Da je Veljko ranije došao - da je Piksi na vreme otišao: Možda bi sve bilo drugačije…

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo se brišu, odneće ih vetar brzo iz Srbije, zaboraviće se na potonuće Orlova, možda i najveću blamažu od osamostaljenja naše zemlje. Nije ih bilo mnogo, ali ova je najbolnija! Jer, kada Albanija u tvojoj zemlji obezbedi plasman na planetarnu smotru, “uništi” te u tvom gradu, nemaš šta drugo nego da se pomiriš sa istinom - nisi za Svetsko prvenstvo.

Ipak, čini se da je tako nešto neko drugi morao da uradi još mnogo ranije… Evropsko prvenstvo 2024. je ogolilo sve mane Srbije, kao muve bez glave izgledali su Orlovi upravo protiv Engleza, Slovenaca i Danaca. Ofanzivni deo - jedna velika “nula”. Tada se povela priča da li je Draganu Stojkoviću Piksiju došao kraj na klupi, ali kao da ga je štitio oreol iz kvalifikacija za Katar, koji je bio simbol njegovog mandata na klupi reprezentacije.

Preporučujemo

Foto: MN Press/Marko metlaš

Čini se, međutim, da u tom podvigu nije bilo toliko kredita, koliko je prosuto u kvalifikacijama za EURO, pa i na samom takmičenju. Ostao je Piksi, pa je već posle prvog meča u novom ciklusu na zid mogao da zakuca sliku Đorđa Petrovića, koji je u Tirani samo odložio bolnu istinu. Srbija je delovala mučno, bezidejno, bruka protiv Engleza na Marakani zabolela je sve, a onda završni čin protiv Albanaca, priča iz pakla i horor u kojem su u glavnim ulogama naši fudbaleri na čelu sa Draganom Stojkovićem.

Engleska, dva meseca kasnije, je bila samo puka realnost, osim hvalospeva, stvorenih sa zaslugom pre tačno deceniju, na račun Veljka Paunovića, kao jedinog čoveka koji može da nas izvuče iz crne rupe, budimo realni, Srbija je ovo i očekivala. Potišteni, bez samopouzdanja i prepoznatljive vatre u grudima, naši momci nisu mogli i to je bilo jasno - ne, nije kriv Veljko Paunović.

Videli smo na Vembliju neku novu Srbiju, drugačiju, dirigovanu odbranu sa mnogo manje grešaka, nažalost, ponovo bezidejnu u napadu. Ali, to su Englezi. Bez primljenog gola u ovim kvalfikacijama, prošetali su se i sinoć, međutim, Srbija je pokazala srce. Izgledalo je kao da Orlovi ponovo liče na tim, kada je Vlahović imao sjajne prilike, Kostić nasamario odbranu domaćina i Radonjić pretrčavao Džejmsa, nacija je verovala. To nije bio slučaj do sada, barem u poslednjih godinu i po dana. Jedna od naših uzrečica “Šta bi bilo, kad bi bilo” mogla bi da se upotrebi upravo sada, kada je sve dobilo zvaničan kraj. Da li je Dragan Stojković Piksi ranije mogao da prepusti kormilo? Paunovića bi čekao težak posao, pitanje koliko bi bilo isto, pošto je imao već siguran posao u Ovijedu, ali Srbija bi možda sada gledala ka drugim horizontima, sa dozom luksuza da dvogled uperi prema Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.

Foto: AP/Tanjug

Ovako, Srbija je ostala bez plasmana na Svetsko prvenstvo, ali je dobila novi mozaik, drugačiju snagu i više raspoloživih vojnika. Već u prvoj utakmici mogli smo da vidimo Ognjena Mimovića, koji je osim pada koncentracije u finišu i nemarnosti kod gola Ezea, pokazao da može da igra na najvišem nivou, čuvajući dobro Markusa Rašforda. Cela odbrambena linija je položila, falio je potpis Dušana Vlahovića u napadu, posebno na kraju kada se i sam uhvatio za glavu, svestan da je propustio kolosalnu šansu da Orlove vrati u život. Filip Kostić je, takođe, imao nekoliko sekvenci koje je u svoj novi tefter zasigurno zapisao Veljko Paunović, pa će uz povratnike u reprezentaciju, koji se očekuju od narednih prozora, Srbija imati širok arsenal igrača, spreman da popravi utisak.

Nije ovo bio debi Paunovića, dobio je tim “bez duše” i selektirao kako je morao, bez izlaza i šanse da improvizuje (sve zbog malih šansi na plasman na SP), a od marta će kao novi selektor Srbije po prvi put uzeti dirigentsku palicu, vodeći taktove čuvene numere sa Novog Zelanda, a u njegov uspeh, kao i cele reprezentacije, veruje cela nacija!

Eh, Veljko, da si došao samo malo ranije…

(Telegraf.rs)