• 4

Odlazak iz Partizana je bila filmska priča, sa Čukom u Evropu: Intervju sa novim napadačem Brđana

, Telegraf

Đorđe Jovanović otkrio zašto je 2018. napustio Humsku, zatim i da je prošlog leta bio blizu povratka kako je (ne)očekivano završio u Lokerenu, šta se dešavalo tokom velike afere sa hapšenjem menadžera u Belgiji, ali i kako je došao na Banovo brdo

  • 4
Đorđe Jovanović

Foto: Telegraf

Možda dolazak Đorđa Jovanovića u Čukarički nije pompezno najavljen u javnosti, iako je reč o nekadašnjem napadaču Partizana sa internacionalnim iskustvom, ali je njegov povratak u srpski fudbal i te kako odjeknuo u onim fudbalskim krugovima naše zemlje!

Pre svega zbog činjenice da je veliki broj fudbalski radnika saglasan da su Brđani dobili veliko pojačanje, kao i da bi sam Jovanović zbog svog kvaliteta mogao da obeleži prolećni deo Superlige Srbije. Sa Čukom je već tri meseca, ali "zakonski" nije mogao da igra sve do drugog dela sezone.

- Sada je malo sve drugačije kada znam da sam priključen timu. Super mi je ovde. Nisam očekivao da će biti tako dobra organizacija. Pre sam samo iz priče čuo da je klub možda i najorganizaovaniji u Srbiji. Sada sam se iz prve ruke uverio da je sve na top nivou, počevši od organizacije, trenera i stručnog štaba, pa sve do saigrača. Sve je na najvišem nivou. Nisam mnogo pratio ekipu dok nisam stigao. Bila je frka oko toga gde ću završiti. Kada sam stigao, na treninzima sam video da ima mnogo potencijala. Da su igrači stvarno dobro, da uz Zvezdu i Partizan imaju najbolju ekipu u Srbiji. Ali rezultati do tog trenutka nešto nisu bili na nivou kako mogu da budu. Poslednjih 10, 12 utakmica su igrači , čini se, prihvatili ideje novog trenera i navikli su se na njega. Tada je već sasvim ozbiljno delovalo - rekao je Jovanović na početku razgovora za Telegraf i dodao:

- Moji ciljevi su da kao ekipa završimo što bolje na tabeli, da se kvalifikujemo za mesto koje vodi u Evropu. D ali kao treći ili četvrti, ili čak drugi... Naravno, uvek stremiš ka višem. Na ličnom planu to je da dam sve od sebe i da postignem što više golova i samim tim pomognem ekipi.

Otkrio je Jovanović i kako je završio na Banovom brdu tokom jeseni.

- Bila je priča još prošle godine kada su iz Kadiza hteli da me šalju na pozajmicu, ali nisu se klubovi dogovorili i to je propalo. Sada sam dobio raskid ugovora, bio sam slobodan da biram gde hoću. Imao sam ponude iz Izraela i Turske, ali nisam hteo. Sve je to bilo nesigurno za budućnost. Odlučio sam da dođem u Čukarički, jer mi je sve to izgledalo kao najfudbalskija moguća priča. Da ovde probam da se vratim na pravi put.

Pre nego što je završio u Čuki, Jovanović je povezivan i sa Partizanom koji je napustio 2018. godine.

- Bilo je nečega, ne znam ni ja sam šta se dešavalo. Na kraju im je došao ovaj Bajbek, složili su se u upravi kluba da im trenutno nije potreban napadač i da imaju malog Štulića i da će njega da forsiraju. Na kraju se to nije realizovalo - priznao je špic Brđana.

"Nisam imao strpljenja u Partizanu, najviše mi je smetala tišina"

Vratio se 22-godišnji napadač malo u prošlost, otkrio je kako je završio u Partizanu svojevremeno, ali i zašto je neočekivano napustio Humsku.

Đorđe Jovanović

Foto: MN Press

- Bio sam u FK Kosmet iz Leposavića, na turniru u Guči me je video skaut Partizana Vranić pa me je on preporučio pokojnom Trbjeviću da me gleda. Tako je tekao neki proces. Ja sam dolazio, oni su bili zadovoljni i hteli su što pre da dođem i budem sa ekipom. Samo se čekao neki pravi trenutak da završim barem sedmi razred dole i od početka krenem u novi.

- Trenirao sam kod trenera Kecmana godinama, pioniri, mlađi kadeti i kadeti iz kojih sam prekomandovan u prvi tim Partizana. Kod Ivana Tomića sam prvi piut bio na pripremama i onda sam se vratio u omladince, da bi me Marko Nikolić poveo na pripreme kad je došao. Igrao sam povremeno za omladince kada su bile bitne utakmice, a ostao sam sa prvim timom da radim.

Očekivalo se od Jovanovića da vrlo brzo postane udarna igra crno-belih, pogotovo posle nekoliko odličnih partija u prvom timu, ali je na kraju došlo do tog neočekivanog rastanka.

- Bio je to splet okolnosti. Malo moja, a malo i njihova krivica. Uglavnom, trener kog neću sad da imenujem, mada nemam ništa protiv njega, nije imao razumevanja za mene. Nisam ni ja imao stpljenja i bila je moja krivica što u tom trenutku nisam shvatao da imam 18, 19 godina i da u tom trenutku treba da čekam jer neki stariji imaju prednost. Hteo sam sve i odmah, mislio sam da sam najpametniji.

- Na mojoj poziciji bili su Ožegović i Tavamba, Đurđević i Leonardo su do kraja prelaznog roka otišli. Sve se odvijalo kako se odvijalo, ja sam davao i neke golove... Ne znam, možda je to bio i neki njegov plan za moj napredak, ja u to ne želim da ulazim, ali namestilo se tako kako se namestilo. Ja sam hteo veću minutažu, on je smatrao da treba postepeno da idem. Da malo igram za omladince, malo da ulazim u prvi tim. Nismo se složili i odlučili smo da se rastanemo.

Đorđe Jovanović, fudbaler, FK Partizan

Foto: MN Press

Na pitanje da li bi nešto menjao, Jovanović je rekao:

- Ne znam, ne mogu da kažem. Možda bi bilo i gore da sam ostao. Nikad ne možeš da znaš, ali možda bih sada menjao to da budem malo strpljiviji.Da u nekim situacijama ne pokazujem da sam besan i da mi je kriivo. Da vide da sam srećan tu i da učim. Ali dobro. Mislim da nije loše ispalo, možda je moglo da bude i bolje i gore.

Ono što je Jovanoviću najviše smetalo tada u Partizanu jeste tišina vezana za njega.

- Tada je stvarno bilo nekih čudnih situacija. Dam gol, pa me nema dve-tri utakmice. Nije bilo nikakvog objašnjenja i zbog toga sam se najviše nervirao. Da mi je neko došao, direktor ili trener, pa da su rekli: "Vidi, mlad si, igraćeš..." Ali najveći problem je bila ta tišina, samo dođem i vidim da me nema na spisku jednu, drugu, petu... Onda me stavi, ja uđem i dam gol, onda me opet nema. U ovoj situaciji se verovatno ne bi nervirao ništa, ali u tim trenucima nisam znao zbog čega se to radi.

Krenuo da potpiše za Klub Briž, vetar odgodio letove, on sa aerodroma ode u Lokeren

Po odlasku iz Humske, Jovanović je završio u Lokerenu. Međutim, nije tako izgledalo na početku - pogotovo što je trebalo da potpiše ugovor sa Klub Brižom.

Đorđe Jovanović

Foto: Telegraf

- To je čudna priča o kojoj bi mogao da se snimi film. Krenuli smo u Klub Briž, stigli smo u Cirih i čekamo avion za Brisel. Otkaže se taj let zbog vetra, otkažu se još deset drugih letova. Pogube nam kofere na aerodromu. Oni nas u Briselu čekaju to veče da gledamo utakmicu Klub Briža, igrali su drugo ili treće kolo šampionata. Trebalo je da se tu upoznamo i da pričamo o saradnji. Međutim, mi ne da nismo stigli. Tek za tri dana smo bili tamo. Ali nismo ni stigli do Klub Briža, direktno se išlo u Lokeren. Bila je priča da je možda i bolje tu, nego u veliki klub i da te oni šalju na pozajmice. Bolje direktno u manji klub, uslovi će biti dobro. Ja sam se složio i potpisao sam ugovor sa Lokerenom.

- Krenuo sam malo po malo, posle tri ili četiri kola sam se adaptirao. Dobro je počelo, dao sam taj gol Brižu, nakon toga mi je VAR jedan poništio. Bila je i asistencija, sve je krenulo super sve dok se nije desila ona afera sa agentima kiji su pohapšeni. Čak i trener koji me je doveo je bio na razgovoru zbvog nekih sumnjivih transfera. Taman kreneš, nešto te saseče i vrati nazad. Tapkao sam u mestu mesec i po do dva, sve dok nije došao novi trener kod kog sam počeo postepeno ponovo. prvo nisam igrao, onda uđem i zaređam nekoliko mečeva. Sve je to delovalo super, ali je ekipa loše stajala na tabeli. U januaru se znalo da ispadamo. U Belgiji traje prvenstvo do marta, psolednji ispada, a ostali se potom bore. Video sam da nema nikakve šanse za opstanak. Trebale su nam sve pobede, a oni da skoro sve izgube.

Pokušao je Jovanović iz svog ugla da objasni i pomenutu aferu koja je i te kako tada uzdrmala Belgiju.

- Ima više mišljenja šta je dovelo do toga. Na kraju su svi priznali krivicu, neko je pristao da bude svedok saradnik. Nisam toliko pratio kada sam otišao iz Belgije, ali dok sam bio tamo... Pazite, samo sam jedno jutro ustao i došao na trening i vidimo da nema trenera. Niko nije čitao novine, ne znamo šta se radi. Onda polako kreće po televiziji da su bila masovna hapšenja agenata.

- Vidim ime Dejan Veljković, on me vodio tamo, bio je kontakt s klubom. Nisam mogaod a verujem šta se desilo. Posebno što smo se pre toga viđali i sve je delovalo super. To su neke stare stvari. Njihova štampa ih je nagrdila i više nego što je bilo. Pogotovo što su stranci. To su uglavnom bili stranci koji uspešno rade u Belgiji. Misle da su ih ti belgijski agenti namestili pošto rade na njihovoj teritoriji. To im je bio najveći skandal u poslednjih 20 godina - poručuje nekadašnji igrač Lokerena.

Igranje u Španiji i povratak u Srbiju: Voleo bih da Zvezdi i Partizanu dam po pet golova!

Potom je usledio odlazak u španski Kadiz.

- Ispala je ta opcija za Španiju, Kadiz, i otišao sam tamo. Grad me oduševio na prvu loptu. More i sunce, slično kao ovde u Turskoj. Temeperatura cele godine dobra, odlična organizacija u klubu, stadion ogroman. Svaka utakmica od 20 do 25 hiljada. To je fanatizam, retko gde to ima preko, iako su bili druga liga. Išlo je sve super, dok sam se malo adaptirao na jezik i ekipu. Počeo sam da dobijam šansu, igrao sma sedam ili osam mečeva u toj polusezoni do juna.

Tada je shvatio i veličinu sadašnjeg sportskog direktora Čuke Nenada Mirosavljevića koji je svojevremeno branio boje Kadiza i praktično postao jedna od legendi tog kluba.

- Ima njegova slika kada se krene u svlačionicu. Svi zidovi su oblepljeni sa tapetama na kojima su bivši i sadašnji igrači. Njegova slika je baš ogromna - priznaje Jovanović.

Iz Kadiza je potom otišao u Kartahenu koja mu je bila i poslednji klub u inostranstvu pre nego što se vratio za Srbiju.

- Kad sam se vratio u Kadiz, stav kluba je bio da je potrebno da imam više minutaže, više minuta u nogama. Španci su malo čudni, oni mladog igrača smatraju do 23-24 godine. A ja sam sa 20 došao. Bio sam supermlad. Poslali su me na pozajmicu u Kartahenu. Tamo sam igrao, bilo je fino. Malo su me neke povrede na početku omele. Dao sam pet golova, dva ili tri sam namestio i sve je išlo kako treba dok nije došla smena uprave i trenera. Nakon toga i korona. Ni sam ne znam šta se desilo, u martu se prekinulo prvenstvo i ništa nije bilo. Doneta je odluka da se u julu igra jedan meč za baraž i to je to.

U Čuki se nada da bi sa Danilom Pantićem mogao da čini odličan tandem, ali napominje da su mu i ostali igrači po ukusu.

FK Čukarički

Foto Telegraf

- Ja se nadam da mogu. Meni trebaju saigrači koji znaju da igraju i koji treba da gurnu loptu. Ja nisam tip napadača koji će sam da uzme loptu na 20-30 metara i prođe tri igrača da da gol. Mislim da u ovoj ekipi baš toga ima i da će moći da probijaju i nameštaju golove. Ima puno potencijala i za mene i za druge igrače da uradimo nešto veliko.

- Mislim da ovo sve što sam prošao donosi neko bitno iskustvo. Koliko sam stagnirao što nisam igrao, napredovao sam na psihološkom planu. Ovo je ozbiljna ekipa, niko nema zagarantovano mesto, moram maksimalno da radim svakog dana i dokazujem da treba da budem taj prvi špic.

Za kraj, pitali smo Jovanovića da li bi više vole o da postigne gol protiv Partizana kao neki vidi dokaza da su crno-beli možda pogrešili ili Crvenoj zvezdi kao nekadašnjem velikom rivalu.

- Voleo bih Zvezdi više. Ja sam navijač Partizana, nema šta da krijem. Ali trenutno su u Čukaričkom i daću sve od sebe da i Zvezdi i Partizanu dam pet golova, a ne jedan, ako budem mogao - rekao je Jovanović za kraj.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • D. M.

    Vidim baš si se nadigrao fudbala i nadavao golova od kada si otišao iz Partizana!

  • Zarko

    Dace Zvezdi dva ali kad promeni klub.

  • lucky

    Nebitan decko veoma nebitan

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima