Nešto ste rekli?

Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj. Biti najbolji svih vremena, biti dželat aktuelnog šampiona, biti učitelj i delilac pravde, biti uporan, biti čiča, biti u prilici da uzmeš 25. Grend slem... Biti Novak Đoković.

Bude li mi još neko u istu rečenicu sa ovim momkom stavio reč "penzija", vrlo lako bi moglo da dođe do fizičkog nasilja.

Danas je Novak dokazao da je nedokazan. Ostaće tu koliko god on misli da je potrebno i koliko god se njemu ostaje. I Melburn je njegova kuća. U njoj je u punoj snazi prošle godine pao Karlos Alkaraz, a sada je lekciju dobio Janik Siner.

Nije više do tenisa. Posmatram poslednje minute meča iz sedmog-osmog reda, oko mene ljudi u neverici skaču na svaki poen. Nikada za mojih bezbroj godina praćenja Đokovića nisam video da se neopredeljena publik na Rod Lejveru iskreno i iz srca raduje.

Zovu me ljudi iz Srbije, šalju poruke, plaču, šalju čestitke... U medija centru prilaze kolege iz drugih zemalja i uljudno pružaju ruku. Ne znaju ni kako da opišu ono što se desilo.

Više je to od tenisa, pa i od sporta. Više je to od emocija. Da je najveći svih vremena je konstatacija eventualno za vanzemaljce ili one koji su se rodili nekoliko sati pre ove veličanstvene noći. Svi znamo da jeste, a iako se gleda iz milion drugih uglova, Đoković je ovom pobedom još jednom poljubio svoju sliku.

Naći će se sigurno ljudi koji će zarad nekih sitnih ili krupnih interesa reći nešto loše o ovom velikanu, ali Novak ne bi bio ni 50 odsto onoga što jeste da se na takve stvari obazirao.

No, ja se obazirem, pa mi se svidelo ono pitanje koje je čiča postavio na kameri. Teško da će se sad prozvani oglasiti. Pretežno takvi u ovakvim momentima ćute i puste da veličanstvena oluja prođe. Život im je nezgodan.

Ali, nije gotovo.

Đoković će u nedelju protiv Alkaraza imati priliku da totalno sruši zakone fizike, hemije, matematike i svih predmeta koje nikada nisam voleo.

Valjda mu posle ovoga priznaju pravo da ne mora nikom da se pravda. Pravilno bi bilo da se na njega ne primenjuju životna i sportska pravila. Jer on definitivno posle ovoga nije podložan nekoj standardnim zakonima.

Dok ovo pišem, ovde u Melburnu je četiri ujutru. Miriše sve na autan i na nekakav cimet. Došao sam pešice od teniskih terena do hotela, nisam razmišljam o mnogo čemu.

Sve je isto kao pre, jedan je Novak i od njega me ništa više ne može iznenaditi.

U isto vreme razmišljaš kako je normalno i nenormalno što je dobio drugog tenisera sveta i branioca titule koji je mlađi od njega 100 godina. Taj paradoks je njemu savršena hijararhija.

Isto će mi biti u glavi i kada dođe meč sa Alkarazom. No, idem da spavam, dosta je ovo stresa za jednu osobu. Da nisam ćelav, oćelavio bih.