Raspad sistema

Skoro dve godine je navijačima Partizana bilo potrebno da shvate sa kim imaju posla i ko su zapravo "spasioci" koji će klub da postave na zdrave noge i vrate ga na staze stare slave. Svako ko je pomislio, rekao, pa i napisao nešto protiv aktuelnih čelnika u dobrom delu crno-bele populacije je označen kao neprijatelj, mrzitelj, antipartizanovac koji klubu ne želi dobro. U subotu uveče, kada je ispodprosečni OFK Beograd uzeo meru isto tako prosečnom Partizanu usred Humske, došlo im je konačno iz "donjeg dela leđa" u glavu, te su počeli horski da teraju Upravu. Posebno ističući ime Predraga Mijatovića, od koga su izgleda najviše očekivali, ali su u protekla tri meseca dobili šamar realnosti.

Na koncu, horsko teranje čelnika sa tribina stadiona u Humskoj, koji se, napomenimo i to-urušio na istočnoj strani, koja je oblepljena trakama upozorenja-samo je refleksija očajnog stanja u klubu na svim nivoima.

Preporučujemo

Pre svega u međuljudskim odnosima među samim čelnicima koji se, jasno, prelivaju na ostatak kluba, pa i tima, od koga niko, ruku na srce, posle očajno odrađenog prelaznog roka, trećeg u nizu, svako iole realan, sa trunkom razumevanja fudbalske igre-nije ništa ni očekivao. Sem spinovanih medijskih napisa za odabrane "projekte", čija realna vrednost nema dodirne tačke sa onim što se pisalo i što pokazuju na terenu.

Treći promašen prelazni rok

Izbor igrača tokom zimske pijace, odnosno u njenim poslednjim satima, pre toga izbor trenera iz treće lige, pa trenera koji se dva puta "očešao" o trenersku klupu bez ikakvog iskustva, pogotovo u turobnim situacijama u kojoj se trenutno nalazi Partizan. Potom nepotizam na vrhuncu u odabiru saradnika šefa struke, protekcija prilikom promovisanja momaka iz škole, praćena aferama, podmetanjem, vrbovanjem najnižeg sloja zaposlenih u obavljanju "špijunskih poslova", selektivno isplaćivanje zarada u Radnoj i trenerskoj zajednici, valjda po prljavim zaslugama...

U takvom okruženju ni daleko kvalitetnije ekipe od oskudne Partizanove ne bi uspele, niti bi bilo koji svetski trener u sveopštem neredu, čak i da nema "suflera" kao podobni "stručnjici" koje klub trenutno bira – ne bi uradio ama baš ništa.

Jer, bez obzira na Andersenove bajke o vrapcu u ruci i golubu na grani, bilo je jasno još krajem jeseni, kada je ustoličen Nenad Stojaković, da Partizan nema nikakvu šansu u borbi za titulu. Da se borba zapravo preselila u kancelarije Humske. Borba za vlast, za pol-poziciju ukoliko dođe do Vanredne skupštine, za trenutak moći u aktuelnom vremenu, otelotvoren u vrhuncu egocentrizma, rečenici jednog od čelnika drugom kada se raspravljalo u vezi sa nekim od pitanja:

- Ja ovde odlučujem, a ti potpisuješ...

Tako smo u sedmici pred 178. večiti derbi iz Humske, umesto sportskih, slušali poruke bez rukavica o mogućoj podeli Uprave na vanrednom zasedanju Skupštine, a posle poraza i čitali u zvaničnom saopštenju da je taj gorući sukob bio i glavna tema Upravnog odbora, a ne ubedljivi poraz od Crvene zvezde i smena Stojakovića.

Apel za spas od Apela

Krčag je očito prepunjen posle sinoćenjeg poraza, oglasiše se konačno i navijači, oni hrabriji, koji uredno plaćaju ulaznice i ne prate oficijelni Instagram nalog Partizana, jer tamo sigurno ne mogu da pročitaju da tim poražen od OFK Beograda ili ostave komentar. Pitanje je samo da li su se "uključili" na vreme ili je kasno za ovaj i ovakav Partizan.

Bilo bi lepo znati i šta se dešava sa prvoborcima Apela za spas Partizana, onima koji nisu udomili zadnjice u Humskoj posle promene vlasti, da li su se oglasili i zašto nisu. Mada, možda je i bolje da oni više ne spasavaju Partizan, jer, što bi rekao Danilo Bata Stojković u remekdelu srpske kinematografije "Maratonci trče počasni krug" – ala su ga opravili, svaka im čast...

(Telegraf.rs)