Srbija igra, Eurobasket počinje i... da se ne "puvamo"...

Srbija igra! Eurobasket počinje! Hoćemo borbu, hoćemo želju, hoćemo dobru igru, hoćemo fokus, hoćemo... E to poslednje nećemo glasno da izgovorimo. Košarkaška reprezentacija, uz vaterpoliste, decenijama unazad donosi radost u naše domove, a "gde je jednom teklo, opet će da teče". Samo, ne smemo da se samouništimo u prevelikim očekivanjima. Toga je svestan Svetislav Pešić, kapiten Bogdan Bogdanović, toga su svesni košarkaši. I to je dobro.

Ali... to i svi mi moramo da shvatimo.

Preporučujemo

- Prenesite navijačima, stručnjacima, oblikujte ih, kažite im da mi nismo najbolji na svetu. Ovde igra osvajač Svetskog prvenstva. Navijači samo mogu da dižu euforiju, samo malo spustite vaša velika očekivanja. Naša su veća nego što mislite, ali mi se ne bavimo time.

- Svaki dan je pred nama. Ide kako treba, nadamo se da će od sutra pa nadalje tako biti. Naša grupa je najteža na prvenstvu - rekao je selektor neposredno pred početak takmičenja.

Ako je neko u našoj zemlji pozvan da "spusti loptu", smiri strasti i pozove na fokus i poštovanje protivnika, onda je to Svetislav Pešić. Najstariji selektor na prvenstvu, "najstariji na svetu", kako je sebe nazvao u Beogradu, posle meča sa Slovenijom.

Naravno, nije sve u godinama, već u znanju, "kilometrima", iskustvu, odigranim turnirima i osvojenim medaljama. A, naš Kari ih ima toliko. Zapravo, osvojio je sve. To zlato iz Istanbula, sa Evropskog prvenstva u najmanju ruku je istorijsko, poslednje na Eurobasketu. O Indijanapolisu i zlatu sa Mundobasketa ne treba ni trošiti reči. To je i razlog da poslušamo iskustvo, da bi mladost došla do cilja.

Činjenica je da imamo jak tim, činjenica je i da imamo i Pešića i Bogdana i Jokića i još "desetoricu veličanstvenih", ali je činjenica da zadnjica mora dobro da se oguli kako bi se došlo do uspeha. Onog zasluženog. Tako je i u životu. Barem, ako želiš da spavaš mirno.

Za početak, Estonija, danas u 20.15, pa redom Portugal, Letonija, Češka, Turska... a onda korak ko korak. Bez euforije.

Znamo šta želimo, navijači, igrači, Kari. Znamo i možemo, ali polako.

Na prošlom Eurobasketu smo "gazili redom", pobeđivali, igrali atraktivno, bili smo prvi favoriti, a onda se desila Italija. Dogodio se Poceko, drama, tehnička greška, pozdravljanje sa našim košarkašima i... Kada smo mislili da je gotovo, ispali smo sa prvenstva.

Tako, da pokažemo da smo nešto naučili. Hajde da navijamo, verujemo, pevamo i samo... bez "puvanja".

(Telegraf.rs)