Partizanov aktuelni tim jedan od najmlađih u istoriji: Šta su realni dometi sa prosekom od 22 godine?

Svako ko je u četvrtak uveče pogledao prijateljsku utakmicu Partizana i ruske Rodine, bilo uz TV ekrane ili, pak, uživo, u sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, nije mogao da se otme utisku da crno-beli protiv moskovske ekipe zapravo igraju u omladinskom sastavu, sa tek ponekim iskusnim igračem, koji bi trebalo da drže balans mlađariji. Ako ne računamo Nihada Mujakića, koji je u završnoj fazi pregovora i sprema se za transfer u Tursku, te Marka Živkovića, na koga klub ubuduće neće računati, prosek godina aktuelnog tima crno-belih je – 22,6 i radi se o jednoj od najmlađih ekipa u istoriji.

Činjenica, Partizan u svakoj liniji tima ima iskusnog ili dva fudbalera – na golu Marka Miloševića (34) i Milana Krunića (28), u odbrani Aranđela Stojkovića (30) i Marija Jurčevića (30), u veznom redu Janisa Karebeljova (29), Alda Kalulua (29), Gajasa Zahida (30) i Bibarsa Natha (37).

Preporučujemo

Međutim, gro ekipe čine momci koji još uvek imaju pravo da igraju za omladinsku selekciju, a očito su planirani da stasavaju i budu nosioci igre u narednoj takmičarskoj sezoni.

Deca u svim linijama tima

Misli se na Vukašina Jovanovića (17), Nikole Simića (18), Roganovića (19), Stefana Petrovića (17), Dragojevića, Jankovića, Ugrešića. Dušana Jovanovića, Alilovića, Miloševića (svi po 19 godina), nešto mlađih koji su priključeni početkom tekućih priprema – Marinkovića, Bogdana Kostića, Andreja Kostića (svi 18). Stefana Petrovića (17), odnosno nešto starijih – Trifunovića, Vasiljevića (oba 20), Đurđevića, Milovanovića, Stjepanovića, Zubairua (svi 21), Vukotića (22)... Nešto stariji, iskusniji su Stefan Milić i Demba Sek, koji imaju 24 godine, ali je suština ista – aktuelni kadar kluba iz Humske trenutno više liči na nekakav razvojni tim, nego li na ekipu koja koja će za desetak dana konkurisati za Ligu Evrope, a naredne sezone pokušati da se bori za trofeje u srpskom fudbalu.

Takođe, interesantno, Partizan je “zabacio udicu” ne bi li u klub vratio Matiju Popovića iz Napolija, kao i Milana Aleksića iz Sanderlenda, momke koji se tretiraju kao pojačanja, a imaju samo 19 godina, što će, ako se želje realizuju, smanjiti prosek prvog tima na 22,4 godine.

Foto: FK Partizan

Kritika je u redu, ali...

Navijači Partizana su tradicionalno surovo realni, ponekad i previše kritični, retko zaštitnički nastrojeni ili sentimentalni, te nije bilo milosti posle poraza u kontrolnom meču sa drugoligašem Rodinom iz Moskve.

Stoji da ne ide uz renome kluba da gubi takve mečeve, da to baca senku na prošlost, ali šta je zapravo realnost i koji su dometi crno-belih u ovom trenutku. Ako se objektivno sagleda kvalitet igrača, kako mladih, tako i onih iskusnijih, uz činjenicu da su ulaganja bila maksimalno limitirana, da najveća plata iznosi 15.000 evra mesečno, a da se, sem za Andreja Kostića, nisu plaćala obeštećenja (previše novca za omladinca iz tako slabe lige poput crnogorske).

Kritika treba - mora da postoji, za igrače, trenera, stručni štab, Upravu kluba, jer ona drži budnim, navodi na veći trud, rad, odricanje, dokazivanje, ali isto tako bi trebalo sagledati objektivnu sliku, poziciju u kojoj se Partizan trenutno nalazi, a koja nije nimalo laka.

Da li je trebalo podržati plan sa vraćanjem bivših, mahom isluženih igrača, kojima bi se navijačima za kratko “zamazale oči”, da posle nekoliko mečeva, povreda, nezadovoljstva i nerealnih očekivanja, došli na udar i fudbaleri povratnici i oni koji su ih angažovali (imamo primer Ljubomira Fejse, recimo).

Bolje deca, nego “starci”

Apsolutno – ne. Takav plan bi tek bio osuđen na propast, jer nije to više Partizan u koji se se vraćali Moca Vukotić, Gordan Petrić, Zoran Mirković, Albert Nađ, Ivan Tomić, Dragan Ćirić, Saša Ilić, Ivica Iliev, Ivica Kralj, Niša Saveljić, Mladen Krstajić, Danko Lazović, Petar Škuletić, Nikola Drinčić, Zoran Tošić i mnogi drugi – iz ljubavi u punoj igračkoj snazi. Taj Partizan je bio sigurna kuća za sve.

Današnji je na novom početku i, bez obzira što je plan promenjen u hodu, jer prvobitni sa povratnicima aktuelnim čelnicima nije prošao, logičniji je, ali i mnogo teži sa podmlađivanjem i kompletnim “restartom”. Tu dolazimo do ključnih pitanja, shodno najavljenoj uštedi i oslanjanju na mlade igrače: kako postaviti (i ispuniti) rezultateske targete, jer se aktuelno opredeljenje na klupskom nivou definitivno kosi sa onim što očekuju navijači i javnost?

Jasno i glasno tražiti strpljenje

Da li je uopšte realno obećavati bilo šta sa prosekom igračkog kadra koji jedva premašuje 22 godine, a nema novca za veće ulaganje? Ko snosi odgovornost ako krene po zlu, ne bude očekivanih rezultata, ako izuzmemo činjenicu da je trenera uvek najlakše smeniti, ali je i taj manevar je kratkog daha?!

Možda je najbolje stvari nazvati pravim imenom, zatražiti javno vremena i strpljenje. Godinu, dve... Dok klub ne stane na noge (ako ikad stane), dok mladi ne stasaju, a čelnici dođu u poziciju da plaćaju, poput košarkaškog kluba - više, bolje, kvalitetnije i skuplje na tržištu.

Do tada će svaki meč, pa i onaj nebitni sa ruskim drugoligašem, verovatno izazivati blagu jezu, kritike, strah, koji postaje sve veći kako se bliži 10.jul i kvalifikacioni mečevi sa AEK-om. Uz poruku navijača - mudraca sa tribine stadiona u Staroj Pazovi, koji je izgleda shvatio situaciju: grobari, nadajte se najboljem, očekujte najgore...

(Telegraf.rs)