Zoran Popović o Železničaru, motivaciji i Stojkoviću: "Koliko puta su neki treneri rekli da sam netalentovan"

Fudbaleri Železničara iz Pančeva nalaze se u Termama Čatež u Sloveniji, gde bruse formu i pripremaju se za narednu sezonu. Ekipa "Dizelke" sačinjena je, mahom, od mladih fudbalera, ali ima i onih veoma iskusnih. Upravo jedan od najiskusnijih, predvodnik ekipe, jeste i prekaljeni golman, Zoran Popović.

Popović je nedavno produžio ugovor sa Pančevcima na još godinu dana, i iako ima 37 godina, to ga ne sprečava da uživa u fudbalu.

Preporučujemo

O tome, ali i mnogim drugim zanimljivim stvarima, Popović je govorio u intervjuu za Telegraf.

- Prvi utisci, ne znam stvarno. Baš sam neki dan razmišljao, sigurno 50. prirpeme sve ukupno. Prvi utisci, malo smo podmladili, prošle godine smo bili neki miks starosti i mlađih igrača. Sad sam samo ja tu, kao tata im dođem svima. Dobro se radi, u nekoj prvoj fazi smo priprema, malo više umora ima, ali dobro to ide - počeo je Popović.

Popović je najstariji u timu iz Pančeva.

- Ja se šalim s njima, pošto me oni pitaju kakav je meni osećaj. Ja kažem, u principu, niste vi krivi što ste vi mladi, a ja mator. Meni je odbar osećaj, dobro me služi telo. Pre par godina sam rekao, to je jedan od razloga, što sam se i uželeo. Dok sam bio u Zvezdi, sedeo sam dosta na klupi kao što svi znaju, bio sam zamena, i onda sam se i uželeo branjenja, a osećao sam fizički da još mogu, i onda sam rekao sebi, mislim da je najbolje da pronađen neku sredinu, da branim, i da se osećam fizički dobro, da izguram koliko mogu, i za sad je sve u najboljem redu, trkam se s decom.

Govorio je o nadimku, pa pomenuo i Nemanju Milunovića.

- Nemam. Ja sam Pop, i uvek ću da budem Pop. Bio je Milunović tu prošle godine, trebao je i on da ostane, koliko znam to je otvoreno, u pregovorima su, tako da eto, to je jedan od igrača ako bude došao, bićemo najstariji, pored ovih mlađih. Idem ja, pa ide neko možda deset godina posle mene.

Foto: MN Press

Otkrio je i kakav odnos ima sa trenerom, s obzirom na to da je mlađi svega četiri godine od Kokovića.

- Uvek, možda čak i da je mlađi, postoji to poštovanje. Ono što je meni jako bitno, što šef uvek naglašava, da možemo da pričamo stvarno kao da smo drugari, i stvarno imamo sjajan odnos, i uzajamno poštovanje. Kao da, da kažem pošto smo skoro generacija, kao da smo odrasli zajedno. Isto razmišljamo, naravno, on je šef, ja sam golman, ali tu je komunikacija i poštovanje na ozbiljnom, zavidnom nivou.

Govorio je i o periodu koji je proveo u Crvenoj zvezdi.

- Što se tiče Zvezde, ljudi me pitaju, što sam odlučio da odem posle šest godina. Meni kao sportisti lično, ja nisam mogao da se sam sa sobom pomirim sa tim da nisam prvi golman Zvezde. Ponašao sam se kao da sam prvi, kao da zaslužujem to, i onda kad sam video to, u kom to pogledu, ja sam video to i posle godinu dana, onog trenutka kada je koncept bio da se Borjan proda, a da ja nasledim njega, ali naravno, desila se ta Liga šampiona, i niko nije hteo da ide iz Zvezde u tom trenutku, i onda sam se ja iskristalisao kao njegova zamena. Ni u jednom trenutku nisam hteo da odustanem, hteo sam da probam i da sklonim njega s gola, to je kod mene sportski. Sad pričam svima, nema veze što možda ja sam prvi, ali trudi se, da probaš meni da zavrtiš psihu, da se ja zapitam, nemoj da odustaješ, jer je karijera je takva da nikad ne znaš šta može da ti se desi. Ja sam imao razne ponude. Milunović se zeza, kaže ja nisam video čoveka koji manje igra fudbal u Zvezdi, a svaku pauzu ima najviše ponuda. Stvarno, imao sam, to nisu bile ponude po Srbiji, to su stvarno bile dobre ponude. Potpisao sam ono jedne godine, predugovor sa Levskim, pa je to puklo zbog korone, jer se gazda povukao i tak odalje. Da ne nabrajam sad, to je bilo javno, pa zbog toga. Uvek sam imao nešto, možda zbog tog pristupa, i uvek kad sam dobijao šansu, gledao sam kao da mi je to poslednja utakmica, najbitnija, finale Lige šampiona, i hvala Bogu, imao sam taj neki period, koji je mojoj karijeri, jer sam bio drugi golman, mojoj karijeri teži, ali opet lep period. Eto, sa Milunovićem sam postao kum, Mirko Ivanić mi je jedan od najboljih drugara, Katai...  Imam mnogo prijatelja, i mnogo lepih ternutaka smo svi doživeli zajedno. Ali eto, u jednom trenutku, iako je Zvezda htela da ostanem, ja sam odlučio da se okrenem na drugu stranu, da malo još uživam u ovoj prelepoj igri, ako me zdravlje bude služilo, to da iskoristim.

Foto: MN Press

Popović je imao teških momenata u životu, o čemu je i govorio. Brat mu je u nesreći ostao bez šake, a radio je i kao konobar, jer su zarade kasnile.

- Pa, ja uvek kažem, nevezano za sport, nego za sve. Smatram da se svi svakodnevno sa životom suočavaju, jedan dan dobro, jedan dan loše. Bitno je samo kako ti reaguješ, kako ti razmišljaš, i koji su tvoji ciljevi. Ja dosta to poredim sa novcem, što je sada trenutno baš postalo velika razlika. Baš pričam i ovim mlađim igračima, ne možeš ako igraš za 2.000 evra, dajem primer, da tvoja sledeća želja bude da igraš za milion. Ne, nego se fokusiraj na to da za godinu dana, neko proceni da si ti kvalitetna osoba, što je najbitnije, da si ti odlučan u tome što radiš, da si odgovoran i vredan, jer pogotovo za sport, ovako, mene da pitaju ljudi šta je bilo s 20 godina, ja ću da kažem, au, i setiću se u trenutku, a ovako je proletelo. Kao da je bilo tri godine, a evo me s 20, na 37. I, onda je obitno da u svakom trenutku koristiš momente, da se trudiš, da ne odustaješ, jer kao sportista možda čak i više doživljavaš težih trenutaka, u smislu, da ti je teško fizički, psihički, nekad ne možeš da ustaneš iz kreveta jer si umoran, a opet je najbitnije da uvek budeš ispravan i da guraš napred. Ja sam stvarno prolazio, ali lično, nisam nikad, znaju, u Zvezdi su, kad sam uradio taj intervju, u fazonu što nisi pre tri, četiri godine ispričao ovo, ja kao, šta, pričam, sad ste me zvali, svideo mi se koncept, da se ispriča nešto, i smatram da sam ostao u tom trenutku, jer sam došao u Zvezdu, bio drugi golman, malo ljudi je znalo nešto o meni, mislim da navijači zaslužuju da nešto saznaju o meni. Tako da, prolazio sam neke trenutke životne, nikad nisam odustajao, i ne postoje, ono što mene i dalje pokreće, ti neki teški trenuci, od treniranja, radio sam, pa sam plaćao privatne treninge, nikad nisam bio umoran. To je opet, kad zaradiš neki novac, a baviš se tim sportom, da nikad ne treba da se zaboravlja, i da se, da kažem, ne ušuškamo mi sportisti, ne treba da se zaboravlja da si imao momente neke mnogo teže, a nisi odustao. To je neki moj motiv, kojim ću da se vodim do kraja karijere.

Teški momenti su ga motivisali kroz karijeru, pa tako i na Marakani.

- Jeste. Ja sam imao, baš sam pričao, i sa Mirkom, i kaže, ja nisam video da si ti odradio loš trening. Jednostavno, uvek sam se držao u tome, motivisale su me stvari koje sam prošao. Ne bih sad da spominjem, koliko puta je neki trener rekao za mene da sam netalentovan, ili ovo, ili ono, ljudi imaju razmišljanja. Neko misli da sam možda dobar golman, neko misli da sam loš, neko misli da sam dobar čovek, neko misli da sam loš. To je sve život, i to je sve normalno, i svako treba da prihavti to što neko ima svoje mišljenje o nekom. Mene je to lično uvek motivisalo, zato što sam par godine pre toga, ja svima kažem i zezam se, šta je život, prolazio sam neke trenutke, bio u Voždovcu baš dugo i tako dalje, pa sam imao period gde sam radio u kafiću, i posle šest meseci je došao Bodo Glimt i kupili su me. Opet kažem, nekad i sami sebe stavimo u neka iskušenja, i na kraju ti se okrene život na drugu stranu. Ja sam to sve prihvatio sa osmehom, jer sam smatrao da to tako treba, i hvala Bogu, ispalo je super za mene.

Foto: FK Železničar Pančevo

Neće Popović biti najstariji golman u Superligi, pošto je u karugijevački Radnički stigao prekaljeni Vladimir Stojković.

- Juče smo baš pričali o Stojketu. Iskreno, meni je drago, a malo pre sam rekao, trenutno smo u tim godinama, ako smatramo da smo fizički dobri, i možemo da izdržimo, mislim da to ima smisla. I, mislim da je Kragujevac napravio dobar potez time što je angažovao Stojketa, pogotovo zato što je neko ko stvarno ima zavidnu karijeru, bio je i u Zvezdi i u Partizanu, da ne nabrajam sad, i reprezentativac, mislim da ima i više od 50 nastupa, gde sve nije branio. Ako je on fizički dobro, siguran sam da će braniti još godinu dana, i da će odlično braniti, i imati odličnu sezonu.

Što se uzora tiče...

- Ajde da se vratimo na Stojketa, stvarno, spomenuo sam baš juče, i trenirali smo privatno, trenirali smo zajedno, još kad je on bio u Zemunu, pa otišao u Zvezdu, kod Tome Savića u Šumicama, trenirali smo par godina zajedno, posle je on otišao u Nant, i njega sam u mlađim danima, pošto smo trenirali zajedno, bio mi je uzor, gledao sam ga, mnogo mi se sviđalo kako brani, a kroz celu svoju karijeru, najviše sam voleo Bufona. Njega sam najviše voleo, tako da, eto - podvukao je Popović.

(Telegraf.rs)