"Slavim rođendan, a bomba pada nedaleko od nas": Ispovest bivšeg fudbalera Partizana

Foto: MN Press

Nije Vladimir Ivić govorio samo o fudbalu za ruske medije, gde je dao jedan zanimljiv odgovor i kada je u pitanju klupa Crvene zvezde, već se dotakao i svog privatnog života!

Pored razgovora o detinjstvu, sadašnji trener Krasnodara se dotakao i bombardovanja 1999. godine, u periodu dok je branio boje Partizana.

Preporučujemo

- Ovo što se desilo mojoj zemlji je velika nepravda. Ovo nikada neću zaboraviti. Mnogo loših stvari se dogodilo u prošlosti. Bio sam deo toga i 1999. godine sam nekoliko meseci živeo pod granatiranjem u Beogradu. Bio je to rat između moćnog NATO-a i jedne male zemlje. Ali Srbi mogu da se ponose tim periodom. Neću o politici, ali mi smo ponosni ljudi. Uveren sam da smo bili na pravoj strani istorije. Iako razumem da svako ima svoju stranu priče, da se može ispričati na različite načine. Sada imam 47 godina, razumem mnoge stvari posle onoga što se desilo. Ali želim da verujem da je svet počeo da se menja na bolje. Znamo šta se sada dešava u svetu i veoma je važno u kom pravcu će se to odvijati u narednim godinama - rekao je Ivić za "Čempionat."

Na pitanje kako je živeti pdo granatiranjem, rekao je:

- Strašno, opasno i čudno. Bombe su letele ne samo na vojne lokacije, već i na obične zgrade i ambasade. Jednom je bombardovana kineska ambasada. Dobro se sećam jer mi je bio rođendan. Proslavio sam to u restoranu, a bomba je uletela u zgradu ambasade petsto metara dalje. To nikada ne mogu da zaboravim. Dešavalo se da je bombardovanje počelo u dva ujutru i završilo se u zoru. A u isto vreme bilo je toliko granata da je noću izgledalo kao da je napolju dan – bilo je takvo svetlo. Ovo je ožiljak na našem srcu. Siguran sam da ako sada nađete ljude koji su o svemu tome donosili odluke i pitate ih zašto su to uradili, oni će se postideti - rekao je Ivić i dodao:

- Život ide dalje, moraš da budeš jak, tražiš načine za rešavanje problema. Srbi su hrabri ljudi, mi volimo svoju zemlju. Znam da vi Rusi volite Srbiju, a mi vas volimo. Siguran sam da se mnogi Rusi koji sada žive u Srbiji osećaju kao kod kuće. Ovo je super. Tako treba – treba graditi mostove između svih naroda, treba da postoji normalna komunikacija. Nadam se da ćemo doći do ovoga.

(Telegraf.rs)