"MVP" pred UFC spektakl u Parizu otkrio: "Već sam tražio borbu sa Striklendom, ne bežim..."

Majkl „Venom“ Pejdž spreman je za još jedan veliki izazov u UFC-u, ali Britanac u Pariz nije došao da razmišlja o onome što sledi posle subotnje večeri. Sa 37 godina i dalje ima isti cilj, da postane UFC šampion, a prvi korak ka tome želi da napravi impresivnom pobedom.

Pejdž će 5. septembra u „Akor areni“ odmeriti snage sa Nursultonom Ruzibojevim, a pred predstavnicima medija govorio je o svojoj dosadašnjoj UFC karijeri, pripremama, budućim ambicijama, ali i zbog čega veruje da protivnici jednostavno ne mogu da iskopiraju njegov stil.

Preporučujemo

Britanac je već u potpunosti prebacio fokus na borbu i ne želi da razmišlja o potencijalnom narednom protivniku.

- Što se tiče traženja borbe nakon ove, sada smo u režimu borbe. To nije nešto o čemu razmišljam sada; to je moralo biti završeno pre nego što sam stigao ovde ove nedelje. Kada sam ovde, najvažnija stvar je subota, postizanje rezultata koji želim, pobeda i ostavljanje trajnog utiska.“

Ipak, Pejdž priznaje da njegova UFC karijera do sada nije protekla baš onako kako je zamišljao. Uz uzbuđenje zbog nastupa na najvećoj sceni, postoji i određena frustracija jer smatra da još nije pokazao sve što može.

- Mislim da je pomalo od oba, i opravdana frustracija i uzbuđenje. Ima još toliko toga što želim da uradim, još uvek sam pun energije što sam u ovoj igri. Ali, takođe osećam da još uvek nisam pružio ono što sam zaista želeo. Kao što sam rekao, nismo se još uvek potpuno uskladili onako kako sam mislio da hoćemo. Možda sam na početku osećao da jesmo, ali neke stvari su se promenile. U svakom slučaju, cilj je isti: nastavi da pobeđuješ.“

Zbog toga je ovaj meč za njega mnogo više od obične borbe. Želi da ponovo podseti publiku zbog čega je godinama jedan od najatraktivnijih boraca na svetu.

- Svi se uvek sećaju poslednjeg nastupa. Zato je ovaj nastup ključan za sve navedeno. Ali za mene lično, specifično je to da podsetim UFC zašto su me doveli u ovu organizaciju, i da podsetim svet i navijače: 'O da, MVP može ovo da uradi'. Želim da ih ponovo nateram da budu uzbuđeni što me vide.“

Pejdž smatra da je tokom dolaska u UFC napravio jednu grešku – počeo je previše da razmišlja o rezultatima, umesto da se jednostavno prepusti borbi, što je ranije bio njegov zaštitni znak u Belatoru.

- Uvek želim da guram sebe više i da napredujem kao borac. Definitivno. Ali mislim da je problem bio u tome što sam, kada sam tek došao u UFC, počeo da se borim za specifične rezultate, umesto da samo uživam u borbi kao što sam to radio ranije u Belatoru. Tamo sam jednostavno uživao, a rezultati su dolazili jer imam tako razoran stil. Za mene je sada poenta u tome da se vratim na tu staru verziju sebe: ne pokušavaj nikome ništa da dokazuješ, samo izađi tamo i budi najbolji MVP, a rezultati će sami doći.“

Kada je reč o pripremama za Ruzibojeva, Pejdž ne želi da troši previše vremena na analiziranje protivnika. Veći deo tog posla prepušta svom timu.

- Iskreno govoreći, nisam gledao mnogo snimaka svog protivnika. To ostavljam svojim trenerima. Nije da nismo ništa proučavali, video sam isečke, ali nisam gledao detaljno. Verovatno ću to uraditi večeras. Znam na čemu radim. Ali sve se svodi na mene, na to da ja budem najbolja verzija sebe i da uživam tamo, jer kada ja uživam, i navijači uživaju. Iako sam sada stariji, brzina mi nije nestala. Brži sam od svakog od njih.“

Razlog za takav pristup je jednostavan – Pejdž veruje da previše analiziranja protivnika može da utiče na mentalnu pripremu i skrene pažnju sa onoga što on sam najbolje radi.

- Zašto ne gledam snimke ranije? Zato što mislim da ti to može ući u glavu. Ponekad postanemo toliko fiksirani na protivnika, a zaboravimo da oni nisu kao ti. Možeš pomisliti: 'O Bože, pa oni su tako dobri', i onda brineš o tome dva meseca. Ovako, stignem ovde i kažem: 'Šta je, tu je'. Ja sam najbolja verzija sebe i on je taj koji mora da se nosi sa mnom. Mislim da je tako lakše.“

Ruzibojev je najavio da je spreman za „rat“ i da će tražiti priliku za nokaut, ali Pejdž takve najave ne doživljava kao nešto posebno.

- To što moj protivnik kaže da će ići na rat i nokaute... to je ono što bi svako rekao. Lako je analizirati sa strane: 'Samo mu udaraj nogu, tu je'. Čuo sam to i ranije. 'Samo udari ovaj udarac'. Ali razlog zašto ljudi ostanu zatečeni i šokirani je taj kada uđu u kavez i vide da stvari nisu tako jednostavne. Pokušaju da me udare u nogu, a ja nisam tamo. Pokušaju da bace udarac, a ja nisam tamo. Onda shvate da je sve ono što su slušali i gledali stvarnost, i postanu super defanzivni. Volim što je samouveren, tako i treba da bude, ali realnost je drugačija.“

Njegova specifičnost donela mu je reputaciju jednog od najvećih šoumena u MMA svetu, ali Pejdž nije siguran da li mu upravo taj status ponekad otežava put ka rangiranju.

- Interesantno, nisam o tome razmišljao, ali potencijalno bi moglo biti tako. Ne znam odgovor na to, ne mogu reći ni da ni ne.“

Sa 37 godina, međutim, Pejdž ne želi da se zadovolji velikim borbama i atraktivnim nastupima. Njegova ambicija ostaje ista – šampionski pojas.

- Sa 37 godina i ciljem da postanem šampion, ova borba je važna da se ponovo utvrdim u UFC-u. Nakon toga ću sesti sa njima i reći: 'Momci, dajte mi ideju šta očekujete od mene i u kom pravcu je najbolje da idem'. Više volim kada imam jasne mete i ideju šta tačno treba da uradim, a onda krećem u napad.“

Posebno samouveren bio je kada je govorio o mogućnosti da Ruzibojev pokuša da ga pobedi bez rvanja i da borbu zadrži u stojci.

- To je definitivno greška. Želeće da me drži čvrsto kao da me voli, sigurno. Svako ko se bori sa mnom sa distance imaće problem. Ne zanima me ko si, kakva ti je podloga, kik-boks ili bilo šta drugo – ako se boriš sa mnom sa distance, nisi brz kao ja. To važi za svakoga.“

Ni visina njegovog protivnika ne predstavlja mu poseban problem. Pejdž čak smatra da bi Ruzibojevljeve fizičke dimenzije mogle da budu i mana.

- To što je visok skoro dva metra? Ne, to nije problem. On je visok, što ga verovatno čini sporijim i manje eksplozivnim. Samo moram da osiguram da mi je distanca precizna kada on baca udarce, ali pri brzini kojom se ja krećem, biće pogođen.“

Pejdž je poznat i po spektakularnim ulascima u kavez, a ni za Pariz ne planira da odustane od tog dela svog šoua. Njegov recept je, kako kaže, jednostavan – upoznati publiku pred kojom nastupa.

- Što se tiče mojih ulazaka u kavez, pravilo je jednostavno: 'Upoznaj svoju publiku'. U zavisnosti od toga gde se borim, istražim tu zemlju, mesto, šta je kulturološki popularno u tom trenutku. Ponekad je to zasnovano na protivniku, kao što sam uradio 'BBL Garry' za Ijana Garija, što je bilo smešno. Inspiracija dolazi bukvalno dok sedim sa porodicom, šalimo se i pričamo šta bismo mogli da uradimo. To je to.“

A kada vrata oktagona budu zatvorena, Pejdž želi samo jedno – da ponovo bude onaj MVP kojeg publika pamti po spektaklu.

- Šta očekivati u subotu? Želim da fokus bude na tome kako nekome skidam glavu. Ali da, uvek ću biti zabavan jer sam to ja, to je ono što jesam. Biće to jednostavna zabava.“

Ipak, iza šoumena postoji i drugačija strana Pejdža. Posebno emotivno govorio je o borbi protiv Sema Patersona, svog nekadašnjeg klupskog kolege, koju je opisao kao jednu od najčudnijih i najtežih borbi koje je imao.

- Rekao sam da kada ja uživam, i navijači uživaju. Borba protiv Sema Patersona u Londonu, bivšeg klupskog kolege, bila je čudno teška. Nisam mislio da će biti tako. Čak sam i pričao sa njim pre toga, rekao mu: 'Gledaj, moramo ovo da uradimo, idemo jedan na drugog, a posle ćemo se rukovati i zagrliti'. Ali unutra je bilo teško. Bio sam njegov fan, želeo sam da mu pomognem da stigne tamo gde sam ja i dalje od toga. Nisam želeo da budem osoba koja će zaustaviti njegov rast. Ta borba se nije trebala desiti.“

Iako je Paterson uspeo da mu oteža posao, Pejdž ne smatra da je taj meč pokazao recept za pobedu protiv njegovog stila.

- Ne baš, jer je izgubio. Mnogi ljudi, kada osete koliko sam brz, samo pokušavaju da prežive. Teško je pobediti talentovane ljude koji samo žele da prežive. Moj stil natera ljude da se 'zalede', i onda ja moram da radim dodatni posao da to rešim. Ali i dalje gube.“

Kada je reč o potencijalnim budućim protivnicima, Pejdž ne želi da postavlja granice. Iako se trenutno bori u srednjoj kategoriji, spreman je da se suoči sa najvećim imenima.

- Ja sam sada u srednjoj kategoriji. Čudno, ali već sam tražio borbu sa borcima poput Šona Striklenda. Ne bežim ni od koga. Znam da mogu da se borim sa tim ljudima i da ih pobedim. Problem je što oni ne žure da se prijave za borbu protiv mene.“

MVP ima i vrlo jednostavan odgovor na pitanje o borcima koji ne unose dovoljno ličnosti u svoje nastupe.

- Mislim da svako pokazuje svoju ličnost kroz borbu. Ako je dosadno, to je verovatno zato što si ti dosadna osoba.“

A kada se sve završi i kada nestanu reflektori, intervjui i oktagon, Pejdž kaže da je njegov najveći izvor sreće nešto potpuno drugačije.

- Porodica. Biti sa porodicom, smejati se, plesati, jednostavno se zabavljati. To me čini srećnim.“

(Telegraf.rs)