Gospodin, čovek sa velikim Č... Ovde su se stvari konačno nazvale pravim imenom

Nije da sam neki ljubitelj pisanja tekstova u prvom licu jednine, valjda su nas kroz sve ove godine malo i plašili da je ta reč mnogo teža nego inače, ali dođu tako, nekad, ti trenuci kada "neko od nas" mora da istupi i izađe iz klasičnog šablona!

"Neko od nas" za "nekog tamo", u ovom slučaju za Slavišu Stojanovića, nekadašnjeg trenera Crvene zvezde, sada Kopera, koji je, ni kriv ni dužan, postao glavna tema regionalnih medija (čak i nekih evropskih) zbog sukoba koji se desio u sredu veče - posle finala Kupa Slovenije!

Preporučujemo

Izgubio je Stojanović taj meč, nije ni bio favorit protiv Celja - da se ne lažemo! Mada je istu ekipu pre samo nekoliko dana pobedio u šampionatu za treće mesto na tabeli, uz napomenu da je po dolasku na klupu Kopera pobrao mnoge simpatije.

Ono zbog čega je Stojanović dospeo u prvi plan jeste napad Španca Alberta Rijere, trenera Celja, na njega. Tačnije, pokušaj napada na čoveka koji je ispružio ruku i krenuo da mu čestita. Ali nije Slave "repa bez korena", uvek je oko sebe imao ljude koji su spremni da "poginu" za njega, kao što je to svojevremeno bio i slučaj sa Dejanom Kelharom.

U ovom slučaju je to bio Savo Pavićević, njegov pomoćnik i nekadašnji štoper Zvezde baš u paru sa pomenutih Kelharom. Svi zajedno su 2014. uzeli titulu. Ginuo je Savo tada za njega na terenu, gine i sada na klupi, jer zna ko je Slave.

Da, opet sam napisao Slave. Možda nije prikladno. Štaviše, sigurno nije. Međutim, moram da priznam da sam "foru" pokupio od Slovenaca. Njihovih medija i novinara portala "ekipa.si" Andreja Miljkovića kog sam, igrom slučaja, dva puta sreo na velikim takmičenjima. Najpre na Svetskom prvenstvu u Kataru, zatim i dve godine kasnije na EURO u Nemačkoj.

Najpre sam mislio da je njegov tekst uperen protiv Stojanovića, čak sam bio spreman i da se "obračunam sa njim" na neki ne tako lep način, ali je činjenica da je kolega Miljković nazvao stvari pravim imenom i to zaslužuje da se zna. Da se čuje, prenese, da ovi mlađi naraštaji shvate težinu imena i prezimena Slaviše Stojanovića

Miljković ga zove Slaviša, jer na to ima pravo gledajući kako i koliko ga poznaje. Ja, evo, mogu da kažem Slave - što je, u suštini, isto. Formalne i neformalne razgovore vodili smo i vodimo dvocifren broj godina... Poenta je da je i kod jednog i kod drugog ostavio utisak čoveka sa gospodskim manirima. Reći će vam to i većina novinara u Srbiji, barem oni koji su bili poslovno u kontaktu s njim.

Foto: MN Press

Preživeo je pakao, osedeo na Marakani bukvalno za mesec dana, doneo titulu crveno-belima posle šest godina dominacije Partizana, trpeo udare sa svih strana, čak i iz svoje kuće, ali je od prvog do poslednjeg dana ostao dostojanstven. Zato ga i vole...

Elem, čovek sa velikim Č, gospodin, trener koji se oslanja na svoje znanje i rad... Sve su to opisi kojima je Stojanović "počašćen" i za koje svi mi koji smo ovde "radili" sa njim potpisujemo. Istovremeno i opisi koji moraju javno da se kažu kako niko ne bi upao u zamku i pogrešno shvatio lik i delo čoveka koji vodi poreklo iz okoline Vlasotinca.

Za kraj, blago onom klubu koji na svojoj klupi ima Slaveta, a nama ostalima koji ga poznajemo - jer imamo šta da naučimo!

(Telegraf.rs)