Srbija dugo sanja zlatno odličje sa košarkašima na nekom velikom takmičenju, a u svojoj istoriji od kada smo postali posebna država, takvo nikada nismo dobili u seniorskoj konkurenciji.
Poslednji put kada smo Eurobasket uspeli da osvojimo, doduše pod nešto drugačijim imenom, bilo je 2001. godine i to u Turskoj, protiv, upravo, Turaka u finalu. Usledilo je i zlato u Indijanapolisu 2002. godine i verovatno jedna od najuspešnijih godina u istoriji srpske košarke.
Međutim, 24 godine posle Turske, Srbija i dalje ne zna za najsjajnije odličje, a u istorijski kvalitetnoj generaciji kada očekivanja nikada nisu bila veća, Srbiju je dočekao neverovatan peh — povreda Bogdana Bogdanovića u utakmici protiv Portugala.

Kao jedan od vodećih igrača Srbije kada je na terenu vrlo lako je primetit šta donosi našem timu. Osim neverovatne dubine i ideje u napadu, kvalitetom u šutu privlači odbranu kao magnet, a u saradnji sa Jokićem ista ta odbrana ostaje u rebusu koga da prvenstveno čuva.
Bez njega posao postaje daleko teži, bez obzira na kvalitet Gudurića kao zamenskog beka i ostalih igrača, bez Bogdana fali taj ekstra NBA kvalitet i konstantnost u šutu i kreaciji sa loptom, sve u jednom igraču.
Sada, kada Bogdana nema, Gudurić će biti dobra zamena, ali pored njega je potreban još jedan igrač da svojim osećajem i smislom za košarku, obogati igru Srbije, a to je Vasilije Micić.
I zato kažemo - Vaso, trebaš nam!
Ne samo zato što Bogdana nema, Evropsko prvenstvo nudi nekoliko vrhunskih timova sa neverovatnim košarkaškim talentom, a u takvoj konkurenciji sve su snage potrebne da se ostvari 24 godina čekani san.
Svi pamte one bajkovite sezone iz Efesa, višestruke titule, timske i lične, niko ne zaboravlja koliko si dao za dres Srbije, čak i u najtežim životnim momentima, sve to će zauvek ostati urezano u sećanje svakog od nas.
Kada bi mnogi pali, ti si napravio trzaj i dao sve za ovu Srbiju, a to je potrebno i sada.
Izlazak iz povrede nije bio lak, povratak kompetativnoj košarci nakon dve godine lutanja NBA ligom i traženja sebe, a onda i ogromna očekivanja usled istorijski visokog potpisa sa Hapoelom iz Tel Aviva.
Više ništa od toga nije važno.

Sada je tu 11 momaka, 11 junaka koji bi dali sve što je potrebno da svakog navijača učine ponosnim, ali mnogo važnije — svaki bi dao sve za onog do sebe.
Kada se uđe u prvenstvo sa velikim očekivanjima tada i pritisak može da bude previsok, a za nekoga i neizdrživ, a kada se desi peh kao sa Bogdanom, predikcije znaju biti devastirajuće.
Ipak, ništa od toga nije bitno, gomila matematike i statistike, važno je šta su momci spremni da daju, a za to je potrebno svih 11 srpskih junaka.
Momci, igrajte za sve nas, ali pre svega igrajte jedni za druge, igrajte za sebe.
I zato još jednom kažem — Vaso, trebaš nam.

(Telegraf.rs)
Video: Vasa Micić pred Portugal pričao o svojoj povredi, o Jokiću rekao sledeće: "Ta njegova skromnost
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Asska
Mi zvezdaši imamo ludu sreću što ne dođe kod nas. Vlasnik Hapoela preispituje samog sebe.
Podelite komentar