Mi na karavan nismo ni zalajali

Ovaj US Open nam nikako nije pasao. Srbija je već u prvom danu Grend slema ostala bez predstavnika u singlu. Šta se dogodilo? Pa, poklopile su se sve stvari koje nije trebalo da nam se poklope i namestilo se tako kako baš nije trebalo da se namesti. Noseći stub nam se srušio, a ostala zidovi jako lako popucali. Da li se našoj teniskoj zajednici desio eksces ili nas prilike u belom sportu navikavaju polako na realnost?

Ni ona stara "psi laju, a karavani prolaze" nije bila dovoljno temeljna da objasni situaciju sa našim teniserima. Više je izgledalo kao da su svi pali bez ispaljenog metka, osim Novaka Đokovića koji se borio sa svojim telom i prilikama.

Preporučujemo

Teško je prihvatiti činjenicu da postoji mogućnost Đokovićevog ispadanja u prvom kolu. Kao da svi zaboravljaju njegove godine i kao da svi ne vide da su mu prioriteti znantno pomereni, uz jasno vidljivost jednog momenta - Novaku nije potrebna 25. Grend slem titula da bi bio najbolji svih vremena.

On to već jeste.

I sada, kada bi razmišljali o tome kada bi mogao da dođe kraj njegove karijere, najbolje bi bilo da se radujemo svakom njegovom narednom meču. Trebalo bi da čini zadovoljstvo svaki njegov izlazak na teren. I protiv Sinera i Alkaraza u završnicima Grend slemova i protiv nižerangiranih tenisera na eventualnim manjim turnirima.

Šta je imao, on je odradio. Nije postojao san o 25. Grend slem tituli, ona je bila kao bova koja se videla u daljini sa obale u prilično šporkom moru novog talasa veoma jakih tenisera i onih već etabliranih, ovenčanih sa najvećim titulama. Svi su u punoj snazi i svi su u zenitu svog delovanja. Jasno je da je postojao cilj. Morao je da postoji. Inače više ne bi ni držao rekete u rukama.

Uža slika je takva da je pokazao fizičke manjkavosti u skladu sa godinama, da čovek od 39 godina ne može pet sati po sparini i vlagi da trči sa protivnikom kojem je to baš najveća odlika i niša. No, ne bi trebalo tražiti izgovore za poraz, trebalo bi tražiti rešenja za ovakvu situaciju.

Pusti i neka bude. Eto tako bi trebalo da izgleda svako komentarisanje njegovih gaža širom svetskih teniskih terena.

Foto: Tanjug / AP

Možda se samo u narednom periodu do Olimpijskih igara preusmeri na manje turnire koji se igraju na dva dobijena seta. A, možda zapne i uspe da pripremi odgovore na najveće napore koje traže Grend slemovi i napad na titulu tog tipa.

Prijavio je Peking. To je takmičenje iz serije 500. U Kini ima ogromnu bazu obožavatelja. Jedva čekaju da ga vide na terenu. I što ne bi napao neki takav trofej, kada već Grend slemova ima ubedljivo najviše? Sve kolone su već popunjene, možda još neka alka padne na stub, ne mora da je Grend slem obeležja.

Nego... Vratimo se na US Open. Tu nas više nema. Makar ne u singlu. Ostali su još nastupi Aleksandra Krunić i Miomira Kecmanovića u dublu.

Kada smo već kod Miše, on i Hamad Međedović su ispali u prvom kolu kao i Novak. Sva tri aduta su videla kraj već na početku.

Kecmanović se suočio sa Denisom Šapovalovim koji je imao jedan od onih njegovih pozitivnih dana kada leti po terenu i samo lepi vinere iz bekhenda. Trudio se, ali je jednostavno bio u podređenoj situaciji uz kratku šansu koja se ukazala i zatvorila.

Foto: Telegraf.rs/M. Bećagović

Hamad, sa druge strane, rezultatski je prilično ubedljivo savladan od Poljaka Kamila Majžaka. Po sopstvenom priznanju, iako su mu oružja forhenda i servisa idealna za beton, nije siguran da mu je to baš najdraža podloga. I to je verovatno tačno. On je najbolje rezultate pravio na šljaci, na Rolan Garosu i Rimu, verovali ili ne.

Ostali predstavnici su poispadali u kvalifikacijama. Tri mlade dame, Teodora Kostović, Lola Radivojević i Mia Ristić, nisu uspele da se probiju do glavne pozornice.

Šteta je što to premijerno nije učinila Ristićeva koja je imala šanse. Otvorilo joj se fino i otvorila je samoj sebi. Verovatno će u dogledno vreme i biti deo glavnog kostura nekog Grend slema.

Teodora je razočarala, a Lola je ispustila mladu protivnicu iz Rusije. A, ni Dušan Lajović nije preskočio poslednju stepenicu kvalifikacija, iako se činilo da ima protivnika po meri u vidu Vonga.

Sve u svemu, kako dani odmiču i takmičenje na Flešing Medouzu, jasno je da Srbi nisu ni ušli na autoput američkog Grend slema. Ostali su na naplatnoj rampi gde su nas mnoge stvari već dovoljno koštale.

Osećaj je, u proteklim godinama bio, da će Novak uvek biti taj koji drži predvodnički mač, a da mu se uvek neko priključi do trećeg kola. Ranije je to bila Olga, ponekad Miomir i Laslo Đere, jednom i Hamad, pa jednom i Natalija Stevanović na Vimbldonu, ali sada je udarnik izostao, pa se zato i stiče utisak kompletnog nestanka.

Videćemo šta nas čeka u Australiji kada dođe januar, a sada ćemo u Sjedinjenim Američkim Državama gledati neka druga lica kako se bore na najvećoj sceni.

(Telegraf.rs)