Svi predsednici Fudbalskog saveza od osamostaljenja Srbije: Šta je uradio Terzić, šta Karadžić, a šta Kokeza?

Foto: MN Press, Facebook/FK Crvena zvezda, Tanjug/Dragan Kujundžić

Dok javnost poslednjih dana sluša, gleda, i sa velikim zanimanjem počinje sve više da se opredeljuje za neku od strana u borbi za novog predsednika Fudbalskog saveza Srbije, valja, i baš je trenutak za tako nešto, premotati film na dane kada je ova organizacija počela da živi sa prefiksom "Srpski" - pre tačno 17 godina.

Prvi predsednik tadašnje "Kuće fudbala" bio je čovek koji je i danas među najmoćnijim akterima ovdašnje fudbalske scene Zvezdan Terzić čija vladavina, tada, nije predugo trajala, ali je označila početak jednog novog razdoblja najveće, najmasovnije i najorganizovanije sportske organizacije koju imamo.

Preporučujemo

Usledile su godine razvoja, napretka, ali i duge godine stagnacije i na reprezentativnom i na klupskom niovu pod pokroviteljtsvom trojice predsednika.

Danas, reprezentativna slika i nije tako loša kakva je bila, Piksi je doneo nadu i ona nije prestala da postoji ni nakon kraha u Kataru, klupski fudbal beleži uspon u smislu da nam je liga na rekordno visokoj 11. poziciji na evorpskoj listi, pa ipak, čini se, da mnoge stvari ne štimaju onako kako bi trebalo da funkcionišu već godinama.

Mnogo toga još nedostaje kako bismo mogli da kažemo da zaista imamo kadrove, uspehe, rezultate u kontinuitetu, i organizaciju za ponos.

Šta su budućem vođi srpskog fudbala ostavili prethodnici i da li na njihovim primerima mogu da uče kako bi u budućnosti podigli fudbal u Srbiji na viši nivo?

Zvezdan Terzić (2006-2008)

Zvezdan Terzić je na mesto predsednika Fudbalskog Saveza tek osamostaljene države stupio u julu 2006. godine i u duhu tog i takvog vremena nacionalnog naboja delom su i išli njegovi početni konkretni koraci na mestu prvog čoveka srpskog fudbala. Na tom mestu je, podsećamo, zamenio dotadašnjeg lidera Saveza Tomislava Karadžića, koji je, spletom okolnosti, ponovo iskočio u prvi plan i nasledio Terzića po odlasku ovog sa pozicije. O tome malo kasnije.

Evo kako je Terzić govorio kada je stupio na funkciju predsednika Saveza. Imao je velike planove.

- Biti predsednik Fudbalskog saveza Srbije, lider sporta u zemlji koja ga neizmerno voli, to je privilegija i obaveza za večnost. Dovoljno sam mlad i dovoljno iskusan da ambicijom i znanjem odgovorim na vaš zahtev da fudbal u Srbiji vratimo na mesto ponosa sportske nacije. Od ovog časa tražim vašu pomoć, a vama nudim Zvezdana Terzića. Mi smo tim koji mora da pobedi. Osam miliona stanovnika, osam miliona navijača. Mi ne smemo da ih izneverimo. Fudbal se igra za njih - rekao je Terzić.

Mlad i ambiciozan do srži, tada 39 - godišnji Terzić je odmah povukao konkretne poteze kada je u pitanju reprezentativni fudbal - doveo je prvog stranog selektora na klupu nacionalnog tima. Bask Havijer Klemente je preuzeo reprezentaciju, ali je i napustio posle samo godinu i po dana mandata pošto je doživeo neuspeh u kvalifikacijama za EURO u grupi sa Portugalom, Poljskom, Belgijom, Finskom, Kazahstanom, Jermenijom i Azerbejdžanom.

Zvezdan Terzić i Havijer Klemente; Foto: MN Press

Novina u reprezentativnom fudbalu u vreme dok je njime rukovodio Terzić bio je i zaokret ka crvenoj garnituri dresova od tradicionalne i znamenite plave, čime je, i simbolično, raskinuta jedina preostala veza koju je nacionalni tim imao sa prohujalim vremenima kao naslednik jugoslovenskog fudbala.

Srbija je bila bez značajnog reprezentativnog rezultata tih godina, sveže su bile rane od blamaže sa Mundijala u Nemačkoj 2006, Klementeov krah se samo nadovezao na muku, pa su Terzić i njegovi saradnici spas videli u trenerskoj nadi u usponu i proslavljenom reprezentativcu Miroslavu Đukiću.

Ispostavilo se da je to bila poslednja velika odluka Terzića pre odlaska sa funkcije, kada je napustio zemlju zbog optužbi za malverzacije dok je bio u OFK Beogradu, zbog čega se i dalje vodi sudski postupak.

Ni Miroslav Đukić nije dugo potrajao na klupi, čak nije ni upisao takmičarski meč osim onih na olimpijskom turniru u Pekingu. Zadržao se samo osam meseci na mestu selektora.

Terzić je svojevremeno svoje bekstvo opisao i u intervjuu za Telegraf, gde je opisao kako je došlo do njegovog odlaska sa čela Saveza.

- Bio je 28. januar i bio sam na UEFA kongresu. Sećam se da smo bili na večeri sa Ivom Sanaderom kada su mi javili - Nemoj da se vraćaš, uhapsiće te! Zašto - upitao sam.Ne znamo. Politički momenat je takav - dobio sam odgovor. I ja se nisam ni vratio. Otišao sam sa suprugom na skijanje početkom februara, kada su mi javili da je Džajić uhapšen. Trebalo je 8. februara da idem u Ameriku, ali sam tri dana ranije pao i polomio rame. Stvarno je trebalo da provedem mesec dana na jednom univerzitetu u Americi. Već ranije je sve to bilo dogovoreno. Hteo sam da se sklonim četiri nedelje dok ne vidim šta će ovi ludaci da rade. I kada sam video da su uhapsili velikog Dragana Džajića, sve mi je bilo jasno. Onda sam otišao na neke destinacije koje više i nisu za novine. Učestvovao sam jedno dva ili tri meseca još u radu Saveza, a onda sam tamo u aprilu podneo ostavku - rekao je Terzić i dodao da se viđao kasnije i sa čovekom koji ga je nasledio na funkciji.

- Tole i ja smo se viđali. Dolazio je Tole kod mene tamo u Londonu ili Americi, gde sam već bio. Dogovarali smo se kako da odradimo izbore da Tole bude izabran za predsednika. Bio sam za njega - opisao je Terzić svojevremeno.

Tomislav Karadžić i Zvezdan Terzić; Foto: Milena Đorđević

Naišle su promene i nastupila je duga era vladavine srpskim fudbalom subotičkog privrednika Tomislava Karadžića.

Tomislav Karadžić (2008-2016)

Gledano iz današnje perspektive osmogodišnji mandat Tomislava Karadžića bio je najproduktivniji, najsadržajniji i slobdno se može reći i najuspešniji po srpski fudbal u globalu, ali i najkontroverzniji jednog visokog funkcionera uposlenog u srpskom fudbalu od kada smo samostalna država zbog svega što se dešavalo dok je rukovodio.

Već po dolasku na mesto predsednika Karadžić je napravio potez zbog kojeg je dugo mogao mirno da spava i da uživa u plodovima te svoje jedne jedine odluke - na mesto selektora postavio je Radomira Antića. Bio je to početak uzleta reprezentativnog fudbala.

Legendarni Antić na poziciju selektora stigao kao najveće ime koje je moglo da nam se desi, znan po čuvenju, po slavi, po gospodstvu. Čovek koji je u karijeri vodio tri najveća španska kluba Barselonu, Real i Atletiko preuzeo je Srbiju i to je bio impuls koji je svima bio potreban. To je bila nada. Navijačka euforija rasla je sa svakom utakmicom i svakom pobedom ekipe u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. Vrhunac je bila krcata "Marakana" protiv Rumuna, veličanstvenih 5:0 i svest o tome da smo se konačno vratili na svetsku fudbalsku mapu. Kakvi su to dani bili...

Foto: MN press

Ali, u Južnoj Africi nije sve bilo onako kako je do tada teklo mada je zabeležena istorijska pobeda nad uvek moćnom Nemačkom golom Milana Jovanovića. Porazi od Gane i Australije značili su i eliminaciju i otvorili su Pandorinu kutiju nesloge i nezadovoljstva na relaciji predsednik Saveza - selektor. Bio je to početak kraja Antićevog mandata na klupi Orlova. Iz njegovog vizira, saradnja sa Karadžićem nije više bila moguća, niti je Tole bio spreman da čini ustupke za idola naroda. Spor je nastao zbog razmimoilaženja u visini selektorove plate, koja, za FSS tada, nije bila prihvatljiva.

Od Južne Afrike i ove epizode nastupio je mračan period, suša i stagnacija: Srbija nije videla velika takmičenja narednih osam godina!

Usledile su tužne, ružne i mučne godine po fudbalsku scenu u Srbiji obeležene nekim teškim incidentima što je i rezultovalo rezultatskim nazadovanjem, stagnacijom, marginalizacijom i tavorenjem u jedva prosečnosti.

Još dva velika događaja obeležila su vladavinu Tomislava Karadžića i ubrzala njegov odlazak sa scene - prekid meča Italija - Srbija 2010. godine u Đenovi i prekid meča Srbija - Albanija 2014. godine u Beogradu na stadionu Partizana. Oba u okviru Kvalifikacija za Euro na koji čekamo da odemo duže od dve decenije.

Evropa i svet su bili šokirani, a mi smo se se obrukali, osramotili, bili smo poniženi zbog ispada šake huligana koji su u svom ludačkom piru, iz samo njima znanog razloga, najpre napali reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovića (bakljom u autobusu pred ostalim saigračima pokušali i da ga ubiju), a potom izazvali prekid utakmice.

Jezive scene su obišle svet i prikazale Srbiju u najgorem izdanju.

Navodno, krajnji cilj svega je bio svrgavanje Karadžića sa mesta predsednika Saveza i destabilizacija same organizacije.

Tole je opstao i posle toga, ali je ponovo Savez bio na velikim iskušenjima četiri godine potom kada su istorijski meč igrale reprezentacije Srbije i Albanije. Prizor drona koji obleće iznad terena sa zastavom "velike Albanije" usred srpske prestonice bio je najgori mogući scenario koji je mogao da nam se desi. Naseli smo na provokaciju. Krenuo je haos.

Foto: MN Press

Opet prekid, opet sankcije, opet smo ispaštali...

UEFA nam je oduzela bodove, izgubili smo sve šanse da odemo i na taj Euro a za utehu nam ostaje da smo se pobedom u Elbasanu revanširali Albancima i pokazali da smo makar igrali fudbal bolje od njih.

Sve vreme je, ipak, klupski fudbal bio kamen spoticanja za Savez odnosno trvenje na uvek zapaljivoj topčiderskoj relaciji. Tih godina bilo je usijano zbog čega je Karadžić trpeo najjače udare. Unutrašnji nemiri su bili preveliki. Partizan je u to vreme dominirao, a Zvezda nikako nije mogla bolje od drugog mesta.

Karadžićeva vladavina na čelu Saveza ostaće snažno upamćena upravo po činjenici da je bio etiketiran kao Partizanov čovek i neko ko je, kako to i dan danas tvrdi crveno-bela strana, bio najzaslužniji za dominaciju kluba iz Husmke tih godina. Karadžić je upravo iz fotelje predsednika Partizana, gde je sedeo godinu dana, seo u fotelju predsednika Fudbalskog Saveza Srbije.

Uprkos svemu opstao je osam godina, ali došlo je vreme novih promena, za neke nove mlađe ljude...

Slaviša Kokeza (2016-2021)

Rezultatski, sprski fudbal je dugo tavorio. Bilo je potrebno pokrenuti ga na svim nivoma i kadrovi u FSS su pomislili kako bi Slaviša Kokeza mogao biti baš taj čovek, najbolje rešenje za tako nešto.

Slaviša je stigao u FSS sa daleko manje iskustva u rukovođenju ovakvim organizacijama od Zvezdana Terzića i Tomislava Karadžića, otud i sumnje u njegove sposobnosti odmah na početku.

Foto: MN Press

U Zvezdi, kao potpredsednik, imao je prvi veći izazov na tom nivou pa iako je njegov boravak na "Marakani" neslavno okončan, nije oklevao kada mu se otvorila prilika da zauzme najvažniju poziciju u srpskom fudbalu. Oberučke je prihvatio.

Slaviša Kokeza je ostao upamćen po tome što je u eri njegove vladavine reprezentacija Srbije igrala jedno veliko takmičenje i to Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018, pod komandom Slavoljuba Muslina, ali je još više Kokeza ostao zapamćen kao čovek koji je tog istog selektora smenio pre samog Mundijala i na njegovo mesto postavio Mladena Krstajića, koji nije imao nikakvo iskustvo u samostalnom trenerskom poslu do tada.

Bio je to autogol koji je praktično najavio krah ovog fudbalskog delatnika u periodu koji je došao.

Ulsedile su neke optužbe koje je imao da pretrpi van terena, našao se i na meti Sudstva i policije i već tada je bilo jasno da je njegova karijera na čelu najveće sportske organizacije u Srbiji završena - još jednom neslavno.

(Telegraf.rs)