Stvoren za sirotinju, ukraden od bogatih

Pre nešto više od 200 godina, na područuju današnje Engleske i Škotske rođena je stvar koja će u narednim decenijama “okupirati” glave svih poklonika sporta. Nešto što će donositi sreću i radost u teška vremena, kada se uglavnom razmišljalo samo kako preživeti od dana do dana – jedan beg od realnosti. Nešto što je za gotovo dva veka postojanja uspelo da zbliži toliko ljudi širom planete, da sklopi tolika prijateljstva, ali i rivalstva. Nešto što je vrlo brzo postalo naša najvažnija sporedna stvar na svetu. Fudbal.

Volimo da kažemo da je ova prelepa igra na velikim terenima nastala kako bi upravo siromašni našli zabavu u teškim vremenima sa kraja 19. i početkom 20. veka, kada je bilo toliko istorijskih previranja, pa nažalost i ratova, bolesti i svega ostalog. Fudbal je donosio radost na lice svima, oduvek je bilo zanimljivo gledati nešto što je ličilo na viteške borbe dve ekipe, koje su se trudile da svojim, tada još malobrojnim navijačima, donesu radost i nešto o čemu će pričati danima.

Kako je vreme odmicalo, fudbal je sve više dobijao na popularnosti. Sa amaterskog nivoa na kojem se dugo nalazio, prvi pomaci da se on pomeri ka profesionalnom nivou, da bude kao svojevrstan posao kojim bi se ljudi bavili, napravljen je u drugoj polovini 19. veka u Engleskoj. Počeli su da niču prvi klubovi, a kruna svega bilo je osnivanje takmičenja koje i dan-danas postoji – FA kupa. Od tada je krenuo proces koji nije bilo moguće zaustaviti.

Ali iako je fudbal već tada postao “posao”, nije izgubio svoju draž. I dalje je to bila prava, mala zabava za sirotinju, koja je dolazila na utakmice kako bi navijala za svoje poklonike, a kako je vreme odmicalo, bilo ih je sve više i više. Sa Ostrva, ovaj sport počeo je da se širi prvo na Evropu, a onda i na čitav svet. I zemlje su shvatile da bi bilo veoma interesantno kada bi se organizovalo takmičenje na kojem bi se one međusobno takmičile. Tako je nastalo ono legendarno Svetsko prvenstvo u Urguvaju, koje će u Kataru iduće godine doživeti svoju 22. ediciju.

Fudbal se ponašao kao jedan virus. Počeo je da se širi među planetom nezaustavljivom brzinom. Svi su bili opčinjeni tom igrom između dva kraja terena, svima je bio san da zatresu mrežu, barem kada igraju sa drugarima posle posla ili profesionalno, na nekom velikom takmičenju. Počele su da se rađaju neke velike legende, počevši od Lake konjice iz Mađarske, preko velikana ovog sporta iz Engleske i Brazila. I možda baš ova mala južnoamerička država čuva srž i tajnu zbog čega je fudbal veliki.

Zemlja koja je oduvek bila podeljena na svoj bogati i siromašni deo, nije marila ni za šta kada je reč o fudbalu. On se igrao gde god je to bilo moguće – u favelama, na plažama, u kvartovima grada... Oni koji su imali više novca uglavnom su plaćali da vide talentovanu decu iz siromašnih delova grada kako prave nestvarne poteze sa loptom. I to su činili sa velikim uživanjem.

Vremenom je sve više novca počelo da uplovljava u fudbal. Osnovana su velika, zvanična takmičenja u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Francuskoj... Popularnost je nastavila da raste, ali je sve više bilo jasno da više nije reč samo o zabavi, već o biznisu.

Nekada je bilo smešno pomisliti da će neki igrač vredeti preko 200.000.000 evra. Nekada se nije ni igralo zbog novca, zarada je bio dobar sendvič ili pivo posle utakmice, kao i osmeh onih koji su ih gledali. Međutim, tokom poslednje decenije sve je počelo da izmiče kontroli, a ono što nas je zadesilo tokom poslednjih 365 dana samo je ubrzalo ovaj nepovratni proces.

I negde noćas oko ponoći, neki vole da kažu da je fudbal zvanično ukraden. Nećemo upotrebiti neku težu reč. Neki ljudi su odlučili da ga otmu od onih koji su ga godinama gradili, čuvali, voleli i pratili. Neki su mislili da će ljudi na to odreagovati sa oduševljenjem, da će se otimati da dođu na stadion i plate basnoslovne sume novca za ulaznicu kako bi gledali borbe preplaćenih igrača, da tako ostave po strani sve druge koji su se trudili da postave i izgrade ovu igru. Ali, grdno su se prevarili.

Jer zaboravili su da će fudbal nastaviti da živi i bez njih. Igraće se još uvek na širokim poljanama, selima i gradovima Srbije, Engleske, pa i svih ostalih zemalja sveta. Povikaće neko s vrmena na vreme “fudbal je otet, držite lopova”, ali će se onda setiti da je možda ipak umesto utakmice Mančester siti – Real Madrid ili Totenhem – Inter možda lepše odgledati svoj lokalni tim, podržati ga i radovati se njegovom uspehu, ma kakav on bio. Možda je vreme da se konačno vratimo srži svega, možda nam je ovaj reset bio neophodan.

Fudbal je ipak bio stvoren za sirotinju, a noćas su ga oteli bogati.

(Telegraf.rs)