Partizanova edinburška tragedija: Sreća se ipak na kraju naplatila

Fudbal je, kažu, poštena igra, koja ne vara, a lopta “rekvizit” koji ne laže, neće da “uštine” tamo gde nisi zaslužio, gde ti kao sportista, fudbaler nisi pokušao da prevariš ili dođeš do nečega što trudom, radom, požrtvovanjem nisi zaradio na terenu. Kada biste dan posle utakmice sa Hibernijanom tu nepisanu teorijsku tezu objašnjavali mladim igračima Partizana, verovatno bi gledali “kroz vas”, u prazno, što kaže narod “u belo”, pokušavajući da procesuiraju o čemu pričate i šta to nisu dobro uradili protiv Škota, pa da ih nepravda stigne na onakav način... Odgovora na poslednjem “uzorku” zapravo nema, jer sve što su crno-beli momci dali u dvomeču sa Hibsima sigurno je više od trenutnih mogućnosti, iznad očekivanih limita, ali su bez Evrope i treću godinu zaredom ostali usled nedostatka iskustva, zbog sitnih detalja koji dolaze upravo sa igračkim stažom.

Sticajem okolnosti, Partizanovi momci su taj “staž” sticali u minulim kvalifikacijama, koje su, kao i ceo klub, pa i stručni štab na čelu sa Srđanom Blagojevićem, dočekali sa neizvesnošću i “morem” problema. Rekonstrukcija tima, promene plana u hodu, promene targeta, odnosno pružanje šanse igračima iz škole posle “odjava” najavljivanih povratnika, neizvesnost u vezi sa imenovanjem trenera, pripreme koje su ličile na sve sem na pripreme profesionalnog tima koji kani da se domogne grupne faze evropskog takmčenja, zakasnele ili nikakve reakcije u prelaznom roku, neizvesnost u besparici u vezi sa registracijom igrača pred mečeve sa AEK-om i još štošta iza kulisa što je potezalo kao kamen oko vrata...

Preporučujemo

Sve te nevolje su bile život koji na dnevnom nivou živi Partizan, ali su na pomalo neobjašnjiv način “povezale” mlade igrače i navijače, zapravo poslednji bedem odbrane kluba. Tu verovatno i leži odgovor na pitanje kako su crno-beli uopšte dogurali do jedanaesteraca za prolaz sa Kipranima, u Ligi Evrope. odnosno kako su bez problema eliminisali Oleksandriju, koja je, ispostavilo se, daleko jači tim od Hibernijana.

Ta sinergija punih tribina i mladog tima gurala je i jedne i druge preko granica mogućnosti, punila stadion kao u srećnim vremenima i “kupovala” sreću u momentima kada se činilo da tim ne može, da nema kapaciteta, da je otpisan u trenucima kada preko dva sata igra sa igračem manje... Na kraju je sve nekako postalo bajkovito, gotovo nestvarno, svi su poverovali da će Škoti pasti u Edinburgu, jer su i sa deset igrača u polju bili nadigrani u Beogradu, razbijeni.

Nije se desilo u momentima kada je postalo opipljivo, kada se plej-of učinio kao realnost, jer se sreća iz prethodnih mečeva ipak naplatila. Kada se vrati film unazad, verovatno je imala nekakve razloge... Otuda se mešaju nekakav ponos, koji kroz sedmicu ili dve neće značiti ništa, jer život i takmičenja idu dalje, fudbal je brza industrija. Ali i bljutav ukus razočaranja, nepravde, verovatno i preispitivanja šta je i da li je moglo bolje.

Elem, ostaće upamćeno da se Partizan nije obrukao, štaviše, tim kome nisu davane ama baš nikakve šanse da prođe jedno kolo kvalifikacija, odigrao je šest evropskih mečeva za pamćenje, “izvadio” iz sebe poslednji atom snage i dostojanstveno se oprostio od Evrope.

Pamtiće se i da je Srđan Blagojević, kao verovatno najpotcenjeniji trener u novijoj istoriji crno-belih, čije ime nije “zvečalo”, uspeo da od “materijala” koji mu je poveren, gotovo bez ulaganja, napravi respektabilan mladi tim, protkan tek nekolicinom starijih igrača i sprovede ideju koja bi u budućnosti mogla da donese samo dobro klubu u kome odavno mnogo toga nije dobro.

Ostaće, nažalost, zabaleženo i da Partizan treću godinu neće biti deo Evrope u grupnoj fazi, što je udar na kasu, egzistenciju, na promociju koja je u šest utakmica sa AEK-om, Olekdsandrijom i Hibernijanom bila efikasnija, nego li što će biti u 30 mečeva domaće skaradne lige.

Pre tri meseca predsednik kluba iz Humske Rasim Ljajić izrazio je otvorenu bojazan za preživljanje kluba ukoliko se ne obezbedi Evropa, plašio se za budućnost... Malo je nedostajalo da se taj crni scenario izbegne, ali valjda postoji i Plan B. Samo da ne podrazumeva dobro poznate “milosne donacije”, jer takav vid “saradnje” sa višim instancama je i doveo crno-bele u aktuelno stanje.

(Telegraf.rs)