INTERVJU, NEMANJA BJELICA: Nije mi žao što nisam igrao u Partizanu!

Nemanju Bjelicu voli i crveno i crno-bela Srbija. To i nije tako teško, jer je punu afirmaciju doživeo u dresu Zvezde, a u Partizanu je ponikao, mada ne treba zaboraviti ni odan odnos prema reprezentativnom dresu. Za razliku od mnogih, on je uvek bio tu za Srbiju i kako kaže, uvek će biti.

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf priča o danima u crno-belom dresu, okolnostima pod kojima je raspuštena njegova generacija, ali i o sadašnjem klubu Fenerbahčeu, saradnji sa Željkom Obradovićem, novom selektoru Saši Đorđeviću, odlasku u NBA...

Kako ocenjuješ dosadašnji deo sezone, igre Fenera i tvoje igre lično?

- Igramo dobro. Ekipa je nova, tek smo dva meseca zajedno, moramo dosta toga da promenimo u igri i shvatanju obaveza, ali za sada fino guramo. Ostaje nam da popravimo skor u turskoj ligi, dok je u Evroligi odlično za sada.

Da li ti se odluka da pređeš u Fenerbahče čini kao pun pogodak?

- Apsolutno. Prošle godine sam imao opciju da odem u NBA, a stigla je i ponuda Barselone. Presudilo je to što me Željko Obradović pozvao. Odmah sam mu rekao: „Da". U istom trenutku sam zaboravio i Minesotu i Barsu, samo zbog njega.

Koji su ciljevi Fenera ove sezone?

- Kad igrate u timu koji trenira Željko Obradović, ciljevi su najviši. Tek nam je prva godina kako smo zajedno, ekipa je talentovana, ali joj nedostaju trofeji. Tu smo da to promenimo.

Pomenuo si NBA. Misliš li da već sad možeš da zaigraš u najjačoj ligi na svetu?

- Odlučio sam da ovog leta odem tamo, ali kao što rekoh, stigao je Željkov poziv. Mislim da mogu da igram u NBA, ali dosta toga mora da se poklopi. Trenutno želim da iskoristim to što imam Željka pored sebe i da ispravim sve nedostatke u svojoj igri. Za NBA ima vremena.

Pratiš li NBA? Imaš li omiljenog igrača ili tim?

- Slabo imam vremena za to. Ranije, kao klinac, pratio sam mnogo više.

Koje aspekte svoje igre možeš da unaprediš?

- Dosta sam ojačao fizički, puno vremena provodim u teretani s kondicionim trenerom Batom Zimonjićem. Radio sam i na šutu iz driblinga. Igram uglavnom na četvorci, pa lopta nije često u mojim rukama, ali sam i ranije u karijeri pokazao da umem da iskreiram za ekipu i sebe. Tada se najbolje osećam.

Mnogi te vide kao prirodnu trojku, ali te treneri uglavnom spuštaju na četvorku.

- Nemam problema s tim, igram na onoj poziciji na kojoj to trener traži od mene i gledam da se prilagodim zahtevima tima. Željko mi daje dosta slobode i stvarno se trudim da mu vratim na najbolji mogući način.

Kako je raditi s Obradovićem?

- Radi se pakleno. Treninzi su veoma jaki, ali svi jedva čekamo sledeći trening, jer od trenera kao što je on zaista puno može da se nauči. Vrhunski je stručnjak, ali i čovek.

Koji je još trener s kojim si radio ostavio utisak na tebe?

- Radio sam s Dudom Ivkovićem i Duškom Ivanovićem, koji su sjajni, ali bih izdvojio Karija Pešića, koji mi je dao najveću slobodu u Zvezdi. Da nije bilo njega, pitanje je da li bih bio ovde gde sam sada.

Protiv koga ti je bilo najteže da igraš do sada u karijeri?

- Protiv Francuza Borisa Dijaoa. Vrlo je nezgodan za čuvanje, jer je mnogo jak.

U istom si timu s Hrvatom Bojanom Bogdanovićem, koji je verovatno najbolji evropski igrač trenutno. Kakav je na terenu, a kakav van njega?

- Bojan je super dečko. Sjajan igrač, veliki talenat. Ne sećam se da sam igrao s tako dobrim strelcem. Treba da, kao i svi mi, dosta radi na sebi, ali već sad ima blistavu karijeru i najbolji je šuter u Evropi.

S kim od saigrača provodiš najviše vremena van terena?

- Svi momci su fenomenalni, ali se najviše družim s ovim našim Balkancima: Emir, Žorić, Bojan, Vidmar, mali Kenan Sipahi je takođe s naših prostora.

Aleksandar Đorđević je novi trener reprezentacije. Tvoje mišljenje o tome?

- Sale je jedan od naših najvećih igrača svih vremena, prava legenda. Dobro je što dolazi trener željan dokazivanja i radujem se saradnji s njim. Naravno, ako me pozove u reprezentaciju (smeh). Prošle godine smo imali dosta problema, ali smo se ipak plasirali na Svetsko prvenstvo, koje će biti veliki izazov za Saleta, ali i za nas igrače. Nadam se najboljem.

Dosta se šuškalo da atmosfera u reprezentaciji nije najbolja i da je to razlog brojim otkazima na prethodnim takmičenjima.

- Ne volim da pričam o tome. Uvek sam se odazivao i odazivaću se dok god me selektori budu pozivali. Za sve ostalo moraćete da pitate igrače koji nisu bili tu. Za mene je reprezentacija svetinja i tako će ostati. Sve mi je dala i čast mi je da makar malo vratim kroz svoje dobre partije.

Kakva je budućnost srpske košarke? Ima dosta mladih igrača, igrao si već s nekima od njih, poput Bogdana Bogdanovića?

- Nije fraza ako se kaže da danas svi igraju košarku. Promenila su se vremena, nismo više tako dominantni kao nekad. Imamo talentovane igrače, drago mi je što neki od njih dobijaju značajnu ulogu, poput Bogdanovića. Za sve njih je najvažnije da igraju što više. Iako nije među najmlađim, moram da pomenem i Dragana Milosavljevića. Obožavam kako se podređuje timu i koliko sebe daje na terenu. I kod Muslija se vidi napredak iz utakmice u utakmicu. Treba samo da nastavi da radi žestoko.

Koliko si pratio Partizan i Crvenu zvezdu Beograd ove sezone u Evroligi?

- Pratio sam, naravno, posebno Zvezdu. Baš mi je žao što nisu prošli u TOP 16, stvarno nisu imali sreće. Nekoliko utakmica su izgubili na jednu loptu, ali su pokazali karakter. Ovo im je prva godina u Evroligi, verujem da će uskoro biti i rezultatski puno bolje.

Bio si u mlađim kategorijama Partizana, a onda si gotovo prestao da igraš košarku. Šta se tih dana zaista dešavalo i kako sad gledaš na to vreme?

- Ne znam koliko danas, s ove vremenske distance, ima smisla nekog osuđivati za to. Može da se desi svakome, a mene je ojačalo i dalo mi snagu da pokažem da sam talentovan. Žao mi je načina na koji sam otišao, a da mojoj generaciji praktično nije ni pružena prava šansa. Proglasili su nas netalentovanim i doneli odluku da nas raspuste. Bili su tu Sava Lešić, Stefan Sinovec, Vuk Malidžan...

Da li je to bila odluka Duška Vujoševića ili nekog od nižih trenera?

- Nemam pojma, zaista. Mi smo tad imali po 15 godina i kako stvari stoje, nismo bili u planu Partizana.

Da li ti je žao što nisi zaigrao u Partizanu?

- Nije mi žao.

Pričalo se da si do tada navijao za Partizan, a od tada navijaš za Zvezdu?

- Kao klinac sam bio u Partizanu, ponikao sam tamo, ali sam se afirmisao u Zvezdi. Ona mi je dala šansu i zato danas navijam za nju.

Pratiš li politiku u Srbiji?

- Ne i ne zanima me.

Čime se opuštaš kad nisi na terenu?

- Naravno, porodica je na prvom mestu. Supruga i ćerkica su uz mene u Istanbulu. Dosta vremena provodim u karantinu, pa stižem da pogledam serije koje su, po meni, zanimljivije od filmova. Izdvojio bih "Game of Thrones" i "Homeland". Čuo sam i da je "Wire" sjajna serija, spremam se da je odgledam.

Šta slušaš od muzike?

- Mogu da slušam sve, jedino neke Metalike i hevi metal ne. Najviše se opuštam uz Prljavo kazalište, Bijelo dugme... Uz tatu sam zavoleo tu muziku, kad me vodio na koncert Dugmeta rekao mi je: "Ne mogu da verujem da sa sinom zajedno idem na ovaj koncert".

Šta slušaju ostali igrači s ovih prostora u Feneru kad ste na putovanjima?

- Ćirilicu (smeh).

Da li si aktivan na društvenim mrežama?

- Ne, nemam ni Fejsbuk, ni Tviter nalog. To je obaveza više za koju nemam vremena, a i ne privlači me.

Razmišljaš li već sad da li ćeš, kad završiš karijeru, ostati u košarci i u kom obliku?

- Još je rano za to. Verujem da mogu još puno da pružim na terenu, a posle – videćemo.

Gde voliš da otputuješ van sezone?

- Prošle godine sam prvi put letovao s porodicom u turskom Beleku, bilo je prelepo. Neverovatno je koliko Turska napreduje iz dana u dan. Nemam puno vremena za putovanja zbog obaveza, ali ovo leto ću sigurno odabrati neko lepo mesto gde ću da napunim baterije.

Poruka za čitaoce Telegrafa u Novoj godini?

- Svima želim, pre svega, zdravlje i sreću. Sve ostalo će doći. Moram da dodam da čitam Telegraf na mobilnom telefonu, odlična vam je aplikacija, samo nastavite tako.

A šta si sebi poželeo u 2014?

- Uspešnu sezonu, timski i individualno. I da me zaobiđu povrede.

(Saša M. Stajić)