"Boca de mi vida!" Telegraf u Argentini na ludoj proslavi titule navijača Boke Juniors

Tango, vino i fudbal. To su mnogima prve asocijacije na Argentinu. Ako je negde fudbal smisao života, onda je to bez dileme u ovoj zemlji koja je iznedrila čarobnjake s loptom poput Dijega Maradone i Lionela Mesija.

Mogli smo u to da se uverimo i sami nakon apsolutne ludnice u poslednjem kolu argentinskog prvenstva i posle Bokine 35. titule u istoriji, kada su njeni navijači napravili feštu, ne samo u Buenos Ajresu, već i na ulicama širom drugih gradova u Argentini.

Imali smo scenario za film. Poslednje kolo koje odlučuje o tituli, gde se za rasplet na tabeli pitaju četiri najveća kluba Argentine. Mečevi u isto vreme, na kultnim i krcatim stadionima - Bombonjeri i El Cilindru, gde Boka i Rasing kod kuće, uz pomoć preko 50.000 navijača i nestvarnu atmosferu na tribinama jure pobedu za titulu, a u isto vreme prisluškuju rezultat sa drugog meča gde u borbi za pehar mogu im odmognu ili pomognu najveći rivali - River i Independijente.

Ni Boka ni Rasing na kraju nisu uspeli da pobede, a ironija je da je Boki titulu doneo najveći rival - River Plejt. Igrao se 90. minut kada je Bombonjera zanemela, Boka je protiv Independijentea imala 2:2, dok je nekoliko kilometara dalje, u Aveljanedi, Rasing pri rezultatu 1:1 imao penal za titulu u 90. minutu.

Sve je na kraju stalo u taj jedan udarac sa bele tačke, Džonatan Galvan je preuzeo odgovornost, hteo je da bude junak, ali je na kraju završio kao tragičar, pošto ga je pročitao golman Rivera Franko Armani.

Usledio je ubrzo i gol Rivera u 95. minutu koji je izazvao delirijum na Bombonjeri. Verovatno se nikada u istoriji jedan gol večitog rivala nije tako slavio na Bombonjeri, ali ovaj je značio da Boka stiže do pehara.

Neverovatan rolerkoster emocija na oba stadiona, u razmaku od svega nekoliko minuta, od agonije do neviđene radosti i obrnuto. Navijači Rasinga su na kraju tugovali, dok je za "La 12" to bio znak da počne slavlje. I to kakvo!

Goreo je Buenos Ajres, ali i cela Argentina. Slavilo se duboko u noć do ranih jutarnjih časova širom zemlje.

Reporteri Telegrafa našli su se u gradu San Karlos de Bariloče u Patagoniji. Iako je drumom skoro 1.600 kilometara udaljen od Buenos Ajresa i u ovom gradu od oko 130.000 stanovnika, Bokina titula se slavila burno.

Navijači u dresovima i s barjacima u rukama su obojili ulice u plavo-žuto. Muškarci, žene, deca, stariji, svi, od 7 do 77, kojima je Boka u srcu su izašli napolje i pevali pesme voljenog kluba uz tradicionalni trubački orkestar i bubnjeve.

Naravno, u Argentini su i slavlja specifična, pa su se neki najveseliji popeli na kamion i skakali po njemu uz vijorenje barjaka, izražavajući radost na "argentinski način".

Mnogi koji su se zatekli ove noći kao turisti u Bariločeu, nisu mogli dugo da zaspu jer se slavlje odvijalo ispod njihovog prozora, pa su do sutra mogli da slušaju sledeće stihove:

"Boca, Boca de mi vida,

vos sos la alegría,

de mi corazón,

sabes todo lo que siento,

te llevo aca adentro,

de mi corazón..."

Možda nije bila uspavanka za laku noć, ali bila je to prava serenada o ljubavi, koja ne bledi ni hiljade kilometara dalje u Argentini.

(Nina Petrović)