoče i sa problemom koji nisu mogli da predvide.

Godine bez ljudskog prisustva

Bračni par je kupio kuću privučen njenom bogatom istorijom, vekovnim drvećem, potokom koji protiče kroz imanje i šumom koja je pod zaštitom države. Iako su znali da će obnova biti zahtevna, nisu želeli da propuste priliku.

“Zdanje je godinama bilo napušteno i to se jasno videlo. Na glavnom spratu nije bilo podova, veliko stepenište se urušavalo, a kuhinja je potpuno nestala“, priseća se Bouldin.

Ipak, stanje kuće nije predstavljalo jedini izazov, prenosi People.

Godine bez ljudskog prisustva omogućile su prirodi da u potpunosti preuzme imanje. Šuma, jezero, zapušteno dvorište i obrasla vegetacija stvorili su idealno stanište za miševe, zečeve i žabe, a upravo je obilje takvog plena privuklo i njihove prirodne predatore.

Već prvog dana po preuzimanju vlasništva ugledali su crnu zmiju kako se penje uz ogromni platan u potrazi za jajima divljih pataka. Ubrzo su shvatili da na imanju žive brojne vrste zmija, pa čak i otrovnice!

“Prirodno se užasavam zmija. Zato mi je bilo veoma neprijatno“, otkrio je Tajler.

Život u skladu sa prirodom

Tokom prvih šest meseci obnove porodica je živela u prostoru za domara, dok kuća nije postala dovoljno bezbedna za useljenje. U to vreme, Loren je bila trudna sa drugim detetom, dok je njihov prvi sin još bio mali.

“Bili smo izuzetno oprezni svaki put kada bismo izašli napolje. Neprestano smo pazili da sin i pas ne zalutaju u delove imanja obrasle gustom vegetacijom“, kaže Boldin.

Na početku su pokušali da žive u skladu sa prirodom. Pošto su čuli da crne zmije pomažu u kontroli populacije glodara i često sprečavaju naseljavanje otrovnih bakarnih glava, odlučili su da ih ne uznemiravaju.

“Kad god objavimo snimak, ljudi nam pišu da ne diramo crne zmije jer su korisne. To je dugo bila i naša politika. One su tu da ostanu. Ali, problem je što su postajale zaista ogromne. Jedna je bila dugačka preko dva metra“, rekao je Tajler još 2023.

Njihov pogled na situaciju promenio se kada je primetio da crne zmije dele ista skrovišta sa otrovnicama, u blizini napuštenog bazena, pa čak i ispod kamenja kraj ulaznih vrata.

“Stekao sam utisak da su nas izdale, jer nisu radile ono zbog čega smo mislili da su korisne. Tada smo počeli aktivnije da ih udaljavamo od kuće“, objasnio je Tajler.

"Bilo je zaista zastrašujuće"

Umesto da pokušaju da ih unište, odlučili su da promene samo okruženje kako bi postalo manje privlačno za zmije.

Svaki novi građevinski posao bio je prilika da uklone potencijalna skrovišta, smanje broj glodara i učine imanje bezbednijim za svoju porodicu.

“Slobodno vreme provodili smo čisteći travnjake, kamene zidove, bašte i šumu od otpada, gomila smeća i guste vegetacije. Uklonili smo opasni ukopani bazen, obnovili jezero i postavili filtere i fontane. Zatvorili smo sve otvore na kući i štali koji su predstavljali skloništa za miševe, a oko objekata zasadili mentu, koja prirodno odbija zmije“, dodao je.

Kada bi se zmije ipak pojavile u blizini kuće, Tajler ih nije ubijao.

“Kad god ugledam neku od tih zmija, uzmem hvataljku dugu gotovo dva metra, pažljivo je uhvatim i stavim u vreću ili kantu. Bilo je zaista zastrašujuće. Kada je uhvatimo, jednostavno je odnesemo daleko od kuće i pustimo nazad u prirodu“, ispričao je.

Danas, više od pet godina nakon kupovine imanja, porodica kaže da su rezultati njihovog rada više nego vidljivi. Iako zmije i dalje predstavljaju deo života u šumama Pensilvanije, susreti sa njima postali su znatno ređi.

“Sa zadovoljstvom mogu da kažem da svakog leta viđamo sve manje zmija i da su naši napori dali rezultat kojem smo se nadali. Verovatno ne prođe nijedan mesec, a da ne vidimo neku zmiju na imanju. Ipak, to je ogromna razlika u odnosu na period kada smo ih viđali gotovo svakog dana“, zaključuje Tajler.

(Telegraf.rs)

Ipak, autori naglašavaju da je reč o matematičkom modelu, a ne o predviđanju da će ljudi zaista živeti toliko dugo.

Životni vek u hipotetičkom scenariju

Jedan od ključnih bioloških procesa koji učestvuju u starenju jeste postepeno nagomilavanje nasumičnih mutacija u DNK ćelija. Ove promene, poznate kao somatske mutacije, nastaju tokom deobe ćelija i predstavljaju neizbežan deo života svakog organizma.

Istraživači iz Rusije pokušali su da odgovore na pitanje koliko bi upravo ovaj proces - kada bi bio jedini preostali uzrok starenja, mogao da ograniči maksimalni životni vek čoveka.

Njihov model pokazuje da ljudi, čak i kada bi u budućnosti postojala savršena terapija protiv svih ostalih oblika starenja, ne bi mogli da žive neograničeno dugo. Prema rezultatima istraživanja, prosečan životni vek u takvom hipotetičkom scenariju kretao bi se između 146 i 194 godine, u zavisnosti od matematičkog modela koji je korišćen.

Za poređenje, prosečan očekivani životni vek u Velikoj Britaniji danas iznosi oko 83 godine za žene i 79 godina za muškarce, prenosi Daily Mail.

Autori navode da matematički model dozvoljava i izuzetno retke teorijske slučajeve u kojima bi pojedinci mogli da dostignu starost do 627 godina. Međutim, istraživači naglašavaju da je reč isključivo o statističkoj i teorijskoj granici modela, a ne o realnom očekivanom životnom veku ljudi.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Zašto starenje nije moguće zaustaviti?

Tokom života, organizam prolazi kroz brojne procese koji zajedno čine ono što nazivamo starenjem. Istraživači ističu da njihov prvobitni cilj nije bio određivanje krajnje granice ljudskog životnog veka, već razvoj modela kojim bi se procenio doprinos različitih mehanizama procesu starenja.

Analiza je pokazala da postoji jedan proces koji bi ostao presudan čak i kada bi svi ostali poznati znaci starenja bili uspešno lečeni. Dakle, reč je o nagomilavanju somatskih mutacija - sitnih “grešaka” u DNK koje mogu nastati pri svakoj deobi ćelije.

Ljudske ćelije poseduju efikasne mehanizme za otkrivanje i popravku ovih grešaka, ali oni nisu potpuno nepogrešivi. Većina mutacija nema nikakve posledice, dok pojedine mogu doprineti nastanku malignih oboljenja.

Međutim, istraživači navode da bi čak i u hipotetičkoj situaciji u kojoj bi medicina u potpunosti sprečila razvoj raka, same somatske mutacije nastavile da se gomilaju tokom života.

Kada njihov broj dostigne određeni nivo, one počinju da narušavaju funkciju ćelija, dovode do propadanja tkiva i, na kraju, otkazivanja organa. Upravo zato autori smatraju da somatske mutacije predstavljaju teorijsku “čvrstu granicu“ ljudskog životnog veka.

Matematički model, a ne prognoza budućnosti

Glavni autor studije, dr Dmitrij Kriukov, postavio je pitanje: “Koliki bi bio životni vek čoveka koji je prevazišao sve mehanizme starenja osim somatskih mutacija”.

On objašnjava da su istraživači razvili model ljudskog starenja u kojem su jedini pokretač starenja upravo somatske mutacije.

“Naš model procenjuje kako ovaj proces samostalno utiče na životni vek, tako što postepeno smanjuje broj funkcionalnih ćelija u različitim tkivima“, navodi Kriukov.

Po njegovim rečima, rezultati ne predstavljaju dokaz da je ovakav životni vek dostižan.

“Ovo nije presuda o neizbežnosti. Međutim, pokazuje da somatske mutacije, iako same po sebi predstavljaju relativno slab pokretač starenja, mogu postati presudne kada deluju zajedno sa ostalim mehanizmima“, ističe autor.

Foto: Shutterstock/metamorworks

Različiti organi stare različitom brzinom

Model je ukazao i na razlike između pojedinih tkiva u ljudskom organizmu. Ćelije kože i jetre neprekidno se obnavljaju i zamenjuju novim ćelijama, pa taj proces mogu održavati veoma dugo.

Nasuprot tome, ćelije srca i mozga uglavnom se ne obnavljaju, zbog čega tokom godina nastavljaju da akumuliraju somatske mutacije.

Autori smatraju da bi upravo ova saznanja mogla pomoći budućim istraživanjima u razvoju terapija usmerenih na očuvanje funkcije najosetljivijih organa.

Da ponovimo, naglašavaju da njihovi rezultati ne znače da će ljudi u skorijoj budućnosti živeti 150 ili 190 godina. Studija predstavlja teorijsku analizu zasnovanu na matematičkom modelu jednog biološkog procesa i ne predstavlja dokaz da je takav životni vek ostvariv u praksi.

(Telegraf.rs)

Kira instistira da je iskoristila lutku kako bi lažirala da je postala majka jer nije mogla da kaže da je doživela spontani pobačaj.

Bivša radnica supermarketa koristila je protezu kako bi se pretvarala da joj trudnoća napreduje, a zatim je kupila realističnu lutku kako bi proslavila dolazak svoje "ćerke" Boni-Li Džojs.

Foto: Facebook

Kira je priznala da je ono što je uradila bilo pogrešno, ali je navodi da je prevaru osmislila jer nije mogla da kaže tadašnjem partneru Džejmiju Gardneru da je izgubila bebu.

"Nisam mogla da mu kažem. Izgubila sam dete. Pokušala sam da mu kažem kada sam ga prvi put izgubila. I dalje imam poruke u telefonu u kojima piše: 'Džejmi, moramo da sednemo i razgovaramo'. Ali nisam mogla da pričam s njim ni o čemu", tvrdi Kira.

Ona je rekla da može da prizna da je bilo pogrešno to što je sve slagala.

"Mogu da priznam i kažem: 'Ne, nisam trebalo da koristim lutku'. Ali istovremeno, niko ne zna kakva je bila naša veza", rekla je devojka.

Kira je dospela na naslovne strane širom sveta kada je priča isplivala u oktobru prošle godine, a zbog svega se našla na udaru velikog broja komentara na društvenim mrežama.

Navodi se da je mesecima nosila veštački trudnički stomak, delila fotografije ultrazvuka i čak organizovala raskošnu zabavu za otkrivanje pola bebe, na kojoj je par proslavljao vest da navodno očekuju ćerku.

Kira je takođe objavljivala fotografije odeće za bebu i poklona koje je dobijala.,

Ona je rekla da je dozvolila Džejmiju da i dalje veruje da je trudna, a njena prevara je brzo izmakla kontroli jer se plašila da mu kaže istinu.

"Mislim da je bilo i straha i šoka. Ja sam kroz sve to već prošla sama. Kako nekome reći da si već prošao kroz sve to? Pre svega ovoga smo se i posvađali i bilo je veoma loše. On u početku nije želeo bebu i mislim da ni to nije pomoglo. Prešao je od toga da nije želeo dete do toga da kaže: 'Evo, stvarno ćemo ga imati', a onda je počeo da ga želi", rekla je Kira.

Džejmi Gardner je za medije rekao da osporava njene tvrdnje i da se ne seća da je ona ikada pokušala da mu kaže da je imala spontani pobačaj.

"Ako bih ikada znao da je to zaista bila lutka, ranije bih otišao. Iskreno, nemam pojma šta se zaista dogodilo", rekao je on.

Kira je tvrdila da se porodila i da je beba težila oko 2,4 kilograma, ali je ubrzo otkriveno da je u pitanju lutka nakon što su se pojavile sumnje zbog toga što se nije čuo plač bebe.

"Sve je izašlo na videlo nekoliko dana nakon što smo pokupili Džejmijeve rođake sa rođendanske zabave. Lutka je bila u zadnjem delu automobila. Sve vreme sam razmišljala: 'Kako sada da se izvučem iz ovoga?' "Kada su deca izašla iz automobila, rekla su svojoj majci: 'To je bila lutka'", ispričala je Kira.

Kako tvrdi "niko tada nije ništa rekao Džejmiju, niko ga nije pitao šta se dešava".

Kira je rekla da joj je, kada je konačno morala da mu kaže da je beba zapravo realistična plastična lutka, on odgovorio: "Ti si psihopata" i izašao.

"To je bio poslednji put da smo se ikada videli", dodala je.

Gardner je osporio da mu je ona rekla istinu i tvrdi da kada je saznao šta se dogodilo, to nije bilo "od nje".

Kira je takođe rekla da su ljudi koji su poverovali da se porodila trebalo ranije da shvate da je u pitanju lutka.

"Ako nisu shvatili, bili su glupi", rekla je ona.

(Telegraf.rs)

Vrsta koja podseća na meduzu, ali za razliku od nje nema žarne ćelije, stigla je u Evropu osamdesetih godina prošlog veka. Kako navode V. M. Grejem i K. M. Baja u knjizi Biological Invasions by Marine Jellyfish, preneli su je brodovi koji su iz crnomorskih luka dolazili sa atlantskih obala Severne i Južne Amerike. Vrlo brzo postao je jedan od dominantnih organizama u tim vodama.

Godine 1988, na vrhuncu invazije, gustina populacije vrste Mnemiopsis leidyi dostigla je čak 400 jedinki po kubnom metru. Međutim, ubrzo nakon toga, pošto je pojela ogromne količine zooplanktona, svog glavnog izvora hrane, brojnost ove vrste počela je da opada.

U Baltičkom moru ova vrsta još nije dostigla tako veliki broj, ali najnovija istraživanja pokazuju da se njeno širenje ubrzava. Jedan od faktora koji joj pogoduje jeste povećanje područja sa nedostatkom kiseonika, poznatih i kao "pustinje kiseonika".

"Morski kanibal"

Ovaj neobični beskičmenjak, koji je, kako se navodi između ostalog u časopisu Tutoring Gedanensis, sposoban za bioluminiscenciju, predstavlja ozbiljnu pretnju ribarstvu. Posebno su ugrožene vrste poput papaline i sardine, jer se rebraš hrani njihovim jajima i larvama, čime smanjuje buduće riblje fondove.

Istraživanja su takođe pokazala da Mnemiopsis leidyi konzumira ogromne količine zooplanktona, takmičeći se za hranu sa mnogim drugim morskim organizmima i narušavajući prirodnu ravnotežu ekosistema.

Štaviše, ova vrsta razvila je jedinstvenu strategiju preživljavanja. Kada hrane počne da nestaje, rebraš može da pojede sopstvene larve, dok odrasle jedinke proizvode veliki broj jaja koja, u periodima nestašice hrane, mogu da posluže kao dodatni izvor energije. Ovaj specifičan oblik kanibalizma omogućava mu da opstane čak i u nepovoljnim uslovima.

Najbolje uspeva u plitkim, toplim priobalnim vodama bogatim hranljivim materijama.

U novim ekosistemima rebraš često nema prirodne neprijatelje koji bi mogli efikasno da kontrolišu njegovu brojnost. U Baltičkom moru situacija je donekle drugačija - postoji jedna vrsta koja se hrani njegovim larvama. Problem je u tome što klimatske i ekološke promene slabe ovaj prirodni mehanizam kontrole.

Prirodni neprijatelji

U januaru 2026. godine časopis Journal of Plankton Research objavio je rezultate istraživanja prema kojima troigla bodorka (Gasterosteus aculeatus), autohtona vrsta Baltičkog mora, može predstavljati prirodnog neprijatelja rebraša jer se hrani njegovim larvama.

Međutim, najnovija zapažanja pokazuju da sve izraženija hipoksija - odnosno pad koncentracije kiseonika u vodi koji dovodi do stvaranja takozvanih mrtvih zona - ograničava aktivnost bodorke i smanjuje njen intenzitet ishrane larvama rebraša.

To znači da uspeh invazivne vrste u širenju ne zavisi samo od porasta temperature mora usled klimatskih promena, već i od postepenog nestanka staništa pogodnih za njene prirodne neprijatelje.

Paradoksalno, klimatske promene doprinose i smanjenju saliniteta Baltičkog mora. To, međutim, nije nužno povoljno za Mnemiopsis leidyi, jer ova vrsta najbolje uspeva u vodi sa nešto većim salinitetom. Složenost procesa koji se odvijaju u Baltičkom moru čini predviđanje budućih promena velikim izazovom za naučnike.

Ekosistem pod pritiskom

Pojava "morskog kanibala" samo je jedan od mnogih pokazatelja da je ekosistem Baltičkog mora pod ozbiljnim pritiskom. Poslednjih godina naučnici beleže, između ostalog, širenje zona sa nedostatkom kiseonika, rekordne oscilacije nivoa mora i sve češće pojave povezane sa klimatskim promenama.

Ovi procesi utiču na uslove života autohtonih vrsta i mogu olakšati širenje stranih organizama koji su bolje prilagođeni novim uslovima životne sredine.

Međutim, ne predstavlja svaka strana vrsta nužno pretnju ekosistemu Baltičkog mora. Neke se postepeno uklapaju u lokalnu mrežu odnosa, a pojedine čak mogu doprineti povećanju biološke raznovrsnosti.

Jedan od primera je američki rak, koji je postao važan izvor hrane za bakalara, iverka i vodene ptice, kao i peščana dagnja, koja se duboko ukopava u sediment na morskom dnu, rastresa ga i poboljšava njegovu prozračenost.

Baltičko more zato ostaje dinamičan i osetljiv ekosistem u kojem se prirodni procesi sve više prepliću sa posledicama ljudske aktivnosti i globalnih klimatskih promena.

(Telegraf.rs)

Panč je pažnju javnosti privukao nakon što ga je majka odbacila, a utočište je pronašao uz plišanu igračku orangutana, koju je koristio kao zamenu za majčinu blizinu, prenosi Japan Today.

Zoološki vrt je od februara počeo da objavljuje snimke njegovih pokušaja da se uklopi u grupu drugih makakija, što je izazvalo veliko interesovanje korisnika društvenih mreža pod oznakom #HangInTherePunch.

Predstavnik zoološkog vrta Takaši Jasunaga izjavio je da je Punč dobrog zdravstvenog stanja i da se uspešno socijalizuje sa ostalim mladuncima.

"On se sve manje oslanja na plišanu igračku. Komunicira sa drugim životinjama i igra se sa ostalim mladim makakijima. Postepeno zauzima svoje mesto u grupi", rekao je Jasunaga.

Zahvaljujući velikoj popularnosti mladunčeta, broj posetilaca zoološkog vrta višestruko je povećan, a do sredine jula prikupljeno je oko 58 miliona jena (oko 350.000 dolara) donacija, koje su iskorišćene za unapređenje uslova u zoološkom vrtu, uključujući ugradnju novog sistema klimatizacije.

Povodom Pančovog prvog rođendana, u zoološkom vrtu izloženo je oko 2.500 rođendanskih čestitki pristiglih iz različitih delova sveta.

Popularnost mladunčeta donela je i određene probleme, pa su zabeleženi incidenti u kojima su američki jutjuberi neovlašćeno ulazili u prostor namenjen majmunima, dok je jedna osoba laserom uznemiravala životinje.

Panč sada najveći deo dana provodi odmarajući se u hladu, dok postaje aktivniji u kasnim popodnevnim i ranim večernjim satima, kada su temperature niže.

(Telegraf.rs/Tanjug)

"Nova lokacija upisana na UNESCO-vu Listu svetske baštine: selo Sidi Bu Said", objavio je UNESCO na društvenim mrežama nakon sastanka Komiteta za svetsku baštinu u Južnoj Koreji.

Jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Tunisu, Sidi Bu Said, ili "tuniski Santorini" poznat je ne samo po predivnim plavo-belim kućama, već i po uskim kaldrmisanim ulicama i raskošnim bugenvilijama.

Reporteri Telegraf.rs bili su više puta u ovom predivnom gradu, što možete čitati u našoj reportaži.

Nažalost, njegova lepota ugrožena je nakon obilnih padavina koje su pogodile ovo područje prošle zime. Ministarstvo kulture Tunisa ocenilo je da je upis na listu potvrda "izuzetne univerzalne vrednosti Sidi Bu Saida kao prostora kulturne, duhovne i umetničke inspiracije".

Selo je izgrađeno u 18. veku oko svetilišta sufijskog učitelja Sidija Bu Saida.

Ipak, suočava se sa brojnim izazovima, uključujući pritisak na korišćenje zemljišta i potrebu za obnovom istorijskih objekata.

U januaru je Sidi Bu Said pogodila najobilnija kiša u gotovo 70 godina, izazvavši veliku štetu. Bujice blata slivale su se uskim ulicama, rušile fasade i oštetile brojne kuće.

(Telegraf.rs)

Kako navode lokalni mediji, muškarac, star 30 godina, skočio je prošlog utorka u upaljenu električnu peć nekoliko trenutaka nakon što јe telo starije žene položeno na traku i gurnuto unutra radi kremaciјe. Muškarac je navodno bio na sahrani svoјe bake kad јe iznenada potrčao i uskočio u peć.

Telo stariјe žene јe prethodno doneto iz oblasti Gede blizu granice između Indiјe i Bangladeša radi kremaciјe u Nabadvip Mahašmašanu. Radnici krematoriјuma i drugi ožalošćeni su odmah reagovali.  Mladić je izvučen u poslednjem momentu, međutim, zadobio je teške povrede i lekari bore za njegov oporavak.

Mediji spekulišu da јe muškarac bio emocionalno slomljen smrću bake. Policiјa za sada niјe potvrdila tačan razlog njegovih postupaka, a istraga se nastavlja.

(Telegraf.rs)

Ako ste ikada prošli pored јezerskog dna koјe se suši usred leta, možda ste osetili veoma nepriјatan miris koјi se širi iz blata. Taј oštar miris јe mešavina gasova koјi se oslobađaјu iz zemljišta dok se ogromne količine organske materiјe – bogatog mulja, algi, biljaka, raspadaјućih životinjskih ostataka i drugih materiјala – raspadaјu tokom isušivanja јezera.

U većim razmerama, ova poјava predstavlja mnogo ozbiljniјi problem od samog nepriјatnog mirisa.

U mnogim delovima sveta јezera se isušuјu u tolikoј meri da naučnici upozoravaјu kako bi mogla da emituјu dovoljno gasova sa efektom staklene bašte da se njihov uticaј može porediti sa emisiјama nastalim sagorevanjem fosilnih goriva.

U novoј studiјi obјavljenoј u časopisu Science naučnici navode da јe Aralsko more – naјveće isušeno јezero na svetu – emitovalo čak 204 megatone (oko 225 miliona američkih tona) ugljen-dioksida otkako јe počelo da se isušuјe šezdesetih godina 20. veka.

Ali možda niјe prekasno da se preokrene tok događaјa

Danas јe Aralsko more slana pustoš, više pustinja nego more. Ali niјe uvek bilo tako.

Njegov vodostaј počeo јe naglo da opada tek kada su reke Amu Darјa i Sir Darјa preusmerene radi snabdevanja vodom brzo rastuće industriјe pamuka u Uzbekistanu.

Do devedesetih godina 20. veka јezero, nekada četvrto po veličini na svetu, bilo јe gotovo neprepoznatljivo.

Na njegovom mestu sada se prostire ogromna slana pustinja – nekadašnje јezersko dno koјe se pod uticaјem sunca postepeno raspada.

Studiјa procenjuјe da јe između 1960. i 2022. godine isušeno more ispustilo 204 megatone ugljen-dioksida u atmosferu. Ta procena zasniva se na istraživanju više lokaciјa i analizi uzoraka јezgarskog materiјala prikupljenih sa suvog dna јezera.

Postoјe i znaci oporavka na severu, gde јe vlada Kazahstana usvoјila mere za upravljanje vodnim resursima kako bi obezbedila da Sir Darјa nastavi da se uliva u Severni Aral.

Nova studiјa sugeriše da bi ponovno plavljenje čitavog basena moglo doneti ogromne koristi za životnu sredinu, ne samo u samom јezeru već i na globalnom nivou.

„Ispod Aralskog јezera nalazi se skriveno ugljenično blago“, kaže biogeohemičar Rafael Marke iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta.

„Ako ovi sedimenti ostanu izloženi, ugljenik će nastaviti da se ispušta u atmosferu. Ako se more ponovo poplavi, isti taј ugljenik mogao bi da pređe iz izvora emisiјa u deo klimatskog rešenja.“

Prema proračunima istraživača, ponovno plavljenje dna јezera moglo bi da spreči oslobađanje procenjenih 165 megatona ugljenika koјi јe i dalje zarobljen u sedimentima.

Studiјa јe takođe pokazala da se skoro petina emisiјa ugljenika iz Aralskog mora oslobađa zato što vetar raznosi sediment sa isušenog јezerskog dna - faktor koјi istraživači raniјe nisu uzimali u obzir.

„Kada јezero presuši, ne suočavamo se samo sa hidrološkim, ekološkim ili socioekonomskim problemom“, kaže ekologinja Nuriјa Katalan iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta.

„Ugljenični ciklus se takođe menja na načine koјi su do sada uglavnom bili izostavljeni iz klimatskih proračuna.“

U međuvremenu, klimatske promene dodatno poјačavaјu zabrinutost za budućnost vodosnabdevanja Aralskog mora.

Amu Darјa i Sir Darјa napaјaјu se vodom nastalom topljenjem glečera u planinama Tјenšan i Pamir. Kako se ti glečeri povlače usled zagrevanja klime izazvanog emisiјama iz fosilnih goriva, dotok vode će se verovatno smanjivati, a preostala voda isparavaće mnogo pre nego što stigne do Aralskog mora.

Ironično, bolje upravljanje vodnim resursima i vraćanje vode u јezera koјa su presušila usled ljudske aktivnosti mogli bi da postanu važan deo strategiјe za ublažavanje klimatskih promena i očuvanje preostalih glečera.

Aralsko more niјe јedina kopnena vodena površina koјu јe čovek iscrpeo u potrazi za ekonomskom dobiti. Tu su i Veliko slano јezero i Saltonsko more u Sјedinjenim Američkim Državama, Kaspiјsko јezero, јezero Urmiјa u Iranu, јezero Poopo u Boliviјi i mnoga druga.

Sva izgubljena јezera potenciјalno doprinose emisiјi ugljenika

„Naša studiјa pokazuјe da zaštita ovih ogromnih zaliha ugljenika zakopanih u sedimentima ima i značaјnu klimatsku vrednost, koјa bi mogla biti uključena u mehanizme finansiranja zasnovane na ugljeniku“, ističu autori studiјe.

„Ovo pruža novu perspektivu, izraženu јezikom poznatim klimatskim finansiјama i tržištima ugljenika, i otvara novu raspravu o tome kako bi ponovno plavljenje ovih јezera moglo da bude finansirano“, smatraјu ovi naučnici.

(Telegraf.rs/RTS)

Vajkamp se nije pojavio na suđenju pred sudom u Minsteru, kao ni njegov advokat Andre Piker, ali je sud ipak doneo odluku, prenosi Bild.

Tužilaštvo ga je teretilo zbog izjava koje je dao u intervjuu tokom protesta održanog 19. jula 2025. godine u Minsteru, u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija.

Pred kamerama jednog kontroverznog jutjubera, Vajkamp je rekao da se njegova ljubav prema Nemačkoj zove Adolf Hitler, koga je opisao kao "svetsko čudo bez premca", "briljantnog" i "genija".

Sud je ocenio da te izjave predstavljaju krivično delo, jer nemački zakon kažnjava javno odobravanje, veličanje ili opravdavanje nacističke diktature i njenih zločina.

Sudija Antonija Budenbojmer saopštila je da optuženi i njegov advokat mogu da ulože prigovor na odluku u roku od dve nedelje, nakon čega bi bio zakazan novi postupak.

Ukoliko Vajkamp prihvati presudu, ona će postati pravosnažna, a kaznu od 3.000 evra moći će da plati u ratama od po 100 evra.

Vajkamp redovno prisustvuje skupovima nemačke krajnje desnice. Godine 2017. pridružio se sada ugašenoj neonacističkoj stranci "Desnica", a svojevremeno je bio i član njenog rukovodstva.

Ta stranka je 2019. godine kao kandidatkinju za izbore postavila Ursulu Haverbek (96), poznatu po negiranju Holokausta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tome u prilog ide činjenica da je Velika Britanija od 2011. do danas promenila šest premijera, a uskoro će se u Dauning strit useliti i sedmi predsednik vlade. To je Endi Berman, koga su mediji prozvali "kralj severa", nakon što se munjevito probio na političkoj sceni iz Mančestera, grada na severu Engleske.

Nakon što je Kir Starmer podneo ostavku, jedan poznati stanovnik Dauning strita broj 10 ostao je tačno tamo gde je i bio.

To je Lari, mačor koji je stigao u Dauning strit 10 još 2011. godine dok je Dejvid Kameron bio premijer. Od tada je gledao kako Kameron, Tereza ​​Mej, Boris Džonson,Liz Tras, Riši Sunak i Kir Starmer napuštaju funkcije.

Sada, kada je Endi Bernam postao premijer, Lari služi pod svojim sedmim liderom Ujedinjenog Kraljevstva. Premijeri dolaze i odlaze. Vlade se dižu i padaju.

Ali Lari ostaje ispred čuvenih crnih vrata, roverava obezbeđenje, pozdravlja posetioce i nastavlja svoje dužnosti kao glavni lovac na miševe.

U ovom trenutku, upravo je mačor Lari najstabilnija figura bitanske politike, kako to mnogi ističu u šali na društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)

"Ovde imaju najbolje ževape u celoj Srbiji. Hajde da proverimo", kaže on na početku snimka koji je objavio na Tiktoku.

"Ćevapi, jedno od mojih omiljenih balkanskih jela", nastavlja Braun, dok mu konobar donosi porciju u somunu:

"Momci, jeo sam ovo u Bosni, da li će biti dobro kao i ovde u Srbiji. izabrali smo najbolje mesto da ih probamo. Odlični su. Mogao bih da jedem ovo svaki dan".

Nakon kadrova ispražnjenih tanjira na kojima su još bile pljeskavice i kobasice Jutjuber je dao konačan sud:

"Zadivljujuće. Zapravo, više su mi se dopali ćevali koje sam jeo u Srbiji od onih koje sam jeo u Bosni".

(Telegraf.rs)

Jedan od viralnih snimaka prikazuje ženu s novim Apple uređajem koja gleda oglase za stanove u Vorkuti, gradu na krajnjem severu Rusije. Poruka je jasna - nekretnine koja bi u mnogim delovima sveta koštale desetine ili stotine hiljada evra ovde se “nude za iznose koji deluju neverovatno”, prenosi The Sun.

Promene u privrednoj strukturi

Vorkuta se nalazi u Republici Komi, unutar Arktičkog kruga. Grad je nastao i razvijao se zahvaljujući velikim nalazištima uglja, a industrija je decenijama bila njegova osnova.

Zbog svog položaja, Vorkuta ima surove klimatske uslove, sa dugim zimama i ekstremno niskim temperaturama.

Tokom vremena, grad se suočio sa promenama u privrednoj strukturi i smanjenjem broja stanovnika, što je uticalo na tržište nekretnina. Kada je potražnja za stanovima mala, cene mogu da dostignu nivoe koji su nezamislivi u većim i razvijenijim urbanim sredinama.

O ovom fenomenu je pisao The Sun navodeći primere stanova koji su “jeftiniji od novih iPhone uređaja”.

Šta pokazuju fotografije?

Britanski medij piše da se najjeftiniji stanovi u oglasima nude i za nekoliko stotina funti. Kao poređenje, navodi da je standardna verzija iPhone 17 sa 256 GB memorije u Moskvi koštala do 1.140 funti (oko 1.330 evra).

Jedan od primera bio je stan površine oko 34 kvadrata, čija je cena bila oko 787 funti (oko 920 evra), dok je drugi primer bio stan od 57 kvadratnih metara za manje od 950 funti (oko 1.110 evra).

Na fotografijama oglasa takvi stanovi često ne izgledaju luksuzno - vidi se stariji enterijer, jednostavno uređenje i zgrade karakteristične za sovjetski period. Pojedini oglasi navode da se stanovi prodaju namešteni.

Podaci ruskog tržišta nekretnina potvrđuju da Vorkuta zaista spada među mesta sa najnižim cenama stanova u zemlji.

Kombinacija više faktora

Razlozi za ovakve cene nisu vezani samo za malu potražnju, već za kombinaciju više faktora. Udaljen položaj grada na Arktiku, surovi klimatski uslovi, visoki troškovi održavanja, manji broj potencijalnih kupaca i stanje pojedinih objekata zajedno utiču na vrednost nekretnina.

U istraživanju analitičara platforme Domklik, koje je preneo ruski poslovni portal RBC, navedeno je više primera.

Jednosoban stan površine 30,6 kvadratnih metara bio je ponuđen za 100.000 rubalja (oko 1.100 evra). Nalazi se na četvrtom spratu zgrade od cigle izgrađene 1991. godine, bez lifta.

U istom istraživanju navodi se i drugi primer iz Vorkute - jednosoban stan površine 29,9 kvadratnih metara, ponuđen za 150.000 rubalja (oko 1.670 evra).

Iznosi zvuče neverovatno

Na pojedinim ruskim sajtovima za prodaju nekretnina mogu se pronaći i oglasi sa još nižim cenama. Tako je, na primer, jedan dvosoban stan od 43 kvadratna metra oglašen za 65.000 rubalja (oko 720 evra), dok je drugi, jednosoban stan od 24 kvadratna metra, ponuđen za 70.000 rubalja (oko 780 evra).

Iako iznosi iz oglasa zvuče neverovatno, sama cena nije dovoljna da pokaže stvarno stanje nekretnine.

U dostupnim oglasima uglavnom nisu navedeni svi detalji koji bi bili važni kupcu - poput stanja zgrade, eventualnih dugovanja, troškova održavanja, kvaliteta grejanja ili dodatnih ulaganja koja bi stan zahtevao.

U žiži društvenih mreža

Vorkuta je poslednjih godina privukla pažnju brojnih korisnika društvenih mreža, gde se često dele snimci i reportaže o ovom udaljenom gradu.

Jedna od reportaža je objavljena na YouTube kanalu Places, pod naslovom “Vorkuta: Pakao na Zemlji” (Vorkuta: Hell on Earth).

U najavi priloga autori su Vorkutu opisali kao “arktički grad duhova izgrađen na temeljima Gulaga“, uz osvrt na ekstremnu klimu, napuštene objekte i život stanovnika u ovom udaljenom području.

(Telegraf.rs)

Kako su neimenovani izvori naveli, kompanija trenutno ne prima nove rezervacije za svoj program, u okviru kojeg više operatera satelita deli prostor na jednoj raketi radi odlaska u orbitu.

Moguća promena plana?

SpaceX, gigant u oblasti raketa, satelita i veštačke inteligencije, takođe je obustavio proizvodnju pojedinih komponenti za rakete Falcon koje nisu predviđene za višekratnu upotrebu, poput masivnog gornjeg stepena rakete, naveo je jedan od izvora.

Kompanija je počela da odbija zahteve operatera, što ukazuje na ogroman rizik koji Mask preuzima oslanjajući se na još nedovoljno ispitanu letelicu Starship, navode inostrani mediji.

Planovi kompanije SpaceX mogli bi da se promene iz više razloga, uključujući zastoje u razvoju futurističke letelice Starship, dodaju izvori.

Verovatno je da će kompanija i dalje koristiti Falcon 9 za lansiranja za potrebe američkog Ministarstva odbrane i svemirske agencije NASA, smatra se.

Predstavnici kompanije SpejsX, Pentagona i NASA nisu se za sada oglasili povodom ovih navoda.

Foto: Tanjug/AP

Ogroman poduhvat

SpaceX je saopštio da namerava da postepeno povuče raketu Falcon 9 u korist letelice Starship, ali nije objavio vremenski okvir za taj potez.

Kada kompanija to učini, biće to jedna od najznačajnijih strateških promena u njenom poslovanju lansiranja u poslednjih nekoliko decenija, navode novinske agencije.

To je ujedno i ogroman poduhvat koji zahteva da SpaceX prevaziđe razvojne prepreke i usavrši tehnološka rešenja neophodna da se dugo odlagana letelica plasira na tržište u roku od oko godinu i po dana.

Kašnjenja u razvoju letelice Starship doprinela su rasprodaji akcija, usled čega je njihova vrednost pala ispod cene od 135 dolara, koliko su koštale tokom istorijske inicijalne javne ponude prošlog meseca.

Vrednost akcija kompanije SpaceX porasla je za 2,6 odsto i trgovanje je juče završila na nivou od 118,24 dolara, ali je ukupni pad vrednosti tokom proteklog meseca i dalje oko 24 odsto, podseća Blumberg.

Foto: Grossinger / Shutterstock.com

Nije još u operativnoj upotrebi

Maskova kompanija godinama ima gotovo potpuni monopol na slanje ljudi i tereta u orbitu pomoću rakete Falcon 9, koja je ujedno i najčešće korišćena u svetu.

Ova raketa je drastično smanjila troškove odlaska u svemir i omogućila razvoj velikih satelitskih mreža, uključujući i Starlink sistem.

Starship je ključan za Maskove ambicije da postavi centre za obradu podataka u svemir, proširi komunikacionu mrežu Starlink i pošalje ljude na Mesec i Mars.

Ta letelica, međutim, još nije u operativnoj upotrebi, a proces njenog testiranja do sada su pratili problemi poput eksplozija, kvarova i kašnjenja.

Kompanija SpaceX je juče, drugi put u roku od nedelju dana, odložila planirani probni let.

Ukoliko Starship ne bude spreman za obavljanje komercijalnih misija do kraja 2028. godine, a kompanija se ne vrati korišćenju raketa Falcon, to bi značajno otežalo pristup orbiti brojnim kompanijama koje zavise od SpaceX u vezi sa letovima u svemir, zaključuje Blumberg.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ženka po imenu Ernst dugačka je oko 3,7 metara i teška približno 458 kilograma. Njen satelitski odašiljač poslao je signal u četvrtak, kada je registrovan kod obale Njufaundlenda u Kanadi, a pošto je prešla hiljade kilometara duž istočne obale SAD.

Odlaze u hladnije vode

Istraživači organizacije OCEARCH, koja se bavi proučavanjem ajkula i očuvanjem okeanskih ekosistema, označili su ženku 4. oktobra 2025. godine, kada su joj postavili uređaj za praćenje.

Podaci sa uređaja pokazali su da se Ernst prethodno kretala kroz Meksički zaliv, kružila vodama oko Floride, a zatim se u januaru nekoliko puta pojavila u blizini Alabame, pre nego što je krenula na dug put ka severu.

Istraživači su istakli da je njena blizina obali posebno zanimljiva, jer se kretanje razlikovalo od onoga što obično primećuju kod velikih belih ajkula u tom području.

Njena ruta vodila je pored Džordžije i Karolina, kroz vode kod Virdžinije i Nju Džersija, sve do oblasti Nove Engleske. Nakon toga nastavila je ka severoistoku, prošla pored Nove Škotske i ušla u kanadski Kabotov prolaz.

Najnoviji signal zabeležen je 23. jula kod jugozapadne obale Njufaundlenda, u blizini doline Kodroj.

Velike bele ajkule tokom leta i jeseni odlaze u hladnije vode Njufaundlenda u potrazi za hranom. Tamo prate populacije sivih i običnih foka, koje predstavljaju važan izvor hrane u njihovim (severnim) lovištima.

Kako se broj foka u severnom Atlantiku oporavljao, ajkule su dobile pristup većoj količini plena, što im omogućava da izgrade masne rezerve neophodne za duga migraciona putovanja.

Signali sa severa

Podaci pokazuju da velike bele ajkule u tim oblastima provode sve više vremena. Prosečan boravak navodno se povećao sa oko 48 na 70 dana, a pojedine jedinke odlaze čak do oblasti Velikih sprudova i Kabotovog prolaza.

Kada tokom zime temperature okeana počnu da padaju, ajkule se uglavnom vraćaju ka jugu, prema jugoistočnim delovima SAD i Meksičkom zalivu, u potrazi za toplijim vodama i drugim izvorima hrane.

Ernst je jedna od nekoliko ajkula koje pomažu naučnicima da bolje razumeju migracione obrasce morskih predatora u severozapadnom Atlantiku. Istraživači naglašavaju da su ovakvi signali sa severa “normalno sezonsko ponašanje i deo dugoročnog praćenja”.

Međutim, Ernst nije jedina ajkula koja je privukla pažnju istraživača, prenosi Daily Mail.

U aprilu je jedna od najvećih velikih belih ajkula ikada posmatranih u Atlantiku ponovo registrovana duž američke obale. Mužjak poznat pod nadimkom Izazivač (Contender), dugačak je čak 4,2 metra i težak gotovo 770 kilograma.

Organizacija OCEARCH saopštava da se ovaj ogromni predator ponovo javio 10. jula, kada se njegov uređaj za praćenje aktivirao negde kod istočne obale SAD.

Prvi susret 2025. godine

Istraživači su prvi put susreli Izazivača 17. januara 2025. godine, oko 72 kilometra od obale između Floride i Džordžije, kada su uspeli da mu postave satelitski odašiljač na leđno peraje, o čemu smo pisali.

Od tada je prešao hiljade kilometara, krećući se ka severu duž obala Severne Karoline, Nju Džersija i Kejp Koda u Masačusetsu, prateći migracije plena.

Ipak, do ovog meseca nije bilo novih podataka o njemu od kraja aprila 2026. godine, kada je OCEARCH utvrdio da se nalazio u vodama kod Severne Karoline.

Iz organizacije su naveli da je reč o najvećem mužjaku velike bele ajkule kog su ikada označili u populaciji severnog Atlantika.

(Telegraf.rs)

Govoreći o Splitu, ona je najpre priznala da ju je iznenadila lokalna gastronomija.

Počela je sa specijalitetima

"Kada dođete u Hrvatsku, očekujete da postoji neka posebna nacionalna kuhinja. A onda shvatite da su svuda pica, pasta, rižoto, sladoled i ćevapi. U početku sam mislila da je to neka turistička prevara jer svi vole picu, a jeftina je za pripremu", kaže ona.

Objašnjava da joj je turistički vodič rekao da je razlog istorija Splita.

"Split je osnovao rimski car Dioklecijan, koji je ovde sagradio svoju palatu za penzionerske dane. Posle toga grad je bio deo Mletačke republike", rekla je dodajući da je zato italijanski uticaj toliko prisutan u hrani, a pošto je grad na obali, morski plodovi su sasvim očekivani.

Posebno ju je oduševilo jedno jelo.

"Ćevapi su neverovatni. To su mali komadi mesa u mekanom hlebu sa ajvarom, kajmakom i lukom. Oduševljena sam. To je uticaj turske kuhinje", rekla je Amerikanka po imenu Amanda.

"Sećate se ko je započeo Prvi svetski rat?"

Međutim, nakon komentarisanja hrane, prebacila se na istoriju i ušla u tematiku zbog koje su je mnogi "razapeli" u komentarima.

Govoreći o Balkanu, prvo je podsetila da je Hrvatska bila deo bivše Jugoslavije. Međutim, kada je krenula da priča o Prvom svetskom ratu, počela je da iznosi lične stavove, što je izazvalo buru na mrežama.

"Sećate se ko je započeo Prvi svetski rat? Bio je to onaj srpski momak koji je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda. Imam osećaj da je to vrlo tipično za Srbe. Oni su u svemu ovome uglavnom agresori. Tako ja to vidim", rekla je Amanda.

Nastavlja objašnjavajući kako je izgledala bivša Jugoslavija i šta se dogodilo tokom njenog raspada.

"Jugoslaviju su činile Severna Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Slovenija. Najgore je prošla Bosna i Hercegovina, jer u njoj žive tri različite etničke grupe - Bošnjaci muslimani, pravoslavci i rimokatolici", rekla je.

"Hrvati smatraju da su više Evropljani"

Potom se dotakla i samih Hrvata.

"Hrvatska je pretežno rimokatolička zemlja i oni sebe smatraju više Evropljanima nego ostatak Balkana. Upravo zato ne vole da ih nazivaju Balkancima", tvrdi Amerikanka.

Dodaje da je tokom raspada Jugoslavije rat trajao sve do devedesetih godina i da je, prema njenom viđenju, svaka strana želela deo Bosne i Hercegovine jer je smatrala da tamo živi njen narod.

"Slovenija je uglavnom ostala po strani jer je etnički veoma homogena, dok je Hrvatska na kraju izborila svoju nezavisnost", kaže ona.

"Da li je ovo bilo užasno?"

Na kraju videa navodi da ju je iznenadila još jedna istorijska činjenica.

"Zanimljivo je da Jugoslavija, iako je bila komunistička država, nije bila saveznik Sovjetskog Saveza. To mi je bilo zaista fascinantno. Ima još mnogo toga što bih mogla da podelim sa vama, ali ponestaje mi vremena. Kako sam prošla? Da li je ovo bilo užasno? Pišite mi u komentarima", rekla je, a gledaoci su je "poslušali".

Njen video izazvao je veliki broj komentara, posebno zbog načina na koji je opisala istoriju Balkana i odnose među narodima bivše Jugoslavije. Mnogi korisnici osporili su njene istorijske tvrdnje, dok su drugi raspravljali o tome da li se Hrvatska kulturno i identitetski više vezuje za Srednju Evropu ili Balkan.

"Prvo pravilo kada dolaziš na Balkan jeste ne pričaj o Balkanu", napisao je jedan korisnik.

"Ovo je bilo bolno za slušati. Nemam energije da ispravljam sve glupoštine koje je izgovorila", ređali su se komentari.

"Devojko, hajde ti uživaj u Hrvatskoj, a istoriju Balkana ostavi nama", pisali su korisnici u komentarima na snimak.

"Ja sam Hrvat, devojko, šta kog đavola pričaš?!?", "Jedna ispravka, ćevapi nisu turski nego srpski", "Devojčice, prepusti istoriju nama", glasili su neki od komentara.

(Telegraf.rs)

Njena mentalna dob je procenjena na gotovo 23 godine, što je rezultiralo neverovatnim koeficijentom od 228! Poređenja radi, prosečna osoba ima IQ oko 100, dok Mensa, organizacija za ljude sa visokim koeficijentom inteligencije, zahteva rezultat između 132 i 148.

Uvek najviši rezultati na testovima

Njeno ime je Merilin vos Savant, a decenijama kasnije je završila u Ginisovoj knjizi rekorda, kao osoba sa najvišim zabeleženim IQ-om na svetu.

Njena priča, ipak, ne govori o naučnim revolucijama, već o nečemu mnogo složenijem - o tome kako živeti sa etiketom “genija” u svetu koji pokušava da čoveka definiše jednim brojem.

Rođena kao Merilin Mah, 11. avgusta 1946. godine u Sent Luisu, odrasla je u porodici imigranata. Njen otac Džozef Mah bio je nemačkog porekla, a majka Marina vos Savant italijanskog porekla. Vodili su mali bar i restoran u radničkom delu grada.

Iako je od najranijeg detinjstva pokazivala izuzetnu bistrinu, ostvarujući najviše rezultate na testovima inteligencije sa sedam, osam i devet godina, test koji je rešila sa 10 godina predstavljao je prekretnicu.

Lokalni školski psiholog, suočen sa rezultatom koji je ukazivao na mentalnu zrelost odrasle osobe, priznao je da nikada ranije nije video ništa slično.

Međutim, njeni roditelji doneli su neuobičajenu odluku. Umesto da iskoriste očiglednu genijalnost, odlučili su da rezultate sakriju od javnosti. Plašili su se komercijalne eksploatacije i medijskog cirkusa, želeći da svojoj ćerki obezbede što normalnije detinjstvo, prenosi Net.hr.

Tako je Merilin nastavila život, svesna svojih sposobnosti, ali zaštićena od spoljnog pritiska.

Preko noći postala svetska senzacija

Njen životni put prkosio je svim očekivanjima koja bi se povezivala sa titulom "najviši IQ na svetu". Udala se sa 16 godina, a do 19. godine već je imala dvoje dece i postala domaćica. Upisala je filozofiju na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, ali je odustala posle dve godine jer joj je, kako je sama rekla, bilo dosadno.

Nakon prvog razvoda počela je da ulaže u akcije i nekretnine kako bi obezbedila finansijsku nezavisnost potrebnu za ostvarenje svoje prave strasti - pisanja. Pisala je eseje i kratke priče, uglavnom političku satiru, ali pod pseudonimom, i dalje izbegavajući pažnju javnosti.

Ova anonimnost je naglo prekinuta 1985. godine. Ginisova knjiga rekorda došla je do njenih rezultata preko elitne grupe Mega Society, čiji članovi moraju imati IQ viši od 99,999 odsto opšte populacije.

Odjednom je Merilin postala svetska senzacija!

Mediji su bili opsednuti njome, ali umesto stereotipnog, povučenog genija, upoznali su pristupačnu, duhovitu i druželjubivu ženu koja je brzo postala omiljena gošća televizijskih emisija.

Slava joj je donela kolumnu u časopisu Parade, pod nazivom “Pitajte Merilin“. Čitaoci su joj slali pitanja o matematici, logici, filozofiji i svakodnevnom životu, a ona je na njih odgovarala sa neverovatnom jasnoćom.

Upravo je u toj kolumni 1990. godine objavila rešenje problema koji će izazvati nacionalnu kontroverzu i postati ključni trenutak njene karijere. Reč je o poznatom problemu Montija Hola, nazvanom po voditelju američkog kviza.

Zagonetka glasi: “Pretpostavimo da učestvujete u kvizu i možete da birate između troja vrata. Iza jednih vrata nalazi se automobil, a iza druga dva nalaze se koze. Vi izaberete jedna vrata, recimo broj jedan. Voditelj, koji zna šta se nalazi iza svakih vrata, otvara jedna od preostalih vrata, recimo broj tri, iza kojih se nalazi koza. Zatim vas pita: 'Da li želite da zamenite svoj izbor za vrata broj dva?' Da li vam je u interesu da to uradite?“

Merilinin odgovor bio je kratak i jasan: “Da, trebalo bi da zamenite. Prva vrata imaju jednu trećinu šanse za dobitak, ali druga vrata sada imaju dve trećine šanse“.

Svuda je privlačila pažnju javnosti

Nije ni slutila kakvu će lavinu reakcija izazvati. Časopis je primio više od 10.000 pisama, mnoga od njih od univerzitetskih profesora, doktora nauka i matematičara, koji su je optuživali za osnovnu grešku u logici.

“Napravili ste grešku, ali kada vam se ukaže na nju, nećete je priznati. Vi ste ta koza!“, napisao je jedan profesor.

Uprkos ogromnom pritisku, Merilin nije odstupila.

U četiri uzastopne kolumne strpljivo je objašnjavala principe verovatnoće, koristeći analogije i primere kako bi dokazala svoju tvrdnju. Na kraju se ispostavilo da je bila u pravu. Brojni matematičari, uključujući i slavnog Paula Erdoša, javno su joj se izvinili, a problem Montija Hola postao je klasičan primer toga kako intuicija može da zavara čak i najbriljantnije umove.

Iako se njena kolumna više ne objavljuje u istom formatu, Merilin i danas nastavlja saradnju sa časopisom Parade, za koji kreira popularne logičke zagonetke.

Njen privatni život, takođe, privlačio je pažnju javnosti. Godine 1987. udala se za Roberta Jarvika, izumitelja prvog uspešnog veštačkog srca. Bili su poznati kao “najpametniji par Njujorka“ i ostali su u braku sve do Jarvikove smrti 2025. godine.

Detalji sa njihovog venčanja dodatno su privlačili pažnju javnosti, poput toga da ju je do oltara pratio Ajzak Asimov (ugledni naučnik i jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike), kao i da su burme napravljene od medicinskog materijala.

"Svi imamo odgovornost da vratimo društvu"

Uprkos slavi, Merilin nikada nije dozvolila da je definiše samo rezultat IQ testa. Svoje intelektualne sposobnosti usmerila je na popularizaciju logičkog razmišljanja.

Objavila je nekoliko knjiga, uključujući “Moć logičkog razmišljanja“, u kojima je čitaocima nudila alate za jačanje mentalnog fokusa i kritičko prosuđivanje, a ne samo za rešavanje zagonetki.

Veruje da ljudi često mešaju inteligenciju sa uskim, specijalizovanim znanjem. Za nju prava snaga uma leži u objektivnoj analizi, rešavanju problema i donošenju odluka.

“Svi imamo odgovornost da vratimo društvu. Pisanje je odličan način da ljudima vratim ono što su oni dali meni”, izjavila je jednom prilikom.

Vremenom je i Ginisova knjiga rekorda odustala od kategorije “najviši IQ“, zaključivši 1990. godine da su testovi inteligencije “previše nepouzdani” da bi se sa apsolutnom sigurnošću proglasio jedan pobednik.

Kontroverze oko testiranja i različitih skala pratile su i njen rezultat, ali to nije umanjilo fascinaciju javnosti njenom pričom.

Doprinos Merilin vos Savant ne meri se brojem naučnih radova ili izuma. On se ogleda u načinu na koji i danas nosi teret i privilegiju svoje izuzetne inteligencije. Njena priča podseća da je rezultat testa samo broj, a ne sudbina.

Svojim primerom pokazuje da se izuzetan talenat može iskoristiti za izgradnju smislenog života, zasnovanog na tome ko ste zaista, a ne na onome što svet očekuje da budete.

(Telegraf.rs)

Umesto savremenih naziva država, na mapi su korišćeni istorijski nazivi povezani s nekadašnjim oblastima, državama i geografskim celinama, a koje je predložio AI.

Ključna uloga u razvoju

Najviše pažnje među ovdašnjim korisnicima izazvao je naziv Rascia, koji je postavljen preko teritorije današnje Srbije. Reč je o latinskom nazivu za Rašku, istorijsku oblast koja je imala ključnu ulogu u razvoju srednjovekovne srpske države.

Naziv Raška najčešće se povezuje sa starim gradom Rasom (Stari Ras), jednim od najvažnijih političkih i upravnih središta srednjovekovne srpske države, naročito tokom uspona dinastije Nemanjića.

Istorijska Raška obuhvatala je delove prostora današnje jugozapadne Srbije, severa Crne Gore, kao i istočne Bosne i Hercegovine.

Latinski naziv Rascia vekovima se pojavljivao u evropskim izvorima kao naziv povezan sa srpskim zemljama, a koristio se i u kasnijim periodima.

Foto: Pixabay/Peggy_Marco

Posebna istorijska regija

Na karti je zanimljivo označena i Hrvatska, preko koje stoji naziv Dalmatia. Taj naziv vuče poreklo iz antičkog doba i povezuje se sa ilirskim plemenom Delmati, po kojem su Rimljani nazvali provinciju Dalmatia.

Rimska provincija obuhvatala je znatno širi prostor od današnje Dalmacije i prostirala se preko delova današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Albanije.

Kroz istoriju, naziv Dalmatia ostao je vezan za posebnu istorijsku regiju, koja je vekovima imala veliki politički, privredni i kulturni značaj, ali nije predstavljao naziv za celu Hrvatsku.

Na istoj karti pojavljuju se i drugi istorijski nazivi za zemlje regiona - Crna Gora je označena kao Zeta, Slovenija kao Carniola, a Severna Makedonija kao Vardar.

Druge evropske države

AI je sličan princip primenio i na druge evropske države. Tako je Grčka označena kao Hellas, Nemačka kao Teutonia, Francuska kao Gaul, Rumunija kao Dacia, Mađarska kao Pannonia, Češka kao Bohemia, Švajcarska kao Helvetia, dok je Austrija nazvana Danubia.

Ipak, ovakve oznake ne predstavljaju nužno nekadašnja zvanična imena današnjih država, već istorijske nazive različitog porekla - od oblasti i pokrajina do antičkih provincija - koje je veštačka inteligencija povezala sa savremenom mapom Evrope.

(Telegraf.rs)

Ipak, postoji jedna plaža koja se često naziva “najneobičnijom na svetu”, a nalazi se u Grčkoj.

Brojne avanturističke aktivnosti

Umesto prizora koji podseća na klasične peščane ili šljunkovite plaže Mediterana, Sarakiniko izgleda kao pejzaž sa neke druge planete.

Lociran na ostrvu Milos, ovaj deo obale zadivljuje svojim krečnobelim vulkanskim stenama koje su hiljadama godina oblikovali Egejsko more i severni vetrovi.

Jedinstvene stene na plaži Sarakiniko glatke su i zaobljene, a mnoge od njih posetioci koriste kao prirodne skakaonice, prenosi Mirror.

Skakanje sa litica jedna je od najpopularnijih aktivnosti na ovoj plaži, a mnogi istražuju i prirodne pećine koje se nalaze u stenama ili rone u plavim vodama Egejskog mora.

Osim avanturističkih aktivnosti, turisti često dolaze i da se odmaraju na glatkim belim stenama, koje stvaraju utisak kao da se nalaze na površini Meseca.

"Nikada nisam video ništa slično"

Jedan posetilac podelio je utiske na internetu: “Morate da je posetite - da se okupate, skočite sa više ili niže stene u more ili jednostavno uživate sunčajući se. Sjajno mesto koje izgleda kao Mesec“.

Drugi je napisao: “Spektakularno, potpuno drugačije mesto. Nikada nisam video ništa slično. Šteta što nas vreme nije poslužilo, jer bismo voleli da pojedemo nešto i okupamo se na ovom romantičnom mestu. Kao da ste stigli do Mesečevog pejzaža, ali sa belim kamenjem”.

Ni treći posetilac nije krio zadovoljstvo: “Izgledalo je kao da smo na drugoj planeti. Tako prelepa i jedinstvena plaža“.

Ipak, uprkos nestvarnom prizoru, posetioci su upozoreni na morske sase koje se kriju među stenama u vodi i čiji dodir može izazvati bolne reakcije na koži. Ukoliko se odlučite na skokove s belih stena, oprez je neophodan! Prirodne platforme mogu biti klizave, a dubinu vode i uslove uvek treba dobro proceniti.

Sarakiniko se nalazi desetak minuta vožnje od glavnog lučkog grada Adamas na ostrvu Milos. Do plaže se lako stiže i iz glavnog grada, Plake, dok je od slikovitog ribarskog sela Polonija udaljena približno 15 minuta.

(Telegraf.rs)

Neočekivani i nesvakidašnji susret dogodio se nedaleko od obale Budve, gde se među uobičajenim ulovom našlo i jedno malo, ali fascinantno stvorenje - mlada ajkula.

Snimak brzo postao viralan

Prosečnom posmatraču i laiku ovo morsko biće verovatno ne bi ličilo na predatora. Međutim, iskusni lokalni ribari odmah su prepoznali o kojoj vrsti je reč.

Jedan od njih pažljivo je - i bez oklevanja, golim rukama, izvadio ajkulu iz mreže. Nakon što su kratko zabeležili ovaj nesvakidašnji prizor kamerom, doneli su jedinu ispravnu i plemenitu odluku i bezbedno je vratili u more.

Snimak je ubrzo postao viralan, a odgovorna reakcija ribara izazvala je lavinu pozitivnih komentara i pohvala zbog promovisanja zaštite morskog ekosistema, prenosi Dnevno.hr.

Pojedini korisnici veruju da je na snimku pešikan, mala vrsta ajkule koja živi u Jadranskom moru.

Reč je o grabljivici, čiji su plen sitne ribe, rakovi, lignje, morski crvi i drugi mali organizmi.

Obično dostižu između 30 i 80 centimetara u dužinu (zavisno od vrste), žive pri dnu mora i izbegavaju kontakt s ljudima.

Neretko završavaju u mrežama

Inače, Jadran je dom za više od 30 različitih vrsta ajkula, od kojih je većina relativno mala, živi pri morskom dnu i potpuno je bezopasna za ljude, dok se krupnije vrste uglavnom zadržavaju na otvorenom moru.

Pošto se mnoge vrste razmnožavaju upravo u Jadranu, plitke uvale i toplo more često im služe kao sigurna prirodna utočišta i svojevrsna porodilišta dok mladunci ne odrastu.

Zbog toga mlade ajkule neretko završavaju u ribarskim mrežama kao takozvani slučajni ulov, tokom komercijalnog ribolova.

Odgovorni ribari, kada uoče da je reč o mladim jedinkama koje nisu ciljani ulov, pažljivo ih oslobađaju i vraćaju u more, čime direktno doprinose očuvanju ravnoteže u morskom lancu ishrane.

(Telegraf.rs)

Povodom Međunarodnog dana Meseca, koji je obeležen 20. jula, NASA je ponudila naučno utemeljen odgovor na zanimljivo pitanje - šta bi se dogodilo kada bi Mesec iznenada nestao?

Nestanak godišnjih doba

Odgovor američke svemirske agencije je jasan - Zemlja bi postala potpuno drugačije mesto.

Neke posledice bile bi trenutne, poput znatno tamnijih noći i drastično slabijih plima i oseka. Druge bi se razvijale tokom dugih perioda, pa čak i milijardi godina, uključujući promene stabilnosti Zemljine ose i njene rotacije.

Dakle, Mesec je jedini prirodni satelit Zemlje. Iako na njemu nije moguć život kakav poznajemo, jer nema atmosferu, njegova uloga u održavanju uslova za život na našoj planeti od presudnog je značaja.

Njegova gravitacija deluje kao stabilizator Zemljine ose rotacije. Ta osa je danas nagnuta pod uglom od približno 23,5 stepeni u odnosu na ravan Zemljine putanje oko Sunca, a upravo taj nagib omogućava smenu godišnjih doba na severnoj i južnoj hemisferi.

Kada bi Mesec nestao, stabilnost Zemljine ose bila bi ozbiljno narušena.

Prema proračunima stručnjaka iz Kraljevskih muzeja Griniča (Royal Museums Greenwich), nagib ose mogao bi da počne naglo i nepredvidivo da se menja.

U najekstremnijem scenariju osa bi mogla da bude gotovo uspravna, zbog čega bi godišnja doba gotovo nestala. Ukoliko bi se, s druge strane, nagib dodatno povećao, pojedini delovi planete mogli bi da doživljavaju mnogo toplija leta, znatno oštrije zime ili čak nova ledena doba.

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Slabije plime i oseke

Mesec je i glavni pokretač plime i oseke na Zemlji. Njegova gravitaciona sila odgovorna je za najveći deo periodičnog podizanja i spuštanja nivoa mora.

“Sunce takođe utiče na plimu i oseku, ali je njegov uticaj približno upola slabiji od uticaja Meseca”, objašnjava Martin Knapmajer iz Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i astronautiku (DLR).

Bez Meseca plima i oseka bile bi višestruko slabije. To bi iz korena promenilo priobalne ekosisteme koji zavise od njihovog redovnog ciklusa. Mnoge vrste, poput školjki, morskih zvezda, puževa i brojnih rakova, mogle bi da izgube svoja prirodna staništa.

Pošto plima i oseka utiču i na okeanske struje koje raspoređuju toplotu širom planete, razlike u temperaturama između različitih regiona Zemlje mogle bi da postanu znatno izraženije.

Mesec utiče na Zemlju i na još jedan važan način. Tokom milijardi godina njegova gravitacija postepeno je usporavala rotaciju naše planete. U dalekoj prošlosti jedan dan trajao je svega nekoliko sati, dok danas traje približno 24 časa.

“Kada bismo ovog trenutka uklonili Mesec, njegovo usporavanje Zemljine rotacije bi prestalo, ali ne bi postojala sila koja bi ponovo ubrzala okretanje Zemlje”, kaže Knapmajer.

To znači da bi, u dogledno vreme, dužina dana ostala praktično nepromenjena.

Foto: Pixabay

Znatno tamnije noći

Međutim, tokom milijardi godina Sunce bi nastavilo da usporava Zemljinu rotaciju, pa bi na kraju moglo da dođe do toga da Zemlja Suncu uvek bude okrenuta istom stranom, slično kao što Mesec danas prema Zemlji stalno pokazuje istu hemisferu.

Idemo dalje. Nestanak Meseca odmah bi pogodio i životinjski svet, prenosi The Star.

Mnoge noćne vrste koriste mesečevu svetlost za orijentaciju ili su svoje lovačko i reproduktivno ponašanje prilagodile mesečevim menama.

Bez Meseca noći bi bile znatno tamnije, a pojedinim predatorima bilo bi teže da pronađu plen, dok bi druge vrste mogle da imaju koristi od većeg mraka.

Takve promene mogle bi značajno da izmene postojeće ekosisteme i naruše ravnotežu između brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

Dakle, iako bi Zemlja nastavila da postoji i bez svog prirodnog satelita, naučnici ističu da bi posledice njegovog nestanka bile dalekosežne.

(Telegraf.rs)

U okviru ispitivanja, dve mašine kojima su hirurzi daljinski upravljali obavile su laparoskopske (minimalno invazivne) operacije na svinjama. Tom prilikom, uspešno je uklonjena žučna kesa jedne životinje.

Detaljno testirali preciznost pokreta

Još značajniji bio je drugi zahvat, prvi takve vrste, u kojem su dva humanoidna robota radila istovremeno kao jedinstveni “robotski tim”.

Modeli Unitree G1, kojima su istraživači dali nadimak Surgie, opremljeni su posebnim adapterima koji im omogućavaju da drže hirurške instrumente, dok na njima nisu vršene druge hardverske izmene.

Istraživači navode da je preciznost sistema Surgie uporediva sa preciznošću savremenih hirurških robota, ali da je njegova cena višestruko niža, dok su postavljanje i korišćenje znatno jednostavnijim.

S obzirom na sve veći nedostatak obučenih hirurga širom sveta, autori studije smatraju da bi humanoidni roboti jednog dana mogli da obavljaju operacije i na ljudima, prenosi Daily Mail.

Profesor Majkl Jip sa Univerziteta Kalifornije, jedan od vodećih autora istraživanja, kaže da se ovakvi roboti mogu zamisliti u udaljenim zajednicama u kojima nedostaje medicinskog osoblja, ali i u zahtevnim uslovima, poput spasilačkih misija.

Pre nego što su pristupili operacijama na životinjama, istraživači su detaljno testirali sposobnost robota da izvode precizne pokrete. Tokom tih proba manipulisali su neživim predmetima i standardnim hirurškim instrumentima.

Tek kada su bili zadovoljni rezultatima, prešlo se na izvođenje pravih hirurških zahvata na anesteziranim svinjama.

Brzo rešili problem krvarenja

Prema rezultatima objavljenim u stručnom časopisu Nature, obe operacije završene su uspešno.

Tokom jednog zahvata došlo je do manjeg krvarenja, ali su roboti brzo rešili problem i nastavili operaciju. Istraživači ističu da su bili iznenađeni koliko su mašine dobro funkcionisale u stvarnim uslovima.

Kako navode, upravljanje pokretima humanoidnog robota delovalo je prirodnije nego upravljanje velikim hirurškim robotskim sistemima, naročito za osobe koje nisu posebno obučene za rad na specijalizovanim platformama.

“Humanoidni roboti kojima se upravlja na daljinu ili autonomno imaju veliki potencijal da omoguće pristup složenim hirurškim zahvatima pacijentima koji ga danas nemaju”, rekao je profesor Jip.

Savremeni hirurzi već koriste specijalizovane robotske sisteme sa tri ili četiri robotske ruke, ali takve platforme imaju ozbiljna ograničenja.

Postojeći sistemi mogu da teže i do 800 kilograma, zahtevaju veliki tim ljudi za postavljanje, zauzimaju mnogo prostora u operacionoj sali, koja često mora dodatno da se prilagodi njihovoj upotrebi.

Nasuprot tome, Surgie je visok svega 1,5 metara, a sa ugrađenim adapterima teži samo 27 kilograma. Zbog kompaktnih dimenzija humanoidni roboti mogli bi da budu idealno rešenje u situacijama u kojima veliki hirurški roboti nisu praktični.

Foto:Ilustracija: Pixabay

Tehnologija još nije potpuno spremna

Koautor istraživanja, dr Šanglej Liju, ističe da ovakav sistem košta samo delić cene postojećih robota i zauzima znatno manje prostora.

Ipak, istraživači naglašavaju da tehnologija još nije spremna za rutinsku primenu. Najveći problem tokom testiranja bio je to što je robote bilo potrebno više puta ponovo kalibrisati tokom operacije, što je produžilo trajanje zahvata.

Takođe, potrebno je dodatno smanjiti kašnjenje između pokreta koje zadaje operater i reakcije robota kako bi sistem bio dovoljno efikasan za svakodnevnu upotrebu.

Uprkos tome, tim je veoma optimističan. Podsećaju da je prva robotska laparoskopska operacija trajala čak šest sati za zadatak koji se danas završava za oko 30 minuta.

Čak i ako Surgie još nije spreman za operacije na ljudima, istraživači smatraju da bi mogao da ima značajnu ulogu kao pomoćnik u operacionoj sali.

Pošto humanoidni roboti mogu da hodaju i obavljaju većinu zadataka koje obavlja čovek, mogli bi da donose instrumente, pripremaju opremu i pomažu u sređivanju operacione sale nakon zahvata.

“Naš cilj je operaciona sala budućnosti u kojoj humanoidni roboti i ljudi rade rame uz rame kao jedinstven tim i zajedno pružaju hiruršku pomoć onima kojima je najpotrebnija”, zaključio je profesor Majkl Jip.

(Telegraf.rs)

Damijan Kaspržik (41) osvojio je titulu za najduže vreme provedeno u direktnom kontaktu celog tela sa snegom, u muškoj konkurenciji, kada je izveo ovaj vratolom u Šlahtovi, u Poljskoj, 21. februara.

Kaspržik je prethodno oborio rekord za najduži kontakt celog tela sa ledom, takođe u muškoj konkurenciji, sa 5 sati, 1 minutom i 33 sekunde, preneo je UPI.

Kaspržik je zahvalio Valerjanu Romanovskom, čije titule u Ginisovoj knjizi rekorda uključuju i najduži boravak u ledenoj vodi, što mu je pomogao da se pripremi za svoj pokušaj.

"On je bio ključan u tome da me mentalno i fizički pripremi za ono što je potrebno da se izdrže tako ekstremni uslovi", rekao je Damijan za Ginisovu knjigu rekorda.

(Telegraf.rs)

On tvrdi da su zbog kvara frižideri oštetili njegovu kolekciju vina, vrednu oko milion funti (1,16 miliona evra).

"Buđ i raspadanje"

Rajmer navodi da je razmak na vratima tri vinska frižidera izazvao kondenzaciju i buđ na etiketama (FOTO), a moguće i oštećenje sadržaja boca, čime je znatno umanjena vrednost njegove kolekcije od oko 1.500 vrhunskih francuskih vina, prenosi Independent.

"Kondenzacija se taložila na uskladištenim vinskim bocama i izazvala buđanje i raspadanje etiketa vina. Ovo je verovatno takođe dovelo do raspadanja plute i oštećenja sadržaja vina", navodi se u tužbi.

Rajmer kaže da je do katastrofe došlo jer je otvor od jednog centimetra na vratima frižidera, koji se protezao punom visinom, doveo do curenja hladnog vazduha iz jedinica i ulaska toplog vazduha.

"Stalna razmena toplog i hladnog vazduha izazvala je temperaturne fluktuacije koje su bile fatalne za frižidere za vino kojima je bilo potrebno održavati stalnu temperaturu od 12-13 stepeni Celzijusa", dodao je.

Kompanija odbacuje optužbe

Kompanija koja je ugradila uređaje odbacuje optužbe, tvrdeći da je razmak na vratima standardno tehničko rešenje i da nije mogao da izazove štetu.

Advokati kompanije za montažu kažu da bilo kakav gubitak vazduha kroz "mali" otvor, dizajniran da omogući kretanje između vrata, ne bi imao uticaja na temperaturu u rashladnim komorama i negiraju da su oni uopšte projektovali vrata hladnjaka.

"Optuženi nije projektovao sistem vrata frižidera za vino - on je jednostavno deo standardne jedinice, a vazdušni otvor na koji se žali je neophodan element funkcionalnog sistema kliznih vrata", rekao je advokat odbrane Metju Vin-Smit.

Odbrana, takođe, navodi da su eventualna oštećenja nastala zato što su frižideri povremeno isključivani zbog pritužbi komšija na buku.

Foto-ilustracija: Pixabay

Krojio odeću za Pavarotija

Rajmer traži gotovo 500.000 funti zbog umanjene vrednosti kolekcije, kao i dodatnu naknadu od 14.000 funti (16.200 evra) za troškove skladištenja vina i oko 23.000 funti (26.700 evra) za ugradnju rashladnog sistema.

Kompanija je instalirala sistem za hlađenje vina u martu 2021. godine, sa dva frižidera ukupnog kapaciteta za 195 boca u kuhinji i trećim za 1.188 boca na terasi na prvom spratu.

Suđenje pred Centralnim građanskim sudom u Londonu je u toku.

Rajmer, potomak bogate nemačke porodice, izgradio je veoma unosnu karijeru vrhunskog krojača u Hamburgu, gde je njegova kompanija devedesetih godina prošlog veka šila odeću za operskog pevača Lučana Pavarotija.

Kao strastveni kolekcionar vina, tokom godina je sakupio izuzetno vrednu od 20.000 boca, od kojih su mnoge visokokvalitetna crvena vina iz francuskih regija Bordo i Dolina Rone. Među uništenim flašama nalaze se i pravi kolekcionarski rariteti, poput vina "Chateau Mouton Rothschild" iz 1982. godine, koje po flaši košta preko 1.000 funti, kao i "Chateau Petrus Pomerol" iz 2012. godine (FOTO), čija cena na tržištu prelazi 2.000 funti.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako se navodi, zabrana je uvedena u pokušaju da okonča haos na putevima i trotoarima nakon niza teških nesreća u kojima su stradali mladi ljudi.

Uslov obaveznog osiguranja

Mlađima od 17 godina više nije dozvoljeno da koriste električne trotinete na javnim putevima, prenosi Katimerini.

Za kršenje zabrane propisana je kazna od 150 evra, a kompanije koje budu iznajmljivale trotinete mlađima od 17 godina suočavaju se sa kaznama i do 1.000 evra.

Prema novom zakonu, pravila su znatno pooštrena i za odrasle. Električni trotineti zabranjeni su na putevima sa ograničenjem brzine od 50 kilometara na čas ili više, a vozači koji budu prekršili ovaj propis dobiće kaznu od 350 evra.

Uvodi se i novi uslov obaveznog osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, a vožnja bez osiguranja podrazumeva kaznu od 250 evra.

Više se neće tolerisati ni nemarno parkiranje trotineta. Oni koji blokiraju trotoare ili pešačke prelaze mogu da budu uklonjeni, uz novčanu kaznu za vlasnike od 40 do 80 evra.

Uveden i novi registar

Vozači koji su u vožnji bez kacige, koriste mobilni telefon ili nose slušalice suočavaju se sa kaznom od 40 do 150 evra.

Zbog preciznije evidencije, uspostavlja se elektronski registar EPHO u koji se upisuju podaci o vlasništvu eletkrinih trotineta, tehničke karakteristike vozila i svi drugi neophodni podaci.

Pomoću ovog registra, nadležni organi mogu da kontrolišu i obezbede usklađenost sa zakonskim propisima koji se odnose na električne trotinete.

Utvrđena je i obaveza za vozače da prilikom vožnje električnih trotineta nose zakonski lični dokument radi utvrđivanja starosti kao i dokaz o osiguranju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Iza belih kula i ukrašenih fasada, ipak, krije se jedna od najneobičnijih priča o nikada završenom projektu luksuznih nekretnina, piše Times of India.

Izgradnja počela 2014. godine

Ambiciozno naselje, poznato kao Burj Al Babas, zamišljeno je kao luksuzno odmaralište za bogate kupce iz inostranstva, posebno iz zemalja Bliskog istoka.

U okviru projekta delimično je izgrađeno oko 587 vila - inspirisanih evropskim dvorcima, dok je prvobitni plan predviđao više od 700 zdanja s luksuznim sadržajima.

Projekat vredan oko 200 miliona dolara zaustavljen je 2018. godine, kada je investitor zapao u finansijske probleme. Iza njega su ostale stotine nedovršenih ili neuseljivih vila, dok je većina objekata ostala bez stanara.

Izgradnja Burj Al Babasa započela je 2014. godine. Plan je bio da se izgrade 732 vile u evropskom stilu, sa ukrasnim kulama, balkonima i fasadama koje podsećaju na francuske dvorce. Prodavane su po cenama između 370.000 i 530.000 dolara.

Kompleks je trebalo da bude mnogo više od običnog stambenog naselja. Planirani su tržni centri, restorani, turska kupatila, spa sadržaji, sportski tereni i prostori za zabavu.

Okružene šumama i planinama

Neobičan izgled vila trebalo je da izdvoji projekat na međunarodnom tržištu luksuznih nekretnina. Investitori su verovali da će kupce privući spoj izgleda evropskih dvoraca sa modernim enterijerima i sadržajima kakvi postoje u poznatim rizortima.

Lokacija između Istanbula i Ankare, okružena šumama i planinama, trebalo je da ponudi mirniju alternativu turskim letovalištima. Ideja je bila da Mudurnu postane prestižna destinacija koja spaja luksuz, prirodu i privatnost.

Iako je, prema navodima, pre završetka gradnje prodato oko 350 vila, projekat je ubrzo počeo da se suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima. Tokom 2018. radovi su potpuno obustavljeni.

Mnoge vile imale su završene spoljne konstrukcije, ali su unutrašnjost, instalacije i osnovna infrastruktura ostali nedovršeni. Pošto je gradnja zaustavljena pre nego što je naselje bilo spremno za useljenje, dvorci su od početka ostali prazni.

Vremenom su upravo ta praznina i nestvaran izgled pretvorili Burj Al Babas u svojevrsni “grad duhova“ koji privlači pažnju ljudi širom sveta.

Foto: emasali stock/Shutterstock

Mesto privlači znatiželjnike

Danas, posetioci mogu da vide duge nizove gotovo identičnih belih dvoraca koji se prostiru preko pejzaža. Mnoge zgrade i dalje imaju nedovršene enterijere, vidljive građevinske materijale i prazne prostorije u kojima radovi nikada nisu nastavljeni.

Iako postoje putevi i staze između vila, planirani tržni centar, spa sadržaji i drugi zajednički prostori nikada nisu u potpunosti izgrađeni.

Napušteni kompleks postao je mesto koje privlači fotografe, snimatelje dronovima i ljubitelje istraživanja napuštenih objekata, koji dolaze da zabeleže njegov nadrealni izgled.

Nakon pokretanja stečajnog postupka, ljudi povezani sa investitorom izrazili su nadu da bi deo projekta jednog dana mogao biti završen kroz finansijsko restrukturiranje.

Ipak, i pored povremenih najava o mogućem nastavku radova, veliki delovi Burj Al Babasa i dalje ostaju nedovršeni i prazni.

(Telegraf.rs)

Iako se najčešće savetuje da se tokom leta biraju udobni komadi garderobe, stručnjaci upozoravaju da određeni izbori mogu predstavljati problem - ne zbog izgleda, već zbog bezbednosti putnika i posade.

"Prepreke" u prolazima

Bivši član kompanije British Airways, Kris Mejdžor, objasnio je da pojedini odevni predmeti mogu otežati posao stjuardesama i stjuardima, posebno tokom noćnih letova kada je osvetljenje u kabini prigušeno.

On je objasnio da u takvim uslovima osoblje teže uočava “prepreke” u prolazima između sedišta, naročito kada putnici ispruže noge, prenosi Unilad.

Kao primer je naveo crne čarape, koje se tokom noćnih letova i pri slabijem osvetljenju mogu “stopiti“ sa senkama u kabini.

Zbog toga članovi kabinskog osoblja mogu tek u poslednjem trenutku primetiti ispružena stopala, što povećava rizik od saplitanja i mogućih povreda, posebno kada nose poslužavnike sa toplim napicima.

“Nije stvar u modi. Stvar je u vidljivosti. Sve što je teško uočava na podu može predstavljati rizik od nezgode”, rekao je Mejdžor.

Foto: Shutterstock

Idealna odeća za let?

On je ranije govorio da nema ništa protiv toga da putnici tokom dugih letova pokušaju da se opuste, ali uz određena pravila ponašanja.

Kako je rekao za CNN, 2024. godine, važno je da putnici vode računa o ličnoj higijeni pre ukrcavanja, naročito kada planiraju da se tokom leta osećaju komfornije.

“Čovek bi očekivao da ste se okupali ili istuširali i obukli čistu odeću pre nego što uđete u avion“, rekao je, dodajući da je neprijatan miris jedini pravi problem.

Kada je reč o idealnoj odeći za putovanje avionom, stručnjaci savetuju da se prednost daje prirodnim materijalima.

Osnivač i izvršna direktorka kompanije Super Label Store, Nor de Svart, preporučuje pamuk, vunu, lan i svilu kad god je to moguće.

(Telegraf.rs)

Ono što je neobično u ovom slučaju, jeste da je pomenuti četvorotočkaš prodao šest meseci ranije - pre nego što ga je ukrao od novog vlasnika!

Tajno sačuvao ključ

Prema dostupnoj dokumentaciji, krađa se dogodila u decembru 2024. godine u mestu Tervil. Šest meseci ranije, penzioner je prodao Mercedes za 20.000 švajcarskih franaka (oko 21.500 evra), ali je tajno zadržao jedan od rezervnih ključeva.

S tim ključem je otišao do adrese novog vlasnika, otključao automobil, stavio stare registarske tablice i odvezao se do garaže u Dugingenu.

Nakon toga je, prema navodima iz krivičnog naloga, zatražio poništavanje saobraćajne dozvole u službi za registraciju motornih vozila i uklanjanje automobila iz saobraćaja.

Ilustracija: ZarkePix / Alamy / Profimedia

Na kraju je otkriven i kažnjen

Tužilaštvo je ocenilo da je tim postupcima dodatno pokazao nameru da “prisvoji vozilo i ostvari protivpravnu korist”, prenosi Baz Online.

Penzioner je na kraju otkriven i osuđen na novčanu kaznu od 3.600 franaka (oko 3.800 evra), koja se neće izvršiti ukoliko u naredne dve godine ne počini novo krivično delo. Pored toga, izrečena mu je i dodatna novčana kazna od 1.200 franaka (oko 1.300 evra).

Mercedes-Benz SL 350 deo je čuvene SL klase nemačkog proizvođača, poznate po luksuznim dvosedima koji kombinuju sportske performanse i vrhunsku udobnost.

(Telegraf.rs)

Orke, poznate i kao kitovi ubice, pokazale su do sada nezabeleženu zajedničku strategiju ishrane - zaletanje ogromnom brzinom u velike i teške ribe, toliko snažno da ih udar rasturi na delove.

"Nisam mogla da verujem šta vidim"

Naučnici smatraju da ovakvo ponašanje omogućava orkama da lakše dođu do hrane, ali ne isključuju ni mogućnost da je reč o svojevrsnoj igri, prenosi CNN.

Istraživači su ovu pojavu zabeležili tokom 2024. i 2025. godine u Pacifiku. Podvodni snimci prikazuju neverovatnu koordinaciju između jedinki, a rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Frontiers in Ethology.

Prvi snimak napravila je Ketlin Ejres iz organizacije za zaštitu mora Beneath the Waves. Ona je 29. jula 2024, zabeležila nesvakidašnju scenu u blizini obale San Hose del Kaba.

“Nisam mogla da verujem šta vidim“, rekla je Ejres, glavna autorka studije i prva osoba koja je kamerom zabeležila ovakvo ponašanje orki.

Organizovani napadi na jahte

Ona se, inače, bavi proučavanjem ajkula, ali ju je ponašanje orki koje love ajkule u Kalifornijskom zalivu podstaklo da istražuje i ove morske sisare.

Orke su poslednjih godina privukle pažnju javnosti zbog napada i potapanja jahti u vodama kod Španije i Portugala. Međutim, Ejres ističe da je ono što je ovaj put bilo posebno, jeste ishod napada.

“Videti kako se veliki bucanj raspada na delove bilo je nešto sa čim se nikada ranije nisam susrela“, rekla je.

Delovi plena plutali u vodi

Drugi snimak napravio je turistički operater u Kalifornijskom zalivu, u septembru 2025. I ovaj put primećena je savršena saradnja - jedna orka držala je velikog bucnja za rep, dok se druga zaletela prema njemu.

Neposredno pre “sudara”, orka koja je držala plen - pustila ga je, omogućivši partneru da snažno udari u ribu. Nakon toga su mlađe orke počele da jedu delove koji su plutali u vodi, dok su odrasle jedinke raskomadale ostatke tela.

Veliki bucanj (Mola mola) može da dostigne težinu veću od 1.800 kilograma i dužinu do tri metra.

“Bilo je neverovatno videti takvo ponašanje“, rekla je Monika Viland Šilds, direktorka Instituta za ponašanje orki, koja nije učestvovala u novom istraživanju.

(Telegraf.rs)

O njenoj tužbi odlučivaće Upravni sud u Diseldorfu, prenosi Heute.

Preokret u slučaju

Kako piše Bild, 62-godišnja profesorka radila je u stručnoj srednjoj školi u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija od 2003. do 2009. godine. Nakon toga je, zbog psiholoških smetnji, više puta otvarala bolovanje, koje je praktično trajalo sve do 2026.

Tokom odsustva sa posla nastavila je da prima punu platu. Prema važećim propisima za državne službenike, njena mesečna bruto zarada iznosila je između 5.051 i 6.174 evra.

Preokret u slučaju usledio je nakon lekarskog pregleda koji je naložila država. Zaključeno je da se ne može očekivati da će profesorka u narednih šest meseci ponovo biti sposobna za rad, pa je krajem maja doneta odluka o penzionisanju.

Od juna prima penziju, koja je, prema lokalnim medijima, između 1.500 do 2.000 evra manja od dosadašnje plate.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Tužilaštvo otvorilo istragu

Međutim, 62-godišnjakinja je podnela tužbu Upravnom sudu u Diseldorfu osporavajući odluku o penzionisanju. Portparol suda je potvrdio da je tužba primljena 29. juna 2026. godine.

Dok nadležni ne donesu odluku, nije poznato da li će imati pravo na punu platu. Deo primanja koji premašuje iznos penzije za sada joj je obustavljen. Iz Okružne vlade u Diseldorfu naveli su da bi joj, ukoliko sud usvoji tužbu, zadržani deo zarade bio naknadno isplaćen.

Tužilaštvo u Duizburgu vodi istragu protiv nje, jer se sumnja da je tokom bolovanja radila na crno u svom stanu, i to kao praktičar alternativne medicine.

Nemački mediji navode da je zajedno sa suprugom razvila kremu za suvu kožu.

(Telegraf.rs)

Na snimku, koji je postao viralan i čija je autentičnost potvrđena, vidi se medved kako teško diše dok prednjim šapama drži stub, a zadnje noge mu vise sa obe strane.

Poziv nadležnoj službi

Snimak je napravila Šenon Malens, koja je putovala auto-putem iz Novog Meksika ka Oklahomi, kada je u ruralnom području Gledstona primetila životinju na vrhu stuba.

U pozivu hitnoj službi, koji je zabeležen na snimku, osoba van kadra je prijavila da se "medved nalazi na vrhu stuba ulične rasvete".

Operater je odgovorio da su već primili dojave o zaglavljenom medvedu i da su obavestili državnu službu za zaštitu divljih životinja "Game and Fish", ali da u tom trenutku nije bilo moguće intervenisati.

Nije preživeo udar struje

Kako je objašnjeno pozivaocu, stručnjaci nisu mogli da uspavaju medveda jer bi, nakon sedacije, životinja verovatno pala sa velike visine i zadobila teške povrede.

Snimak je objavilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD, uz šaljivu poruku da "ceni entuzijazam za američku energetsku dominaciju, ali da to nije ono što su mislili", a video je prikupio više od 230.000 pregleda.

Medved je kasnije, nažalost, uginuo.

Odeljenje za ribu i divlje životinje Novog Meksika saopštilo je da je životinja, uprkos naporima lokalnih vlasti, doživela strujni udar pre nego što je mogla da bude spasena.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Arheološka istraživanja predvode Igor Miholjek i Pavle Dugonjić, navodi se na zvaničnoj web-stranici.

Tragovi nepoznatih brodoloma

U navedenom periodu otkriveno je, kako saopštavaju, “dvadeset do sada nepoznatih tragova brodoloma datiranih od 2. veka pre nove ere do 16. veka, a posebno se izdvaja vizantijski brod iz 7/8. veka koji je, zbog izuzetno bogatog i retkog tereta, jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića tog perioda na Mediteranu”.

Arheološka istraživanja lokaliteta vizantijskog brodoloma započela su 2015. godine. Do danas je sprovedeno devet kampanja pod vođstvom Zavoda, prenosi Jutarnji list.

Najznačajniji nalaz čine četiri zlatna kompleta za pojas, zlatne kopče, završeci pojasa ukrašeni smaragdima, rubinima i biserima - luksuzni elementi kojima su se ukrašavali kožni pojasevi visokih vizantijskih dostojanstvenika, a koji do sada nisu pronađeni na podvodnim arheološkim nalazištima Mediterana.

Pored zlatnih kopči i završetaka pojasa, na lokalitetu su pronađeni i zlatnici četvorice careva iz Iraklijeve dinastije s kraja 7. veka, na osnovu kojih je moguće preciznije odrediti vreme potonuća broda.

Bogat trgovački teret

Posebno vredan nalaz predstavlja zlatni prsten sa prikazom cara iz Iraklijeve dinastije. Takav prsten mogao je pripadati isključivo osobi iz najvišeg državnog ili vojnog vrha, ovlašćenoj za pečaćenje carevih isprava, pa se pretpostavlja da je mogao biti diplomatski poklon ili lični predmet visokog vizantijskog zvaničnika, što ukazuje na značaj i status putnika, ali i ostatka tereta koji je brod prevozio.

Pored luksuznih predmeta, brod je prevozio bogat trgovački teret koji su činile amfore, trgovačke vage, žetoni od slonovače i keramičko posuđe (činije i tanjiri).

Mljet se nalazi, navodi se, “na jednom od najvažnijih pomorskih pravaca koji je vekovima povezivao istočni i zapadni Mediteran.

Pretpostavlja se da je brod potonuo pokušavajući da pronađe zaklon u uvali Polače, koja je zahvaljujući kasnoantičkoj palati i zaštićenom položaju vekovima služila kao sigurno utočište brodovima tokom nepovoljnih vremenskih prilika“.

(Telegraf.rs)

Kendra Skot (36) uhapšena je u četvrtak, 16. jula, u Memfisu i optužena za ubistvo prvog stepena, navodi se u policijskom dokumentu, prenosi Globe.

Policajci su, prema navodima, stigli u njen dom oko 1,40 sati posle ponoći i u prednjem dvorištu pronašli muškarca bez znakova života sa vidljivom prostrelnom ranom u potiljaku.

Muškarac, koji je privremeno identifikovan kao Roderijus Morton, proglašen je mrtvim na licu mesta. Kada su razgovarali sa Skotovom, ona je policiji navodno rekla da se vratila kući i "videla nekog tipa ispod kreveta mog deteta".

Takođe je izjavila: "Uradila sam ono što sam morala".

Jedan komšija rekao je policiji da je izašao iz kuće nakon što je čuo pucanj, a zatim video muškarca kako leži na travi i Skotovu kako stoji u dvorištu sa pištoljem u ruci i govori: "Upucala sam ga, upucala sam ga".

Kada su istražitelji razgovarali sa ćerkom osumnjičene, ona je izjavila da je muškarca pozvala u kuću između 1,20 i 1,30 posle ponoći. Rekla je da su se ona i muškarac plašili njene majke, jer su je čuli kako po dolasku kući pita ko se nalazi u njenoj kući.

Devojčica je ispričala da je njena majka u ruci držala pištolj i da je ranije govorila da će, ako "vidi nekog dečaka u svojoj kući, probušiti ga metkom".

Nakon što je otkriven, muškarac je, prema navodima devojčice, pokupio svoje stvari i izašao iz kuće, nakon čega je čula pucanj. Advokat Kendre Skot, Blejk Balin, potvrdio je da ćerka njegove klijentkinje ima 13 godina.

"Jedno od ključnih pitanja u ovom slučaju biće da li bi iko mogao racionalno da postupi u ovakvim okolnostima", rekao je Balin.

Prvo ročište u ovom slučaju zakazano je za petak, 24. jula.

(Telegraf.rs)

Houra Inaba (23) i muškarac Šinsei Taguči (29) prevezeni su u bolnicu nakon incidenta koji se oko 1 sat posle ponoći dogodio u gradskom okrugu Sakae, prometnom području sa mnogim prodavnicama i zabavnim sadržajima, prenosi Kjodo.

Taguči je i dalje bez svesti i u kritičnom je stanju. Policija je saopštila da je poznanica žrtve pozvala hitnu pomoć, i da je kazala da je muškarac pao na njenu prijateljicu dok su šetale zajedno.

Slični fatalni incidenti dogodili su se ranije i u drugim većim urbanim područjima u Japanu.

U avgustu 2024. godine, sedamnaestogodišnja srednjoškolka skočila je sa poslovne zgrade u blizini železničke stanice Jokohama, jugozapadno od Tokija, kada je usmrtila ženu (32) na koju je pala, koja je šetala ispod zgrade.

U oktobru 2020. godine, veruje se da je sedamnaestogodišnji srednjoškolac skočio sa trgovačkog kompleksa u Osaki, gde je usmrtio devetnaestogodišnju studentkinju na ulici na koju je pao.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kapetan aviona je odlučio da se vrati na špansko ostrvo oko 30 minuta nakon poletanja "zbog opasnosti koju je tuča putnika predstavljala za bezbednost leta", izjavio je kontrolor letenja, prenosi Skaj Njuz navodeći da je lokalna policija je na zahtev posade sačekala let EZY3352 po sletanju na aerodrom Tenerife-Jug.

U zvaničnom saopštenju kompanije Izi Džet je naveo da se avion vratio "zbog grupe putnika koji su se neprimereno ponašali".

"Ovakve incidente shvatamo veoma ozbiljno i ne tolerišemo neprimereno ponašanje prema našem osoblju. Naše kabinsko i zemaljsko osoblje obučeno je da proceni sve situacije i da reaguje brzo i adekvatno kako bi se osiguralo da bezbednost leta i drugih putnika ni u jednom trenutku ne bude ugrožena", navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije.

Nakon intervencije policije i privođenja problematičnih putnika, avion sa 186 putnika nastavio je let ka Liverpulu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U pitanju je kolekcionarski sveti gral NDH nostalgičara. To je zlatna medalja poglavnika Ante Pavelića dodeljivana za hrabrost, uz koju je išla i titula viteza, koja se piše ispred imena (kao Sir u Engleskoj), prenosi Express.

Iz opisa je vidljivo da je reč o vrhunskom primerku. Medalja, je, kako se navodi u prospektu, ustanovljena 27. decembra 1941. godine.

Iskovana u 14-karatnom zlatu težine 41,8 grama s oznakom proizvođača "TK" utisnutom na ivici (to je oznaka Teodora Krivaka, vlasnika kovnice iz Varaždina). Na medalji je takođe utisnut službeni zlatni žig za 14-karatno zlato.

"Izuzetna medalja u MINT stanju, nesumnjivo najpoznatiji primerak, od kojih je manje od pet poznato iskovano u zlatu. Zlatne medalje kovane su u hrvatskoj livnici Kovnica Sorlini, Varaždin”, navodi se dalje.

"MINT stanje" znači da je predmet u savršenom stanju, kao ispod čekića. Orden te klase nikad nije bio zakačen na vojničku uniformu, nije proveo ni sekunde u blatu fronta niti je pretrpeo trošenje od trljanja o tkaninu.

Trobojna svila na kojoj medalja visi nije izbledela od sunca, nije zaprljana ili pocepana. Izgleda jednako sveže kao i onoga dana kad je izrađena u Varaždinu 1941. godine. Ukratko - prvoklasni kolekcionarski primerak!

"MINT stanje" podiže, ako je autentično, a s fotografija se čini da jeste, vrednost medalje i do 70 odsto. Cena? Pa, nije baš prava sitnica - 27.000 dolara, i nema popusta.

Najpoznatiji među dobitnicima je ustaški krvnik Jure Francetić. Među dobitnicima je Mijo Babić, jedan od Pavelićevih drugova iz italijanske emigracije, prvi komandant svih logora u NDH - ustaški krvnik kojega je nakon pogibije nasledio Vjekoslav Maks Luburić.

Uz Francetića, medalju su dobili i drugi ustaški zlikovci - Marijan Banovac, Juraj Bobinac (koji je bio Francetićev rođak), Krunoslav Devčić, pilot Cvitan Galić i general Eduard pl. Bunić Bona, a odlikovane su i dve vojne jeidnice, Četa branitelja Kladnja i 369. Pojačana hrvatska pešačka pukovnija (poznata i kao Hrvatska legija), koja se borila u Staljingradu.

Zagonetka jekomejemedalja koja se prodajepripada. Ako je dodeljeno samo devet medalja najvišeg stepena - a od tog broja manje od pet u zlatu - kome je pripadala ona koja se sad prodaje u Kanadi?

Sastav medalje donekle daje odgovor. Zlato je korišćeno samo na kraju 1941. i donekle u 1942, godini. Kasnije su se, zbog nestašice plemenitih metala, uručivale izrađene od pozlaćenog srebra. Ovaj primerak s "Emedals" je veoma redak jer spada u prvu, izvornu seriju iz - inače vrlo cenjene - Krivakove varaždinske radionice.

Sve su se pozlaćene medalje kovale bez serijskih brojeva ili ugraviranih imena dobitnika, pa ih je gotovo nemoguće povezati s konkretnom osobom.

Jure Francetić umro je, nakon pada aviona i napada lokalnih seljaka, 27. decembra 1942. godine u Slunju. On se - piše u knjizi Pere Zlatara o Paveliću - odmah nakon osnivanja NDH, u drugoj polovini aprila u Sarajevu venčao s Italijankom Beatris Ariendi, a medalja mu je dodeljena postmrtno, pa je, ako je to tačno, mogla dospeti u vlasništvo njegove supruge, a preko nje u Italiju i odatle u Kanadu.

(Telegraf.rs)

U koloni su brojni putnički automobili, autobus i svatovska kolona, dok je na terenu prisutna policija, preneo je Avaz.ba.

Sudeći prema fotografiji sa mesta događaja, na jednom od automobila u koloni je zastava Bosne i Hercegovine.

Portparolka PU Istočno Sarajevo Gorjana Cvijetić je za "Dnevni avaz" rekla da može potvrditi da se u Rogoušićima danas u popodnevnim satima dogodila nesreća u kojoj su učestvovala tri automobila te da je pričinjena materijalna šteta.

Dodala je da nema informacija o povređenim osobama, kao i da ne može ništa zvanično govoriti u vezi sa incidentom i sukobom više osoba.

"Zasad nemam nikakvih zvaničnih informacija o tome. Uviđaj je još u toku i tek po njegovom završetku imat ćemo više informacija", rekla je.

Portal Sandžak live preneo je da je na putu bila i svadbena kolona sa tutinskim tegistracionim oznakama. Zbog incidenta i blokade puta učesnicima svadbe nije bilo omogućeno da nastave put sve dok policija nije osigurala mesto događaja.

Za sada nije poznato šta je prethodilo fizičkom obračunu, niti su nadležni saopšili koliko je osoba učestvovalo u incidentu.

(Telegraf.rs)

Nakon nekoliko godina života među Šuarima, tvrdi da je istina upravo drugačija – reč je o društvu koje poseduje izuzetno bogato i složeno znanje o prirodi, prenošeno s generacije na generaciju.

"Najveća zabluda koju stalno viđam..."

Džastin je ispričao kako je upoznao suprugu dok je putovao Amazonijom sa namerom da snima priloge o svakodnevnom životu pripadnika naroda Šuar.

Ono što je trebalo da bude dokumentarni projekat ubrzo se pretvorilo u životnu priču - zaljubio se, osnovao porodicu i odlučio da ostane u džungli.

Danas, živeći sa Marijinom porodicom, Džastin kaže da svakodnevno nailazi na predrasude ljudi koji preko društvenih mreža komentarišu način života Šuara.

“Najveća zabluda koju stalno viđam, jeste da ljudi misle kako je ova kultura primitivna i neobrazovana“, rekao je.

On priznaje da formalni obrazovni sistem u tom delu Amazona nije razvijen i da je, po njegovom mišljenju, slabiji nego u SAD, iako ni tamošnji sistem nije bez problema. Međutim, naglašava da se pravo bogatstvo znanja ovde ne stiče u učionicama.

“Ono što imaju jeste znanje koje se prenosi sa kolena na koleno. Poznaju svaku biljku, svaku životinju. Znaju šta je bezbedno za jelo, a šta nije“, objašnjava on.

"Oni su vrhunski majstori"

Po njegovim rečima, to nasleđeno znanje daleko prevazilazi puko preživljavanje u divljini.

“Oni su vrhunski majstori. U Amazoniji niko ne gladuje, jer ako im je potreban alat - sami ga naprave. Ako im je potrebna odeća - sami je izrade. Oni nisu nedovoljno obrazovani, oni su vrhunski čuvari znanja o džungli“, dodao je.

Džastin smatra da se upravo u tome krije razlika između modernog društva i zajednice u kojoj danas živi. Dok se većina ljudi oslanja na tehnologiju, tržište i industriju, Šuari su razvili gotovo potpunu samoodrživost zasnovanu na dubokom razumevanju prirode.

Od trenutka kada se preselio u Amazoniju, mladi Amerikanac kaže da je doživeo više situacija koje su ga potpuno zapanjile.

Jedna od njih bio je prvi odlazak u lov sa suprugom, njenim ujakom i mlađom braćom, koristeći tradicionalno oružje.

“Išli smo u lov sa duvaljkama. Mogli su sa udaljenosti od oko šest metara neverovatnom preciznošću da pogode malu metu. Njihova veština u rukovanju duvaljkama i praćkama ostavila je snažan utisak na mene“, otkrio je.

Za njega je to bio dokaz koliko su generacije provedene u džungli oblikovale sposobnosti koje se ne mogu naučiti iz knjiga niti na internetu.

"Kao da sam sleteo u drugi svet"

Ništa manje nije bio impresioniran načinom na koji Šuari grade svoje tradicionalne domove.

“Koriste bambus i lišće za pokrivanje krova i uspevaju da podignu čitavu kuću za svega tri ili četiri dana. Bilo mi je neverovatno da ljudi žive u kućama koje praktično imaju samo drveni okvir i krov od palminog lišća, bez zidova“, kazao je Džastin.

Za nekoga ko, uprkos amazonskom poreklu, nije odrastao duboko u prašumi već u urbanijem okruženju, ovakav način života predstavljao je potpuno novo iskustvo.

“Iako sam napola Amazonac, osećao sam se kao da sam sleteo na drugu planetu“, istakao je.

Dodaje da ga je po dolasku u zajednicu obuzeo potpuno stran osećaj.

“Kao da sam sleteo u neki drugi svet. Ulazite u nečiji dom, ali i u čitav njihov svet znanja. Iako sam napola Amazonac, nisam odrastao kao oni. Ja sam odrastao u gradovima, a oni duboko u netaknutoj džungli“, otkrio je.

To je značilo da je u prvim mesecima u potpunosti zavisio od Marijine porodice, prenosi Unilad.

“Nisam znao koje biljke ne smem da dodirujem, koje insekte treba da izbegavam, niti koje su zmije otrovne. Bio sam u njihovom svetu i oni su bili ti koji su mene učili, a ne obrnuto“, rekao je Džastin.

Drugačiji pogled na život i civilizaciju

Priznaje da je pre dolaska imao sasvim drugačiju predstavu o ovoj zajednici.

“Mislio sam da ću im pokazivati zanimljive stvari iz modernog sveta. U stvarnosti se dogodilo upravo suprotno. Oni su meni pokazali stvari o Amazoniji koje nikada nisam mogao ni da zamislim“, dodao je.

Kako kaže, upravo je to iskustvo promenilo njegov pogled na život, znanje i civilizaciju.

U junu 2026. godine Džastin i Marija dobili su prvo dete - sina Olivera. Njegovo rođenje ubrzo je postalo tema razgovora među pripadnicima zajednice Šuar, ali ne samo zbog toga što je dete mešovitog porekla.

Džastin objašnjava da prosečan odrasli muškarac iz naroda Šuar ima oko 165 centimetara visine, dok žene u proseku dostižu oko 155 centimetara. Zbog male genetske varijabilnosti u populaciji, osobe visoke oko 183 centimetra praktično ne postoje.

Njihov sin Oliver od samog početka razvijao se znatno brže nego što je uobičajeno među Šuarima.

“Već tokom prvog meseca nosio je odeću namenjenu šestogodišnjoj deci“, kaže ponosni otac.

Poredeći ga sa detetom Marijine sestre, rođenim gotovo u isto vreme, razlika je bila očigledna.

“Sestra moje supruge rodila je dete otprilike kada i mi. Njena beba sada ima dva meseca, a naš sin jedan, ali Oliver je već dvostruko krupniji. Po zapadnim standardima nije neobično velika beba, ali među Šuarima tako nešto gotovo da nije zabeleženo“, ističao je.

Džastin zajedno sa suprugom Marijom i sinom Oliverom nastavlja da dokumentuje svakodnevni život ove autohtone zajednice na društvenim mrežama i svom YouTube kanalu, nastojeći da milionskoj publici prikaže stvarnu sliku života u srcu ekvadorske Amazonije i razbije stereotipe koji ovu drevnu kulturu prate decenijama.

(Telegraf.rs)

Staza vodi planinare kroz šest zemalja - Poljsku, Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Sloveniju i Italiju, prelazeći planine, šume i istorijske gradove.

Moraju da budu pažljivi

Na ukupnoj ruti planinari bi trebalo da savladaju više od 78.400 metara uspona, što je približno visini penjanja na Mont Everest oko devet puta.

Zbog dužine i zahtevnosti, za prelazak cele trase potrebno je između četiri i šest meseci, a planinari moraju pažljivo da odaberu period putovanja, jer alpski uslovi između oktobra i marta mogu da predstavljaju ozbiljan izazov.

Vučja staza duga je 3.494 kilometra i podeljena je na sedam povezanih etapa.

Detalji o planiranim etapama

Put počinje na poljskoj obali, gde prva deonica duga 428 kilometara vodi duž Baltičkog mora od Hela - koji je poznat i po autobusu s neobičnim brojem, do Svinoujšća.

Nakon toga ruta prolazi kroz Nemačku i Švajcarsku, na deonici dugoj oko 1.930 kilometara, vodeći planinare kroz istorijske gradove poput Rostoka i dalje prema austrijskoj granici.

Sledeća etapa duga 392 kilometra prolazi kroz Algojske Alpe i završava u Insbruku, petom najvećem gradu Austrije.

Završni deo rute vodi kroz Via Alpinu, italijanske Dolomite i Nacionalni park Triglav u Sloveniji, a putovanje se završava u Trstu, uz pogled na Jadransko more.

Ilustracija: Everst / Alamy / Profimedia

Proverena bezbednost staze

Organizatori navode da ruta nije namenjena samo najiskusnijim planinarima, već je osmišljena tako da bude izvodljiva uz dobru pripremu i planiranje.

Bezbednost staze proverila je kanadska stručnjakinja za planinarenje na duge staze Loren Rorik, koja je potvrdila da je ruta prohodna i jasno definisana.

Kako bi se izbegli problemi sa evropskim zakonima o kampovanju, posebno strogim pravilima u Nemačkoj, ruta uključuje unapred odobrene kampove, planinske domove i lokalna sela sa mogućnostima smeštaja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ovo je saopštila jedna od vodećih svetskih aukcijskih kuća predmeta sa prekookeanskih brodova, Henri Oldridž i sin iz Devizesa, u britanskom Viltširu.

Kupio kartu sa brojem 250643

Pismo je 10. aprila 1912. godine napisao Henri Prajs Hodžis, samo nekoliko dana pre nego što je poginuo u nesreći Titanika.

Hodžis je pismo poslao prijatelju, Hektoru Jangu, iz Konzervativnog udruženja Njutaun u Sautemptonu. Sa poštanskim žigom iz Kvinstauna, pismo je opisivalo lepo vreme i dobru atmosferu na brodu.

Hodžis, putnik druge klase, ukrcao se na Titanik u Sautemptonu sa kartom broj 250643, koja je koštala 13 funti a putovao je u Boston da poseti rođake.

On je u pismu prijatelju naveo da se "ne vidi ništa od kretanja broda", ali da je "vreme veoma lepo".

Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Sahranjen u Novoj Škotskoj

"Na gornjoj palubi ima oko 200 dečaka (od 20 pa naviše) koji marširaju i pevaju, drugi igraju domine i karte u salonima, neki čitaju, neki pišu, sve je sasvim drugačije od onoga što biste očekivali da vidite na moru", navodi se, između ostalog, u pismu putnika sa Titanika.

Hodžis je poginuo nakon što je brod, koji je udario u santu leda, potonuo 15. aprila 1912. godine, u tragediji koja je odnela 1.500 života, a njegovo telo je kasnije pronađeno i sahranjeno na groblju Fervju u Halifaksu, u Novoj Škotskoj u Kanadi.

Aukcionar Endru Oldridž je kazao da su pisma koja su napisali putnici druge klase jedna od najređih.

"Ovo pismo nam pruža istorijski neprocenjiv uvid u to kakav je bio život putnika druge klase na najpoznatijem brodu koji je ikada isplovio morem. On opisuje brod i putnike i kako su provodili vreme. Pa ipak, nešto više od četiri dana kasnije, Titanik je ležao na dnu severnog Atlantika", rekao je Oldridž.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tužilaštvo je u ponedeljak zatražilo i da restoran bude kažnjen sa 20 miliona vona (oko 12.200 evra), jer mravi ne spadaju u 10 vrsta insekata čija je upotreba u ishrani dozvoljena prema zakonima Južne Koreje.

Kako je sve otkriveno?

Na listi odobrenih insekata nalaze se, između ostalih, skakavci, cvrčci i još nekoliko vrsta pogodnih za ljudsku ishranu.

Vlasnik restorana priznao je da su mravi korišćeni, ali je naveo da su bili deo samo jednog jela u degustacionom meniju sa 15 jela, kao dodatak sorbeu, kao i da su gosti mogli da izaberu alternativni prilog.

Slučaj je otkriven nakon što su inspektori Ministarstva za bezbednost hrane i lekova pronašli internet recenzije gostiju sa fotografijama jela posutih mravima.

Prema proceni istražitelja, tokom četiri godine u pripremi više jela upotrebljeno je oko 49.000 mrava uvezenih iz SAD i Tajlanda.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Odbrana vlasnika lokala

Zdravstvene vlasti su utvrdile i da su korišćeni mravi sadržali do 55 puta više teških metala nego što je uobičajeno kod insekata odobrenih za ljudsku ishranu.

U odbrani je vlasnik naveo da se oko 60 odsto gostiju odlučilo da proba mrave, dok su ostali dobijali alternativne dodatke, poput fermentisanog sirćeta i jestivog cveća.

Dodao je i da se mravi koriste kao sastojak u restoranima u Australiji, Danskoj i Velikoj Britaniji.

U sudskoj dokumentaciji se ne navodi ime restorana niti njegovog vlasnika. U Južnoj Koreji trenutno 10 restorana, svi u Seulu, imaju po dve Mišlenove zvezdice.

Presuda u ovom slučaju očekuje se 2. septembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Jedna od popularnih kreatorki sadržaja, @thrivingwithhannah, objavila je da su "hiljade žena u junu ili preskočile menstruaciju ili imale dve". Njen video je prikupio desetine hiljada lajkova, a komentari su bili puni sličnih priča: "Imala sam dve menstruacije u junu, nikad mi se to nije desilo", "Potpuno sam je preskočila u junu" ili "Trajala je tri dana, stala, pa se vratila". Sličan post kreatorke Elizabet Rouz takođe je izazvao lavinu reakcija.

Hormonska specijalistkinja dr Afrouz Demeri izjavila je na Instagramu da u svojoj praksi poslednjih meseci viđa više postmenopauzalnih krvarenja nego ikada ranije, kao i duge, dvostruke ili izostale cikluse kod pacijentkinja.

Šta je uzrok?

Britanska lekarka opšte prakse dr Najat Arif povezala je ovaj talas sa "produženim toplotnim talasom" koji je pogodio Ujedinjeno Kraljevstvo. "Menstrualni ciklus je veoma osetljiv na promene godišnjih doba, vremenske prilike, stres, putovanja i nedavne bolesti", objasnila je ona. Ciklus zavisi od ovulacije, pa toplota može da je ubrza ili odloži, što dovodi do kraćih ili dužih ciklusa koji izgledaju kao "dvostruka" ili "izostala" menstruacija.

Normalnim se smatra ciklus između 21 i 35 dana, a čak i jedno preskakanje menstruacije može biti uobičajeno, navodi dr Arif.

Međutim, dr Demeri nije u potpunosti ubeđena da je toplota jedini krivac. U anketi na Instagramu u kojoj je učestvovalo preko 11.000 žena, nepravilnosti su prijavile i one iz Australije i Finske - zemalja koje su bile u potpuno suprotnim klimatskim uslovima (zima). Moguće je da su objave jednostavno doprle do žena koje su već tražile slična iskustva.

Kada treba da se zabrinete?

Savetuje se da posetite lekara ako:

- Nepravilnosti traju duže od tri meseca,- Preskačete menstruaciju tri ili više puta zaredom,- Ciklus je postao izrazito nepravilan,- Uz izostanak menstruacije imate i druge simptome (promene težine, umor, pojačana dlakavost lica, suva ili masna koža).

Preporučuje se i test na trudnoću, jer toplota nije jedini mogući razlog. Promene mogu biti povezane i sa menopauzom.

Stručnjaci podsećaju da je menstrualni ciklus složen i osetljiv sistem koji reaguje na mnoge faktore savremenog života. Ako primetite veće promene, najbolje je konsultovati lekara ili farmaceuta i voditi dnevnik ciklusa.

(Telegraf.rs/HuffPost)

Dok pojedine države obnavljaju stare objekte, a bogati ulažu u luksuzna podzemna skloništa, jedna objava na Redditu podsetila je svet na vreme kada su podzemna skloništa bila ključni deo ratnih strategija.

Ispunjen gomilom smeća

Fotografije napuštenog vojnog bunkera, negde na jugoistoku Norveške, privukle su pažnju korisnika popularne platforme.

Autor objave (Norway Unkown - Urbex) otkriva da je obišao objekat, neposredno pre nego što je zatvoren, i prikazao unutrašnjost koja podseća na naučno-fantastične filmove.

“Veoma zanimljiv bunker, nažalost ispunjen velikom količinom smeća, ali i dalje predstavlja neverovatno mesto za istraživanje. Izgrađen je tokom Drugog svetskog rata pod nacističkom okupacijom kao komandni bunker, a tokom Hladnog rata je delimično izmenjen i pretvoren u takozvani bunker za uzbunjivanje. Sada je zatvoren, pa sam želeo da podelim nekoliko fotografija iz njega”, napisao je autor.

Posebnu pažnju su privukli veliki stakleni paneli sa kartama, osvetljeni karakterističnim plavim svetlom, koji su nekada služili za praćenje situacije i koordinaciju.

Jedan detalj zbunio korisnike

Autor je objasnio da ulaz u podzemni bunker “predstavljaju samo vrata u padini“.

Jedan detalj zbunio je pojedine korisnike, a vidljiv je na kontrolnoj tabli. Reč je o natpisu “Readiness Condition” (Stanje pripravnosti).

Ljude je zanimalo kako je moguće da se engleski jezik nalazi u objektu koji su tokom Drugog svetskog rata izgradili nacisti. Autor objave tvrdi da je objašnjenje jednostavno:

“Bunker je bio nemački i izgrađen tokom Drugog svetskog rata, ali je njegova unutrašnjost promenjena tokom Hladnog rata. Zato natpisi nisu na nemačkom. Tekst je na engleskom verovatno zato što je oprema proizvedena u Velikoj Britaniji ili SAD, iako je moguće da je napravljena i negde drugde, ali na engleskom kako bi mogla da se koristi na različitim mestima“, napisao je.

(Telegraf.rs)

Dramatičnu scenu zabeležila je sigurnosna kamera, a sve se odigralo u gradu Todarajzing, prenosi ProtoThema.

Kamera sve snimila

Čim se divlja zver našla u lokalu, obrušila se na nesrećnog čoveka. Nekoliko sekundi trajala je njihova borba “prsa u prsa”, dok radnik nije uspeo da pobegne napolje.

Bez obzira na strah i paniku spustio je metalnu roletnu i tako zarobio leoparda unutar objekta.

Kamera je snimila kako životinja nervozno šeta po prodavnici, obarajući flaše, a zatim se sakriva ispod pulta.

Prema navodima lokalnih vlasti, ista životinja je ranije tog jutra napala i povredila šumskog čuvara koji je došao da proveri prijave stanovnika o prisustvu leoparda, ali i još osobe.

Akcija trajala pet sati

Vlasti su zato ogradile prostor oko prodavnice i iz bezbednosnih razloga evakuisale obližnju pijacu.

Usledila je akcija koja je trajala pet sati. U njoj su učestvovali stručnjaci za divlje životinje, koji su na kraju uspeli da uspavaju leoparda pomoću strelice.

Dvadesetpetogodišnji radnik zadobio je povrede na rukama i licu.

Prema informacijama nadležnih službi, reč je o mužjaku leoparda starom oko pet godina. Životinja će biti podvrgnuta veterinarskim pregledima, nakon čega bi trebalo da bude vraćena u prirodno stanište.

(Telegraf.rs)

Kadrove nadomak obale Južne Kalifornije zabeležio je Karlos Gauna, poznat kao The Malibu Artist, koji pomoću dronova dokumentuje ponašanje morskih predatora.

Srećom izbegnut "bliski susret"

U prvom planu vidimo ajkulu dugačku približno tri metra kako se kreće pod vodom i približava grupi kupača. Oni nisu ni slutili da se u neposrednoj blizini nalazi jedna od najopasnijih morskih grabljivica, prenosi Surfer.

“Ne uznemirim se lako, ali ovo je bio jedan od retkih trenutaka kada jesam“, rekao je Gauna dok je preko ekrana pratio situaciju. “Kupači nisu imali pojma šta se dešava. Ja sam bio udaljen više od kilometra“.

Na sreću, nakon radoznalog prilaženja kupačima, ajkula se okrenula i nestala u dubini, pa je potencijalno opasan “bliski susret” izbegnut.

Snimak dolazi nakon rekordne godine za aktivnost ajkula u Kaliforniji tokom 2025. godine, dok 2026. pokazuje sličan trend.

"Ovo postaje savršena oluja"

Stručnjaci upozoravaju da uvećane temperature okeana i toplotni talas dovode do toga da se sve veći broj mladih velikih belih ajkula zadržava u plitkim (priobalnim) vodama.

Direktor Laboratorije za ajkule pri Kalifornijskom državnom univerzitetu u Long Biču, dr Kris Lou, upozorava da uslovi izazvani pojavom Super El Ninja i dugotrajnim morskim toplotnim talasima stvaraju ono što je nazvao “leto puno ajkula“ duž zapadne obale SAD.

“Ovo postaje savršena oluja“, rekao je Lou govoreći o povećanom broju mladih velikih belih ajkula koje se okupljaju u područjima gde odrastaju, u blizini plaža južne Kalifornije.

Snimci dronovima poslednjih godina pokazuju da ajkule mnogo češće prilaze i posmatraju ljude nego što se ranije verovalo. Ipak, stručnjaci naglašavaju da su napadi i dalje izuzetno retki - ali se oprez svakako savetuje.

(Telegraf.rs)

Ova vest bi verovatno malo koga zanimala da se upravo na tom mestu, aprila 1889. godine, nije rodio Adolf Hitler. Samoproglašeni nacistički “vođa” (Führer) Trećeg rajha doneo je Evropi i svetu Drugi svetski rat sa desetinama miliona žrtava i bio glavni odgovorni za Holokaust, sistematsko ubistvo oko šest miliona Jevreja, piše Deutsche Welle.

Veoma burna istorija

Hitlerovi roditelji, koji su tada živeli u iznajmljenom stanu, odselili su se posle nekoliko meseci. Danas ova zgrada iza sebe ima veoma burnu istoriju. Nakon pripajanja Austrije Trećem rajhu, marta 1938. godine, nacistička partija NSDAP otkupila je Hitlerovu rodnu kuću i u njoj osnovala kulturni centar.

Posle rata, objekat je vraćen prethodnim vlasnicima, a država je postala zakupac. Zgrada je potom služila kao biblioteka, zatim kao škola, a na kraju kao radionica za osobe sa invaliditetom.

Od 2011. godine objekat je prazan. Austrija je 2016. godine donela odluku o eksproprijaciji nekretnine kako bi sprečila poklonike nacizma da to mesto pretvore u odredište za svoja okupljanja i hodočašća.

Tamošnje Ministarstvo unutrašnjih poslova osnovalo je “Komisiju za istorijski ispravan odnos prema rodnoj kući Adolfa Hitlera” i poverilo joj zadatak da razvije koncept za buduću upotrebu ove nekretnine. Komisija se zalagala za “socijalno-humanitarnu ili administrativno-državnu namenu“.

Oskar Dojč, predsednik Jevrejske opštine u Beču i član pomenute komisije, izjavio je 2023. godine za DW:

“Uvek se radilo o tome da ova kuća ne postane mesto okupljanja nacista“.

Dojč je dodao da je mogao da zamisli i druge namene, ali je naglasio “da je ovde predviđena policijska stanica jedne demokratske pravne države, čiji je zadatak, između ostalog, da deluje protiv neonacističkih aktivnosti”.

Adolf Hitler; Foto: INTERFOTO / Personalities, INTERFOTO / Alamy / Profimedia

Za rekonstrukciju 20 miliona

Međutim, prema anketi iz 2023. godine, samo šest odsto Austrijanaca podržalo je useljenje policije. Istoričar Oliver Ratkolb, takođe član komisije, u izjavi za DW objasnio je:

“Kao prvu opciju jednoglasno smo predložili neku instituciju koja slavi život, kao što je Volkshilfe (humanitarna organizacija), ali su oni to odbili. Zahvaljujući policijskoj stanici, Hitlerovi obožavaoci biće odvraćeni od namere da se fotografišu i prave selfije ispred potpuno preuređene kuće“.

U tu svrhu, država je izdvojila oko 20 miliona evra za potpunu rekonstrukciju, uključujući i naglašeno jednostavnu fasadu. Nova fasada neće imati nikakvu informativnu tablu. Štaviše, stručna komisija preporučila je da se spomen-kamen koji se nalazi ispred kuće, a potiče iz Mauthauzena - najvećeg koncentracionog logora u Austriji, premesti na drugo mesto.

Na njemu piše: “Za mir, slobodu i demokratiju. Nikada više fašizam. Milioni mrtvih opominju“.

Ipak, opština je odlučila drugačije i kamen je ostao tamo gde se i ranije nalazio.

Stanovnici grada Braunau na Inu na konačni rezultat gledaju s podeljenim osećanjima.

“Ovde je propuštena jedinstvena istorijska prilika da se rodna kuća najvećeg masovnog ubice u istoriji čovečanstva iskoristi na trajan i istorijski odgovoran način“, kaže za DW Evelin Dol, rođena u Braunauu i portparolka lokalne građanske inicijative Diskurs Hitlerhaus.

Foto: Profimedia

"Živimo u pravnoj državi"

“Naravno da grad ne snosi odgovornost za to, ali Braunau se širom sveta povezuje sa činjenicom da je ovde rođen najveći masovni ubica čovečanstva - i tako će zauvek ostati“, dodala je.

“Tokom više od 25 godina bilo je dovoljno ideja i inicijativa da se kuća iskoristi kao mesto susreta posvećeno miru, slobodi, demokratiji i toleranciji. Dakle, za sve poruke koje su i danas izuzetno važne za budućnost. Međutim, sve te ideje su odbijene i sada je ovde useljena policijska stanica, što je kritikovano iz više razloga“, objašnjava Dolova.

Kritike se odnose i na ulogu policije tokom nacističkog perioda. Nakon što je Hitler 1936. godine imenovao Hajnriha Himlera za “šefa nemačke policije”, policija i SS sve više su delovali zajedno. Posebno se tajna državna policija - Gestapo, razvila u centralni instrument terora tog režima i imala ključnu ulogu u progonu političkih protivnika, kao i u drugim nacističkim zločinima.

Florian Kotanko, predsednik Udruženja za savremenu istoriju Braunaua, ne želi da povlači paralele sa nacističkim periodom:

“Živimo u demokratskoj pravnoj državi i policija je jedan od njenih instrumenata. Sve dok policija može da odgovara za loše ponašanje i dok policajci završavaju pred sudom, načelno nezadovoljstvo i nepoverenje prema instituciji policije nije opravdano“.

Kada je reč o rešenju za Hitlerovu rodnu kuću, on za DW kaže:

“Vlasnik, Republika Austrija, jednostavno je tako odlučio“.

I na poslednjoj Hitlerovoj prijavljenoj adresi u Nemačkoj danas se nalazi policija. Zgrada na adresi Prinzregentenplac 16 u minhenskom naselju Bogenhauzen pripadala je Hitleru sve do njegove smrti. Nakon toga korišćena je u različite administrativne svrhe. Od 1998. godine u njoj se nalazi policijska stanica.

Ona je nedavno otvorila vrata za odabrane događaje kako bi pokazala da se na mestu sa teškom prošlošću danas nalazi institucija posvećena demokratskim vrednostima.

(Telegraf.rs)

Najčešće boravi u području Novigradskog i Karinskog mora, kao i u blizini Maslenice, Obrovca i Ribnice, a sada su objavljene njegove ekskluzivne fotografije iz prirodnog okruženja.

Snimci prosleđeni stručnjacima

Oliver je “pozirao” pred objektivom iskusnog profesionalnog podvodnog ronioca Igora Goića, koji je želeo izbliza da proveri u kakvom je stanju, a snimke prosledi stručnjacima koji će proceniti da li mu ovakvo okruženje odgovara i da li je potrebna dodatna briga.

Igor je za portal Morski.hr koji i objavljuje ekskluzivne fotografije ispričao šta je doživeo i kakav je Oliver.

“Ljudi mu se ne približavaju, već se on približava ljudima, i to može da zavara one koji nemaju iskustva. Otišao sam da izbliza vidim u kakvom je stanju, jer smo do sada imali brojne snimke napravljene iznad površine i iz naše perspektive, a nas je zanimalo kako zaista izgleda. Deluje da je dobrog zdravlja. Njuška mu je, kao što se vidi na ovim snimcima, izgrebana. Pretpostavljam da je to od školjki, jer sa ovakvim repom teško može da lovi ribu”.

Podsećanja radi, upravo je povreda repa razlog zbog kojeg je Oliver postao poznat široj javnosti. U julu 2024. godine meštani i turisti u Novigradskom moru primetili su da se delfin teško kreće, otežano diše i sporo pliva. Kada su mu prišli, videli su da mu je oko repnog peraja čvrsto stegnut i zapleten debeo komad konopca.

Pretpostavlja se da je reč o ostatku ribarskog alata ili mreže u koju se Oliver ranije zapleo. Prilikom oslobađanja, deo konopca ostao je obmotan oko njegovog repa. Kasnije je otpao i ostatak konopca, ali je zajedno s njim otkinut deo repnog peraja.

"Treba biti veoma oprezan"

“On svaki dan provodi vreme kod kaveza s školjkama, ne odlazi odatle. Verujem da je zbog toga njegova njuška ovako oštećena. Snimke sam poslao stručnjacima za morske sisare u Jadranu“, rekao je Igor.

Dodaje da mu se javio veliki broj zabrinutih ljudi, među kojima i direktorka Turističke organizacije u Maslenici. Zbog velike pažnje koju Oliver privlači i broja ljudi koji ga doživljavaju kao atrakciju, mnoge zanima u kakvom je zdravstvenom stanju.

“Kada sam ušao u more, odmah se zainteresovao za kameru. Veoma je razigran, ali u moru ima mnogo turista i to može da bude potencijalno opasno za njih. Pre nekoliko dana je, navodno, u igri jednu ženu povlačio prema dnu. Nekome ko nije dobar plivač i nije navikao na more, to može da predstavlja ozbiljan problem“, kaže Igor i dodaje:

“Mislim da je kontakt sa ljudima neizbežan, ali treba biti veoma oprezan“.

Međutim, čini se da delfin Oliver ima i mnogo tužniju životnu priču, koju tek treba istražiti, navodi hrvatski portal.

"Nemojte da ga pratite"

Prema rečima jednog lokalnog ribara, on ovog delfina već godinama sreće u Novigradskom moru.

“Oliver ima osam godina. Prvi put je snimljen kada je imao četiri godine kod Starigrada i tada je bio sa majkom. Sve do pre dve godine je viđan sa jednim velikim delfinom. Možda se njoj nešto dogodilo i moguće je da zato pokušava da privuče ljude i potraži pomoć“, rekao je ribar.

I Igor Goić bi voleo da sazna više o Oliveru, a upućuje važno upozorenje građanima i turistima:

“Ako on priđe vama, neka priđe, jer ljude ne možete da isterate iz mora. Ali vas molim da ga ne pratite, što mnogi rade - plivaju za njim, rone ili ga prate na daskama sve do sredine kanala. Nemojte to da radite“, upozorio je.

Na kraju, važno je ponoviti da je podvodne snimke napravio profesionalac koji poseduje odgovarajuće licence, veliko iskustvo u ronjenju i snimanju divljih životinja. Zbog toga se građanima nikako ne preporučuje da sami pokušavaju isto.

Stručnjaci takođe upozoravaju građane, a posebno porodice sa malom decom, na veliki oprez, jer je pre svega reč o divljoj životinji.

(Telegraf.rs)

Iako najnoviji nalazi nagoveštavaju kako se arhitektura drevnog Egipta mogla razvijati, odgovor na pitanje kako su nastale čuvene piramide i dalje ostaje u magli, prenosi Smechlapi.

Jedna od više graditeljskih ideja

Arheolozi su nedavno otkrili dve grobnice stare približno 5.000 godina na lokalitetu Džabal Al-Tajr, na istočnoj obali Nila.

Posebnu pažnju stručnjaka privukla je njihova neuobičajena konstrukcija. Kameni zidovi su pri temeljima znatno deblji, dok se prema vrhu postepeno sužavaju. Pojedini mediji požurili su da ovaj nalaz proglase “karikom koja nedostaje” u razvoju egipatskih piramida, ali istraživači ostaju oprezni u svojim zaključcima.

Egiptolog Roland Enmarč sa Univerziteta u Liverpulu ističe da je otkriće izuzetno vredno, ali da za sada ne postoje dokazi koji bi potvrdili “direktnu vezu” sa kasnije izgrađenim piramidama.

Po njegovom mišljenju, pomenuta arhitektura mogla bi predstavljati samo jednu od više graditeljskih ideja iz kojih su se tokom vremena razvile monumentalne građevine po kojima je Egipat danas poznat.

Prva prava piramida nastala je tek nekoliko vekova kasnije, za vreme vladavine faraona Džosera u Sakari. Njegov arhitekta Imhotep najpre je podigao kamenu mastabu (plemićku grobnicu), a postepenim dodavanjem novih slojeva nastala je stepenasta piramida - prvi veliki iskorak u razvoju egipatskog graditeljstva.

Nekoliko generacija kasnije faraon Snefru usavršio je tehniku gradnje, a njegova Crvena piramida (ili Severna piramida) postala je prva piramida sa potpuno glatkim stranama.

Nisu im bili potrebni "vanzemaljci"

Vrhunac tog graditeljskog doba predstavljala je Velika piramida faraona Keopsa u Gizi, koja je više od 3.700 godina bila najviša građevina na svetu.

Međutim, najveća tajna i dalje ostaje način na koji su ove monumentalne građevine podignute.

Naučnici se danas uglavnom slažu da drevnim Egipćanima nisu bili potrebni “vanzemaljci”, niti “izgubljene civilizacije”. Njihov uspeh zasnivao se na izuzetnoj organizaciji rada, veštom korišćenju dostupnih materijala i impresivnim inženjerskim sposobnostima.

Ipak, pitanje kako su uspeli da premeste više od dva miliona kamenih blokova, od kojih je svaki težio nekoliko tona, i podignu ih na visinu veću od 140 metara, ostaje bez konačnog odgovora.

Najprihvaćenija teorija govori o upotrebi različitih vrsta rampi - pravih, spiralnih ili onih ugrađenih u samu konstrukciju piramide. Međutim, nijedna od tih pretpostavki do danas nije nedvosmisleno potvrđena.

Upravo zbog toga egipatske piramide i dalje podjednako fasciniraju naučnike i turiste širom sveta. Svako novo arheološko iskopavanje donosi nova saznanja, ali istovremeno otvara i nova pitanja.

(Telegraf.rs)

Jedinica policije Zapadnog Jorkšira za zaštitu divljih životinja i suzbijanje kriminala u ruralnim područjima saopštila je da su tokom vikenda uhapšena četvorica muškaraca starosti 44, 21, 17 i 15 godina zbog sumnje da su prekršili član 4 Zakona o dobrobiti životinja iz 2006. godine.

Odraslu ženku ježa pronašla je jedna žena u svom domu u Jedonu, u Lidsu, prošlog ponedeljka, 13. jula, potpuno prekrivenu žutom i plavom bojom, preneo je Daily Mail.

Zbog sloja boje ovaj bodljikavi sisar nije mogao da se sklupča u loptu, što mu predstavlja osnovni način odbrane, a imao je i ozbiljne probleme sa disanjem zbog isparenja boje.

Organizacija "Prickly Pigs Hedgehog Rescue" iz Otlija, kod Lidsa, preuzela je brigu o životinji, koja je morala pažljivo da bude izribana kako bi se uljana boja uklonila sa svake pojedinačne bodlje. Ježu su takođe dati lekovi protiv bolova.

Vlasnica prihvatilišta za životinje, 51-godišnja Dajen Kuk, izjavila je da su, bez obzira na to da li je slučaj povezan sa fudbalom ili ne, postupci počinilaca "apsolutno jezivi".

Prema njenim rečima, zbog ograničene pokretljivosti životinja nije imala nikakav način da se odbrani od predatora i vrlo lako je mogla da bude ubijena ili, što je možda još gore, da polako ugine od gladi ili pothranjenosti.

Kukova, koja vodi prihvatilište iz garaže preuređene u prostor za zbrinjavanje životinja, rekla je da je boja bila toliko "gusta i čvrsta da je slepila njene bodlje".

Ljubiteljka životinja dodala je da je boja bila slična zidnoj emulzionoj boji koja se koristi za krečenje ili čak boji kojom se obeležavaju kolovozi. Policija je saopštila da su sva četvorica osumnjičenih puštena uz kauciju dok se istraga nastavlja.

"Uhapšene su četiri osobe nakon što je jedan jež ofarban u plavo na području Jedona u Lidsu. Tokom vikenda uhapšena su četvorica muškaraca starosti 44, 21, 17 i 15 godina pod sumnjom da su naneli nepotrebnu patnju zaštićenoj životinji, čime su prekršili član 4 Zakona o dobrobiti životinja iz 2006. godine", naveojeportparolpolicije i dodao:

"Sva četvorica su puštena uz kauciju radi nastavka istrage. Sve koji imaju bilo kakve informacije pozivamo da pozovu broj 101 ili iskoriste opciju Live Chat na našoj internet stranici, uz navođenje referentnog broja 13260401913. Informacije se mogu dostaviti i anonimno nezavisnoj humanitarnoj organizaciji Crimestoppers na broj 0800 555 111".

Broj ježeva u Velikoj Britaniji godinama opada i ova vrsta je danas uvrštena na britansku Crvenu listu sisara kao ranjiva. Prema najnovijem izveštaju o stanju populacije ježeva u Velikoj Britaniji, njihov broj je od početka ovog veka opao za čak 30 odsto u urbanim sredinama i za 50 odsto u ruralnim područjima.

(Telegraf.rs)

Prema autoru mape, rezultati su zasnovani na anketi u kojoj je učestvovalo 35.000 ljudi iz 28 zemalja, a postavljeno je jednostavno pitanje: “Koja zemlja, po vašem mišljenju, ima najprivlačnije ljude?“

Ko su pobednici?

Kao izvor, navodi se agencija za ispitivanje javnog mnjenja OpinionWay (European Survey 2024), dok karta prikazuje pobedu - Italije.

Prema prikazanim rezultatima, stanovnici brojnih zemalja centralne i istočne Evrope, ali i Nemačke i nordijskih država, najčešće su izdvajali Italijane kao najprivlačnije.

Ipak, zapad Evrope imao je drugačiji izbor. Španija je zauzela prvo mesto kod ispitanika iz Francuske, Velike Britanije, Irske i Grčke, pokazujući da ukusi nisu svuda isti.

Zanimljivi rezultati pojavili su se i na jugu kontinenta. Dok su mnoge evropske zemlje birale svoje komšije, Španija i Portugal nisu glasali za neku evropsku naciju. Španci su kao najprivlačnije izdvojili Argentince, dok su Portugalci svoj glas dali Brazilcima.

Foto: Pixabay/Peggy_Marco

Rezultati iz našeg regiona

Poseban slučaj bila je Švedska, gde su ispitanici pokazali dozu “samoljublja“ - najveći broj njih glasao je upravo za svoju zemlju, prikazuje karta.

Posebnu pažnju privlače rezultati iz regiona bivše Jugoslavije. Anketirani iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i Slovenije imali su potpuno isti izbor - za najprivlačnije ljude izdvojili su Italijane.

Budući da podaci datiraju iz 2024. godine moguće da bi novo ispitivanje pokazalo drugačije rezultate i promene u stavovima ljudi.

(Telegraf.rs)

Behruz Azar je novinarima rekla da je izdavanje dozvola važno kako bi žene ostvarile pravo na osiguranje u slučaju saobraćajnih nezgoda, budući da bez važeće vozačke dozvole ne mogu da ostvare punu pravnu zaštitu, prenosi IRNA.

Ona je istakla da je vlada, uz podršku parlamenta, preduzela potrebne korake za sprovođenje te mere, kao i da su verski autoriteti i islamski učenjaci ocenili da izdavanje motociklističkih dozvola ženama nije u suprotnosti sa verskim propisima.

Prema njenim rečima, sve neophodne procedure su završene, a nakon razgovora sa predstavnicima saobraćajne policije potvrđeno je da je već odštampan prvi primerak vozačke dozvole za žene.

Behruz Azar je navela da je početak izdavanja dozvola odložen zbog nedavnog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, dodajući da je svečanost povodom uručenja prve motociklističke dozvole ženama prvobitno bila planirana za jul.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U saopštenju policije se navodi da je osumnjičeni u najmanje devet navrata iznosio robu iz objekta u torbama za kupovinu.

Građani pozvali čuvare reda

Materijalna šteta procenjuje se na nekoliko hiljada evra, prenosi Špigel.

Nakon provale, muškarac je u obližnjem parku prolaznicima delio deo ukradene robe, uključujući kolače, što je izazvalo sumnju građana koji su obavestili policiju.

Čuvari reda su ubrzo pronašli i uhapsili osumnjičenog.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Majka sa dečjim kolicima pokušala je da izađe iz vozila, ali joj je put blokirala torba koja je virila iz prostora za prtljag. Tada je u pomoć priskočio vozač - ne sluteći kakvo ih iznenađenje očekuje.

Ostavljena u kavezu

Kada je vozač pomerio torbu iz nje su počeli da dopiru zvuci. Ubrzo je otkriveno da se unutra nalazi majmunica.

Na lice mesta pozvana je organizacija za zaštitu životinja RSPCA, koja je nazvala ženku "Ostriga", prema nazivu londonske putne karte "Oyster".

Glavna inspektorka RSPCA Londona, Kler Dju, kaže da je ženka marmozeta bila skrivena u belom metalnom kavezu umotanom u plastičnu kesu.

Ona je pohvalila vozača autobusa i osoblje kompanije Metrolajna, koji su, kako je navela, ostali smireni, sklonili majmuna na bezbedno mesto i kontaktirali RSPCA.

Organizacija sada pokušava da utvrdi ko je ostavio životinju u autobusu.

Pokrenuta istraga

Istražitelji će pregledati snimke video-nadzora i evidenciju ulaska i izlaska putnika kako bi pronašli odgovornu osobu.

Životinja se sada nalazi u utočištu sa specijalizovanim uslovima za primate, gde bi uskoro trebalo da bude upoznata sa mužjakom marmozeta koji traži društvo.

Stručnjak RSPCA za egzotične životinje, Evi Baton, ističe je da su primati veoma inteligentne i društvene životinje kojima su potrebni prostor, mentalna stimulacija i odgovarajuće društvo.

Ona je ocenila da je uvođenje dozvola za držanje primata u Engleskoj važan korak za njihovu zaštitu, ali je izrazila zabrinutost da bi pojedini vlasnici koji ne žele da ispune nove uslove mogli da odluče da napuste svoje životinje.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Pokonji Dol, jedno od Paklenih ostrva, oduvek privlači pažnju domaćih i stranih turista, a zbog svoje veličine moguće ga je obići za svega 600 koraka.

Nema restorana i kafića

Iako se nalazi nadomak živahnog i prometnog Hvara, Pokonji Dol predstavlja njegovu potpunu suprotnost.

Na ostrvu dugom i širokom oko 150 metara nema restorana, kafića niti drugih komercijalnih sadržaja, prenosi Net.hr.

S druge strane, Pokonji Dol ima važnu ulogu za nautičare. Mnogima predstavlja početak rute prema Korčuli, Lastovu i Mljetu.

Foto: Shutterstock/Tupungato

Istorija svetionika

Posebnu pažnju privlači svetionik koji se nalazi na ostrvu, a izgrađen je davne 1872. godine. Ovaj objekat svedoči o dugoj istoriji plovidbe ovim područjem.

Svetionik se nalazi u kamenoj kući na dva sprata. Nekada su u ovom zdanju boravili svetioničari, dok je danas sistem automatizovan i njime se upravlja daljinski.

Sam objekat ima status zaštićenog kulturnog dobra, navodi Wikipedia.

Foto: Shutterstock/rustamank

Poreklo imena

Zanimljiva je i priča o imenu ovog ostrva, ali i čitavog arhipelaga kojem pripada. Lokalno stanovništvo Paklena ili Paklinska ostrva od milja naziva “Škoji”, što je dalmatinski izraz za ostrva.

Iako naziv može navesti na pomisao o paklenim vrućinama, njegovo poreklo zapravo se vezuje za borovu smolu - paklinu.

Ova smola nekada se koristila kao zaštitni premaz za drvene brodove i čamce.

(Telegraf.rs)

Policija Istočnog Palo Alta primila je 16. jula poziv građana koji su prijavili da su videli psa kako ulazi u vodu kod mosta Dambarton. Prema navodima vatrogasne službe Menlo Parka, pas je "samo nastavio da pliva", prenosi Gardijan.

U akciji spasavanja učestvovali su vatrogasci sa najmanje dva vozila, čamcem i vazdušnim čamcem, a lokacija životinje prvo je utvrđena pomoću dvogleda, a potom i dronom.

Na snimcima koje su objavile službe vidi se pas kako pliva dok ga prate galebovi. Životinja je pronađena oko pola milje, odnosno oko 800 metara od obale.

Nakon spasavanja, pas je predat lokalnom Društvu za zaštitu životinja (SPCA), koje je pronašlo njegove vlasnike i omogućilo da bude vraćen porodici.

"Pas i porodica su ponovo zajedno", saopštila je vatrogasna služba Menlo Parka.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Incident se dogodio kada je, prema tvrdnjama porodice, zakazao sigurnosni mehanizam, prenosi NDTV.

Snimak osvanuo na mrežama

Turista, identifikovan kao K. S. iz grada Vidžajapura, zadobio je višestruke prelome ruku i nogu, pošto je usred vožnje ostao bez zaštite i pao na zemlju.

Jeziv incident je zabeležen kamerom, a snimak se ubrzo proširio društvenim mrežama.

Prema tvrdnjama porodice, sigurnosna kočnica na ziplajnu je “popustila”, dok je K. S. visio u vazduhu, nakon čega se survao na tlo.

Porodica je optužila upravu letovališta za nemar, tvrdeći da oprema “nije bila pravilno održavana”.

Traže odgovornost uprave

Povređeni muškarac je najpre prevezen u Državnu bolnicu u Dandeliju, nakon čega je prebačen u bolnicu u Vidžajapuru.

Zbog potrebe za specijalizovanim lečenjem, kasnije je transportovan u Miradž, i zbrinut.

Porodica zahteva odgovornost uprave letovališta, tvrdeći da je “nesreća mogla biti sprečena” redovnim održavanjem opreme i odgovarajućim bezbednosnim proverama.

Snimak jezivog incidenta možete OVDE pogledati.

(Telegraf.rs)

Umesto ukrasnih fontana ili vrtnih skulptura, duž staza u hladu drveća raspoređene su statue nekih od najpoznatijih državnih lidera, komunističkih vođa i revolucionara 20. veka. Među njima se nalazi i statua nekadašnjeg predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita.

Statua kupljena u Hrvatskoj?

Vlasnik ovog neobičnog vrta je američki biznismen Harlan Krou, investitor u oblasti nekretnina, kolekcionar istorijskih artefakata i nekadašnji predsednik i izvršni direktor kompanije Trammell Crow Company, koju je osnovao njegov otac.

Kolekciju statua naziva “Vrt zla” (Garden of Evil), a ona izaziva pažnju zbog nesvakidašnjeg izbora istorijskih ličnosti koje su u njoj predstavljene, prenosi The Wrap.

U zadnjem delu imanja nalaze se bronzane i kamene statue i biste istorijskih ličnosti koje su obeležile burni 20. vek. Među njima su, između ostalih, Vladimir Lenjin, Josif Staljin, Fidel Kastro, Mao Cedung, Karl Marks, Če Gevara, Nikolaje Čaušesku, Josip Broz Tito...

Titova statua privlači posebnu pažnju, a jedva se može vidite preko ograde, što pokazuje i ova fotografija. Hiljadama kilometara udaljena od Kumrovca i Beograda, završila je u privatnom vrtu američkog biznismena zajedno sa spomenicima drugim istorijskim ličnostima.

Kako navodi portal Spomenik Database, pozivajući se na sopstvene izvore, Krou je statuu verovatno kupio tokom 1990-ih od prodavaca iz Hrvatske. Međutim, ne postoje potvrđeni podaci o tome odakle tačno potiče, niti gde se ranije nalazila.

Uz to, navodi da je reč o jednom od odlivaka poznate skulpture Josipa Broza Tita, koju je izradio Antun Augustinčić, jugoslovenski i hrvatski vajar.

Kolekcija knjiga i istorijskih predmeta

Kolekcija statua predstavlja samo deo Krouove zbirke istorijskih predmeta. U posebnom krilu njegove rezidencije nalazi se biblioteka koja je 2014. godine brojala oko 8.500 knjiga i rukopisa iz oblasti američke istorije, politike, nauke i književnosti.

Do 2023. godine fond je proširen na približno 14.000 knjiga, a deo zbirke bio je predstavljen i na izložbama Muzeja istorije države Teksas, preneo je Dallas News.

Unutar rezidencije čuva se i veliki broj drugih istorijskih predmeta. Među njima su slika Džordža Vašingtona, čiji je autor Rembrant Pil, zatim dokument sa potpisom Kristofera Kolumba, kao i kolekcija nacističkih artefakata i memorabilija povezanih sa Adolfom Hitlerom, preneo je New York Times.

Krou je odbacivao tvrdnje da njegova kolekcija predstavlja bilo kakvo “veličanje represivnih režima”, navodeći da predmete koje poseduje vidi kao deo istorije “koju ne smemo zaboraviti”.

“Ne mislim da će Lenjin ikada biti zaboravljen, ali pokušavam da sačuvam taj deo naše istorije“, rekao je Krou u intervjuu za The Dallas Morning News.

Kada je novinar pomenutog lista obišao vrt sa statuama, Krou je rekao da on predstavlja “podsećanje na nehumanost” koju su pojedini ljudi pokazali prema drugima, preneo je Business Insider.

(Telegraf.rs)

To su zaključci nove naučne studije, čiji su autori pokušali da predvide kako bi ekosistemi mogli da izgledaju do 2100. godine, ukoliko se nastave sadašnji klimatski i tehnološki trendovi.

Fenomen globalnog zagrevanja

Na početku, istraživači upozoravaju na fenomen globalnog zagrevanja. U scenariju koji su analizirali, prosečna temperatura u svetu mogla bi da poraste za oko četiri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Takav porast bi mogao da dovede do učestalijih i intenzivnijih perioda s povoljnim uslovima za izbijanje i širenje požara, što bi ozbiljno ugrozilo brojne biljne i životinjske vrste.

Istovremeno, naučnici smatraju da bi tradicionalni stočarski uzgoj mogao da bude značajno smanjen, jer bi stoka postepeno mogla da bude zamenjena mesom i mlekom proizvedenim uzgojem životinjskih ćelija u laboratorijskim uslovima.

Pored toga, napredak u tehnologijama uređivanja gena mogao bi da omogući ciljano suzbijanje invazivnih vrsta koje nanose veliku štetu prirodnim ekosistemima.

Autori studije navode da će za 70 godina “mnogi ekosistemi biti suštinski drugačiji“.

Foto: Shutterstock

Scenario za Australiju, ali upozorenje za ceo svet

Tim naučnika sa Univerziteta Mekvori u Sidneju razvio je više mogućih modela razvoja tamošnjih ekosistema do 2100. godine.

U radu su se fokusirali na scenario u kojem prosečna globalna temperatura raste za oko četiri stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Jedan od najuočljivijih zaključaka istraživanja jeste da bi sve češći i snažniji šumski požari, podstaknuti ekstremnim vrućinama, mogli da postanu jedan od ključnih faktora koji oblikuju prirodne ekosisteme.

Takvi uslovi, koje autori nazivaju “vremenom pogodnim za ekstremne požare“, mogli bi da promene sastav vegetacije i ugroze opstanak brojnih vrsta.

“Pojedini važni tipovi vegetacije, poput kišnih šuma, zavise od dugih perioda bez intenzivnih požara. Kako ekstremni uslovi pogodni za požare budu postajali sve češći, biće sve teže očuvati takve ekosisteme”, izjavio je jedan od autora studije, profesor Mark Vestobi.

Veza sa katastrofalnim požarima

Upozorenje naučnika dolazi nakon niza katastrofalnih požara koji su poslednjih godina pogodili različite delove sveta.

Među njima su požari tokom australijskog “Crnog leta“, zatim rekordna sezona šumskih požara u Kanadi 2023. godine, kao i veliki požari u Kaliforniji.

Prethodna istraživanja već su povezala sve ove događaje sa toplijim i suvljim klimatskim uslovima, koji povećavaju verovatnoću nastanka ekstremnih uslova pogodnih za izbijanje i brzo širenje vatrenih stihija.

Foto: Tanjug/AP

Budućnost u laboratorijskom mesu?

Jedna od zanimljivijih mogućnosti koje autori razmatraju jeste značajno smanjenje tradicionalnog stočarstva.

Po njihovom scenariju, goveda i ovce mogli bi postepeno da budu zamenjeni mesom i mlečnim proizvodima proizvedenim od životinjskih ćelija, bez potrebe za uzgojem velikog broja životinja.

Iako takav razvoj događaja danas deluje futuristički, tehnologija već izlazi iz laboratorija.

Meso uzgojene piletine već je odobreno za prodaju u Singapuru, Sjedinjenim Državama i Izraelu, dok pojedine kompanije proizvode mlečne proteine bez korišćenja krava primenom tehnologije precizne fermentacije, prenosi Daily Mail.

Naučnici su, takođe, razvili laboratorijski proizvedene verzije čokolade i kafe kao moguće alternative kulturama koje bi u budućnosti mogle biti ugrožene klimatskim promenama.

Novo oružje protiv invazivnih vrsta

Autori studije smatraju da bi tehnologije uređivanja gena u budućnosti mogle da posluže za ciljano suzbijanje invazivnih vrsta koje predstavljaju najveću pretnju autohtonim biljkama i životinjama.

Slični pristupi već se istražuju. Primera radi, naučnici razvijaju genetski modifikovane komarce kako bi smanjili populacije koje prenose zarazne bolesti, o čemu smo ranije pisali.

Pored toga, istražuju se metode uređivanja gena koje bi jednog dana mogle da omoguće kontrolu populacija invazivnih štetočina, poput miševa, pacova i džinovskih žaba, koje u Australiji predstavljaju ozbiljan ekološki problem.

Promene neće biti ograničene

Iako je istraživanje bilo usmereno na budućnost australijskih ekosistema, autori naglašavaju da zaključci imaju mnogo širi značaj.

Prema njihovoj oceni, glavni procesi analizirani u studiji - klimatske promene, sve češći ekstremni požari, razvoj ćelijske poljoprivrede i napredak genetskih tehnologija - predstavljaju globalne trendove koji bi tokom narednih decenija mogli da oblikuju prirodne ekosisteme širom sveta.

Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Australian Journal of Botany.

(Telegraf.rs)

Oni prate kretanje ostatka rakete, dok se još procenjuje da li će eventualni udar moći da se vidi sa Zemlje.

Na putanji mogućeg udara

Kako navode stručnjaci, gornji stepen rakete Falcon 9, koju je kompanija SpaceX lansirala u januaru 2025. godine, mogao bi da se sudari sa Mesecom 5. avgusta.

Raketa je tom prilikom lansirala u orbitu dva uređaja za sletanje na površinu Meseca, a njen deo koji je ostao u svemiru nalazi se na putanji koja bi mogla da dovede do nenamernog udara, navodi Juronjuz.

Američki astronom Bil Grej i NASA upozorili su da bi gornji deo rakete mogao da pogodi Mesec, a njihove procene prenela je nemačka novinska agencija DPA.

Ilustracija: JOE MARINO / UPI / Profimedia

Oblak prašine

Specijalizovani portal Space.com navodi da je početkom jula Institut NASA za virtuelna istraživanja Sunčevog sistema (SSERVI) organizovao panel diskusiju o mogućem sudaru.

Stručnjaci i dalje razmatraju da li će eventualni udar biti moguće posmatrati sa Zemlje.

Prema procenama, deo rakete mogao bi da pogodi samu ivicu vidljivog dela Meseca, dok bi oblak prašine nastao pri udaru mogao da bude osvetljen Sunčevom svetlošću i postane uočljiv sa Zemlje.

Foto: Tanjug/AP Photo/Eric Gay

"Veoma male šanse..."

Gornji stepen rakete Falcon 9 ima masu od oko četiri tone i trenutno se kreće brzinom većom od dva kilometra u sekundi, navodi Space.com.

NASA, međutim, ocenjuje da su šanse da udar bude posmatran sa Zemlje veoma male.

"Mislim da će biti veoma, veoma teško videti ga, ako ne i nemoguće", rekao je Vilijam Kuk iz NASA-e.

Udari u Mesec događaju se i u okviru naučnih istraživanja, ali su takvi događaji uobičajeno unapred planirani i koriste se za proučavanje površine jedinog Zemljinog prirodnog satelita.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Uređaj nazvan Do Hiemon, ili "ličnakutija za hlađenje", zajednički su razvili proizvođač automata i kompanija za izradu čeličnih kutija za alat, a cena mu je oko 8.000 evra, piše britanski The Telegraph.

Brzo hlađenje na pet stepeni Celzijusa

Uređaj je dizajniran kao kabina od nerđajućeg čelika s ugrađenom stolicom. Kada korisnik sedne unutra, sistem počinje da ispušta snažne mlazove vazduha ohlađene na 5 stepeni Celzijusa. Vazduh je usmeren na glavu, vrat, ramena i leđa kako bi se telesna temperatura što brže snizila.

Unutrašnjost kabine održava se na temperaturi od oko 15 stepeni, a sistem se iz bezbednosnih razloga automatski isključuje nakon najviše 20 minuta korišćenja. Frižider za ljude visok je oko 213 santimetara i dubok 120 santimetara.

Namena i energetska efikasnost

Proizvođač SDRS navodi da rad uređaja košta samo 16 jena, ili oko 0.10 evra po satu, što ga čini energetski efikasnijim od klasičnih klima-uređaja. Dobavljač Trusco ističe da je ovo prvi prenosni uređaj koji omogućuje hlađenje celog tela i koji može rashladiti organizam brže od standardne klimatizacije.

Kompanije predlažu postavljanje ovih mobilnih kabina na gradilišta i poljoprivredna zemljišta, gde bi radnici mogli da uzmu pauzu od letnih vrućina. Mogu se koristiti i u trgovačkim centrima, školama, na festivalima i sportskim terenima.

Proizvođači tvrde da se korisnik oseća osetno svežije već nakon pet minuta, dok je deset minuta u kabini dovoljno za ublažavanje simptoma  iscrpljenosti usled velike toplote.

Japan pod udarom ekstremnih vrućina

Japan se trenutno suočava s ekstremnim toplotnimtalasom. Meteorološka agencija je u ponedeljak objavila da je temperatura u pojedinim delovima premašila 38,5 stepeni Cezijusa dok je u Tokiju izmerenno 36 stepeni. Agencija upozorava da bi temperature u sredu i četvrtak mogle da budu i iznad 40 stepeni.

Japanska vlada ove je godine uvela i novi naziv za dane u kojima temperatura pređe 40 stepeni. Naziv "kokušobi" prevodi se kao "okrutno vruć" ili "brutalno vruć" dan. U Japanu već postoje posebni nazivi za dane kada temperature prelaze 25, 30 i 35 stepeni.

Prošle godine Japan je zabeležio najtoplije leto od početka merenja 1898. godine. Prosečne temperature bile su 2,36 stepeni iznad višegodišnjeg proseka, a temperature su tokom devet dana između juna i avgusta prelazile 40 stepeni.

U gradu Isesakiju zabeležen je i novi nacionalni rekord od 41,8 stepeni Celzijusa.

Prema podacima japanske Agencije za upravljanje požarima i katastrofama, od posledica toplotnogtalasa ove godine je umrlo sedam osoba.

U periodu od 6. do 12. jula hospitalizovano je više od 4.500 ljudi. Vlada poziva građane na oprez, savetuje im da izbegavaju aktivnosti na otvorenom i da proveravaju zdravstveno stanje starijih komšija i rođaka.

(Telegraf.rs)

Četiri devojčice, koje su rođene 14. jula carskim rezom u 28. nedelji i četiri dana, bile su monozigotne četvorke - gde se jedna oplođena jajna ćelija deli na četiri embriona.

Bolnica je saopštila da su majka devojčica, 34-godišnja Dženitar Na'amoana, i njen suprug Jortam, već imali četvoro dece i bili su „neizmerno iznenađeni“ kada im je rečeno da očekuju četvorke.

Dr Aleksa Bendal, koja je brinula o majci od početka trudnoće, procenila je da se identične četvorke javljaju „kod jedne od svakih 15 miliona trudnoća“ i rekla je „ali da dele istu placentu - ovo je nečuveno“.

Bendal, koja je specijalista za materinsko-fetalnu medicinu i akušer, rekla je da je takva trudnoća veoma visokog rizika, a bolnica je primila Na'amoanu kao hospitalizovanu u 25. nedelji kako bi mogla da se prati.

„Uvek smo govorili da ako možemo da je dovedemo do 28. nedelje, da ćemo se dobro snaći“, rekla je Bendal.

„Dakle, činjenica da imamo četiri prelepe, zdrave bebe rođene u 28. nedelji i četiri dana je neverovatna i veoma smo srećni što smo deo toga“, dodala je.

„Dženitar je sve prihvatala opušteno od prvog dana... nekako je izbegla svaku komplikaciju i rizik i za sebe i za svoje bebe“, rekla je Bendal.

Novorođene devojčice su dobile imena Emili, Harijet, Ketrin, a takođe i Aleksa, po Aleksi Bendal, koja je to opisala kao „prelepu počast“.

Bebe će ostati na odeljenju intenzivne nege u bolnici dok ne odrastu do punog termina i „trenutno se izuzetno dobro osećaju“, dodala je Bendal.

Ostala deca ovog bračnog para imaju između jedne i deset godina, a majka je nedavno pokrenula onlajn kampanju za prikupljanje sredstava kako bi pomogla u kupovini kombija sa najmanje 10 mesta.

U poruci pored prikupljanja sredstava, koja je već prikupila preko 37.000 australijskih dolara (19.261 funti) donacija, Na'amoana je napisala: „Naša četiri dragocena čuda su bezbedno stigla, i dok su nam srca prepuna zahvalnosti, stvarnost brige o četvoro novorođenčadi odjednom donela je izazove koje nikada nismo mogli da zamislimo.“

Prirodno začete četvorke su izuzetno retke, a lekari procenjuju verovatnoću na oko jedan na 700.000 porođaja.

(Telegraf.rs / BBC)

"Napravio sam pravi spektakl u Intersparu Murska Sobota, gde sam nesvesno vozio svoju skrivenu „prijateljicu“ po prodavnici oko 20 minuta, i na kraju, kada sam hteo da uzmem torbu, ona me je na kasi upozorila: „Evo me“, opisao je David Šmigoc u objavi na Fejsbuku.

Kažem prodavačici: "Gospođo, ne paničite, imam zmiјu u kolicima, gurnuću kolica do sredine i reći ću obezbeđenju da dođe po nju..."

Odmah je obavestio kasirku o neobičnom otkriću, a istog trenutka je obavešteno i obezbeđenje.

Pripadnik obezbeđenja je odmah uklonio kolica sa zmijom iz prodajnog prostora i premestio ih u obezbeđeni prostor. Pronalazač zmije je takođe rekao Vestniku da je savetovao osoblju da pozove nekog od zaposlenih iz prodavnice za kućne ljubimce.

Još nije poznato kako je zmija završila u kolicima, koja su parkirana napolju ispred tržnog centra.

Trgovački lanac: Proveravamo kolica nekoliko puta dnevno

Trgovački lanac je potvrdio incident za Vestnik. „Kontaktirali smo predstavnike Društva za egzotične životinje Pepson i sledili njihova uputstva o tome kako pravilno rukovati životinjom kako bi se što pre pravilno vratila u prirodu“, objasnili su.

Prema njihovim rečima, reč je o mladom smuku, neotrovnoj zmiji koja ne predstavlja pretnju, prenosi Dnevnik.

„Proverili smo sva kolica za kupovinu, a redovno ih proveravamo nekoliko puta dnevno kako bismo sprečili da se slična situacija ponovi“, napisali su, dodajući da je to prvi takav slučaj u njihovoj prodavnici, prenosi Vestnik.

Izvinili su se kupcu zbog neprijatnog iskustva i zahvalili mu što je odmah obavestio zaposlenog. „Molimo sve kupce da u slučaju bilo kakve neuobičajene situacije odmah obaveste zaposlene u prodavnici ili službu obezbeđenja, koji će preduzeti odgovarajuće mere“, dodali su.

(Telegraf.rs)

Odmah je urađen alko-test nakon čega je utvrđeno da je u organizmu imao više od dva promila alkohola, pa mu je oduzeta dozvola.

Kamere sve snimile

Neobičan slučaj dogodio se u petak ujutru na jugoistoku Poljske. Tridesetšestogodišnjak je automobilom stigao do policijske stanice, parkirao se, a zatim ušao u zgradu kako bi razgovarao s dežurnim policajcem.

Tokom razgovora je, navodno, otkrio da je “pio alkohol” i da je uprkos tome “upravljao automobilom”.

Dežurni policajac je, sumnjajući da je muškarac zaista došao kolima, pregledao snimke nadzornih kamera (možete OVDE pogledati), i shvatio da je sve istina.

Na lice mesta pozvani su pripadnici saobraćajne policije, koji su uradili test i utvrdili prisustvo alkohola u organizmu.

Ilustracija: Pixabay/Anja

Preti mu oštra kazna

Prilikom pretresa četvorotočkaša, prenose lokalni mediji, navodno je pronađena otvorena boca alkoholnog pića.

Muškarac se izvinjavao i uveravao policajce da “više neće piti”. Protiv njega će biti pokrenut postupak zbog upravljanja vozilom u alkoholisanom stanju.

Prema poljskim zakonima, za ovo krivično delo zaprećena je kazna do tri godine zatvora, visoka novčana kazna, kao i višegodišnja zabrana upravljanja motornim vozilima.

O njegovoj daljoj sudbini odlučiće sud.

(Telegraf.rs)

Ono po čemu se razlikuje od klasičnih atrakcija, jeste to što se voz zaustavlja na samoj ivici - pre pada, i nekoliko sekundi visi iznad provalije.

Pogled u "crnu rupu"

Kada je otvoren 2015. godine, privukao je veliku pažnju ljubitelja rolerkostera jer je postao prvi u zemlji sa gotovo vertikalnim padom, a sa svojih 566 metara staze i dalje spada među veće atrakcije ovog tipa u Evropi.

Posebnost Obliviona nije samo u visini ili brzini, već u načinu na koji gradi napetost. Nakon uspona na 42,5 metra voz polako dolazi do ivice, gde se zaustavlja na nekoliko sekundi. Putnici tada doslovno vise iznad ponora, sa pogledom ka tlu i tunelu koji simbolizuje crnu rupu.

Tek nakon kratkog zastoja bezbednosni sistem otpušta voz, koji pod uglom od 87 stepeni juri nadole i za nekoliko trenutaka dostiže brzinu od gotovo 100 km/h!

Međutim, uzbuđenje se ne završava prvim padom. Nakon prolaska kroz tunel sledi niz elemenata karakterističnih za moderne adrenalinske rolerkostere - zaokreti, krivine i osećaj bestežinskog stanja.

"Prostorno-vremenski portal"

Cela vožnja traje oko minut i po, a zbog kombinacije slobodnog pada, velikih brzina i inverzija može vam se učiniti da traje znatno duže, prenosi Pun Kufer.

Dobro je znati da je za vožnju potrebno imati najmanje 140 centimetara visine, dok je maksimalna dozvoljena visina 195 centimetara.

Doživljaj počinje i pre samog ukrcavanja. Red za atrakciju uređen je kao futuristički istraživački centar inspirisan svemirskim misijama. Posetioci prolaze kroz prostor ispunjen svetlosnim efektima, projekcijama i zvukovima koji stvaraju utisak da učestvuju u naučnoj misiji.

Priča atrakcije zasniva se na zamišljenom prostorno-vremenskom portalu koji se otvorio iznad Gardalanda i pretvorio u crnu rupu, a oko ulaza nalaze se deformisani automobili, antene, delovi zgrada i drugi predmeti koji izgledaju kao da ih je progutala ogromna gravitaciona sila.

(Telegraf.rs)

Kajl Bajlin i Džeremi Morison rođeni su istog dana, 1988. godine, u Unity Medical Center u gradu Grafton. Njihove familije sada tvrde da su bolnički radnici “napravili grešku” i da su bebe nakon porođaja predate pogrešnim roditeljima.

Kako je sve počelo?

Prema tužbi, podnetoj Okružnom sudu okruga Volš, sve je počelo kada je Džeremi odlučio da istraži svoje poreklo putem onlajn stranice za genealogiju.

Njegova tetka je dostavila svoj DNK uzorak, a među rezultatima se pojavilo ime Kajla Bajlina kao navodnog “nećaka”.

Džeremi je bio iznenađen jer, kako je rekao, nije imao rođake koji bi odgovarali tom opisu, a osoba koja se pojavila u rezultatima bila mu je potpuni stranac.

Kako navodi, godinama ranije već je primećivao da se “fizički ne uklapa u svoju porodicu”.

“Nisam imao nikoga ko je ličio na mene u famili. Bio sam onaj plavokosi dečak koji se izdvajao među ljudima sa smeđom kosom“, rekao je Džeremi.

Nakon toga urađen je dodatni DNK test koji je pokazao da su ljudi koji su odgajali Džeremija zapravo “biološki roditelji Kajla Bajlina”, prenosi Unilad.

Kajl snimljen 1990-ih; Foto: Foto: Tanjug / AP

Nisu se još upoznali

Džeremi je rekao da često razmišlja o tome kako bi njegov život izgledao da je odmah nakon rođenja “završio kod bioloških roditelja”.

“Da sam poslat kući s pravom majkom, radio bih na farmi sa svojim bratom za kojeg nikada nisam znao da postoji“, rekao je.

Dvojica muškaraca koji tvrde da su “zamenjeni na rođenju” još se nisu lično upoznali.

Tužba protiv bolnice

Tužbu su podnela oba muškarca zajedno sa roditeljima. U njoj se Unity Medical Center tereti za “nemar, medicinski propust, emocionalnu patnju i obmanu”.

Porodice traže više od 50.000 dolara odštete, a zatraženo je i suđenje pred porotom.

U izjavi za medije Unity Medical Center navodi:

“Muškarci su rođeni u našoj bolnici istog dana 1988. godine i svesni smo dubokog uticaja koji je ovo otkriće imalo na njih i njihove porodice“.

Bolnica je dodala da zbog protoka vremena više “ne postoje medicinska dokumentacija i kadrovski zapisi” koji bi mogli da pruže dodatna objašnjenja, kao i da nijedan član medicinskog tima koji je tada radio na porođajima “više nije zaposlen u ustanovi”.

“Iako duboko saosećamo sa muškarcima i njihovim porodicama, nismo pronašli dokaze koji bi potvrdili tvrdnje da su naši zaposleni odgovorni za ono što se navodi“, stoji u saopštenju.

(Telegraf.rs)

U ovakvoj situaciji, Dunav bi nakon gotovo 90 godina mogao otkriti jednu od svojih najvećih tajni.

Stari novinski članak 

Naime, pošto je zbog rekordno niskog vodostaja kod Opatovca izronio potopljeni brod, pojavile su se informacije koje bi mogle rasvetliti njegov identitet i povezati ga s pomorskom nesrećom iz prve polovine prošlog veka.

Kako je saopšteno iz Opštine Lovas, njihov meštanin Hrvoje Ivanika pronašao je novinski članak iz 1937. godine koji opisuje potonuće šlepa upravo na području Opatovca.

Prema tadašnjem izveštaju, u blizini sremske obale potonuo je šlep Austrijskog parobrodarskog društva broj 5722, koji je prevozio čak 50 vagona ugljena. Nakon sprovedenog uviđaja utvrđeno je da je plovilo potpuno izgubljeno, dok je iznad površine vode ostala da viri samo njegova krma.

Materijalna šteta tada je procenjena na oko 400.000 dinara, što je u to vreme predstavljalo izuzetno veliki gubitak, piše zagrebački Večerni list.

Još nema zvanične potvrde

Gotovo 90 godina kasnije, izuzetno nizak vodostaj Dunava ponovo je otkrio ostatke velikog plovila upravo na istom području, što je podstaklo nagađanja da bi moglo biti reč upravo o šlepu koji je potonuo 1937. godine.

Opština Lovas objavila je i nove fotografije koje je snimio Igor Mihelić, a na kojima se ostaci broda vide jasnije nego ikad pre.

Iako još nema zvanične potvrde da je reč o istom plovilu, podudarnosti lokacije i istorijskih podataka otvaraju zanimljiva pitanja.

Konačan odgovor, ističu iz Opštine, trebalo bi dati stručnjaci nakon detaljnijih istraživanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Fenomen je postao poznat jednostavno kao “hum“, a prvi put je privukao pažnju javnosti početkom 1970-ih u Velikoj Britaniji. Ipak, naučnici više od 50 godina nisu uspeli da objasne njegovo poreklo.

Sve je počelo u Bristolu

Početkom 1970-ih, stanovnike Bristola počeo je da uznemirava “neobičan, nizak i konstantan zvuk”. Najčešće se javljao tokom noći, kada je tišina bila izraženija, a mnogim stanovnicima postao je toliko iritantan da su počeli da šalju pisma lokalnom listu Bristol Evening Post, žaleći se na neobjašnjivo “audio zagađenje”.

Ubrzo su se pojavile brojne teorije koje su pokušavale da objasne poreklo zvuka. Prema navodima BBC-ja, među mogućim uzrocima pominjani su industrijska buka, električni dalekovodi, tinitus, pa čak i - u šaljivim komentarima - leteći tanjiri i tajni državni projekti.

Međutim, nijedno od tih objašnjenja nije pružilo zadovoljavajući odgovor.

Možda bi ovaj fenomen ostao samo neobična fusnota u istoriji lokalnih misterija da se nekoliko godina kasnije nije dogodilo nešto neočekivano - isti ili veoma sličan zvuk počeli su da prijavljuju ljudi na drugim mestima.

Foto: Shutterstock

Od Britanije do Amerike

U početku su prijave ostale uglavnom vezane za područja uz obalu Velike Britanije, uključujući mesta poput Plimuta i Svonsija. Kasnije se fenomen “pojavio” i u Londonu.

Kako su decenije prolazile, slična iskustva počeli su da prijavljuju i stanovnici drugih delova sveta. U Sjedinjenim Državama poznati slučajevi zabeleženi su najpre u Taosu, u Novom Meksiku, a zatim i u Kokomu, u Indijani.

Danas, World Hum Database Project, koji od 2012. godine prikuplja prijave o fenomenu širom sveta, sadrži stotine zabeleženih slučajeva. Iako su prijave registrovane na različitim kontinentima, najveća koncentracija slučajeva nalazi se u Evropi i SAD.

Decenije potrage za odgovorom

Tokom poslednjih pola veka naučnici su predlagali različita objašnjenja.

Prema pisanju The Guardian, stručnjaci su 1973. godine na konferenciji Instituta za biologiju izneli teoriju da bi uzrok mogao biti “mlazni tok” u atmosferi - odnosno pojava pri kojoj se brze vazdušne struje sudaraju i stvaraju specifične zvučne efekte.

Godine 2015, grupa francuskih naučnika predložila je drugačije objašnjenje. Oni su pretpostavili da bi uzrok mogli biti neprekidni talasi okeana, koji proizvode veoma niske frekvencije zvuka, a koje se u određenim uslovima mogu širiti velikim udaljenostima.

Ipak, nijedna teorija do danas nije definitivno potvrđena.

Novi pristup fenomenu

U novijem istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu PLOS One, tim naučnika iz Nemačke i Norveške pokušao je da problem sagleda iz drugačijeg ugla.

Umesto da traže spoljašnji izvor zvuka, istraživači su proučavali ljude koji prijavljuju fenomen. Naučno ime za ovakve pojave je niskofrekventna zvučna percepcija (low frequency sound percepts).

“Znamo da postoje ljudi koji čuju niskofrekventne zvukove koji se zaista mogu izmeriti, čak i kada ih drugi ne čuju“, izjavio je autor studije Markus Dreksl sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.

“Ali, nije jednostavno pronaći izvor tih zvučnih talasa, jer je teško precizno odrediti poreklo niskofrekventnih zvukova“, dodao je.

Foto: Shutterstock/vchal

Testiranje sluha kod ljudi

Dreksl i njegov tim ispitali su 28 osoba iz Nemačke koje su tvrdile da čuju neobično zujanje, prenosi Popular Mechanics.

Najpre su testirali koliko dobro učesnici mogu da registruju spoljašnje zvukove veoma niskih frekvencija, a rezultati su pokazali da su samo dve osobe imale naročito razvijen sluh u tom području.

Iako Dreksl priznaje da neki ljudi mogu imati izuzetno osetljiv sluh u uskim frekvencijskim opsezima, malo je verovatno da svi ljudi koji godinama čuju “hum” imaju prirodno nadprosečnu sposobnost registrovanja niskih frekvencija.

Zatim su istraživači ispitali još jednu mogućnost – da li ljudi možda čuju otoakustične emisije (OAE), odnosno, zvukove koje proizvodi samo njihovo unutrašnje uvo.

“Većina nas ne čuje ove zvukove. Međutim, neki ljudi zaista mogu čuti zvukove koje uho proizvodi. Ti zvukovi mogu objektivno da se izmere“, istakao je Dreksl.

Ni ova teorija, međutim, nije dala odgovor.

Jedno od najverovatnijih objašnjenja

Pošto su isključili nekoliko mogućnosti, istraživačima je ostalo jedno od najverovatnijih objašnjenja – da je veliki broj slučajeva povezan sa oblikom niskofrekventnog tinitusa.

Tinitus je pojava kada osoba čuje zvuk koji nema spoljašnji izvor. Najčešće se opisuje kao “zujanje, pištanje ili šum u ušima”, ali kod nekih ljudi može imati oblik “dubokog brujanja ili vibracije”.

Dreksl ipak naglašava da ne može u potpunosti isključiti mogućnost da neki stvarni spoljašnji niskofrekventni zvuk zaista postoji.

“Ono što znamo o sistemu sluha uglavnom se zasniva na tome kako registrujemo i obrađujemo zvukove viših frekvencija. Mnogo manje znamo o tome kako slušni sistem obrađuje niskofrekventne zvukove ili infrazvuk“, rekao je.

Po njegovim rečima, moguće je da različiti slučajevi imaju različite uzroke. Ipak, rezultati istraživanja ukazuju da bi unutrašnji mehanizmi sluha, posebno oblici tinitusa, mogli igrati veliku ulogu u tome zašto toliko ljudi širom sveta čuje misteriozno zujanje.

(Telegraf.rs)

Mnogi se pitaju da li je reč o mutantu, nekakvom “mitskom biću” ili nepoznatoj vrsti životinje.

Odale ga šare na licu

Stvorenje sa dugim nogama i izrazito skraćenim trupom primećeno je u naselju Bolard, na severozapadu američkog grada. Snimak se brzo proširio mrežama, a mnogi korisnici su se šalili da izgleda kao biće iz “druge dimenzije”.

Ipak, stručnjaci za divlje životinje smatraju da je reč o rakunu po imenu Džimoti, koji ima izuzetno redak zdravstveni poremećaj, prenosi Daily Mail.

Životinju je u ponedeljak uveče primetila Kijana Hol, dok se šetala u blizini prodavnice Bolard Gudvil. U prvom trenutku, pomislila je da ispod parkiranog automobila leži mačka.

Međutim, ostala je zatečena kada je neobično stvorenje krenulo preko travnjaka, popelo se uz stepenice i nestalo iza ograde.

Kada ga je bolje pogledala, posebno karakteristične šare na licu, shvatila je da je u pitanju rakun, ali kakvog nikada ranije nije videla.

Redak urođeni poremećaj

Stručnjaci veruju da Džimoti ima takozvani sindrom kratke kičme (short spine syndrome), izuzetno redak urođeni poremećaj.

Kod ove bolesti delovi kičmenih pršljenova ne razvijaju se u potpunosti, već ostaju u obliku hrskavice i srastaju. Zato životinja dobija izrazito “skraćena” leđa, dok noge nastavljaju da rastu do normalne dužine.

Jedan stanovnik koji tvrdi da je pratio Džimotijevo odrastanje kaže da je rođen u dvorištu njegovog komšije. On navodi da je životinjska porodica “nestala osam meseci kasnije”, a pošto su stabla u dvorištu posečena.

Džimotija nisu ponovo videli sve do početka prošle godine, kada je neočekivano istrčao ispred njihovog vozila, nekoliko blokova dalje od mesta gde je rođen.

“Meni i komšijama bilo je toliko drago da vidimo da je i dalje živ“, napisao je, dodajući da mu je drago što rakun konačno “dobija pažnju koju zaslužuje“.

(Telegraf.rs)

Avanturista i fotograf Alen Banković sa popularnog YouTube kanala Terra Croatia, istražio je šumsko područje u blizini aerodroma Pula, gde je obišao neobične objekte koje je, kako je objasnio, svojevremeno koristila Jugoslovenska narodna armija (JNA).

"U svetu strategije JNA..."

Tokom obilaska, Banković je otkrio da se iza spoljašnjeg izgleda “običnih kuća” krije pažljivo osmišljena vojna kamuflaža.

“Šta ako vam kažem da najčuvanije vojne tajne bivše države nisu skrivene duboko pod zemljom, nego vam stoje pred nosom - savršeno vidljive, a opet potpuno nevidljive“, rekao je.

I zaista, na prvi pogled sve izgleda kao niz napuštenih porodičnih kuća karakterističnih za istarsko podneblje.

“Ipak, u svetu strategije JNA ništa nije onako kako se čini“, naveo je autor i dodao da je prava namena ovih objekata bila sasvim drugačija.

“Ovo je masivni betonski oklop, vrhunska vojna kamuflaža koja je decenijama varala špijunske satelite i izviđačke avione“.

Unutar objekata, umesto prostorija za stanovanje, nalazi se po jedan ogroman rezervoar za gorivo.

“Bili su spremni da u slučaju rata snabdevaju gorivom nekadašnji vojni aerodrom u Puli“, objasnio je autor.

Foto: Shutterstock/blvdone, alvindom

Obišao i napušteni rudnik

Tokom istraživanja, Banković je obišao tri gotovo identična objekta. U jednom od njih nalazi se rezervoar visok oko sedam metara, koji je, uprkos decenijama zapuštenosti, ostao izuzetno dobro očuvan.

“Fenomenalno je očuvan i na njemu gotovo da nema tragova korozije“, kazao je.

Posebno zanimljiv detalj predstavljaju prozori koji zapravo nikada nisu imali svoju funkciju.

“Bili su zazidani odmah nakon izgradnje, a postavljeni su čak i drveni kapci kako bi sve izgledalo kao obična kuća“, dodao je.

Pored ovih objekata, Banković je pronašao i nekoliko podzemnih rezervoara.

Na kraju istraživanja obišao je i napušteni rudnik u blizini, gde je snimio mnoštvo podzemnih hodnika i prostrane dvorane - ali i čaure ispaljenih metaka.

"Nekada nije bilo šume i trave"

Nakon objave, gledaoci su u komentarima izneli i druge zanimljive informacije o napuštenim kućama. Jedan od njih tvrdi da je svaki od rezervoara "mogao da primi oko 1.330.000 litara goriva".

On navodi da nekada “nije bilo šume, niti visoke trave” oko objekata zbog opasnosti od požara.

“Kompleks je bio ograđen žičanom ogradom, čuvali su ga vojnici, a dodatno obezbeđenje činilo je nekoliko pasa”, napisao je.

Drugi gledalac tvrdi da je "gorivo prvo dopremano tankerima do zaliva Budava", gde se, prema njegovim rečima, nalazilo još "šest ukopanih rezervoara slične konstrukcije".

U komentarima se javio i mornar iz vremena Jugoslavije, koji je napisao da je služio vojsku u Puli i poručio da ono što je prikazano "predstavlja tek mali deo nekadašnje vojne infrastrukture".

“Ova istraživanja su jedan odsto od svega što postoji ispod Pule“, napisao je.

(Telegraf.rs)

U blizini Lošinja potonula je italijanska jedrilica, kada je povređena jedna osoba, kod Zadra se nasukalo brod sa dvojicom francuskih državljana, dok je u gradu Pagu katamaran-jedrilica udario u most.

Retka prirodna pojava

Snažno nevreme pogodilo je i ostrvo Unije. Na lokalnu plažu nasukalo se čak sedam plovila sa oko pedeset članova posade. Posade su doživele pravi haos, kao i meštani, koji su se usred noći probudili kako bi im pritekli u pomoć.

Ali, to nije sve. Nevreme je dovelo i do retke prirodne pojave - meteocunamija.

Snimci sa Kornata prikazuju mesto na kojem se nivo mora iznenada podigao za metar i po! Pri tome je, kao što se može videti, potpuno poplavljen lokal pun turista koji su počeli da beže i sklanjaju se pošto je more iznenada počelo da prodire u objekat.

Porast nivoa mora

Dok je jednima situacija delovala zabavno, drugi su bili u panici, prenosi Net.hr.

Meteocunami je pogodio i Stari Grad na ostrvu Hvar. More se za svega nekoliko minuta izlilo na šetalište, a zatim prodrlo u kuće i ugostiteljske objekte. Nekoliko čamaca i manjih plovila ostalo je nasukano.

Na pojedinim delovima, nivo mora porastao je za više od 30 centimetara, da bi se potom naglo povukao.

(Telegraf.rs)

Posebno je tražen ružičasti “vintidž” porcelan, za kojim poslednjih meseci raste interesovanje kolekcionara i ljubitelja enterijera, prenosi Chip.

Spoj nostalgije i vrhunske izrade

Razlog nije samo nostalgija. Sve veću potražnju podstiče i trend uređenja doma poznat kao grandma chic ili grandmacore, koji bi tokom 2026. godine trebalo da doživi novi uspon.

Ovaj stil favorizuje toplije enterijere ispunjene starinskim nameštajem, naslednim predmetima i dekoracijom koja podseća na domove iz prošlih vremena.

Polazna tačka za obnovljeno interesovanje bio je tekst danskog portala DenOffentlige, koji se bavio starim porcelanskim servisima u ružičastim i pastelnim tonovima.

Posebna pažnja usmerena je na porcelan proizveden u regionu Karlovih Vari u Češkoj, poznatom po dugoj tradiciji proizvodnje kvalitetnog porcelana. Među proizvođačima čiji se proizvodi izdvajaju nalaze se manufakture iz Čodova i Loučkija.

Privlačnost ovih predmeta leži u spoju nostalgije, vrhunske izrade i prepoznatljivog izgleda. Sve više ljudi uređuje svoje domove tako da odišu toplinom i autentičnošću, umesto strogo minimalističkog stila koji je dominirao prethodnih godina.

Upravo zbog toga stari porcelanski servisi ponovo pronalaze mesto u savremenim enterijerima.

Turistička organizacija Visit Czechia već godinama ističe da je zapadna Češka jedan od najznačajnijih centara proizvodnje porcelana u zemlji, dok grad Karlove Vari neguje bogatu tradiciju ove zanatske proizvodnje.

Zbog toga su stariji komadi iz ovog regiona među kolekcionarima znatno cenjeniji od masovno proizvedenog porcelana bez poznatog porekla.

Prema navodima danskog portala, najveću pažnju trenutno privlače stariji ružičasti servisi i ukrasni porcelanski predmeti. Presudnu ulogu ne igra samo boja, već pre svega poreklo.

Foto: Shutterstock

Tražite žigove i oznake proizvođača

Na međunarodnim “vintidž” platformama redovno se pojavljuju i porcelanski predmeti renomiranih proizvođača, kao što su Pirkenhammer, Fischer & Mieg, kao i Thun. Pojedinačne činije, tanjiri i dekorativni predmeti neretko se nude po cenama koje dostižu nekoliko stotina evra.

To, međutim, ne znači da svaki stari servis predstavlja malo bogatstvo. Tržište postoji samo za određene proizvođače, pojedine serije i dobro očuvane primerke. Najveću vrednost imaju kompletni servisi, retki dekori, ručno oslikani detalji i jasno vidljivi fabrički žigovi.

Stručnjaci savetuju da prvi korak bude pregled donje strane porcelana. Upravo se tu najčešće nalaze žigovi, oznake proizvođača ili mesto proizvodnje.

Ukoliko se na predmetu nalaze nazivi gorepomenutih proizvođača, postoji mogućnost da je reč o vrednijem komadu.

Ukoliko na tavanu ili u podrumu pronađete stari ružičasti porcelan, stručnjaci preporučuju da ne prihvatate odmah prvu ponuđenu cenu.

Najpre je poželjno fotografisati sve fabričke oznake, proveriti da li je servis kompletan i uporediti ga sa sličnim predmetima koji se prodaju na pouzdanim aukcijskim i “vintidž” platformama.

Pri tome treba imati na umu da postoji velika razlika između oglašene i stvarno postignute prodajne cene.

(Telegraf.rs)

Pojedine kompanije počele su da u svoje odevne predmete ugrađuju takozvane "adverzarijalne šare", pažljivo osmišljene rasporede oblika, boja i ponavljajućih motiva za koje se tvrdi da iskorišćavaju slabosti pojedinih sistema računarskog vida.

Dizajneri navode da je napredak u oblasti računarstva omogućio da se ovakve šare lakše uključe u komercijalno isplative odevne predmete.

Stručnjaci upozoravaju da efikasnost ovih šara zavisi od sistema nadzora koji se koristi, kao i od uslova u kojima je sistem primenjen, ali Nik Tidbal, suosnivač modnog brenda Vollebak, smatra da je "odeća protiv nadzora" na pragu ulaska u široku upotrebu, prenosi The Guardian.

"Raspoloženje protiv masovnog nadzora toliko je rašireno da bi bilo dovoljno da samo jedna poznata ličnost obuče jedan od ovih odevnih predmeta, koji su trenutno popularni u kontrakulturnim modnim krugovima, na nekom značajnom javnom događaju kako bi ovaj trend zaživeo", rekao je on.

"Takozvana ‘adverzarijalna odeća’ ima prednosti na mnogo nivoa. Osim što pruža praktičnu zaštitu, ona je moderna i zabavna, predstavlja snažnu javnu poruku sa kojom se mnogi slažu, dodatno podiže svest o važnosti privatnosti i podstiče javnu raspravu".

Za razliku od tradicionalnih sistema video-nadzora (CCTV), savremeni sistemi računarskog vida mogu da identifikuju lica, prate pojedince kroz mrežu kamera i pretražuju velike količine video-snimaka.

Nedavni napredak u oblasti generativne veštačke inteligencije učinio je ovu vrstu automatizovane identifikacije jeftinijom i znatno dostupnijom policiji, trgovcima i privatnim kompanijama.

Na opasnosti od takvog širenja nedavno su upozorila britanska tela zadužena za nadzor nad upotrebom biometrijskih podataka, pozivajući na donošenje dodatnih zakona i uspostavljanje regulatornog tela koje bi sprečilo zloupotrebe.

Dokazi o zloupotrebama, kao i činjenica da postoji veća verovatnoća da će osobe crne i azijske rasne pripadnosti biti pogrešno identifikovane nego bele osobe, doveli su do sve veće zabrinutosti javnosti.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da gotovo 60 odsto ispitanika smatra da je tehnologija za prepoznavanje lica "još jedan korak ka pretvaranju Ujedinjenog Kraljevstva u društvo pod stalnim nadzorom".

Dr Dženifer Bel, viši predavač specijalizovan za kreativnu veštačku inteligenciju, modu i digitalnu kulturu na Notingemskoj školi umetnosti i dizajna, rekla je da je odeća sa dizajnom protiv prepoznavanja lica sve dostupnija po cenama na glavnim ulicama i da se plasira na tržište širokoj demografskoj grupi.

"Ta rastuća svest, u kombinaciji sa smanjenjem troškova, često prethodi prekretnici ka pravom kulturnom trenutku", rekla je ona.

Danijel Projs, suosnivač brenda odeće Urban Privacy, rekao je da nova tehnologija znači da sada možete "kombinovati pametan, upečatljiv stil sa nevidljivom zaštitom".

Naglasio je da, pošto su sistemi nadzora toliko moćni, nijedan dizajn ne može garantovati bezbednost od otkrivanja, ali je rekao da je "dodatna vrednost mode širenje svesti i pomoć u propagiranju javnog diskursa".

Projs je rekao da njegovi dizajni koriste velike dezene, asimetrične krojeve i siluete inspirisane uličnom modom kako bi zbunili algoritme za prepoznavanje lica. Kompanija je saopštila da njihov kaput Urban Ghost integriše LED diode u kapuljaču koje emituju infracrveno svetlo kako bi zaslepile nadzorne kamere za noćno gledanje.

Projs, koji je suosnivač svoje kompanije nakon što je pročitao otkrića uzbunjivača Edvarda Snoudena o američkom nadzoru u Gardijanu, rekao je da se njegovi dizajni poigravaju sa činjenicom da "sistemi za prepoznavanje lica polude kada vide više lica istovremeno".

"Naši obrasci se igraju tim haosom, zbunjuju algoritme i znatno otežavaju vaše hvatanje", rekao je.

Bel je, međutim, rekao da "nijedan od ovih proizvoda nije isproban i testiran, i mnoge od ovih tehnologija nadzora mogu se nositi sa malim otporom... ali čak i ako dizajni ne funkcionišu nužno savršeno, moda je takođe vidljiv znak otpora.

"Ovo su potrošači koji se kolektivno okupljaju kako bi napravili vidljivu izjavu".

Rejčel Didero, osnivačica kompanije Cap_able, koja kreira odeću koja se reklamira kao odeća koja otežava prepoznavanje veštačke inteligencije, rekla je da je interesovanje za njen brend naglo poraslo u poslednjih nekoliko godina.

"Kada sam počela da se bavim ovim 2018. godine, ljudi su mislili da dizajniram maske za pljačku banaka", rekla je ona.

"Ali sada ove brige više nisu nišanstvene. Nove generacije se sve više plaše veštačke inteligencije i brinu za svoju privatnost", dodala je ona.

"Oni koji nose ove proizvode su avangarda. Mejnstrim brzo dolazi iza njih, čemu doprinosi činjenica da će veće kompanije videti potencijal za profit i gurnuti trend u popularni, javni domen, menjajući način na koji se oblačimo u velikim razmerama".

Tidbol je, međutim, rekao da bi to da li će moda protiv nadzora postati mejnstrim na kraju moglo manje zavisiti od dizajnera nego od vlada. "Ako bi se takva odeća zaista pokazala efikasnom, mogla bi vrlo brzo postati politička. Tada bi ova vrsta odeće mogla biti zabranjena", rekao je on.

(Telegraf.rs)

Veliki šok za kupače na plaži u Foloniki, nedaleko od ostrva Elba, predstavljalo je otkriće uginule ajkule. Snimci koji se šire društvenim mrežama prikazuju izvlačenje tela životinje teškog više od pola tone. Obalskoj straži bilo je potrebno više od dva sata da ukloni ajkulu, nakon čega je ona odvezena uz pomoć viljuškara.

Uzrok uginuća za sada nije poznat. Stručnjaci su naveli da je ajkula bila gotovo nepovređena i da proces raspadanja još nije počeo.

Prema navodima italijanskih medija, reč je o veoma retkoj vrsti – šestoroškrgoj ajkuli. Ove ajkule uglavnom žive u velikim dubinama i samo povremeno, naročito noću, prilaze plićaku. Napadi ove vrste na ljude nisu zabeleženi.

(Telegraf.rs/Dnevnik.si)

Baklava je kolač koji se pravi od više slojeva tankih kora sa filom od seckanih orašastih plodova i preliven je sirupom od šećera ili meda, navodi portal Juropian Korespondent.

Baklava je popularna u 20-ak zemlja, u Turskoj, širom Balkana, na Bliskom istoku i oblasti Kavkaza, centralne i južne Azije, ali svaka zemlja ima svoju varijantu pripremanja ovog kolača i mnoge je smatraju svojim kulinarskim nasleđem.

Svojatanje baklave je počelo 2013. godine, kada je Evropska komisija registrovala baklavu iz Gazijantepa, turske prestonice baklave, kao proizvod sa zaštićenom geografskom oznakom i nazivom "Antep Baklavası" zaštićenim od imitacija.

Turska istoriografija insistira na tome da je baklava u svom modernom obliku nastala u osmanskom Istanbulu, grčki istoričari tvrde da je ovaj kultni kolač izmišljen u Vizantijskom carstvu iz kojeg je stvorena i savremena Grčka, a još 15-ak zemlja na tlu Evrope i Azije smatra da baklava pripada njima.

Grčki poslanici u Evropskom parlamentu su u januaru 2025. godine podneli prigovor u kojem ističu grčko poreklo baklave i izražavaju zabrinutost zbog toga što Azerbejdžan i Turska polažu pravo na ovaj specijalitet.

Stručnjaci su ovu nacionalnu iil nacionalističku opsesiju oko porekla hrane nazvali "gastronacionalizam", a čini se da je Turska pod predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom posebno posvećena tom pitanju, navodi portal Juropian Korespondent.

Tokom prošlonedeljnog boravka u Turskoj visokih zvaničnika iz zemalja članica NATO-na samitu severnoatlantske alijanse u Ankari, baklava je često služena kao desert, a brojni regionalni specijaliteti oko kojih se vode sporovi predstavljeni su gostima kao deo jedinstvenog kulinarskog nasleđa Turske.

Vrhunski turski kuvari su osam meseci osmišljavali "autentični turski meni" za NATO samit u saradnji sa Direkcijom za komunikacije predsednika Erdogana koja je kao glavni cilj postavila "jačanje brenda Turske".

Činjenica da su Azerbejdžan i Turska zajednički podneli zahtev da se baklava prizna kao deo kulturnog nasleđa obe zemlje takođe predstavlja vid gastronacionalizma jer su ove dve susedne zemlje bliski saveznici, a njihovi bilateralni odnosi počivaju na formuli "jedna nacija, dve države".

Ove dve države pružaju podršku jedna drugoj u svim oblastima saradnje: vojnoj, diplomatskoj, ekonomskoj, obrazovnoj, ali i u domenu kulinarstva.

Inicijativa Azerbejdžana i Turske u vezi sa baklavom usledila je nekoliko meseci nakon što je jedan restoran u Solunu zatražio od UNESCO-a da prizna "patsu", vrstu tradicionalnog čorbastog jela, kao autentično grčko jelo čiji koreni sežu još u Homerovo doba.

Turski mediji su odmah osporili grčki zahtev, tvrdeći da je ta čorba, u Turskoj poznata kao "iškembe" zapravo turskog porekla, navodeći kao dokaz zapise putopisca Evlije Čelebije iz 17. veka.

Rasprave u okviru UNESCO-a o statusu nekog jela vode se svake godine i to ne samo kada je reč o zemljama nekadašnjeg Osmanskog carstva, a mnoge države smatraju da je priznavanje statusa nekom jelu kod UNESCO-a svojevrsni zaštitni znak.

"To je čisto simbolično. Nasleđe je političko sredstvo, to nije tajna. Države ga koriste radi vidljivosti, prestiža i izgradnje identiteta. Drugim rečima, reč je o jeftinom mehanizmu za podsticanje nacionalizma i projektovanje tzv. meke moći", izjavila je Kjara Bortoloto, antropološkinja specijalizovana za kulturno nasleđe pri Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja.

U praksi, oznaka UNESCO u većini slučajeva znači veoma malo jer ta organizacija ne obezbeđuje ni novac, ni garantovanu podršku, a izostaje i bilo kakav značajniji nastavak promotivnih aktivnosti nakon dodele statusa.

Ipak, vidljivost koja može da generiše neke promene je najznačajnija korist koju pruža dodela statusa UNESCO.

Da li će baklava steći veću vidljivost kao azerbejdžansko-turska poslastica priznata od strane UNESCO-a biće poznato tek nakon predstojećeg zasedanja te organizacije u decembru ove godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kada su Pavel i Zoran odmerili snage u asocijacijama, prvi je pokazao neverovatno znanje i brzo je rešio prvu "Asocijaciju", a potom ekspresno i drugu. Kada je potvrđeno da je njegov odgovor tačan, usledila je neverovatna reakcija, koja je mnoge nasmejala.

Sav srećan takmičar je digao ruke uvis, a dok mu je protivnik govorio "bravo", Pavel je, više za sebe, nekako tiho izgovorio "Al' me s***".

Upravo ova iskreno reakcija oduševila je korisnike društvenih mreža, koji šeruju snimak Pavelovog radovanja.

Kako je sve izgledalo, pogledajte u snimku:

"Konačno opuštena i iskrena reakcija", "Ovo je bilo iz duše", "Baš mi je bio simpatičan", pisali su korisnica TikToka u komentarima na snimak.

Na kraju, Breznik je pobedio rezultatom 304:139.

(Telegraf.rs)

Ali šta kada u oktagon uđu dva humanoidna robota? Tada mnogi žele da vide što spektakularniji okršaj, prenosi portal Futurizm.

Upravo to je ponudilo prvo takmičenje "Ultimate Robot Knock-out Legend" (URKL), održano u kineskom gradu Šendženu, koje je publici priredilo brutalan, ali spaktakl koji je bio potpuno bez kapi krvi.

Na snimku borbe u kavezu između dva humanoidna robota vidi se kako jedan od mehaničkih boraca izvodi leteći udarac u glavu protivnika i bukvalno mu obara glavu sa tela.

Robot je nastavio da se bori iako mu je glava visila između ramena, uspevši da zada još nekoliko udaraca. Međutim, to nije dugo trajalo.

Nakon što je ponovo oboren na pod, robot je nekontrolisano mahao rukama i nogama pokušavajući da ustane. Siloviti trzaji prekinuli su kabl kojim je glava bila povezana sa telom, nakon čega se ona potpuno odvojila, a robot se srušio na pod. Njegov protivnik je potom proslavio pobedu plešući pored nepomičnog rivala.

Prema pisanju državnog kineskog lista Global Times, na takmičenju URKL učestvovala su 32 tima iz različitih zemalja sveta, a svi su koristili humanoidnog robota T800, koji proizvodi kineska kompanija EngineAI.

Kako je objasnio izvršni direktor kompanije EngineAI, Džao Tongjang, cilj takmičenja bio je dvostruk: stvaranje globalnog komercijalnog brenda borbi robota i podsticanje istraživanja i industrijske primene ove tehnologije.

"Neka ovakvi događaji doprinesu razvoju tehnologije, a neka tehnologija pokreće razvoj industrije", rekao je Tongjang.

Ne može se reći da Tongjang nije spreman da stane iza svojih reči. Na snimku koji je prošlog decembra postao viralan vidi se kako je obukao zaštitni oklop i dozvolio jednom od svojih robota T800 da ga udara. Jedan od udaraca nogom bio je toliko snažan da ga je oborio na zemlju.

Teško je proceniti koliku je pažnju ovo takmičenje izazvalo u Kini, ali nema sumnje da je za publiku koja je prisustvovala uživo predstavljalo izuzetno neobičan i uzbudljiv spektakl.

Među gledaocima je bio i legendarni glumac i reditelj borilačkih filmova Doni Jen, koji je, prema navodima organizatora, bio oduševljen onim što je video.

"Iskreno, ranije sam viđao robotske borbe samo u naučnofantastičnim filmovima", rekao je Jen na otvaranju događaja.

"Ali danas sam prvi put imao priliku da gledam prave robote kako se bore izbliza. Težina mašina, preciznost njihovih pokreta - bilo je neverovatno", dodao je on.

Borilačke veštine su jedan od omiljenih načina kineskih kompanija za robote da pokažu svoje sposobnosti. Kina je početkom ove godine zapanjila svet televizijskim prikazom borilačkih veština koji je izvela grupa robota Unitree G1 koji su delili scenu sa ljudskim glumcima.

(Telegraf.rs)

Muli je na ceremoniјi, organizovanoј u subotu u sportskoј dvorani u Vučitrnu, uspeo da drži preko 2.000 kilograma na svom telu pet sekundi i tako nadmašio prethodni rekord od 1.819 kilograma.

Nekoliko stotina građana netremice je gledalo kako na Mulija, koji je ležao, stavljaju džakove teške 50 kilograma, ali i da li se pomera nakon što su ga oslobodili.

Muli јe nakon potvrde rezultata primio Ginisov sertifikat od predstavnika organizaciјe koјi su bili prisutni.

(Telegraf.rs)

Udar groma preživelo je oko 80 životinja, a ovce su bile zbijene u ograđenom prostoru zbog zaštite od vukova čija se popuilacija ubrzano širi, prenosi Svis info.

Uginule životinje s planine su prevezene helikopterom. Incident se dogodio tokom noći na alpskoj livadi na 2.503 metra visokom vrhu Egerhorn, u dolini Bin, južno od Rone, a usledio je nakon jakih grmljavinskih oluja koje su zahvatile velike delove Švajcarske nakon dužeg toplotnog talasa.

Meteorološka služba SRF Meteo evidentirala je protekle noći čak 26.000 udara groma u roku od samo nekoliko sati.

Crnonose ovce su švajcarska rasa tipična za regiju Vale, a prepoznatljive su po uvijenim rogovima, snežno belom runu i crnoj njušci, i veoma su cenjene zbog vune i mesa.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Na video-snimku, navodno nastalom u Turskoj, a koji se velikom brzinom proširio mrežom X, vidi se kako mlada na kućnom pragu pokušava da razbije tanjir, što prema običaju treba da simbolizuje srećan početak zajedničkog života.

Međutim, kada joj to nije pošlo za rukom, mladoženja je bez mnogo razmišljanja prišao, razbio tanjir umesto nje i izazvao smeh i aplauz okupljenih gostiju.

Objava je prikupila veliki broj pregleda i komentara, a mnogi korisnici društvenih mreža ocenili su da je upravo mladoženjina spontana reakcija učinila ceo trenutak još lepšim.

"E, to je zet! Bravo zetu", pisali su u komentarima.

Iako se na internetu često predstavlja kao "običaj da mlada razbije čašu/tanjir na pragu", etnolozi navode da se u različitim delovima Turske i Balkana rituali pri ulasku u novi dom razlikuju.

Prag kuće tradicionalno se smatra simbolom prelaska iz jednog životnog poglavlja u drugo, pa su se vekovima razvijali različiti običaji kojima se mladencima želi sreća, blagostanje i skladan brak.

U pojedinim krajevima preko praga se prosipaju žito, pirinač ili novčići kao simbol obilja, negde se na dovratak stavlja med ili puter kao želja za "slatkim životom", dok se u nekim porodicama razbija čaša ili tanjir kao znak da mladenci ostavljaju stari život iza sebe i započinju novi.

Upravo zato ovaj kratki snimak nije privukao pažnju samo zbog simpatične situacije, već i zato što je mnoge podsetio koliko se stari svadbeni običaji i danas čuvaju, iako ih mlađe generacije često doživljavaju više kao zabavan deo ceremonije nego kao obavezni ritual.

(Telegraf.rs)

Na video-snimku vidi se kako muškarac mirno upravlja motorom, dok mu se veliki gmizavac nalazi oko ramena i vrata, kako prenosi Protothema.

Nesvakidašnji prizor privukao je pažnju brojnih prolaznika, koji su ga snimali mobilnim telefonima, a video je za kratko vreme postao viralan.

Iako nije poznato o kojoj vrsti zmije je reč niti da li je životinja opasna, snimak je izazvao brojne reakcije na društvenim mrežama.

Dok su jedni tvrdili da je reč o ljubimcu i da je životinja mirna, drugi su upozoravali da ovakvo ponašanje može predstavljati rizik i za vozača i za ostale učesnike u saobraćaju.

Velika pažnja medija, društvene mreže podeljene

Za sada nema informacija da je policija intervenisala ili da je protiv motocikliste pokrenut postupak, ali je snimak izazvao veliku pažnju grčkih medija upravo zbog neobičnog prizora usred prestonice.

Na društvenim mrežama komentari su se nizali jedan za drugim - od onih koji su prizor opisali kao "filmsku scenu", do korisnika koji smatraju da egzotičnim životinjama nije mesto na prometnim gradskim ulicama.

(Telegraf.rs)

Hartvik je osvojio drugi najveći džekpot u istoriji Pauerbola nakon izvlačenja 24. decembra 2025. godine, a tiket vredan 30 dolara kupio je na benzinskoj pumpi i prodavnici Merfi USA u Kabotu u Arkanzasu, preneo je Njujork post.

On je odigrao 10 kombinacija uz opciju Pauer plej, a dobitnu kombinaciju činili su brojevi 4, 25, 31, 52, 59 i Pauerbol broj 19.

Hartvik je nagradu preuzeo 5. januara i izabrao jednokratnu isplatu od 834,9 miliona dolara.

Nakon poreza, dobio je oko 565 miliona dolara, dok je oko 219 miliona dolara pripalo Poreskoj upravi SAD i Ministarstvu finansija Arkanzasa.

Hartvikov identitet mogao je da ostane poverljiv samo šest meseci, jer zakon Arkanzasa iz 2021. godine ograničava anonimnost dobitnika lutrije koji su u srodstvu sa izabranim zvaničnicima.

Ostali dobitnici u toj saveznoj državi mogu da ostanu anonimni do tri godine.

Prema pisanju medija, Hartvikov brat Timoti dobio je tri odsto od preostalog iznosa od oko 18,1 miliona dolara, dok je ostatak pripao drugom rođaku čiji identitet nije objavljen.

Gradonačelnik Severnog Litl Roka Teri Hartvik trenutno služi treći mandat.

Na tu funkciju ponovo je izabran 2020. godine, a 2024. godine kandidovao se bez protivkandidata.

On se ranije ove godine našao pod istragom zbog navoda da je neprimereno dodirivao dve tinejdžerke nakon božićnog nastupa školskog hora, ali protiv njega nije podignuta optužnica, nakon što istražitelji nisu pronašli dovoljno dokaza za krivični postupak.

Gradonačelnikova kancelarija nije komentarisala dobitak njegovog brata na lutriji.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Severno more je zahvaćeno toplotnim talasom još od 24. maja, podsetio je Nl tajms.

Kako je naveo portparol zavoda, pošto nad Holandijom trenutno preovladava sistem visokog vazdušnog pritiska, neuobičajeno topla voda još uvek ne dovodi do stvaranja oblaka.

On je istovremeno ukazao da toplo more u jesen može da uzrokuje jače pljuskove.

Od osamdesetih godina prošlog veka, Severno more se zagreva brzinom od oko pola stepena Celzijusa po deceniji.

Više od 90 procenata viška toplote, koja se na globalnom nivou zadržava usled efekta staklene bašte, apsorbuju mora i okeani, a ovo zagrevanje dovodi i do promena u morskom svetu.

Morski organizmi, koji inače naseljavaju južnije i toplije vode, pomeraju se ka holandskim vodama, dok se istovremeno, ribe kojima više prijaju hladniji uslovi, poput haringe, kreću ka severu, ukazuju naučnici.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Reč je o zapisu iz daleke prošlosti, uz kratko objašnjenje: “Kako su se građani izjašnjavali o svojoj nacionalnosti u Jugoslaviji 1971. godine“.

Gledaoci su snimak povezali s popisom stanovništva iz iste godine, dok se autor potrudio da razgovara sa pripadnicima različitih generacija, kako se čini, iz više krajeva Jugoslavije.

Komentari su se nizali, a jedan korisnik je napisao: “Vrlo dragocen snimak, čuo sam za ovaj census iz 1971”.

Drugi se nadovezao: “Kakav neverovatan komad istorije u ovim arhivskim snimcima i deliću sećanja na jedan narod iz tog perioda. Ljudi su nekako drugačije pričali, ponašali se i postavljali prema ovom pitanju novinara“.

Ukoliko zapis zaista prikazuje period popisa stanovništva SFRJ iz 1971. godine, vredi podsetiti da je tada u državi živelo 20.522.972 stanovnika.

Gustina naseljenosti iznosila je oko 80 stanovnika po kvadratnom kilometru, dok je njihov broj bio veći za 10,6 odsto u odnosu na prethodni popis iz 1961. godine.

(Telegraf.rs)

Kako se navodi, u prvom planu je radnik jednog ugostiteljskog objekta koji ulazi u more da bi poslužio goste, prenosi News247.gr.

Konobar je mladićima u plićaku sipao vino u čaše (pogledajte snimak), a prizor je izazvao reakcije internet korisnika i pokrenuo raspravu o uslovima rada u grčkom turističkom sektoru.

Foto: Anastasy Yarmolovich / Alamy / Profimedia

Deo gledalaca je osudio ovakvu “praksu”, ocenjujući da je “ponižavajuća” za ugostiteljske radnike, odnosno, da “narušava njihovo dostojanstvo”.

S druge strane, bilo je onih koji su stali u odbranu ovakvog načina posluživanja. Oni smatraju da je reč o “posebnoj usluzi” koju pojedini ugostiteljski objekti nude kao deo “vrhunskog doživljaja” namenjenog svojim gostima.

Kakvo je vaše mišljenje? Da li je ovo primer vrhunske usluge ili prelaženja granice? Napišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)

Ovi predatori mogu da dostignu težinu i do 80 kilograma, a ubrzano se šire i ugrožavaju osetljiv ekosistem najvećeg italijanskog jezera. Zbog toga su lokalne vlasti pokrenule akciju za suzbijanje njihove populacije.

Hvataju šta stignu!

Somovi (Silurus glanis) u jezeru Garda gotovo da nemaju prirodne neprijatelje. Zbog toga se brzo razmnožavaju i hrane svim organizmima koji žive ispod površine vode.

Najveća koncentracija ovih riba trenutno je zabeležena u južnom delu jezera, ali stručnjaci upozoravaju da bi uskoro mogli da se prošire i na severni deo.

Posebno je ugrožena vrsta pastrmke (Salmo carpio), koja živi isključivo u jezeru Garda i već godinama vodi borbu za opstanak.

Na “jelovniku” džinovskih somova nalaze se i sardine, smuđevi, patke, pa čak i kornjače.

Ilustracija: Franco Banfi / AFP / Profimedia

Pojačane mere kontrole

Zbog sve ozbiljnije situacije, italijanska regija Lombardija odlučila je da pojača mere za kontrolu populacije ovih vodenih predatora.

Posebno obučeni ribari biće angažovani da ciljano love džinovske somove i smanje njihov broj, prenosi Bild.

Planirano je da se u akciju uključe i ronioci, koji će pomagati u pronalaženju i uklanjanju somova.

Pored toga, koristiće se ribarske mreže sa većim otvorima kako bi se ciljano lovili veliki primerci, dok bi manje autohtone vrste mogle da izbegnu ulov.

(Telegraf.rs)

Ovaj primat crne dlake uočen je i fotografisan dok se krio u visokim krošnjama gustih tropskih šuma Nacionalnog parka Lomami, u centralno-istočnom delu zemlje, prenosi BBC.

"Neverovatan osećaj"

Stručnjaci za zaštitu prirode koji rade u parku prvi put su prijavili da su videli ovu neobičnu životinju još 2008. godine, ali su tada uspeli da naprave samo jednu mutnu fotografiju.

Nakon što je majmun ponovo viđen deset godina kasnije, međunarodni tim je krenuo u potragu i proučavanje ovog primata, i utvrdio da je reč o vrsti koja do tada nije bila poznata.

Ovo je tek peta vrsta afričkog majmuna otkrivena u poslednjih 75 godina, podsetio je britanski javni servis.

Doktorand na Univerzitetu Florida Atlantik, Džunior Amboko, odigrao je ključnu ulogu u potrazi, koja je uključivala audio-snimke, fotografisanje i detaljne genetske analize.

Amboko je za BBC Njuz izjavio da je osećaj bio “neverovatan” dok je gledao u lice životinje za čije je postojanje znalo tako malo ljudi.

"Ključni deo ekosistema"

Otkrivanje vrste u ovom kontekstu podrazumeva zvanično evidentiranje i potvrdu da se ona genetski izdvojila tokom evolucije.

Amboko je napomenuo da su ovi majmuni prilično plašljivi i da imaju običaj da se kriju visoko u krošnjama drveća.

“U okviru naše potrage, razgovarali smo sa ljudima iz 52 sela u blizini staništa ovih životinja. Samo su meštani iz osam sela izjavili da su ih ikada videli”, istakao je on.

Istraživački tim, sastavljen od stručnjaka iz DR Konga, SAD i Nemačke, dao je ovoj životinji latinski naziv Colobus congoensis u znak priznanja prirodnoj raznolikosti te zemlje.

“Ovi majmuni su biljojedi koji nastanjuju krošnje drveća i predstavljaju ključni deo ekosistema. Verujemo da igraju važnu ulogu u obradi semena i procesu klijanja u šumi”, rekla je Kejt Detvajler sa Univerziteta Florida Atlantik.

Foto: Tanjug/AP

Potreba za boljom zaštitom

Ona pretpostavlja da bi njihove neobične, jarke šare na licu mogle da predstavljaju vizuelni signal koji bi potencijalno privlačio partnera, ili da omogućavaju životinjama da međusobno prepoznaju jedna drugu.

Ovi majmuni takođe imaju karakteristično oglašavanje koje podseća na riku.

Smatra se da su ove životinje retke i da su ograničene na onaj deo šume u kojem mogu da pronađu hranu i stanište koji su im neophodni.

Ove životinje se love radi mesa, pa se istraživači nadaju da će, sada kada je ovaj majmun klasifikovan kao posebna vrsta, moći da dobije zvaničnu zaštitu.

Istraživači navode da i dalje imaju mnoga pitanja u vezi sa ovom novoopisanom i veoma tajnovitom vrstom, a planiraju da sprovedu detaljnije istraživanje kako bi procenili brojnost populacije i proučili ponašanje ovih stvorenja.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Objekat je građen od 1948. do 1952. godine, a zbog svoje namene i lokacije bio je jedan od najtajnijih u tadašnjoj Jugoslaviji.

Raskošno uređena unutrašnjost

Ova rezidencija, čiji su planovi izgradnje strogo čuvani, smatrana je jednom od najraskošnijih u zemlji, a nekadašnji predsednik SFRJ boravio je u njoj nekoliko puta.

Postojale su spekulacije da je vilu izgradio po želji svoje supruge Jovanke, čija se rodna kuća u Jošanima nalazi nekoliko desetina kilometara dalje, ali ta priča nije zvanično potvrđena.

U Vili Izvor, Tito se sastajao i družio sa najužim krugom saradnika, a zdanje je bilo zamišljeno i kao mesto za neformalne susrete sa inostranim diplomatama.

Unutrašnjost je bila uređena raskošno, sa brojnim prostorijama za boravak, prijeme i odmor, a postoji i tajni tunel koji vodi prema šumi i vojnim barakama.

Pred kraj Titovog života ugrađen je lift kojim je dolazio do svog apartmana - jedinog dvoetažnog i najvećeg u vili, prenosi Dnevno.hr.

Izaziva divljenje i žal

Kamen za izgradnju objekta, navodno, dopreman je sa planine Medvednice. Podovi su bili izrađeni od skupocenog drveta, kao i unikatan nameštaj.

Vila je otvorena bez mnogo publiciteta i uz veliku dozu tajnovitosti. Pored građevinskih radnika, na njenoj izgradnji su, prema dostupnim informacijama, učestvovali i zatvorenici iz više tadašnjih kaznenih ustanova, uključujući Golog otoka.

Nakon Titove smrti 1980. godine, vila je postepeno gubila na značaju, a vremenom je zapuštena. Na društvenim mrežama i danas izaziva divljenje, ali i žal korisnika zbog njenog stanja.

Dok jedni smatraju da bi trebalo da bude obnovljena kao muzej jugoslovenske arhitekture, drugi predlažu da se pretvori u luksuzni hotel.

Avanturista i fotograf Alen Banković sa popularnog YouTube kanala Terra Croatia, obišao je Vilu Izvor i snimio njenu spoljašnjost i unutrašnjost, uključujući tajni tunel.

(Telegraf.rs)