Milorad Mažić: Kina danas, bez sata čekanja, može da organizuje Mundijal

Srbin Milorad Mažić, najbolji srpski arbitar, promovisan je u sudiju od poverenja kineske fudbalske federacije? Ne samo da je bio jedan od najboljih već je zasenio sve ostale sudije. Novogodišnje praznike proveo je u rodnom Vrbasu, a u razgovoru za Žurnal otkriva tajne iz Kine.

Kina danas nije ni nalik onoj iz 1978. „sa 500 automobila na prašnjavim pekinškim kaldrmama”.

Preporučujemo

Vozovi koji jure 400 na sat

- Uživao sam u zemlji, čija ekspanzija izgleda kao brzi voz, koji više niko ne može da zaustavi. Već je u velikoj brzini i ako se neko drzne da to pokuša, neće moći! Kina grabi ka vrhu svetske piramide i nudi mnogo više, nego što običan čovek može da pretpostavi. Situacija je, uživo, sasvim drugačija, Evropljanima skoro nepojmljiva.

- Druge su to dimenzije, pogotovo u ekonomskoj sferi i protoku novca. Teret čitavog sveta premestio se u Kinu. Zato sam i tu nagradu za najboljeg sudiju Kine doživeo kao ukras 2019. godine. Postavio sam cilj, kad sam već dobio priliku da se domognem Kine, i iskoračim napred, napravim neko što dosad nije.

Foto: Tanjug/AP

Guangžu ima 20 stadiona

Dan u užurbanom Pekingu, čije ulice i mostove ne dotiče moderno vreme, izgleda sasvim drugačije od onog u Vrbasu. A, kako i ne bi:

- Peking ima ulicu sa 30.000 stanovnika, koliko ima čitav moj rodni grad. Za Kineze su te relacije nepojmljive. Kao i za nas da voz „gazi” brzinom od oko 400 kilometara na sat. A, ovaj deo oko mostova i ulica pojednostaviću vam običnom slikom – Peking, sa skoro 30 miliona stanovnika, lakše je preći nego Beograd. Osetio sam to pre nekoliko dana, dolazeći na proslavu stogodišnjice fudbalskog saveza. Čep na Brankovom mostu i – kraj.

Ugovor je overio poslednje nedelje februara i sedam dana kasnije bio na terenu. Kao čovek od kojeg Kinezi imaju ogromna očekivanja – da sudi svako kolo i uči njihovu decu. A, kažu – kome to povere, taj mora da ima „nadčovečansku moć”.

Foto: Tanjug/AP

- Nisam imao velikih iskustava, čitao sam o istoriji, kulturi, pogotovo dela Konfučija. Čuo sam ranije da na istim temeljima počivaju misli današnjih Kineza. Zatražio sam kratko vreme za adaptaciju, kao stranac, u sasvim nepoznatoj priči. Sve je za mene bilo strano! Odnosi, stadioni, saradnja sa kolegama, komunikacija, uz poseban izazov „razgovora” sa VAR sobom. I taj period dao mi je energiju.

Kao poseban uvod u dosad nezabeleženu priču. O usponu kineskog fudbala, neumoljivog proizvoda ekonomije najnovijeg svetskog tigra.

- Dovoljno je samo reći – Kina danas, bez sata čekanja, može da organizuje Mondijal. Grade se još tri stadiona, u Šangaju i Pekingu. Neke, poput nacionalnih u glavnom gradu i Gvangžou, nisam ni video. A, taj Gvangžou, sa dva superligaša, ima preko 20 modernih stadiona!? Moje kolege imaju poseban tretman – kao obavezan predmet na Fakuletu za fizičko vaspitanje u Pekingu, uveden je predmet „Fudbalski sudija”. To su metafizičke relacije, s druge strane realnosti. FIFA zemlju ogromnog potencijala i nesagledivih resursa, kroz razne programe, maksimalno involvira u svoj sistem - istakao je Mažič.

(Telegraf.rs/Sportski žurnal)