Oproštajni intervju Svetislava Pešića! Najavio kraj, pa poručio: "Kad se doživi neuspeh, onda se pitaš..."

Košarkaška reprezentacija Srbije završila je svoje učešće na Evropskom prvenstvu već u osmini finala, poraz od Finske doneo je bolno ispadanje i šok navijačima.

Nakon svega, selektor Svetislav Pešić dao je veliki intervju za "Politiku", u kojem je detaljno govorio o svemu što se dešavalo, osvrnuo se na atmosferu, povrede, kritike javnosti, ali i najavio kraj svoje misije na klupi Orlova.

Preporučujemo

Na početku je istakao da je vođenje nacionalnog tima za njega bila velika čast.

- Bila je privilegija biti selektor reprezentacije Srbije i trenirati i voditi najbolje srpske košarkaše. Preuzeti odgovornost i donositi odluke, kada vodiš reprezentaciju Srbije, jeste veliki izazov. Uvek sam se trudio da profesija i struka dominiraju na putu do uspeha. U budućnosti želim da i dalje svoju profesionalnost, stručnost i posvećenost stavim na raspolaganje predsedniku Čoviću i čitavoj našoj košarci. Međutim, došlo je vreme da se pronađe novi trener koji će biti u stanju da nastavi ono što smo započeli u prethodnom periodu - počeo je Pešić.

Zatim je naglasio da će učestvovati u izboru svog naslednika i pružiti punu podršku onome ko dođe.

- Sa druge strane, obećao sam Čoviću da ću apsolutno sve uraditi da ispunim do kraja ulogu koju mi je dodelio u izboru novog selektora, a to ću obaviti, kao i uvek do sada, profesionalno, stručno i odgovorno. Novom selektoru pružiću apsolutnu podršku, pomoć i sva svoja iskustva iz prethodnog perioda. Srpska košarka ima nekoliko važnih i presudnih tema za budućnost o kojima treba razgovarati da bi se uspostavio sistem i pravila primerena sadašnjem vremenu. Savez sa svojim organima mora da nastavi da pronalazi načine za saradnju sa klubovima, koja treba da se razvija kontinuirano, svakodnevno, kroz zvanične i nezvanične kontakte najodgovornijih. Sada, još više posle toliko godina, postajem svestan da tu vrstu saradnje, pored svih pokušaja sa moje strane, ne može da reši jedan čovek, trener.“

Foto: Filip Plavčić

Govorio je i o tome kako gleda na svoje odluke.

- Kad se penješ na binu, onda zavisiš od onoga ko te je pozvao na binu. Kad silaziš sa bine, ti sam donosiš odluku. Prema tome, sve odluke koje sam donosio, donete su svesno, profesionalno i stručno. Da li je nešto moglo da bude bolje? Naravno, uvek može bolje.“

Dotakao se i atmosfere na pripremama i samom prvenstvu.

- Prva impresija je da je atmosfera između igrača, stručnog i medicinskog osoblja bila veoma dobra, pozitivna, sa puno empatije i razumevanja za neke igrače koji su došli na pripreme s posledicama duge sezone, pre svega mislim na nezalečene povrede. Tokom priprema odigrane su utakmice sa protivnicima različitog kvaliteta i, zahvaljujući kontinuitetu i uigranosti iz prethodnih godina, ne samo da smo pobeđivali i osvojili dva turnira, na Kipru i u Nemačkoj, već smo igrali i veoma kvalitetno. Na početku EP nastavilo se u istom ritmu kao u utakmicama iz pripremnog perioda.“

Analizirao je i ključne trenutke u Rigi.

- U utakmici sa Portugalijom, koju smo shvatili kao pripremu za sledeću, u to vreme najvažniji meč, protiv domaćina Letonije, bilo je previše kalkulacija i improvizacije. Ipak, ta utakmica je dobijena. Pobedili smo, ali smo zbog povrede izgubili kapitena Bogdana do kraja turnira. Od te utakmice pa sve do kraja, igrači su mogli svojim kvalitetom da nadoknade njegov izostanak, ali su kontinuirano, zbog povreda i bolesti, bili nesposobni da to urade. Pobedili smo Letoniju. Sa Turskom smo odigrali na dobrom nivou, bila je to veoma kvalitetna utakmica. Nažalost, zbog povreda smo izgubili Avramovića i Vukčevića. I pored velike želje Gudurića i napora medicinskog tima, to nije dalo rezultate, tako da on do kraja prvenstva nije mogao da igra na svom nivou.“

Foto: Eibner-Pressefoto/Heike Feiner / imago sportfotodienst / Profimedia

Pešić se posebno osvrnuo na poraz od Finske u osmini finala.

- Kada izgubiš utakmicu od protivnika po imenu Finska, onda je to za širu javnost i naše navijače skoro neverovatno. Ali, to je jedna utakmica u kojoj nemaš pravo na popravni. Protiv protivnika koji je, kako vidimo, stigao do borbe za medalju. Uvek sam se trudio da profesionalizam i struka stoje iznad svega, a kada se doživi neuspeh, onda se naravno pitaš da li su postojali neki drugi putevi do uspeha.“

Podsetio je i na svoju poznatu rečenicu da „život nije bajka“.

- Ta rečenica, život nije bajka, izašla je iz mene posle višedecenijskog trenerskog iskustva. To znači da nije sve med i mleko. Mi u Srbiji, koji volimo sport, a posebno košarku, trebalo bi da razmišljamo na koji način da se menjamo. Pre svega oni koji kreiraju javno mnjenje.“

Govorio je i o pritiscima i kritikama koje je doživeo.

- Bez adekvatne stručne analize, razni, nazovi stručnjaci plasiraju u javnost da je uspeh samo zlato, a verovatno bi svaki drugi uspeh, osvajanje srebrne ili bronzane medalje, bio neuspeh. Nema analitičke, objektivne i stručne procene kvaliteta naših protivnika. Nažalost, uspešni stručnjaci i bivši vrhunski igrači ne dobijaju priliku da kreiraju javno mnjenje. Uglavnom oni neuspešni, koji nemaju kapaciteta da kreiraju pozitivan pristup, bave se samo neuspehom i utrkuju se u tome ko će bolje da kritikuje, omalovažava uspešne i izmišlja njihove izjave. Ti neuspešni analitičari, stručni konsultanti i „tviter novinari“ ne mogu čak ni na analitički način da objasne uspeh, a takođe ni neuspeh.“

Foto: Filip Plavčić

Poseban deo intervjua posvetio je svom oproštajnom govoru igračima.

- Kada dolaziš da budeš trener reprezentacije, ne odlučuješ samo ti, već pre svega, u ovom slučaju, odgovorni u KSS. Ja ne odlučujem ko će da voli srpsku košarku i reprezentaciju, ali odlučujem o tome gde ću da budem i šta ću da radim. Moja komunikacija sa igračima uvek je bila do kraja otvorena, uz apsolutno uzajamno poštovanje. Kada se izgubi, desilo se. Kako dalje? Ne smeju se poremetiti međuljudski odnosi. Ti odnosi moraju svakog dana da se neguju i treniraju. Tako se gradi i razvija ekipa, bez obzira na uspehe ili poraze. Pre nego što smo se rastali rekao sam im: kada pobedite, onda dobijete čestitke, pre svega od najbližih, a kada izgubimo i ne ostvarimo naše snove, ja vas i dalje prihvatam kao svoje prijatelje i nikada vam ništa neću zameriti, jer znam da ste želeli najbolje. Rekao sam im i to da je teško nositi odgovornost i pritisak javnosti koji se stvara pred ovako značajna takmičenja, ali da taj pritisak ima i pozitivnih strana. On te tera da bolje treniraš, da povećaš posvećenost i odgovornost prema sebi i ekipi. Za kraj sam im poručio da kada sledeći put budu pozivani, moraju da znaju, kada završe svoje obaveze prema klubovima, apsolutni prioritet treba da im budu njihovo zdravlje i posvećenost reprezentaciji Srbije.“

- Oni su ustali i aplaudirali ovim mojim rečima.“

Govorio je i o tome šta znači praviti velike timove.

- Ako želite da radite velike stvari, to ne treba i ne može biti lako. Zato ne treba previše pričati o rezultatima, već se orijentisati na postavljene zadatke u tom procesu ka ciljevima. Iskustvo me je naučilo da su i realni ciljevi teško ostvarivi. Ponosan sam na taj proces koji nije bio lak. Ključ je bio da ubedim igrače u ono u šta ja verujem. Oduvek sam bio svestan da je trener tu zbog igrača, a ne oni zbog njega, kao i da trener nikada ne sme da bude iznad ekipe; ali i da igrači znaju da postoji samo jedan koga treba da prate, a to je trener. Ako se tu napravi balans, onda je proces do cilja jednostavniji. Komunikacija nije da trener priča, a ostali slušaju, već da trener priča, ali i da sluša šta igrači imaju da kažu, da postoji međusobni fidbek. Samo tako.“

Na kraju je govorio o budućnosti reprezentacije Srbije.

- Ono što sam rekao posle Pariza mislim i sada: napravljena je ekipa koja ima ogroman potencijal za naredni olimpijski ciklus do Los Anđelesa 2028. Uveren sam da su naši igrači i posle Rige gladni uspeha i dokazivanja na narednim takmičenjima. Vidim to na njihovim licima. Prioriteti se menjaju, pa će na taj proces sigurno uticati i njihove klupske obaveze. Igrači su pokazali svoju privrženost nacionalnom timu. Pokazali su da u svojim karijerama ipak imaju dva tima: jedan gde zarađuju novac, i drugi, tamo gde im je srce i gde igraju sa posebnim žarom, a to je reprezentacija Srbije. U ovom olimpijskom ciklusu moramo da budemo svesni da je neophodno da se menjamo i prilagođavamo vremenu u kojem živimo - rekao je Pešić za "Politiku".

(Telegraf.rs)