Bivši fudbaler Zvezde rodom iz Knina igra svoje treće SP: "Imao sam težak život, grb Australije je za mene..."

Bivši fudbaler Crvene zvezde i TSC-a Miloš Degenek učestvovaće na svom trećem Mundijalu sa selekcijom Australije, zemlje u kojoj je odrastao. Rođen nadomak Knina, u selu Orlić, otvorio se pred medijima pred početak SP.

- Imao sam veoma težak život. Ne samo ja, već cela moja porodica. Imali smo baš težak život, teško odrastanje. Zato znam šta ovi momenti znače, zato na ove trenutke gledam malo drugačije nego drugi momci. Za mene su ovi momenti posebni, kao tetovaže, ostaju sa tobom zauvek.

Preporučujemo

Zbog toga mu svako SP posebno znači.

- Ovi Mundijali 2018, 2022 i sada 2026. godine, to su tetovaže u mom srcu i mozgu koje nikada neću zaboraviti. To su stvari koje me motivišu i daju mi motiv da prenesem svoja osećanja momcima u svlačionici. Kada to uradim u svlačionici, kada to kažem njima ili novinarima, to dolazi iz srca. Ne radim to za klikove i preglede, to je nešto iznutra. Ovi mladi momci, mladi sportisti, momci koji su u timu, još ne shvataju da smo mi na Svetskom prvenstvu.

Ali, kada sletimo u Vankuver, kada izađu na teren, kada vide stadion, svlačionice, tada će da shvate da nema ništa veće od ovoga. Da nema veće utakmice od ove, 70.000 ljudi na stadionu, 60.000 kamera, svetla reflektora, mali milion malih detalja, sve se snima. Nema ništa veće. Tada će momci da shvate... Hoću roditeljima da donesem osmeh na lice.

Degenek je prizeman čovek.

- Ima jedna smešna stvar, rekao sam to i mojoj supruzi, to je da ja znam gde sam i svestan sam situacije, ali kada sletim nadam se da ćemo da osvojimo Mundijal. Kada se vraitm kući i vidim porodicu, tada ću da shvatim gde sam bio i šta se sve dešavalo. Kada sletim nazad kući, ja sam normalan čovek. Iznosim đubre, uspavljujem decu, spremam večeru, šetam, idem do prodavnice. Druže, ja sam normalna osoba, ali kada si ovde, onda ne razumeš da si normalna osoba.

Upitan je šta za njega predstavlja grb Australije.

- Znači mi mnogo druže. Da mogu da kažem prostim rečnikom, to je nada. Nada u bolje sutra. Nada da ću dostići nešto o čemu maštam od kada sam bio dete i nada da ću doneti osmeh na lice mojih roditelja.

Na samom kraju priče vratio se nja početak... Godinama posle Oluje, u kojoj je više od 200.000 Srba prognano iz svojih domova sa područja Republike Srpske, Degenek je otišao da vidi rodni kuću.

- Otac nikada posle 'Oluje' nije otišao u Dalmaciju. Mene su dvojica deda odvela u Orlić kad sam imao deset godina. Kad sam otvorio vrata rodne kuće, počeo sam da plačem, iako sam bio beba kad su me odneli odatle. Valjda se to oseti, sve ono što su mi roditelji pričali kako smo otišli, sve ono što sam video na snimci - rekao je Degenek.

(Telegraf.rs)