
Drama na Marakani: Boško Đurovski se srušio dok je držao oproštajni govor za Dejana Milovanovića
Na stadionu Crvene zvezde održana je komemoracija za tragično preminulog Dejana Milovanovića, koji je iznenada umro u 42. godini života kada mu je pozlilo na utakmici veterana, gde je čak i dao gol.
Bivši kapiten Zvezde i reprezentativac Srbije u fudbalu, umro je od posledica srčanog udara na licu mesta na terenu, a njegov bivši klub upriličio je komemoraciju i oproštaj od svog bivšeg kapitena.
Tokom komemoracije viđena je i dramatična scena, kada je govor držao legendarni fudbaler i trener Zvezde, Boško Đurovski, koji je sada predsednik sekcije veterana.
Dok se opraštao od Milovanovića, usred stresa zbog odlaska njegovog nekadašnjeg igrača, Đurovskom se slošilo, pa se iznenada srušio.
Brzo su mu svi pritrčali, ukazana mu je i lekarska pomoć, a kako su javili iz kluba, on je sada u stabilnom stanju.
Pogledajte i snimak sa Marakane koji je objavio Sportissimo.
Dejan Milovanović je odigrao 321 utakmicu za Zvezdu, dao je 40 golova, osvojio je tri titule i četiri nacionalna kupa. Bio je deo generacije 1984.
(Telegraf.rs)
Video: Vladan Milojević na ivici suza zbog Milovanovića pred meč sa Partizanom: "Jako mi je žao..."
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragan
Ne daj se BOSKO Legendo!
Podelite komentar
Сл.Ђ.Бијелић
То је наш емотивни Бошко, момче во Тетово које цел живот волеше своју Звезду... Његово добро срце јужњака тешко подноси овај бол свих нас због прераног одласка нашег вољеног Декија... Па дааа, овакве појаве су типичне за културе где је снажно изражен култ пијететизма према мртвима, а православље је у томе готово непревазиђено у свету, напросто, зато што је такло топло, мекано и души пријемчиво.... Сећам се, кад сам као матурант писао мој матурски рад о Достојевском, у литератури сам наишао на детаље са сахране великог Фјодора, фебруара 1881-е године: људи су падали у несвест жалећи због губитка.... Раних двехиљадитих слушао сам од пријатеља у “грчком кварту”, око Денфорт авеније, у Торонту, како многи Ирачани на православним сахранама плачу, наричу, жале и падају у несвест због узбуђења у болу... А прочитавши ову вест о нашем добром Болету во Раотинце, сетих се, неминовно, каква се драма одиграла и са нашим легендарним голманом Милошем Шошкићем - Шолетом, кад су се људи почели окупљати у просторијама “Партизана”, на вест да је трагично страдао тамо, код надвожњака, на оној земунској киши, у свом “пежоу”, незаборавни и тако живота пуни Драган Манце. И нашем Шолету је озбиљно позлило, а имао је срчане проблеме, тада, већ, у неким годинама... Наш племенити косовски Црногорац (по Коминтерни, по мени, Србин родом од српске Спарте...), топао и осетљив, као ови које испраћамо и ови који толико жале... Наш Бошко, човек који ће као неукаљан великан имати своје место у летописима Звезде остаје ту, међу нама, да нас подсећа на све своје велике битке у дресу Звезде, као на љубав својих сународника према Србији и, последично, многобројних македонских фудбалера према Звезди... У временима испред нас требаћемо једни другима и зато, кад се ова обострана љубав, већ, помиње, нека остане тако!
Podelite komentar
Miladinka
Gospode veliki boze 😢 😢 😢 😢 😢 tugo
Podelite komentar