Partizanu je za jesen u Evropi potreban savršen meč nesavršenog tima!

Na današnji dan, pre tačno 23 godine, Partizan je odigrao meč plej-ofa Lige šampiona, eliminisao Njukasl u Engleskoj posle izvođenja jedanaesteraca i u dobroj meri promenio sopstveni i fudbalski kurs Srbije, kao prvi tim sa ovih prostora koji se domogao elitnog takmičenja posle raspada velike Jugoslavije. Možda ima neke simbolike, možda je samo nebo “poveznica” sa današnjim duelom crno-belih u pokušaju da se domognu Lige konferencije i prekinu turoban period bez Evrope (tri godine), još jednom promene kurs i pokušaju da ovoga puta spasu samo sebe u duelu sa favoritom Hetafeom (21.00, Arena sport Premium 1).

Dani slave na današnji dan

U redu, ne treba povlačiti paralele tadašnjeg Partizana sa današnjim, jer je tim koji je oborio nadobudne Engleze na pleća imao sve – majstore (Saša Ilić, Ivica Iliev, Ljubinko Drulović, Andrija Delibašić...), imao je ratnike (Ivica Kralj, Igor Duljaj, Taribo Vest, Albert Nađ, Milivoje Ćirković, Malbaša, Stojanoski...). Imao je glavu i rep, petlju da se nadigrava, ali i pobije na terenu, da stisne - znate već šta - i napadne Njukasl na "Sent Džejms parku", trenera – Lotara Mateusa, koji jeste bio početnik, ali je, kao svetski as iz plejade najvećih, u taj tim usadio gvozdeni mentalitet isključujući mogućnost neuspeha.

Preporučujemo

Saša Ilić, kao član pomenute ekipe iz dana slave celog kluba, verovatno bi danas kao trener priložio "kuću i imanje" da makar 50 posto tog pobedničkog mentaliteta ima tim koji predvodi sa klupe. Da se karakteri reinkarniraju u današnji sastav crno-belih, kome se cela sezona praktično svela na duel sa Špancima.

Foto: Gokhan Taner / imago sportfotodienst / Profimedia

Svakako najmanje zbog Ilića, a najviše zbog činjenice da je klub iz Humske već duže vreme u rezultatskom ćorsokaku, kao posledici izuzetno slabih selekcija igrača, pogrešnih izbora. Da parafraziramo Duška Vujoševića, ne samo kvalitetom, karakterno na terenu, nego i ljudski.

To je i dovelo do toga da Partizanu na današnji dan kada su prethodnici pronosili slavu i donosili Ligu šampiona, život bukvalno zavisi od 90 i nešto minuta sa Hetafeom. I, to u situaciji kada Španci imaju dva gola prednosti iz prvog meča, belodano veći kvalitet i dolaze iz lige u kojoj pun stadion nije nikakav benefit, nego se podrazumeva.

Tih 90 minuta znače život velikanu iz Humske, koliko god se neko upinjao da "pere i ispira" aktuelni trenutak, da ga relativizuje i čini ga samo jednom stanicom u voznom redu kluba.

Uspeh koji bi smirio strasti

Prevashodno, kako bi se smirile strasti na svim nivoima posle lošeg početka sezone, pa i verovatno "prelomio" Saša Ilić da i posle večerašnje utakmice ostane na klupi. Ne zato što Partizan igra dobro – ne igra, to vide i laici, već zato što su crno-beli pretjodnih nekoliko godina potrošili već dovoljno bivših igrača da praktično više nemaju smernicu, niti prema kome da se okrenu u kriznim momentima. Ilić, kao istinska legenda kluba, nije zaslužio da ode na tako pogan način. Potrošen, ispran, ostavljen da se mačuje sa igračima koji u srećnim vremenima ne bi mogli u Partizan ni sa kupljenim ulaznicama za ture na stadionu.

Zatim i zbog finansijskog momenta koji je važan. Partizan jeste prodao trojicu fudbalera u prethodna četiri meseca i zaradio oko 15.000.000 evra. Lepo zvuči, ali kada situaciju razložite na činjenice, stvarnost je takva da je novac od Lige konferencije i te kako značajan. Prvo, transfer Andreja Kostića je "kupio" evropsku licencu krajem marta, ceo iznos je potrošen u cilju da bi klub uopšte konkurisao za Evropu. Zatim je novac od Vanje Dragojevića preusmeren na nagomilana dugovanja igračkom kadru (četri plate), na tužbe, poverioce, agente, Radnu zajednicu... Na posletku, suma od Ognjena Ugrešića će u velikoj meri biti iskorišćena za septembarski monitoring UEFA, koji je katastrofalno veliki (6.000.000 plus 2.000.000), zbog nagomilanih obaveza i "prelivanja i presipanja" iz prethodnih revizija.

Foto: Gokhan Taner / imago sportfotodienst / Profimedia

Dakle, kada skinete "ružičaste naočari" i stavite spin-majstore po strani – dolazimo do toga da je plasman u grupnu fazu od izuzetnog značaja, jer bi od njega klub živeo. Uz verovatno još neku moguću prodaju do kraja leta.

Doneo bi plasman i bolju promociju, više cene fudbalerima, sigurno bolji status klubu, pošto tri godine tavori u Superligi u kojoj sigurno nije svejedno ako ste 12. na tabeli. Ali nije ni tragično, jer i da ste prvi u većem delu godine (pitajte Aleksandra Stanojevića ili Igora Duljaja) to nema specifičnu težinu u takmičenja u kome Sizif nikad nije izgurao kamen za devet godina.

Eventualno čudo sa Hetafeom bi donelo i veliko rasterećenje čelnicima Partizana, jer i pored svih ušteda, pokušaja domaćinskog poslovanja u izuzetno teškim okolnostima, borbe sa monitorinzima, besparicom koja je svakako kamen oko vrata, oni još uvek nemaju ono što navijače najviše zanima na kraju dana – rezultat na terenu.

Nemaju delom svojom zaslugom, jer nisu, iako su nekoliko puta imali znakove pored puta, oformili tim na vreme, a imali su jun i jul da to učine. Nisu ga dobro ni izbalansirali, jer ekipa ima napadački potencijal, dok je defanzivno "bušna kao sir". Pride, karakterno veoma diskutabilna.

Sa druge strane, Uprava je "na panj" stavila i svoje glave verujući da će tako rasteretiti sve ostale oko sebe, najpre trenera i igrače. Otuda se, iako o tome ne treba ni razmišljati, postavlja logično pitanje: šta će zaista biti u slučaju neuspeha? Za šta će se Partizan boriti bez Evrope i sa dna tabele Superlige? Za Kup Srbije? Čin kao čin možda jeste moralan, odgovoran, nesvakidašnji da li je i promišljen ili, pak, sa umišljajem ako i aktuelna sezona bude nalik prethodnoj, onoj pre nje...

Na koncu, u moru pitanja koja se prožimaju kroz glavu u susret večerašnjem meču sa Hetafeom, koji će verovatno oboriti i neke rekorde po poseti (rasprodat stadion), Partizanu treba savršen meč sa nesavršenim igračima. Verovatno i trenerom, jer niko nije savršen, pa ni Saša Ilić, koliko god bio omiljen među navijačima.

Potrebna je iskra na terenu i tribinama koje dugo nema u pravom obliku, onome koji je bio prepoznatljiv u Humskoj, u Evropi. Potreban je i samo tračak sreće koja očito iz nekog razloga ne miluje Partizan u dužem vremenskom periodu. Verovatno postoje nekakvi gresi u prošlosti, "repovi" koji se plaćaju i naplaćuju. No, kako reče Saša Ilić, okrenuće se sve. Možda već večeras, možda neki drugi put, ako već ne bude kasno za Partizan koji poznajemo i pamtimo.

(Telegraf.rs)