• 0

DEFILE NA MARAKANI: Aleksandar Janković 19. trener u ovom veku

Otkako je 2007. Zvezda poslednji put bila šampion čak 11 stručnjaka sedelo ja na klupi našeg najtrofejnijeg kluba

  • 0

Da je trenerski posao u srpskom fudbalu na kratak rok, svima je, valjda, jasno. Poslednji koji se u to uverio je Robert Prosinečki, igračka legenda Crvene zvezde, jedan od ključnih fudbalera najbolje generacije "crveno-belih" koja je postala šampion Evrope 1991.
Da li je Robi bio sasvim svestan gde dolazi, to možda ni on ne bi umeo da kaže. Ako se raspitao, morao je da zna da neće imati previše kredita, bez obzira na nekadašnje zasluge.
Crvena zvezda ni u boljim vremenima nije dugo zadržavala stručnjake na klupi, uz izuzetke kakvi su bili Miša Pavić (vodio Zvezdu sedam godina, od 1957. do 1964.) i Miljan Miljanić (1966-1974.), ali vrtoglavi tempo smena u ovom veku, a naročito u poslednjih pet godina, koliko naš najuspešniji klub čeka na titulu, sam po sebi upućuje na loše stanje stvari.
Otkako je novopostavljeni trener Crvene zvezde Aleksandar Janković prvi put seo na trenersku klupu u svojstvu pomoćnika Slavoljuba Muslina 2001., klub iz Ljutice Bogdana promenio je 19 trenera, zapravo njih 16, pošto su Muslin, Ratko Dostanić, a sada i Janković dvaput bili u toj ulozi. Treba napomenuti da su Milovan Rajevac i Siniša Gogić vrlo kratko bili privremena rešenja, ali to im stoji u biografiji pa računamo i njih.
Slavoljub Muslin vratio se 1999. u klub u kojem se afirmisao kao igrač, posle odlaska Mioljuba Ostojića, i odmah je doneo 21. titulu, čekanu pet godina. Osvojio je i kup, pa je to bila sedma dupla kruna Crvene zvezde. U sledećoj sezoni osvojio je 22. titulu, poražen je od Partizana u finalu kupa, a rastanak je usledio u septembru 2001. posle eliminacije od Bajer Leverkuzena u kvalifikacijama za Ligu šampiona i poraza od ukrajinskog CSKA u kvalifikacijama za Kup UEFA.
Nasledio ga je nekadašnji golgeter Zoran Filipović, jugoslovenski rekorder sa 38 golova u evropskim kupovima, ali ne tako uspešan trener. Osvojio je nacionalni kup 2002. protiv Sartida, a onda je naredne godine poražen od istog protivnika u finalu. Jedini je trener Zvezde koji je u Evropi izbacio neki italijanski tim, Kjevo 0:0 i 2:0 u Kupu UEFA 2002/03. Možda najveći uspeh Filipovićeve ere predstavlja afirmacija Nemanje Vidića, sada kapitena Mančester junajteda.
Odlaskom Filipovića Slavoljub Muslin dobio je drugu priliku i ponovo osvojio duplu krunu 2003/04., ali, po običaju, nije se proslavio u Evropi. Zvezdu je eliminisao Rozenborg pobedom na Marakani 1:0 posle 0:0 u Norveškoj. Muslin je po osvajanju trofeja tražio veća ovlašćenja, po ugledu na menadžere u engleskim klubovima, što je dovelo do žestokog sukoba sa predsednikom Draganom Džajićem i razlaza.
Posle Muslina priliku je treći put dobio Ljupko Petrović. Trener sa kojim je postignut najveći uspeh u istoriji, osvajanje Kupa šampiona 1991., doživeo je pravi debakl. Zvezda je u revanšu kvalifikacija za Ligu šampiona poražena u Ajndhovenu 5:0, posle beogradske pobede 3:2, a potom i od ruskog Zenita 4:o u prvom kolu Kupa UEFA.
Petrović nije ni dočekao revanš, nasledio ga je nakratko Milovan Rajevac, da bi potom došao Ratko Dostanić koji je sezonu završio bez trofeja, pošto čak ni sudijska naklonost u finalu kupa protiv Železnika Zvezdi nije bila dovoljna za pobedu.
Leto 2005. donelo je mnoge promene u Zvezdi, Dragan Stojković Piksi nasledio je Dragana Džajića na mestu predsednika kluba, a potom povukao iznenađujući potez dovođenjem nekad slavnog golmana, Valtera Zenge, za trenera "crveno-belih". U retrospektivi to se čini kao poslednji uzlet Zvezde, osvojena je dupla kruna, u finalu kupa savladan je OFK Beograd 4:2, posle produžetaka u fenomenalnom meču, a malo je falilo da Zvezda prvi put od 1992. dočeka proleće u Evropi. Gol Strazbura u sudijskoj nadoknadi u poslednjem meču u grupi u Kupu UEFA bio je fatalan.


Zbog uvredljivih izjava njegove supruge na račun Beograda Valter Zenga napustio je u junu 2006. Crvenu zvezdu, a na njegovo mesto došao je Dušan Bajević. Više zbog krize u kojoj je tada bio Partizan, nego zbog neke naročite igre Zvezda je tokom prvog dela prvenstva stekla osetnu prednost. U Evropi opet je usledilo razočaranje, poraz od Milana, osvajača Lige šampiona u toj sezoni bio je častan, da bi potom usledio krah protiv Libereca u prvom kolu Kupa UEFA.
Bajevićeva "vladavina" najviše se pamti po žalosnom kraju, kada je dvadesetak minuta pre kraja meča protiv Vojvodine koji je Zvezda izgubila 0:3, napustio teren iznerviran prozivanjem navijača i tako okončao svoj angažman. Partizan, koji je dve nedelje pre toga prvi put posle 11 mečeva slavio u "večitom derbiju" ugrozio je Zvezdu na vrhu tabele, ali potom su usledili kiksevi i Bajevićeva zamena, Boško Đurovski bio je dovoljno stručan ili srećan da se čak okiti duplom krunom.
Đurovski, međutim, nije dugo trajao, smenjen je već najesen posle neubedljivog starta sezone, a umesto njega doveden je Milorad Kosanović. Na svega nekoliko minuta pre kraja meča prvog kola u grupi Kupa UEFA protiv Bajerna Zvezda je vodila 2:1 i bila na pragu senzacije, ali ponovila se stara priča, nemačka upornost i srpska nedorečenost, pa je meč završen pobedom Bajerna 3:2. To kao da je slomilo "crveno-bele" koji su potom izgubili sve preostale mečeve, Kosanović je smenjen, ubrzo je i Dragan Stojković otišao za Japan, a za trenera postavljen je Aleksandar Janković, prvi put.
Iako je mnogo pokazao, pobedio Partizan 4:1 u prvom derbiju, nije izgubio prvenstveni meč ali nije osvojio nijedan trofej i smenjen je na kraju sezone.
Pokazalo sa da je to bio pogrešan potez, a  još pogrešnije bilo je dovođenje Zdenjeka Zemana koji je jedini trener Zvezde koji nije zabeležio pobedu i smenjen je već posle nekoliko kola.
Makedonac Čedomir Janevski dobio je priliku posle Zemana, međutim Partizan je osvojio duplu krunu i rastanak je bio očekivan. Janevski nije ni završio sezonu, pred kraj ga je zamenio Siniša Gogić.
Četvrta Zvezdina zvezda, Vladimir Petrović Pižon vratio se na klupu u junu 2009., posle nekih 12 godina, dobro je gurao u prvenstvu ispred favorizovanog Partizana, ali smenjen je u martu naredne godine, iako je Zvezda bila prva na tabeli. Za naslednika doveden je drugi put Ratko Dostanić, koji je zaostao u prvenstvu, ali donekle spasio stvar osvajanjem kupa.
Eliminacija od Slovana iz Bratislave u kvalifikacijama za Ligu Evrope u avgustu 2010. značila je kraj za Dostanića. Nasledio ga je Aleksandar Kristić koji je vodio tim do decembra, a posle zimske pauze Crvena zvezda imenovala je Roberta Prosinečkog.
U prvoj sezoni Prosinečki je unapredio igru sa skromnim sastavom koji mu je bio na raspolaganju, ali trofeji su pripali Partizanu. Sledila je mučna eliminacija iz Evrope protiv francuskog Rena 1:2, 0:4 , loša finansijska situacija u klibu često je bila veća tema od rezultata, ali proleće  ove godine donelo je vidan pomak napred pošto je triput zaredom pobeđen Partizan i osvojen Kup Srbije.
Za više od toga Prosinečki izgleda nije imao snage.
(A.Čolović)



Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima