Čuvao Bađa, Zidana, Totija, pa progovorio posle 14 godina pakla: "Kada su se zatvorska vrata zatvorila..."

Antonio Belavista je bio simbol borbenosti, upornosti i odanosti Bariju – kapiten koji je igrao protiv Zinedina Zidana, Roberta Bađa i Francheska Totija, čovek koji je od dečaka sa tribina stadiona 2Sveti Nikola" dogurao do zvezda Serije A.

A onda je, gotovo preko noći, sve nestalo. Jedno jutro, policijska sirena i kucanje na vrata promenili su mu život zauvek. Igrač koji je devet sezona nosio dres Barija, našao se u centru jedne od najvećih fudbalskih afera u Italiji – istrage o nameštanju utakmica.

Preporučujemo

Četrnaest godina kasnije, nakon zatvora, suđenja i potpunog sloma, Belavista je dobio oprost i ponovo sme da stane uz aut-liniju kao trener.

- Prvog juna 2011. u zoru mi je policija upala u kuću da mi saopšti da sam uhapšen. Morao sam da spakujem osnovne stvari, ubacili su me u kombi... Tih 15 dana iza rešetaka bili su pakao. Jedina uteha bila mi je utakmica sa ostalim zatvorenicima sredom - prisetio se nekadašnji kapiten Barija i dodao:

- Kada su se zatvorska vrata zatvorila, znao sam da počinje pakao. Čitao sam po ceo dan, nisam imao snage ni da ustanem iz kreveta. Na dvorištu sam odigrao dve utakmice i to mi je bila jedina svetla tačka. Odmah sam priznao krivicu i platio za svoje greške. Neki nisu imali hrabrosti da to urade. To su bile najteže godine mog života – i lično i finansijski. Porodica me spasla. Njihova ljubav mi je pomogla da ustanem. Moja karijera se srušila preko noći, niko se više nije sećao mojih utakmica, samo optužbi. Ali želim da kažem – nikada nisam nameštao utakmice svog tima.

Usledila je dugotrajna pravna borba koja je trajala čak 14 godina.

- Fudbalska federacija me odmah suspendovala i udaljila sa terena. U Bitontu sam pokrenuo fudbalsku akademiju sa više od 150 klinaca, ali nisam mogao da radim kao trener. To me je najviše bolelo.

Pre nekoliko nedelja stigla je vest koju je čekao godinama: predsednik Fudbalskog saveza Italije Gabrijele Gravina potpisao mu je pomilovanje.

- Svi zaslužuju drugu šansu. Mogu konačno da se vratim na klupu. Dotakao sam dno, ali sam počeo ispočetka. Vodim porodičnu građevinsku firmu i nekoliko ugostiteljskih objekata, a od 2022. sam i odbornik u gradskom veću Bitonta, mog rodnog grada.

Tokom 15 godina karijere sakupio je više od 270 nastupa u Seriji A i B.

- Kao klinac sam sa tribina gledao Bari, a kasnije postao kapiten svog kluba. To mi je najveći ponos. U drugom startu u Seriji A trener mi je rekao – ti čuvaš Zidana! Bio sam zalepljen za njega svih 90 minuta, nisam mu dao da diše. Izgubili smo 2:0, ali smo se posle utakmice rukovali.

Igrao je protiv legendi poput Bađa, Totija, Del Pjera i Ruija Koste.

- Najteži za čuvanje bio je Rui Kosta dok je igrao u Fiorentini. Imao je munjevitu promenu ritma i uvek bi uspeo da mi pobegne.

Sa posebnim emocijama govori o Antoniju Kasanu, s kojim je delio hotelske sobe i mladalačke nestašluke.

- Bio je klinac od 18 godina, već tada neverovatan talenat. Dok smo mi jeli pirinač i piletinu, on bi krišom naručivao špagete s morskim plodovima i prženu ribu.

Njegov jedini gol u Seriji A postigao je protiv Bolonje 10. decembra 2000. godine – tada su strelci bili upravo Belavista i Kasano. „Bila je to nezaboravna pobeda, 2:0 za Bari, i osećaj koji se ne zaboravlja.“

(Telegraf.rs)