STO BIZARNIH ČINJENICA O OI (2. deo): Kubertenova zlatna medalja za literaturu

6. U STOKHOLMU I UMETNOST BILA NA PROGRAMU OI

Tvorac modernih Olimpijskh igara baron Pjer de Kuberten odlučio je da u program Igara u Stokholmu 1912. godine uvrsti umetnost. Održana su takmičenja u pet disciplina - arhitekturi, slikarstvu, vajarstvu, muzici i literaturi, a u ovoj poslednjoj trijumfovao je i zlatnom medaljom se okitio - baron Pjer de Kuberten.

7. LEVOM RUKOM DO ZLATA

Mađarskom strelcu Karolju Takaču uskraćeno je pravo da se takmiči na igrama 1936, jer nije bio oficir nego samo narednik. Kasnije mu je ipak dozvoljeno da se takmiči, ali je doživeo nesreću kad mu je eksplozija granate teško povredila desnu ruku tokom vojne vežbe.

To ga, međutim, uopšte nije obeshrabrilo. Naučio je da puca levom rukom da bi se okitio zlatnim olimpijskim medaljama 1948. i 1952. godine.

8. RAŽA KAO INSPIRACIJA ZA AKVATIK CENTAR

Akvatik centar na kome će se održavati takmičenja u vodenim sportovima u Londonu 2012. dizajniran je u obliku raže, a arhitekta Zaha Hadid je za dizajn dobila prestižnu Prickerovu nagradu.

Izgradnja centra koštala je 269 miliona funti, a kapacitet za Igre je 17.500 gledalaca, ali će posle takmičenja biti smanjen na 2.500 plus 1.000 mesta.

9. ODBIO DA TRČI FINALE NA 100 m ZBOG SABATA, PA UZEO ZLATO NA 400

Radnja Oskarom nagrađenog filma "Vatrene kočije" iz 1981. godine inspirisana je događajima sa Igara u Parizu 1924, a govori o dva atletska reprezentativca Velike Britanije - pobožnom škotskom katoliku Eriku Lidelu, koji se takmičio za božju slavu i engleskom Jevreju Haroldu Abrahamsu, koji se takmičio kako bi razbio predrasude.

Radnja filma razlikuje se od stvarnih događaja utoliko što je u filmu Lidel tokom putovanja brodom na takmičenje saznao da će morati da trči u nedelju i da je tada odlučio da se povuče. U stvarnosti, on je unapred dobio raspored takmičenja pa se povukao iz trke na sto metara jer nije želeo da nastupa u nedelju.

Ipak, učetvovao je u trkama na 400 metara, na kojima je osvojio zlato i na 200 gde se okitio bronzom. U njegovom odsustvu, zlato na sto metara pripalo je Abrahamsu. Dva prijatelja i sportska suparnika na filmu su ovekovečili Ben Kros i Ian Čarlson.

10. TARZAN - PETOSTRUKI OLIMPIJSKI ŠAMPION

Najpoznatiji filmski Tarzan Džoni Vajsmiler jedan je od najuspešnijih olimpijaca svih vremena. On je na Igrama 1924. i 1928 osvojio pet zlatnih medalja u plivanju i bronzu iz 1924. u vaterpolu takmičeći se za SAD, iako je rođen u blizini Temišvara u mađarsko-nemačkoj porodici.

Džoni je kasnije snimio 12 filmova o Tarzanu, a čuveni Tarzanov krik spasao ga je otmice od strane pobunjenika na Kubi 1958. Vajsmiler, inače, nikad nije izgubio zvaničnu trku.