Kako da sprečite umor posle menjanja vremenskih zona?

Savremen način života i poslovanja, profesionalni sport, kao i savremeni turizam zahtevaju i savremene načine putovanja. Razdaljine koje su od naraštaja ranijih generacija zahtevale višemesečne ili čak višegodišnje pohode, danas, zahvaljujući visoko razvijenom avionskom saobraćaju, prelazimo za nekoliko sati.

Preporučujemo

Da li naša tela mogu tako lako da prate tehnološki napredak? Da li postoje i koji su zdravstveni rizici kada u toku jednog dana pređemo nekoliko vremenskih zona?

„Džet leg“ (engl: jet lag) je izraz koji označava prolazan zdravstveni poremećaj koji se javlja kao odgovor organizma na remećenje ustaljenih fizioloških i bioloških ritmova. Ispoljava se kod najvećeg broja ljudi na putovanjima pri kojima se prolazi kroz tri ili više vremenskih zona, a pri prispeću na odredište. Traje neko vreme i nestaje bez posledica.

U našem jeziku ne postoji odgovarajući izraz i pogrešno je nazivati ga „bolešću putovanja“ ili „bolešću letenja“ jer džet leg nije bolest već prolazan poremećaj.

O čemu se u stvari radi? Naša tela funkcionišu u određenim ritmovima kao uostalom i sve drugo u prirodi. Ovi ritmovi predstavljaju naš unutrašnji, fino naštelovani sat, u odnosu na koga radi visoko organizovani mehanizam koga poznajemo kao svoje telo.

To „unutrašnje vreme“ reguliše sve naše fiziološke i psihološke parametre, kao što su npr. telesna temperatura, nivo hormona u krvi, ciklus budnost-san... a svi oni su pod uticajem spoljašnjih faktora, a naročito ciklusa svetlost-tama. Kada se pri putovanju, u kratkom vremenskom periodu od nekoliko sati, pređe više vremenskih zona, naši unutrašnji ritmovi moraju da se prilagode novonastalim uslovima. Proces se odvija u dve faze. U prvoj fazi (faza desinhronizacije) javlja se niz nespecifičnih i različitih poremećaja koji su i osnovni simptomi ovog zdravstvenog problema.

Mogu se javiti jedan, dva ili više simptoma, kao što su: umor, opšta slabost, nesanica, glavobolja, vrtoglavica , mučnina, gorušica, smanjenje apetita, smanjenje koncentracije, mišićna slabost, loša koordinacija pokreta... Posle nekog vremena organizam se prilagođava na nove okolinske uslove i postepeno dolazi do balansiranja svih telesnih procesa i njihovog usaglašavanja sa novim okolnostima (faza resinhronizacije), što postepeno ukida simptome džet lega. Važno je prepoznati da se radi o prolaznim poremećajima koji ne zahtevaju terapiju, već samo vreme (i strpljenje) koje je potrebno organizmu da ponovo uspostavi stanje ravnoteže.

Pojava simptoma džet lega nije obavezan pratilac dugih letova. Dešava se kod najvećeg broja ljudi koji pri putovanju avionom pređu više vremenskih zona, ali postoje i individualne varijacije. Kod različitih ljudi je brzina prilagođavanja različita, a kod nekih prilagođavanje prođe bez ikakvih zdravstvenih neprijatnosti.

Iskustvo je pokazalo da se bolje podnosi putovanje u pravcu istok-zapad, odnosno lakše je prilagoditi se situaciji u kojoj se produžava dan.

Mlađe osobe se brže prilagođavaju od starijih, deca brže od odraslih.

Struktura ličnosti nije bez značaja. „Noćne ptice“ bolje podnose putovanja na istok, dok se „dnevni tipovi“ lakše prilagode kad putuju na zapad.

Što se pre izložimo sunčevoj svetlosti brže se uravnotežuje funkcionisanje organizma, ili drugačije rečeno, što pre uspostavimo uobičajeno ponašanje u dnevnim aktivnostima (ritam aktivnosti i odmora, ritam obroka, ritam budnosti i sna...), a u odnosu na aktuelno vreme vremenske zone u koju smo sleteli, i svi naši unutrašnji ritmovi će se brže normalizovati, a neprijatnosti od džet lega smanjiti i nestati.

U poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na izučavanju različitih supstanci koje bi pomogle da se lakše podnesu ili ukinu neprijatni simptomi džet lega. Ove supstance su u medicini poznate kao hronobiotski lekovi, a trebalo bi da svojim dejstvom ubrzaju resinhronizaciju biološkog časovnika. Najpoznatiji je melatonin čiji se efekti intenzivno proučavaju. Na zapadnom tržištu moguće je nabaviti i homeopatske preparate koji olakšavaju neprijatne simptome koji potiču od džet lega.

Dr Olga Hadžić specijalista higijene

Dom zdravlja Dr Ristić

Članica MEDIGROUP

(Telegraf.rs)