Adriana Vilagoš je uspela! Naša atletičarka se plasirala u finale i "preživela", Srbija čeka borbu za medalju

U Atletiku se ulaže jako mnogo, kao nikada ranije. Tu pored državnih ima i privatnih para, čiste ljubavi određenih ljudi prema tom sportu. U klubovima i savezima nema ljudi koji su apsolutno nepovezivi sa atletikom, kao što je recimo to slučaj u košarci. I sve to traje jako dugо u jednom kontinuitetu tačnije od 2009 godine do danas. Mi 17 godima slušamo priče o tome kako će taj sistem da stvara nove atletske šampione? Za 17 godina rodi se dete i postane seniorski šampion ili osvajač medalja na najvećim atletskim događajima. Mi i dalje imamo Ivanu Španović kao našeg najuspešnijeg atletičara svih vremena a koju nije stvorio pomenuti sistem, što svi dobro znaju. Ni Vilagoš i a ni Topićka takođe nisu produkti tog sistema. Oni su stasavali na jedan sasvim drugačiji način. Njih su od malena njihovi roditelji koji i sami dolaze iz atletike trenirali i vrhunski radili sa njima apsolutno sve ono što bi trebao da radi neki vrhunski klub? Elem, mi kao pre svega zemlja košarke, vaterpola i odbojke smo morali da se okrenemo maksimalno tim sportovima. Tu imamo istoriji, tradiciju, bezbroj medalja u svim kategorijama, i masu najboljih igrača sveta, Evrope. Narod recimo košarku obožava na nivou religije, sa tim sportom se identifikuje.? Sa druge strane veštački se forsira i fudbal koji s obzirom koliko se u njega ulaže i koliko se ističe u prvi plan po svim tačkama samo sramoti državu i narod. Glavni problem naše atletike je oduvek bio masovnost i popularnost gore navedenih sportova.

Svi nasi takmicari su katastrofa,kad se takmice na nebitnim takmicenjima to sve rekordi,a kad treba nigde ih nema.Evo ove dve su bacile po 7-8 metara manje nego na prvenstvu Srbije.