Ko je Nestor El Maestro? Stidi se toga što je Srbin, zbog Slobodana Miloševića menjao ime, dugo nema uspeh...

Teško je da fudbalski sladokusci u Srbiji ne znaju ime poznatog trenera Nestora El Maestra. Ovaj čoveke je rođen u Beogradu, ali je njegova porodica emigrirala kad je on imao osam godina, nakon čega je počeo njegov fudbalski put. Takođe, on se odrekao i svog porekla, svoje zemlje, što mu je upravo i utisnulo znak prepoznatljivosti među našim narodom. Takve stvari se ne zaboravljaju.

Nestor El Maestro je dospeo u žižu javnosti kada je sa ekipom Spartaka iz Trnave osvojio ligu u Slovačkoj. To ga je etabliralo u fudbalskom svetu, ali, nikada kasnije nije ponovio ni približam uspeh tom kada je srušio Slovan iz Bratislave.

Preporučujemo

Posle Spartaka je lutao od kluba do kluba, ali već 10 godina ne zna za uspeh. Nedavno je pronašao novi klub, pošto je preuzeo Anortozis iz Famaguste, u koji je ponovo doveo sina Nikona, koji je takođe obećavao kao klinac, ali, nikada nije ispunio svoj potencijal.

Doduše, Nestor je još mlad i ima tek 43 godine, ali je sigurno da ga narod u Srbiji baš i ne voli.

Ko je Nestor El Maestro?

Nestor El Maestro je rođen u Beogradu kao Nestor Jevtić, ali je njegova porodica otišla u Zapadni Saseks, kada je Nestor imao samo osam godina. Njegova porodica je otišla zbog rata, a Nestor je morao da krene sve ispočetka u Engleskoj.

Bavio se fudbalom u Vest Hemu, Juventusu i Austriji iz Beča, gde je bio i trener mlade ekipe. Tamo je počeo već sa 19 godina, kada je vodio mladi tim ovog velikana. Proveo je dve godine tu, pre nego je otišao put Španije i preuzeo je Valensiju, takođe mladu ekipu.

Posle dve godine u Valensiji, dobio je prvi posao u seniorskom fudbalu, a to je bilo mesto pomoćnika u Šalkeu, potom i Hanovelu, Hamburgu i Austriji iz Beča. Svuda je bio pomoćnik, a sa 23 godina je dobio posao u Šalkeu.

Odmah posle Austrije iz Beča je dobio priliku u Spartaku iz Trnave, tamo je osvojio titulu i svet je čuo o njemu. Čuo je o Nestoru El Maestru, čoveku koji se stidi svojih korena.

Foto: Mehmet Murat Onel / AFP / Profimedia

Poređenje sa Pepom Gvardiolom

Nestor El Maestro je 2018. godine postao šampion Slovačke, nakon čega je govorio i za britnaski Gardijan, gde je govorio o svojoj tituli, poreklu, ali i mnogim stvarima koje su se ticale njegove fudbalske karijere.

U to vreme, mnogi su ga poredili sa Pepom Gvardiolom.

- Razlika između nas je kao razlika između Prve lige Slovačke i Bundeslige. To je potpuno druga dimenzija. Obojica imamo obrijanu glavu i mislim da se tu sličnosti završavaju. Igramo potpuno drugačiji stil fudbala. Njegovi timovi vole da kontrolišu utakmicu kroz posed lopte, dok smo mi više fokusirani na kontrolu igre bez lopte - rekao je Nestor El Maestro, koji je pucao od ponosa zbog titule sa Spartakom, a kako i ne bi.

- Kada sam došao ovde, nadao sam se da ću biti bolji od svog prethodnika, da ću imati bolju sezonu nego prošle godine, kada je Spartak bio šesti. Nadao sam se trećem mestu, jer to znači plasman u Evropu. To je realan cilj za Spartak Trnavu svake godine.

Zašto se stidi toga što je Srbin?

Kako i rekosmo, Nestor je rođen sa prezimenom Jevtić. Ipak, ubrzo je promenio svoje ime i svetu se predstavio sa prezimenom "El Maestro". Njega je otac odveo na utakmicu Crvene zvezde, on se još tada zaljubio u fudbal i sve je krenulo takvim putem.

Potom, njegova porodica se odselila iz Jugoslavije zbog rata.

- Živeo sam u Beogradu, išao u osnovnu školu i igrao se sa prijateljima na ulici, a već za mesec dana bio sam učenik u Zapadnom Saseksu. Nisam znao ni reč engleskog.

Dobio je posao u mlađim kategorijama Vest Hema, odakle je sve krenulo, a na to je posebno ponosan. UEFA B licencu je dobio već sa 16 godina, pošto je bio svestan da će to biti njegov životni poziv.

- Odrastao sam u Engleskoj tokom zlatnih dana Premijer lige, ili sam je možda tako doživljavao kao dete, jer sve deluje romantičnije i posebnije kada si mlađi. Nisam imao jasnu predstavu šta želim da radim ili gde će me karijera odvesti. Znao sam samo dve stvari: voleo sam fudbal i nisam bio dovoljno dobar da ga igram profesionalno.

Tada, on je otkrio i da je dva puta čak menjao ime, a sve zbog Slobodana Miloševića.

- Zapravo sam dva puta menjao ime. Prvi put sam imao 16 ili 17 godina i želeo sam da se rešim ‘ić’. Posle toliko godina u Engleskoj, osećao sam se kao Britanac, ali me je pomalo sramota da kažem da sam se stideo što dolazim iz Srbije. Srbija je u tom ratu bila predstavljena kao agresor, a Slobodan Milošević, sa prezimenom koje se završava kao moje, bio je tiranin devedesetih.

- Osećao sam se kao Britanac, pa sam promenio ime u nešto poput Džon Smit. Nekoliko godina kasnije, kada sam imao oko 18, to ime mi je delovalo lažno i glupo. Moji roditelji su bili stranci i govorili su sa akcentom. Nisam znao šta da radim, pa sam se vratio svom originalnom imenu koje sam oduvek voleo, Nestor, i u trenutku tinejdžerskog ludila promenio prezime u El Maestro, jer je zvučalo veoma kul. Sada sam duže El Maestro nego što sam bio Jevtić. To je deo mene i naučio sam da živim s tim.

Foto: Credit: IMAGO / imago sportfotodienst / Profimedia

Trenerski počeci

El Maestro je krenuo da šalje video analize, pravio ih je i slao ekipama iz Premijer lige, zatim je pisao i planove treninga, a osim Premijer lige - slao ih je širom Evrope. Samo je želeo da dobije šansu i da krene da se bavi trenerskim poslom.

Video je to direktor akademije Vest Hema, Toni Kar, koji ga je i pozvao i ponudio posao. Ipak, nije to bio stalni posao, nakon čega je otišao u Austriju iz Beča, gde je oduševio.

Odmah posle Austrije je otišao u Španiju, a onda je stigao poziv iz Šalkea da bude pomoćnik. Sa svega 23 godine je postao najmlađi trener u Nemačkoj.

- Bilo je vrlo čudno: nije bilo trenera mlađih od 35. Danas to uopšte ne bi bilo neobično, posebno u Nemačkoj, gde imate trenere u dvadesetim.

Kako smo i gore rekli, potom je radio kao pomoćnik u Hanoveru, Hamburgu i Austriji iz Beča, pre nego je stigao u Spartak iz Trnavi. Karijera ga je potom vodila preko CSKA iz Sofije, Šturma iz Graca, Al Tavuna, Goztepea, CSKA iz Sofije (drugi put), Debrecina, Al Najma sve do Anortozisa.

(Telegraf.rs)