Halo, Maldivi: Srpski trener živi u raju, uči žene fudbalu i spava pod palmama, e to je posao!

Foto: Privatna arhiva

Srpski fudbalski treneri su, kao u pesmi, biseri rasuti po celom svetu. Gotovo da ih ima u svakom kutku zemaljske kugle. Bilo koju državu sveta da navedete, prstom pokažete na globus, lakom pretragom moguće da bi se utvrdlilo da neki klub, seniore, juniore, bilo muške, bilo ženske baš tamo vodi stručnjak sa našeg podneblja. U tom smislu, možda je i najistaknutiji globtroter među Magelanima srpskog trenerskog esnafa bivši trener Novog Pazara, doskoro prvi asistent Radoslava Bataka u Nišu i čovek sa zaista živopisnom biografijom - Davor Berber.

On je već nekoliko meseci tamo gde bi mnogi od nas upravo sada, dok nas "Baba marta" čvrsto drži u ledenom zagrljaju, voleli da budu, da uhvate prvoklasno parče raja sa razglednica i turističkih brošura - na Maldivima!

Preporučujemo

Berber od septembra vodi brigu o ženskom nacionalnom timu ove ostrvske zemlje u Indijskom okeanu.

Zamislite samo dan: buđenje, plaža nadomak stana, plivanje, sunčanje i ležanje pod palmom. Totalni relaks. Pa još i posao na otvorenom. Spoj sa prirodom po čitav dan. I tako od ponedeljka do petka, a onda za kraj nedelje dislociranje na jedno od brojnih ostrva oko onih glavnih, po izboru. Tek je to priča za sebe. I takav je svaki dan, svaka nedelja u životu ovog srpskog trenera.

Definicija hedonizma.

- Ovde je 12 meseci svaki dan leto, oko 30 stepeni u proseku. Kad je sunce bude oko 34 stepena, ujutru i uveče dvadesetak stepeni - priča Berber za Telegraf.rs o "teškoj svakodnevici", pa nam još malo "pravi zazubice". O fudbalu malo kasnije.

- Ovo je ekvatorijalni deo arhipelaga, levo ka Africi idu Sejšeli, to je najbolji pojas na svetu što se tiče tih ostrva, plaža, providnog tirkiznog mora. Inače beli maldivski kristalni pesak se ne greje, zanimljivo je da možeš usred dana, kad je sunce najjače, bos da hodaš po njemu i da te ne peče - ističe ovu neobičnost i igru majke prirode mesta u kom boravi.

Foto: Privatna arhiva

Vremena ima za sve što mu padne napamet, posao je naravno prioritet, ali kad je van terena i kancelarije stiže sve da vidi, da obiđe. Kad će ako ne sad.

- Kad imam aktivnosti brže mi prolaze dani. Imamo treninge u večernjim časovma ili sam u hotelu u karantinu radnim danima. Kad je takav raspored, ustanem, svako jutro sam na plaži, kupam se... Popodne pravim program za trening ili odem da gledam utakmice domaće muške lige ili neki turnir za žene.

Berber živi na jednom od dva glavna ostrva maldivskog arhipelaga, Male se zove veće, a pored je isto tako naseljeno Hulu Male ostrvo. Od pre par godina ova dva ostrva su premošćena mostom koji su izgradili svetski neimari broj jedan, Kinezi.

- Glavna dva ostrva koja su najbliže su povezana, a između je aerodrom, i vode se kao glavni grad i glavno mesto, to su Male i Hulu Male. Ovde imate veliki broj prirodnih ostrva atola, a u sklopu atola sada se prave veštačka ostrva kao turistička astrakcija. Stranci su u to investrali i ulažu u to. Na tim veštačkim ostrvima se grade hoteli i rizorti, vile, bungalovi, to su ostrva zatvorenog tipa, namenski rađena za turiste. Ima naravno i drugih prirodnih ostrva gde živi lokalni svet.

Biografija trenera kao spisak avanturiste: Mongolija, Oman, Bahrein, Bangladeš...

Foto: Privatna arhiva

Za Berbera su Maldivi, iako najatraktivnija i posebna lokacija, samo još jedna usputna stanica na sada već decenijskom profesionalnom putu koji ga je vodio kroz čak sedam država uključujući poslednji angažman gde je trenutno. Pre Maldiva radio je u Mongoliji, Bangladešu, stigao je i do Bahreina, daleke Indije, osetio i čari Omana, dobacio i do Hong Konga. Svoj profesionalni put je počeo u BSK-u iz Batajnice, nastavio u Železniku, Radničkom iz Novog Beograda. Od 2000. godine je u poslu trenera. Poseduje profi licencu.

Bilo je tu i zapaženih rezultata.

- Godine 2010. sam bio trener u stručnom štabu reprezentacije Bangladeša, pomoćnik treneru Zoranu Đorđeviću i tad smo osvojli zlatnu medalju na olimpijadi Južne Azije. To je inače veliko, najjače takmičenje u tom regionu. Posle je išla Mongolija (Deren), pa sam se vratio u Bangladeš u Šeik Dajmond, tamo igrao finale Kupa, koje sam izgubio, ali sam uzeo prvenstvo.

Nastavlja o svom neobičnom putešestviju, nikad kraja tome. Knjiga se može napisati.

- Posle je usledio Bahrein i klub Hit kojeg sam sačuvao u ligi u sezoni kada je to bio i glavni cilj. A bili smo četvrti na kraju. Posle toga Indija i klub iz druge lige Vasko, pa opet Bahrein, ali drugi klub - Ist Rif. Iz druge lige sam ih uveo u prvu, osvojio Kup Bahreina - nabraja Berber države, klubove, rezultate, uspehe, i dalje vrlo precizno, kao da ih je bilo samo dva-tri, a ne toliki broj i u toliko zemalja.

Foto: Privatna arhiva

- Dalje, proveo sam tri sezone i u Omanu, u klubu Sit kojeg sam uveo iz druge u prvu ligu. Posle toga Hong Kong u klubu Tai Po, igrao azijsku Ligu šampiona, kvalifikacije, ali počela je korona pa sam se vratio u Srbiju.

U odnosu na svu tu širinu koju je doživeo i video, na svet, srpska Superliga deluje totalno monotono naspram toga, skučeno i malo, ali je silom prilika bila nova šansa za dokazivanje i potvrdu kvaliteta i stečenog iskustva. No, nije bilo sluha da mu se ukaže poverenje na duže staze. Pazar se i na njegovom primeru pokazao kao najnezahvalnija sredina za trenera koji želi na duže staze.

- Ovde sam bio pomoćnik Radoslavu Bataku u Nišu, posle toga smo zajedno bili u Novom Pazaru. Tu sam bio pomoćnik, a kada smo dobili otkaz, igrači su tražili da se vratim. I ja sam se vratio i ostao sa Novim Pazarom u Superligi. Ušao sam i u istoriju kao trener sa kojim je ekipa imala u proseku najviše postignutih golova po meču. Očekivao sam da ću posle Pazara naći nešto u Superligi, ali nije bilo ništa, pa sam vagao i ponude iz inostranstva. Sve dok 15. septembra od mog menadžera Korejanca nisam dobio ponudu da preuzmem žensku reprezentaciju Maldiva.

Takav poziv se, kaže, ne odbija. Reprezentacija je reprezentacija!

- Pristao sam jer je reprezentacija u pitanju, razvoj tima, a FIFA dosta ulaže u ženski fudbal. Sve je sada podređeno za 22. septembar kad je to takmičenje u Južnoj Aziji gde sam sa Bangladešom uzeo ono zlato. Pripremamo se za to, pa sada igramo samo prijateljske utakmice. Do mog dolaska, ekipa je izgubila 16:0 od Vijetnama i 4:0 od Tadžikistana. Posle toga su promenili mnogo toga.  Doveden sam i data je šansa mlađima. Pet devojaka imaju 25 godina i preko, ostalo su sve od 18-19 godina, najstarija 22.

Foto: Privatna arhiva

Ističe, ponosan je zapravo, na činjenicu da je njegov rad prepoznat i sa najviših instanci Svetske fudbalske federacije.

- Zadovoljan sam uslovima, životom... A pre mesec dana sam pozvan i na FIFA projekat razvoja ženskog fudbala, obavio sam dva konferencijska poziva sa čelnicima FIFA. Sa prostora bivše države, pozvan sam ja kao selektor Maldiva, Mirko Marić kao selektor Crne Gore i Nenad Gračan, bivši igrač Rijeke i Hajduka, selektor Hrvatske. Pozvani smo za učešće u razvoju ženskog fudbala, i to mi je neka veća čast.

Totalno neočekivano društvo na Maldivima - Miorag Ješić

Kao što mu prijaju Maldivi, palme, more i plaže, tako mu godi i rad sa reprezentacijom, jer nema presije koja po običaju postoji sa klubovima. Ovo je proces i tako mora biti. Temeljno, polagano. Stvaranje. Pritiska na ovakvom rajskom mestu ne sme biti, ta reč ne postoji u vokabularu lokalaca. Čovek se tamo lako asimiluje.

Foto: Privatna arhiva

- Reprezetativni posao je drugačiji, nije toliki pritisak kao u klubovima, jer ne zavisiš od nedelje do nedelje, od utakmice do utakmice. Ovde je to turnirski, imaš vremena za pripremu i to je to - pojašnjava, pa sumira minuli rad Berber, i otkriva planove.

- Što se tiče moje reprezentacije, u razvoju su. Još 2019. su pobedili poslednji put, pre toga 2016. i evo sad smo imali prijateljsku sa Sejšelima i dobili 1:0. U drugoj utakmici, rezervistkinjama sam dao šansu, pa smo izgubili od istog protivnika 3:0. Igrali smo i sa jakom Saudijskom Arabijom i izgubili 2:0 u zadnjih pet minuta kada je ekipa totalno pala. Odlično smo igrali, imali šanse. Moram da napomenem da ja imam 55 registrovanh igračica, a Arabija na primer 800. Važno mi je da je menadžment zadovoljan kako je ekipa igrala ranije i kako sada pod mojim vođstvom. Imam ugovor do kraja 2022. godine. Zadnji mesec ugovora će da odluče da li će produžiti sa mnom, i ako tako bude, daće mi ponudu na još dve godine.

Srbi kao turisti na Maldivima i nisu tako retka pojava, ali oni koji su tamo "trbuhom za kruhom", e to je već raritet.

- Ovde je bilo naših igrača, pre dve-tri godine ih je bilo najviše, mislim 5-6 po svim tim klubovima ovde. Sad je trenutno tu jedan, Miloš Kovačević, dečko iz Kule. Igrao je nekad u Hajduku. Sad igra za Junajted Sport, klub koji je sredina tabele. Tu su još dva igrača iz Crne Gore, Marko Ivanović i Nemanja Kartal.

Foto: Privatna arhiva

Sad je na Maldivima, otkriva nam Berber, i jedno svima dobro poznato srpsko trenersko ime, bivši strateg Partizana - Miodrag Ješić!

- Pre mesec dana uzeli su Miodraga Ješića, to je ekipa Mazija, koji je najbolji klub. Imaju 12 reprezentativaca. Praktično reprezentacija u malom i pripremaju se za azijsko takmičenje da tamo što dalje doguraju. Drago mi je da su na osnovu mog rada i kvaliteta doveli trenera iz Srbije i nadam se da ćemo Ješić i ja tako otvarati vrata i za druge ljude iz Srbije.

Lokalci, kaže naš sagovornik, znaju mnogo, znaju i za Srbiju, ukazuje na njihove visoke standarde obrazovanja.

- Čuli su, znaju za Srbiju. Lokalci se školuju, idu u Englesku i Ameriku na školovanje. Ovde je obrazovanje na visokom nivou, svi pričaju engleski i zbog turista, zbog svega uostalom. Inače, podsećaju na ljude iz Indije. Takva im je i hrana, začinjena dosta.

Život van obaveza na Maldivima je nešto poput premije kad ubodete na kladionici ili kad vam prođe loto tiket. Maldivski arhipelag u svom sastavu ima preko 1000 ostrva, i svi su vam "na izvolte".

- Družimo se ovde u slobodno vreme. Kad je slobodan dan, u petak i subotu što je ovde vikend, idemo na ostrvo Fuši uglavnom. Ta bliža ostrva se obilaze brzim gliserima, a za dalja ostrva ide se malim avionom. Tamo, na tim ostvrvima, su odlični hoteli i rizorti za odmor. Izdvojen si iz ove gužve, odeš tamo i odmoriš se preko dana ili prenoćiš, napuniš baterije i onda se vratiš ovde i teraš dalje. Meni je stan uz plažu, svaki dan se kupam, ali kad dođe vikend odem da razbistrim glavu na neko ostrvo - kaže Berber, koji jedva čeka da mu se i porodica, supruga i deca, pridruže. Tek tada će sve dobiti smisao.

Putovanja oplemenjuju dušu, neprocenjivo su iskustvo za svakog ko vidi različitost, ko vidi svet, ko je proputovao, upoznao drugačije kulture, ljude, jezike. Teško da ima boljeg životnog bogatstva.

- Brzo sam se adatirao na svaku zemlju, ja sam profesionalac, bude mi lakše kad se tako prilagodim - naglašava svoju adaptabilnu crtu ličnosti.

Ni to što je na Maldivima zabranjena konzumacija alhohola (osim u privatnim rizortima) mu ne predstavlja nikakav problem, naravno. Sportista je od glave do pete uvek bio, sklon zdravim navikama. Svega se, kaže, lepog i manje lepog nagledao u zemljama u kojima je radio...

- Dugo sam u fudbalu, igrao sam u omladinskoj školi Partizana i nikad nisam bio sklon alkoholu tako da mi ne znači previše zabrana koja psotoji na Maldivima. Bangladeš, Indija, arapske zemlje u kojima sam bio, recimo, ne važe za najčistije pa ljudi jedu ljuto i da bi ubili bakterije. Ne mogu svaki dan ljuto. Ne prija mi. Tako da tu nisam nešto uživao. Glavni grad Omana Maskat mi je najlepši arapski grad, ima dosta internacionalne kuhinje, evropske, italijanske. Ima pica, pasti, a i dosta Turaka ima resotrana u arapskom svetu a oni jedu slično nama, roštilj, ribu i tu sam se i hranio. Ovo drugo... Mongolija je specifična. Tamo su niske temperature, između Rusije i Kine, ostao je stari deo komunizma i oni se i dalje razvijaju. Drago mi je što nosim iskustvo iz Ulan Batora, što su posle mene dolazili treneri sa ovih prostora, drago mi je što sam otvorio vrata. Inače, u tamo ljudi piju dosta alkohola i jedu masno, zbog zime. To je specifično za Mongoliju. Bahrein i Oman su isti, Indija i Bangladeš vrlo slični...

Foto: Privatna arhiva

Povratak u Srbiju je trenutno na čekanju. Sa koliko god uspeha se radi preko, želja je uvek jaka da se čovek dokaže i pokaže u svojoj kući. Tu je emocija posle uspeha posebna, jača.

Berber je pokušao, taman je uhvatio zalet sa Pazarom, ali...

- Uvek postoji nostalgija da se vratiš i da se dokažeš. Imao sam želju da se vratim posle deset godina u inostranstvu, i vratio sam se, pokazao da imam kvalitet, ostali smo u ligi. Svoj cilj sam ispunio. Drugi neko je procenio da je bolje imati jeftinjeg i poslušnijeg trenera. Novi Pazar kao klub i grad zaslužuje da bude Superligaš i da igra Evropu, a zašto imaju problema unutar kluba, to već ne znam, nije moj fah. Gledao sam samo sportsku stranu priče. Ove sezone su već promenili četiri trenera. Šta se tu dešava, nisam u toku, ja im želim da ostanu u ligi i da svake godine igraju Superligu - šalje dobre vibracije Berber svom bivšem klubu, osunčan, opružen ispod palme.

(Telegraf.rs)