Matijašević: "O pojačanjima, transferu sina Filipa i torturi koju je prošao, kako je Jakšić završio u Čuki..."

Želja je bila Evropa, makar borba za to mesto koje vodi u evropske kvalifikacije, ali u Čukaričkom na kraju, gledajući sve ono što se dešavalo u Super ligi Srbije, mogu da budu zadovoljni što su finiš sezone proveli u plej-ofu, a ne u grčevitoj borbi za opstanak.

Za Vladimira Matijaševića, alfu i omegu kluba sa Badovog brda i čoveka koji uvek teži vrhu, neizlazak u Evropu jeste "rana koja malo peče", a, kao i uvek, najveći deo krivice prebacuje na sebe.

Preporučujemo

Otkako je stigao u klub, sada već davne 2014. godine, Matijašević je više od samog direktora. Verovatno je jedini sportski radnik u Srbiji koji ne zavisi ni od koga, koji "prkosi sistemu" i pravi milione kroz transfere - bez dinara državne pomoći. Uporedo sa tim, sportski rezultati ne smeju da trpe, a da je Čuka ove godine ipak ostala dužna sopstvenim ambicijama, priznaje i prvi čovek sportskog sektora Brđana u dahu sumirajući utiske.

- Ostaje žal, ali sezona je bila turbulentna, kako za nas, tako i za druge ekipe, što se vidi i po timovima koji su ispali ove godine. Sigurno niko nije očekivao da od te četiri ekipe bar dve ispadnu. Možda po kvalitetu to nije moralo da se desi, ali su drugi bili spremniji i očigledno bolje radili čim su izborili opstanak. Iskreno, očekivao sam da ovaj tim pokaže više, pogotovo u prvom delu sezone, gde smo imali kikseve poput Napretka i nerešenih utakmica protiv ekipa koje su već tada bile u donjoj zoni. Pričam o periodu do decembra. Bilo je kikseva, delom našom krivicom, delom zbog drugih stvari, ali ja uvek gledam prvo nas. Žao mi je što se nismo borili bar za Evropu, jer je po ulasku u plej-of razlika već bila velika. Ipak, odigrali smo korektno sve utakmice i pružili šansu mladima. Videli smo neke dobre stvari — dobili smo golmana Čarapića, kao i nekoliko omladinaca da procenimo na koga možemo da računamo, a na koga ne. Žal ostaje, ali idemo dalje. Nije ni prvi, ni poslednji put - počeo je Matijašević za naš portal.

Koliko je sezona iza nas bila teška i nepredvidiva govori i podatak da je u niži rang ispala ekipa TSC-a, ona koja je poslednjih godina predstavljala Srbiju u grupnoj fazi evropskih takmičenja.

- To je ekipa koja nije prepoznatljiva otkad je otišao Žarko Lazetić. U jednom trenutku je i Jovan Damjanović dobro držao ekipu u Evropi, dok je u prvenstvu bilo nešto slabije, ali mislim da su to greške koje su sastavni deo fudbala. I ja sam grešio hiljadu puta, ali kada pogrešim, nekad se i povučem da drugi pokušaju nešto da urade. Mislim da je ovde najveći problem bio u nagomilavanju stvari. Otišlo je mnogo igrača, nisu pogodili sa zamenama, a lutali su i sa trenerima – od Hrvatske, Holandije i drugih opcija. Iskreno, više ne znam ni ko je sve bio trener. To se TSC-u ranije nije dešavalo. TSC je klub koji zaslužuje Superligu i nadam se da će se brzo vratiti. Pre svega zbog infrastrukture, koja je među najboljima u Srbiji, uz Zvezdu, Partizan i Vojvodinu. Otkad je Lazetić otišao, nisu uspeli da se snađu u tom turbulentnom periodu. Žao mi je zbog toga. Gospodinu Žemberiju sam poslao poruku, jer TSC po svemu zaslužuje Superligu, čak i po timu koji ima - rekao je Matijašević i nadovezao se na to što je i Čukarički u poslednje vreme menjao trenere:

- Dešavalo se i da mi menjamo. Evo, ove godine Lešnjak je otišao kao osmi, koji je i sam došao i rekao: "Izgleda da treba da menjamo". Zato u klubu čovek treba da bude čovek i da kaže "pogrešio sam" ili "ne ide". Obično treneri kad odu više ne govore s vama, to je u Srbiji normalno, ali samo u Srbiji. Meni to nije normalno. Uvek kažem, trener kad dođe – ljubimo se i grlimo, kad ode – ljutimo se. Jedini koji je otišao na pravdi Boga jeste Dušan Kerkez. I ja sam to rekao, da je greška prvo moja, pa onda kluba. Ali bilo, prošlo, mi smo i danas u kontaktu i čovek koji jedini treba da bude ljut, on nije ljut. E to je poenta svega. Čukarički nema šta da nauči od drugih, mi smo prošli kroz plej-aut prošle godine. Ja sam tu 12 godina, dosadio sam samom sebi u nekim razgovorima, ali mi trajemo. Nadam se da ćemo opet napraviti dobru ekipu i boriti se za gornji deo tabele.

Foto: FK Čukarički

Kada je u pitanju Kup, i tu se Čuka nije proslavila. Ispala je već na prvom stepeniku...

- Žalimo i zbog Kupa, ali nismo ga planirali jer smo se bazirali na prvenstvo. Možda i dobro, jer bi nas sa ovim turbulencijama koštalo plej-auta. U Čačku smo izgubili kako smo izgubili, ispali su i Partizan, OFK, Kragujevac... Mi smo Kup već osvajali, borićemo se opet, ali ove godine prioritet je bio drugi.

Otkrio je Matijašević i kako je Marko Jakšić u jeku sezone stigao na Brdo, i to direktno iz Radnika iz Surdulice.

- Iskreno, u tom trenutku nismo ni razmišljali o treneru. Mislim, naravno da jesmo, ali smo rekli: "Hajde da pustimo". Pre utakmice sa Pazarom javio mi se agent Jakšića i rekao: "Znam da ste ga hvalili u podkastu, njega i Kokovića, on bi mogao da dođe". Ja sam rekao: "Imam dobar odnos sa ljudima iz Surdulice, ne bih da kvarim... Ne, ne, to je naše, mi možemo da dogovorimo". Ja sam pustio da dogovore, to se izdešavalo šta se izdešavalo. Oni mi rekli uslove, ja prihvatio i eto. Mislim da je trener koji je stvarno u Surdulici napravio izvrstan rezultat dok je bio, a opet imaće otvoreno, Bože zdravlja, da napravi i ovde. Ja bih voleo. Sad opet, znate kako, nije isto kad odete iz jednog kluba u drugi. Organizacije su drugačije, ovi traže jedno, mi tražimo drugo, sve je drugačije. Videćemo. Nadam se da će svojim radom, ovo što sam video do sada, i sa dobrim pojačanjima, da će opet napraviti dobar posao. Sve je na njemu.

Ono što je Jakšiću olakšavajuća okolnost u svlačionici jeste i zavidan broj iskusnih igrača koji pomažu ovim mlađim.

- Svima svaka čast, ali Docić je ovde već 10-11 godina i bukvalno zna kako diše svaka svlačionica. Tu su i Tomović, Stojković, Mijailović, da ne nabrajam sada sve i nekog slučajno preskočim. Mićko je, recimo, momak koji ne priča mnogo, ali govori na terenu. Za takve igrače postoje posebna mesta u ekipi, igrali ili ne igrali. Oni moraju da rade sa mlađima, da razgovaraju s njima, a kada su na terenu da daju maksimum kako bi pokazali mlađima kako treba da se radi. Mislim da upravo oni najviše utiču na razvoj tih mladih igrača i zato ti momci kasnije odlaze u inostranstvo.

- Svi ti mladi momci su pokazali teško tokom ovih nekoliko utakmica u plej-ofu. Utisak je da su zasluženo tu. Ko će uspeti, a ko neće, videćemo. Imate Maravića, Grujića koji je još kadet, Žurića, Ilića, Čarapića koji je već dugo sa nama, Abramušić je dugo tu, skautiran je u drugoj ligi, doveden, pa je imao povrede i nije imao sreće. Posle su došle utakmice protiv OFK Beograda i Zvezde, odigrao je dve-tri dobre, protiv Vojvodine se povredio, ali vratiće se. Najbitnije je da je pokazao da zaslužuje da bude tu. Svi oni imaju kvalitet na svoj način, ali će Marko Jakšić morati sve to da uklopi i proceni ko ostaje u prvom timu, ko ide na pozajmicu, a ko će igrati za omladince. Tu su i Anđelić i još nekoliko momaka, bilo ih je sigurno šest-sedam. Možda sam nekoga i preskočio. Tu je problem i pravila o bonusima, nekada moramo i zbog toga da ostavljamo igrače. Žao mi je što je Joca Vojnović, mali desni bek, bio povređen, ali sada dolaze pripreme i imaće priliku da pokažu šta mogu.

Dok drugi dobijaju i novac "sa strane", Čukarički živi od sopstvenog rada. Pojačanja su, naravno, potrebna, ali svima je u klubu jasno sa kakvim budžetom se raspolaže.

- Kod nas sve funkcioniše prosto: najbitnije je isplatiti plate igračima i ljudima u klubu. Trenutno smo prodali jednog igrača i zatvorili četiri-pet meseci. Ako imamo mogućnosti, dovećemo pojačanja, ali ne možemo kao drugi. Mi nemamo nijednog sponzora, ne tražimo, nismo pitali ni državu ni nikoga. Borimo se sami. Skauti, Goran Grkinić i šef struke Marko Jakšić pregovaraju sa dva-tri mlađa igrača. Tražimo levu i desnu stranu kada su u pitanju krila, jednog prednjeg veznog. Vraća se Embong sa pozajmice, a oko špica ćemo videti u zavisnosti od Tedića i Miladinovića. Štopera, da li ćemo tražiti levog beka, da li će neko ostati ili otići... eto, u sledećih sedam dana će se sve znati.

Pomenuti Tedić i Miladinović su, nakon odlaska Filipa Matijaševića u Salcburg, i najtraženija roba kada je u pitanju superligaš sa Banovog brda.

- Da ne pričam, uvek su u fokusu pa ništa, bolje da prećutim, pa ćemo da vidimo. Tedić je zimus imao par klubova, čak je imao jednu zvaničnu ponudu, ali nije se desilo. Ali Tedić je igrač koji zaslužuje u svakom trenutku, ako iskoči nešto, da ga pustimo. Finansije manje-više nisu toliko bitne... jesu nama u klubu, ali tu ima i procenat Mančester Sitija.Teda je svojim ponašanjem, a i kao dečko i igrač zaslužio, ako se pojavi nešto, da ode. Kao i Miladinović. On je tu od početka, dečko u nekim dobrim godinama, 22 ima, dobar igrač, treba da pokaže svoj kapacitet u budućnosti. Ima ih još, ali hajde, videćemo - rekao je Matijašević i dodao:

- Nema nervoze ni ako ne odu. Tedić je produžio ugovor kad mu je isticao. Evo i Sisoko. Isticao mu je ugovor na leto, sam je došao i produžio jer je rekao: "Meni je ovde lepo, neću da Čukarički ne zaradi ništa". Znači, to je primer kako mi radimo. Ali mislim da ne može čak ni kod Miladinovića da bude nervoza. Ako ne ode, dogovorićemo se o produžetku, da ostane da pokaže taj svoj potencijal. On ga pokazuje na trenutke uvek, ali treba da pokaže skroz.

Matijašević je ponosan i na mladog čuvara mreže Vladana Čarapića.

– Čarapić je branio šest u nizu, onaj kiks u Pazaru, ako može da se nazove kiks, nije bitan jer je pokazao da je kvalitetan. Zvaničnih ponuda nema, ali ima poziva. Bitno je imati golmana bonusa, to je pola posla. Imamo i Nikolića i Stojkovića, Kandića... Kovačević se bavi tim poslom i sve je pod kontrolom.

Najemotivniji deo razgovora ticao se transfera Filipa Matijaševića u Salzburg. Čuka će na ime ovog posla da inkasira oko četiri miliona evra, a sam Matijašević senior ističe da njegovom sinu nije bilo lako - iako je ovim transferom pokazao da je iza sebe imao kvalitetne partije.

Foto: MN Press/Ivica Veselinov

- Nisam hteo nikada da pričam o Filipu, jer je on moj sin, ali on je ovde za mene kao i svi drugi - isti. Čak je prošao goru torturu od svih. Ljudi kad bi znali da on, kad odigra loše, ne spava kući, ne bi verovali. Ali dobro, to je nešto naše. Meni je drago što je otišao baš u Salzburg, jer to je klub koji zna da radi sa mladim igračima. Ako bude napredovao, zaslužio, pokazaće tamo sve. Pa nije Salzburg sigurno na neki način, da kažem, lud da ga uzme, da bi ga uzeo, da učini meni. Ja ne znam nikog, ali možda tata ima i tamo kombinacije, znate kako kažu: "Tata ima kombinacije". Drago mi je ako je tako, onda sam baš jak, je l' te - rekao je direktor Čuke kroz osmeh i dodao:

- Drago mi je, naravno, za ovaj transfer, kao što mi je drago i za Cvetkovića, Bačanina, za igrače koji su otišli u dobre klubove i razvijaju se kako treba. To je pokazatelj da Čukarički radi dobro. Znate kako, pričali su ovako-onako, možemo da nabrajamo igrače koji igraju. 70 odsto njih igra. Ne možete da prodate 100 odsto igrača i da svi igraju, to je nemoguće. Ali 70 odsto njih igra i živi od fudbala i nadam se da će živeti. Ja bih voleo svi, ali to je nemoguće. Možete vi da izbacite 11 igrača... Može li Zvezda da izbaci 15-30 i da proda sve? Pa ne može. Partizan? Ne može niko. Tako da, pogreše ljudi na većim igračima pa i na nama je... Doveli smo pojačanja, pa smo pogrešili. Jesam li nekad rekao da je neko pogrešio? Ne, ja sam pogrešio. I stojim iza toga. Ali mi svoje greške moramo da ispravljamo i ne bežimo od grešaka. Bitno je da nisu skupe i da ne koštaju klub, ostale igrače i sve, jer mi funkcionišemo od prodaje. 

Na pitanje kome je bilo teže, Filipu ili njemu, Vladimir je rekao:

- Pa sigurno da je bilo teže njemu jer je dete. Ja sam to nekako podnosio, ćutao, grcao, pomerao se da ne vide ljudi, a njemu je sigurno bilo teže jer mlad je igrač i imao je veliki teret. Svi su ga vređali, svi su ga pljuvali, da li sa tribina, da li ako gledaju svaku utakmicu kroz statistiku. Pa nije ni normalno da dete sa 18 godina bude najbolje svaku utakmicu, je l' tako? Ali da nema kvalitet, ne bi ga Salzburg uzeo. On ima neki kvalitet. Da li će ga pokazati ili neće, na njemu je. On odlazi tamo 15. juna na pripreme. Šta će biti, kako će biti, sve je na njemu, više nema priče.

Ono što je specifično kod ovog transfera jeste i to što je direktor Čuke morao da vaga i između benefita za klub, ali i iz ugla roditelja.

- To je moranje. Da sam, opet kažem, imao ponudu iz Amerike od šest-sedam miliona, otišao bi tamo. Nismo imali ni jednu ponudu iz Amerike, iako smo pregovarali, čak od januara meseca, ali nismo dobili zvanično ništa. Prva zvanična ponuda je bila Salzburg. Imali smo pregovore i sa Frankfurtom i sa Hofenhajmom, sve je bilo telefonski, ali i sa Anderlehtom, ali prva zvanična ponuda i prvi zvanični razgovor je bio Salzburg koji nam je doneo neku mirnoću u jesenjem delu da možemo da funkcionišemo kako treba.

Neminovnost je takva da će na Brdu vrlo brzo morati ponovo da se trguje.

- Prodali smo Voju Serafimovića, otkupili su ga. Mi imamo budžet koji imamo, nama mesečno treba 350-400 hiljada evra, gde ćemo "nabrati" do decembra sigurno i bez nekih preteranih prodaja, ali moraćemo da prodamo još jednog-dva igrača da bismo bili mirniji do kraja. Ja uvek gledam da smo mirni do marta, ako možemo do juna - super. Ako prodamo još jednog-dva, onda će nam biti mnogo lakše. Ugovori ističu Tufegdžiću, Miletiću, Cvetkoviću... Ne znam da li još ko ima, ali baš smo rekli Jakšiću da odluči šta i kako. On je trenutno na odmoru nekoliko dana, doći će i onda ćemo sesti i sa tim igračima, naravno i mi, da vidimo šta i kako. Opet, ako trener odluči da mu treba neko, ostaće, ako odluči da mu ne treba neko, neće ostati i to je to. Nije samo do nas, tu je i želja igrača.

Naravno da će eventualna prodaja doneti finansijski lakšu situaciju u klubu, ali ona na terenu je podjednako važna. Pogotovo što bismo sledeće sezone mogli da gledamo Super ligu sa 12 timova.

- To je najava, da li će biti 12 ili 14, to je opet na Fudbalskom savezu, ali nama je svejedno. Mi moramo da se borimo, da napravimo dobru ekipu, da probamo. Evo, što je rekao gospodin Žemberi, ispali su, gledaće odmah da se vrate. Ispao je Vest Hem u Engleskoj, Totenhem je bio na ivici... Ne daj Bože da Čukarički ispadne, ja stvarno to ne volim, ali opet i da se desi, pa neće biti smak sveta ljudi. Bitno da smo živi i zdravi, borićemo se da budemo u vrhu, kao i do sada. Možda bi nama bio smak sveta jer mi nemamo nikoga iza, ni firme ni nikoga, sve to znate već, da se ne ponavljam, ali nadam se da će Čukarički igrati opet zapaženu ulogu i u ovom prvenstvu.

Dotakao se Matijašević i priče o eventualnim sponzorima.

- Ovde je teško naći ako nemate državu. Privatna kompanija jedino može da uđe u suvlasništvo ili vlasništvo sa nama, ali za sad stoji ovako, pa ćemo da vidimo. Borimo se ovako, poslednje dve-tri godine je to tako i mi funkcionišemo, što je najbitnije. Veliku zahvalnost dugujem svojim saradnicima, Goranu Grkiniću, Dijani Petrović i ljudima iz omladinske škole.

Foto: MN Press/Ivica Veselinov

Na pitanje da li su možda nekima "trn u oku", pošto ne zavise ni od koga, Matijašević je bio jasan:

- Trn u oku smo svima, to je sigurno. Ne samo ovako ljudima, nego i... da ne idem duboko, ali mogao bih. Ići ću sigurno u jednom momentu, ali trenutno ću prećutati. Nekad je bilo u mlađim kategorijama više igrača, na primer, i u reprezentaciji, u širim spiskovima. Sad je manje. Ne kažem ja, možda je to i kvalitet, drugi ljudi su se poboljšali, ali mislim da ima i drugih stvari, ali o tom-potom, ima vremena, pričaćemo.

Osvrnuo se Matijašević i na Vojvodinu i Železničar, koji su ove sezone bili prako otkrovenje. Stara dama je završila kao vicešampion, dok je ekipa iz Pančeva izborila Evropu i među svojim redovima ima zvanično najboljeg trenera Super lige.

- Koković je meni bio igrač u Napretku, kad sam ja bio direktor tamo. I mi imamo baš dobar odnos, čak mi je i pomogao u nekom mom lečenju, dao mi je predlog što mu nikad neću zaboraviti, za Nemačku, gde sam ja se oporavio tada kad sam imao neki problem. Koka je dečko koji je prvo emancipovan, dobar trener i mislim da će samo napredovati. Što se tiče Železničara, mi imamo super odnos s njima, znate i da smo igrali kod njih na terenu, da su nam izašli u susret. Meni je drago da od ekipe koja nije imala bukvalno ni jednu zvezdu, da kažete, došl do Evrope. Oni su dobili prava pojačanja, pogodili sa igračima i zato su tu gde jesu sa pravim trenerom i pravom organizacijom verovatno. Ne možete bez organizacije ništa. Drago mi je zbog Železničara, samo je bitno da prođu bar jedno-dva kola zbog srpskog fudbala. Voleo bih da uđu u Ligu konferencija. Moraju da imaju sreće u izvlačenju i da se organizuju za to prvo kolo. Ko god da je, Farska ostrva, svi igraju fudbal, to se pokazalo. Mora da se organizuju i da krenu kako treba, jer ako krenu kako treba biće im mnogo lakše - rekao je Matijašević i dodao:

- Drago mi je i zbog Vojvodine što su se organizovali, prave, rade. Vojvodina ima dosta kvalitetnih igrača. Sigurno da će malo morati i da rasčisti oko toga, ali mislim da će Vojvodina opet igrati zapaženu ulogu jer imaju dobru organizaciju, imaju sigurne finansije, imaju dobrog trenera koji se pokazao kao dobar trener i ja mu ovom prilikom čestitam. Sekunde su ih delile od osvajanja kupa. Nije to lako, Crvena zvezda je sigurno iznad svih za dosta koraka što se tiče igračkog kadra, organizaciono, tako da nije lako pobediti Zvezdu. Oni su bili blizu, pogotovo u finalu Kupa. Ja sam igrao u Vojvodini dve godine i mnogo mi je drago jer su se organizovali i vraćaju se na staze uspeha. Vojvodina nam treba tako jaka, svima, srpskom fudbalu. 

- Ja volim svaki klub kad napreduje. Bio je Pazar prošle godine, žao mi je za ovo dešavanje u Kragujevcu. Slavko Perović i Konatar su tu već dugi niz godina i napravili su bili neki sistem, sve. Nije sve jedna sezona, ne ide dobro, a šta ćete, ne možete da ubijete nikog. Opstali su, to je bitno, a te scene su mi odvratne, ne mogu da pričam o tome.

Priznaje Matijašević da ga je Partizan negativno iznenadio, ali i da razume dešavanja u crno-belom taboru.

- U negativnom smislu jeste, ali nije me iznenadilo jer je bilo turbulentno – ide trener, pa se vraća trener, prodajemo, ne prodajemo... sve su to stvari koje se dešavaju, ali ja to ne volim, iako je to deo fudbala. Voleo bih da se konsoliduju, da naprave jak tim i da ponovo budu ozbiljni. Bili su i jesenji prvaci, sve je to u redu sa mladim timom i tu im niko ništa ne može reći, ali takve turbulencije u klubu sigurno utiču na stabilnost. Ode trener, pa se vrati – u velikom klubu to nije lako. Nije jednostavno da neko ode, pa se posle mesec dana vrati i nastavi da drži isti nivo. To je jako teško.

Na opasku da situacija u Humskoj pomalo podseća na rijaliti, Matijašević je bio kratak i decidan:

- To nikome ne želim!

Za kraj, dotakao se Matijašević i izbora u FSS koji su pred nama. Kao nekadašnji sportski direktor Saveza, i sam je uvek aktuelan.

- Ja sam rekao, u budućnosti možda se vratim, nikad se ne zna – ali samo kao predsednik, nikako drugačije - poručio je kroz smeh i dodao:

- Što se toga tiče, ja sam ovde 13 sezona, ne znam ni sam više tačno koliko. Funkcionišemo kako treba. I Fudbalski savez isto tako treba da funkcioniše – ne da bude „ovo je moje“, nego da se radi za dobrobit svih klubova. Tako mora da razmišlja i svaki novi predsednik koji dođe – da radi za dobrobit srpskog fudbala i klubova. Svi grešimo, pa i čovek pogreši, pa ode. Ja sam, recimo, sam otišao iz Saveza kad nije išlo, iako se nisam pitao mnogo. Pokušao sam da pomognem, video da ne ide i sklonio se. Iskreno, ne pratim to. Ne idem ni na skupštine, ništa. Bavim se klubom, ćutimo, radimo i čekamo svojih pet minuta. I, Bože zdravlja, nadam se da ćemo ih dočekati.

(Telegraf.rs)