MIHA ZA TELEGRAF: Želim da budem trener Zvezde, a da moja deca zaigraju za Srbiju! Hrvati su favoriti u Zagrebu!

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Siniša Mihajlović, želi da jednog dana sedne na klupu Crvene zvezde, kluba sa kojim je kao igrač pokorio Evropu i svet. Miha se nada da će se do tada "crveno-beli" izvući iz najveće krize od osnivanja, a veruje da će, ako neko od njegove dece dosegne reprezentativne sportske domete, sigurno nastupati za Srbiju.

Srpski selektor se u intervjuu za Telegraf osvrnuo i na aktuelnu aferu o nameštanju mečeva, koju je obelodanio Evropol, kao i na prestojeći meč kvalifikacija za SP protiv Hrvatske, za koju smatra da je favorit za pobedu u Zagrebu.

Znate li već sada sastav koji ćete izvesti protiv Hrvatske u Zagrebu u kvalifikacijama za SP?

- Možda, ima još dva mesta u timu o kojima još razmišljam, ali ne mogu da kažem koja su to, onda bih previše otkrio.

Da li je Nikola Đurđić dovoljno zadovoljio u debiju protiv Kipra da bi nastupio protiv Hrvatske?

- Vidi se da dečko hoće i može. Ako nastavi dobro da igra, sigurno da će biti i dalje pozivan, možda već i u sledećem meču.

Dejan Stanković ponovo je zaigrao za Inter. Koji je minimum nastupa da bi obezbedio mesto za meč protiv Hrvatske i jeste li se čuli sa Nemanjom Vidićem?

- Najvažnije je da se oseća dobro i trenira u kontinuitetu. Ako bude dobro zdravstveno, bez povreda, sigurno će odigrati dovoljno utakmica, tako da ćemo videti. Ne, nisam se čuo sa Nemanjom Vidićem.

Da li je razlog što računate na njega to što je postigao odlučujući gol u remiju (2:2) koji nas je 1999. odveo na Evropsko prvenstvo?

- Ne, naravno, to je bilo davno. Onda bih morao da stavim i sebe u tim, a doveo bih i Mijata (smeh).

Da li je za Vas taj meč protiv Hrvatske bio najbolji u reprezentaciji?

- Ja ne znam da li mi je bio najbolji, ali mi je sigurno bio najdraži.

Ima li reprezentacija Srbije neku prednost u odnosu na Hrvatsku?

- Verovatno da ima. Hrvatska, kao i svaka ekipa, ima mane. Oni su ipak bolji tim i svaki rezutat osim njihove pobede u Zagrebu bio bi veliko iznenađenje. Ne za mene, ali za javnost svakako bi.

Šta očekujete od publike u Zagrebu, kako će reagovati na srpsku himnu "Bože pravde"?

- Ne očekujem ništa, to nije moj delokrug. Mi ćemo da iskažemo poštovanje za rivala i pružimo primer svima pre i posle meča. Nadam se da će sve da prođe u najboljem redu, ali mogu da garantujem samo za stvari za koje sam ja odgovoran.

Kakvo je vaše mišljenje o ovoj aferi o nameštanju utakmica i podacima koje je izneo Evropol?

- To je rak rana u fudbalu. Imali smo to i u Italiji pre nekoliko godina. To svakako treba na svaki način potisnuti iz fudbala, jer nema veze sa sportom i nadmetanjem.

Jeste li Vi nekad odigrali namešten meč ili prisustvovali nekom dogovoru?

- Ne, nisam imao to "zadovoljstvo". Da se desilo da je neki meč dogovoren, sigurno ne bih u tome učestvovao ni kao igrač ni kao trener. Znajući mene, sigurno je da se ne bi usudili da mi nude novac za lažiranje. Nekom su možda nešto i predlagali, ali meni nisu smeli.

Da li ste se nekad kladili?

- Ne, ne kladim se. Za nas koji smo u sportu to je i zabranjeno. Moj sin se kladi, ali mora da nađe nekog starijeg da mu uplati, pošto je maloletan. Ja ne želim da uplaćujem za njega, pa to čine prijatelji.

Šta mislite o poslu koji u Crvenoj zvezdi obavljaju Dragan Džajić i Nebojša Čović i da li biste se u budućnosti vratili na "Marakanu" da pomognete, kao trener ili funkcioner?

- Sigurno mi je želja da jednog dana budem trener Zvezde. Kad i da li će se to uopšte desiti, pokazaće vreme. Kao bivši igrač nadam se da će "crveno-beli" što pre da stanu na noge, ali znam da je mnogo teško. Niti Džajić niti Čović ne mogu da reše probleme i vrate dug od 40-50 miliona evra. To može samo neki "Gasprom" ili neki šeik. Privatizacija je, mislim, jedino rešenje.

Ako neko od vaše dece postane sportista, da li bi nastupalo za reprezentaciju Italije ili Srbije?

-Sigurno za Srbiju, tu nema nikakve dileme!

Znači, možda ćemo imati još nekog Mihajlovića među "orlovima"?

- Pa, daj Bože. Ipak, do toga je još daleko. Meni je važno da se deca zabavljaju, a sport je u tom dobu u kojem su ona sada važan za odrastanje, druženje, sticanje odgovornosti i navikavanje na obaveze.

Kao fudbaler bili ste jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca. Da li ste Vi nekog naročito cenili u tome?

- Ne sviđa mi se to što kažete "jedan od najboljih".  Ja mislim da je najbolji onaj ko da najviše golova. Ja sam dao najviše, pa mislim da sam najbolji. Naravno, bilo je još mnogo dobrih izvođača: Maradona, Ziko, Rekoba, Del Pjero, Bekam...

A u sadašnjoj, trenerskoj profesiji, imate li nekog uzora?

- Cenim i poznajem mnoge trenere. Radio sam sa mnogim majstorima tog posla, mada niko nije perfektan. Ja sam nastojao da od tih trenera uzmem ono najbolje. Murinjo, Gvardiola, to su sjajni stručnjaci, najbolji prijatelj sam sa Manćinijem, ali ni za jednog trenera ne mogu da kažem da mi je uzor. Uzore nisam imao ni kao fudbaler. Uvek sam želeo da budem svoj.

(A. Čolović)